Kada ne znamo koja nas je bolest napala, najbolje je verovati simptomima koje bolest donosi.
Većina prehlada započinje postepeno: loše opšte stanje, bolovi kod gutanja, prehlada, kijanje, glavobolja, a može se pogoršati apetit. Kod prehlade većinom nemamo visoku temperaturu; izuzetak su deca jer kod njih prehladu može pratiti visoka telesna temperatura.
Grip se javlja sezonski i malo je verovatno da od gripa obolimo u jesen ili kasno proleće. Za razliku od prehlade, grip obično započinje iznenada: javljaju se jaki bolovi u mišićima i zglobovima, groznica, visoka telesna temperatura, suvi kašalj, bolovi iza očiju i glavobolja.
Angina takođe može da izazove visoku telesnu temperaturu, a još tipičniji su jaki bolovi pri gutanju, kao uvećani i pocrveneli krajnici koji mogu imati bele naslage. Simptome angine često prate otečeni limfni čvorovi na vratu i ispod donje vilice.
Infekcija virusom gripe
Da bi oboleli od gripa, moramo najpre doći u kontakt sa virusom. On može da uđe u telo putem sitnih kapljica i sekreta iz disajnog sistema inficirane osobe, a možemo se takođe zaraziti indirektno: putem kontakta sa predmetima na kojima su sekret iz disajnog sistema i virusi.
Ako određenim podtipom virusa još nismo bili inficirani ili vakcinisani, postoji velika verovatnoća da pri kontaktu sa njim stvarno i obolimo. Infekcija određenim podtipom virusa ne štiti nas doduše od gripa u potpunosti, ali sprečava teži tok bolesti kod ponovne infekcije istim podtipom virusa gripa.
Koliko je grip opasan?
Ako istovremeno nemamo i druge bolesti, grip obično prolazi bez komplikacija i nije opasan.
Za lečenje gripa vredi pravilo da ostanemo kod kuće, pijemo dovoljno tečnosti i ublažavamo simptome.
Kod preležavanja gripa ne treba doduše sve vreme biti u krevetu, ali bar u vreme groznice i lošeg opšteg stanja tela ne preporučuju se veća fizička i psihička opterećenja.
Posle prebolelog gripa takođe se preporučuje da se uobičajene dnevne aktivnosti započinju postepeno. Naročito treba paziti zimi; hladan vazduh može naime da izazove napade kašlja i teškog disanja jer virusi oštećuju sluzokožu disajnog sistema koja inače služi kao zaštita od čestica prašine i od virusa.
Kada posetiti lekara?
Grip zapravo možemo da prebolimo bez odlaska u ambulantu. Lekar će oceniti da li možda teži tok bolesti zahteva bolničko lečenje, ali inače neće propisati nikakve posebne lekove; grip je naime virusna infekcija kod koje lečenje antibioticima nema nikakvog efekta.
Poseta lekaru je potrebna samo ako ne uspemo da snizimo temperaturu, imamo osećaj gušenja, odnosno teškog disanja ili ako se pogorša osnovna bolest. Lekara takođe moramo da posetimo ako smo se osećali bolje, ali se onda ponovo povisila temperatura i počeli smo iskašljavati gnojni ispljuvak. Verovatno se razvila dodatna bakterijska infekcija za koju će lekar propisati odgovarajuće antibiotike.
Lečenje gripa običajno traje od 7 do 10 dana
Kod dobrog rada imunog sistema i opšte kondicije trajanje gripa je u pravilu kraće, a tok bolesti lakši. Kod male dece, starijih osoba i osoba sa hroničnim bolestima grip može imati teži oblik i duže trajati. Teži tok gripa je moguć i onda kada se prvi put inficiramo pojedinim podtipom gripa; naime, svake godine više podtipova virusa mogu da uzrokuju grip.
Lekovi protiv gripa
Lečenje virusne infekcije antibioticima nema smisla, stoga za lečenje gripa nema posebnih lekova; možemo međutim lečiti simptome infekcije.
Na ovom području možemo da izaberemo jedan od brojnih analgetika koji će olakšati bolove, a bržem oporavku doprinosi i ojačanje imunog sistema. Poslednjih godina ima sve više dokaza da bioaktivni polisaharidi (Imunoglukan®) snažno podstiču rad imunog sistema, što omogućuje bolju i bržu odbranu organizma od infekcije virusima prehlade i gripa.
Prirodno lečenje gripa
Pri primeni lekovitih biljaka i lekova proizvedenih od njih mora da budemo oprezni jer mogu sadržati supstance koje nepovoljno deluju u kombinaciji sa drugim lekovima. Uvek je sigurnije uzimati lekove sa samo jednom aktivnom supstancom; kod kombinacije više lekovitih sastojaka teško je naime predvideti kako će zajedno delovati. U svakom slučaju, lekove treba kupovati u apoteci jer o mogućim neželjenim dejstvima tamo možemo da upitamo farmaceute koji imaju odgovarajuće obrazovanje.
Sprečavanje gripa
Grip se prilično efikasno i sigurno može sprečiti vakcinisanjem. Vakcinisanje se vrši u novembru ili decembru, još pre nego što se grip pojavi, a vakcinisanje se ponavlja svake godine. Vakcina naime ne garantuje dugotrajni imunitet, a deluje samo protiv onih podtipova virusa gripa koji su prisutni u vakcini. Svake godine među nama kruže drugačiji podtipovi virusa i zato se svake godine menja sastav vakcine.
Iako je vakcina vrlo bezbedna, ipak nije 100% efikasna i može se dogoditi da obolimo od gripa uprkos vakcinisanju. Kod starijih osoba efikasnost sprečavanja gripa posle vakcinisanja se smanjuje, međutim, to još ne znači da je vakcinisanje besmisleno.
Vakcinisanjem se sprečava težak tok gripe, smanjuje se broj hospitalizacija i sprečava pojava bakterijske pneumonije.
Od virusa gripa i prehlade možemo da se zaštitimo i tako da se ne zadržavamo u zatvorenim prostorijama; naime, suvi vazduh u njima isušuje sluzokožu i time omogućuje lakši ulazak virusa u telo. Pametno je izbegavati i prostorije u kojima je mnogo ljudi jer postoji veća verovatnoća da je neko od njih već bolestan.
Prvenstveno moramo da pazimo na to da održavamo dobru fizičku kondiciju i imamo uravnoteženu ishranu, kao i da dovoljno spavamo i odmaramo se; samo tako će naš imuni sistem biti snažan i suočavaće se sa svim virusima i bakterijama koji nam prete.
izvor:imunoglukan.rs
