Iako je sastojak brojnih proizvoda koje redovno konzumiramo, naučnici su u najnovijoj studiji zaključili da je aspartam znatno štetniji nego što se dosad mislilo zbog čega se predlaže revidiranje trenutnih smernica o njegovoj svakodnevnoj konzumaciji.
Istraživanje objavljeno u časopisu „Biomedicina i farmakoterapija“ baca novo svetlo na efekte jednog od najpoznatijih veštačkih zaslađivača koji se redovno koristi kao zamena za šećer i u svrhu kontrole telesne težine, a koji je Svetska zdravstvena organizacija klasifikovala kao „moguće kancerogenog“, ali ipak bezbednog za konzumaciju, sve dok dnevna doza ne prelazi 40 miligrama po kilogramu telesne težine. U pitanju je aspartam.
Efekti zapravo nisu poznati
Autori rada napominju da dugoročni metabolički i bihevioralni efekti aspartama, iako se široko koristi, zapravo nisu poznati zbog čega su na primeru mužjaka miševa tokom jedne godine odlučili da testiraju njegove dugoročne posledice, prenosi Jutarnji list.
Miševe su izlagali dozi ekvivalentnoj jednoj šestini preporučenog maksimalnog dnevnog unosa za ljude pri čemu su ovi glodari, stoji u istraživanju, pokazali smanjenu telesnu težinu, prvenstveno zbog smanjenja masnih naslaga za 20 odsto. To je zajedno bilo povezano s blagom srčanom hipertrofijom merenom magnetnom rezonancom i histologijom, zajedno sa znakovima promenjenog neurobihevioralnog poremećaja.
„Ovi nalazi ukazuju na to da iako aspartam može pomoći u postizanju gubitka težine kod miševa, to je popraćeno patofiziološkim promenama u srcu i moguće u mozgu. Dakle, studija pokazuje da dugotrajna izloženost veštačkim zaslađivačima može imati štetan uticaj na funkciju organa čak i pri niskim dozama, što sugeriše da bi trenutne smernice o konzumaciji trebalo kritički preispitati“, stoji u radu.
Omiljeni zaslađivač industrije
Studija je značajna jer aspartam predstavlja omiljeni veštački zaslađivač prehrambene industrije i industrije pića koji je istraživan i analiziran nebrojeno puta ranije, a iako su prethodne studije na miševima i na ljudima pokazale da je potencijalno koristan u strategijama upravljanja gojaznošću i prevencije dijabetesa, naučna literatura često je zapravo davala kontradiktornu sliku, iako su regulatorna tela definisala dnevno preporučeni unos u okvirima kojeg bi konzumacija aspartama trebalo da bude bezbedna.
Usprkos tome, brojni su naučni radovi i dalje pokazivali da postoje razlozi za zabrinutost – recimo, negativni zdravstveni ishodi poput metaboličke disfunkcije, promene u sastavu crevne mikrobiotike, kardiovaskularne, kognitivne i neurološke efekte, a neke studije su čak izvestile i o povezanosti s povećanim apetitom, glavoboljama i slično.
Ova poslednja studija, međutim, ide i malo dalje od toga – autori predlažu da se razmisli o tome da se aspartamu dodeli status leka jer rezultati sugerišu da njegova relativno niska doza, ekvivalentna jednoj šestini preporučenog dnevnog unosa, može izazvati patofiziološke promene u srcu.
„U kombinaciji s drugim studijama koje su pokazale jače neurobihevioralne promene kod miševa od onih ovde prikazanih i sve većim brojem dokaza o štetnim efektima veštačkih zaslađivača kod ljudi, aspartam bi možda trebalo smatrati lekom“, stoji u studiji.
Stariji miševi tolerantniji
Autori takođe smatraju da s konzumacijom aspartama deca i adolescenti treba da budu posebno oprezni jer studija upućuje na to da su na ovaj zaslađivač tolerantniji stariji miševi. Ali, sve dok se neurološke posledice bolje ne razumeju, deca i adolescenti trebalo bi da ga izbegavaju, posebno kao redovnu komponentu ishrane.
„S pozitivne strane, nije bilo prekomernog broja smrtnih slučajeva u grupi miševa tretiranih aspartamom, već nešto manje smrtnih slučajeva do dve godine starosti, tako da promene na srcu i mozgu nisu opasne po život, barem ne u zaštićenom laboratorijskom okruženju unutar vremenskog okvira eksperimenta“, zaključuje se, ali upozorava da studija pokazuje da već blaga konzumacija može promeniti funkciju srca i mozga, kao i strukturu srca.
Kad se tome doda studija na ljudima koja je već pokazala da je konzumacija veštačkih zaslađivača povezana s nižom kognitivnom funkcijom kao i povećanim rizikom od koronarne bolesti srca, može se zaključiti da konzumacija veštačkih zaslađivača doprinosi sistemskom oštećenju organa, zbog čega treba ozbiljno pristupiti redefinisanju smernica o njegovom unosu.
Aspartam je otkriven 1965. godine, a 15 godina kasnije odobren je za ljudsku konzumaciju i danas se nalazi u velikom broju pića i namirnica, posebno onim na kojima je naglašeno da su „bez šećera“.
