Koliko godišnje doba zaista utiče na tok bolesti i da li leto predstavlja prepreku za lečenje vene?
Mnogi ljudi sa proširenim venama upravo zimi osete olakšanje jer noge manje otiču, bolovi su slabiji, a svakodnevne tegobe kao da se povlače. U tom periodu često se javlja i osećaj da problem više nije toliko ozbiljan, pa se odluka o lečenju odlaže.
Međutim, sa dolaskom toplijih dana simptomi se ponovo javljaju, često izraženije nego ranije. Otoci su veći, bolovi intenzivniji, a komplikacije učestalije. Da li to znači da se stanje neminovno pogoršava iz godine u godinu? Koliko godišnje doba zaista utiče na tok bolesti i da li leto predstavlja prepreku za lečenje?
O sezonalnosti proširenih vena, mitovima koji prate njihovo lečenje, ali i o tome kada treba reagovati i kako sačuvati kvalitet života, Stetoskop je razgovarao sa dr Dariom Jocićem, hirurgom specijalizovanim za lečenje venskih bolesti.
Zašto je zimi lakše i da li se desi da pacijentima toliko budu sakriveni simptomi da pomisle da više nemaju problem?
„Mogu da budu sakriveni simptomi i da kažu: "Ok, ja nemam problem, neću da rešavam" i milion drugih izgovora. Ali leti dolazi do širenja krvnih sudova i zato su problemi veći. Zimi se skupljaju, kao i sva tela,i imamo manji problem, a leti se dolazi do širenja krvnih sudova i onda i veći su otoci i veće su tegobe i bolovi i češće su komplikacije”, rekao je doktor.
Koliko je realno očekivati da će se tegobe sa venama udvostručiti tokom leta?
„To je sigurno. Ja pacijentima često kažem, kad me pitaju da li je hitno ili nije hitno:„Ništa nećete dobiti čekanjem, jer problem vremenom nije manji, nego samo veći." I to i sami pacijenti znaju. Jer proširene vene su hronična, progresivna bolest koja napreduje polako, ali napreduje. Znači, ne zaustavlja se, ne vraća se, ne smanjuje se. Jednostavno napreduje. Tako da, to je izvesna posledica problema sa proširenim venama. I godišnje doba može pojačati taj problem. Svako naredno leto je sve teže i teže”, smatra on.
Da li ekstremna hladnoća može da dovede do problema?
„Nekim pacijentima da. I jednostavno subjektivno navode da tokom zimskih meseci određeni broj pacijenata ima veće tegobe nego tokom letnjih meseci. Za to ne postoji neko specijalno objašnjenje, ali jednostavno je tako. Tako da, treba ih poslušati. Ne treba reći: „Nije to sigurno zbog toga", jer medicina ipak, koliko god da je zasnovana na dokazima, nije 100 odsto egzaktna nauka. Ne možemo tretirati pa promeniti rezervni deo i rešiti problem. Ipak je potrebno nekada, u stvari uvek, pažljivo saslušati pacijenta i obratiti pažnju na tegobe koje navodi”, objasnio je dr Jocić.
Da li je ova sezonalnost nešto što utiče na odluku pacijenta da se operiše ili ne?
„Sezonalnost u tretmanu postoji. Češće se pacijenti operišu u ovom dobu, znači tokom zime, jeseni i proleća. Ređe leti, prvo što svi idemo i na godišnje odmore, pa ne želimo ni da remetimo životni tok, jer cilj laserskih operacija vena i minimalno invazivnih procedura je da ne remete normalan životni tok. Znači da potpuno budu uklopljene u život pacijenta. Operacija vena nije neodložna operacija. Često upravo zbog tih razloga odlože operaciju. Ne zbog mitova koji kažu: „Ne smeš letiti da se operišeš zbog toga što se šire krvni sudovi". Znači, ne zbog toga, nego zato što pokušavamo da ne remetimo normalan životni tok. Recimo, hoćete da idete na godišnji odmor? Idite na godišnji odmor. Odmorite se. Znači, hoćete da idete na more? Idite na more. Završićemo to kasnije. Hoćete da idete na skijanje? Idite na skijanje. Završićemo to ili pre ili kasnije. U dogovoru sa pacijentom ćemo planirati lečenj", rekao je doktor i dodao da postoji sezonalnost u lečenju problema sa proširenim venama, ali ta sezonalnost ne treba da bude opterećena mitovima, nego praktičnim potrebama pacijenta.
Leto nije nikakva kontraindikacija za operaciju
„Naprotiv. Kad postave pacijenti to pitanje, ja kažem: „Žive ljudi i u Africi, i u Dubaju, i u Majamiju, i u Norveškoj." Znači, svuda žive, tamo se operišu kad imaju problem. Ne treba da robujemo mitovima, nego praktičnim potrebama pacijenata. Ne da kažemo: „Leti se to ne operiše" ili "Nema razloga"”, reko je on.
Dolazi period praznika kada jedemo malo više, malo više smo u kući, kako će to uticati na proširene vene?
„Ne samo na proširene vene, nego i na druge bolesti, ne baš sjajno. Ovo je svakako, 21. vek se definiše kao vek izobilja, bar što se tiče hrane. Naša zemlja i naše područje je retko oskudevalo u hrani i mi to i dalje dokazujemo. I tu je neumerenost problem, a problem je, naravno, i za krvne sudove. Tako da je nešto što bi trebalo da promenimo u tim životnim navikama, da ipak ovo vreme, pojedemo više malo. Znači, neće doći Nova godina ako ne bude ruske salate i praseta, sigurno. Ali treba da povedemo računa i o fizičkoj aktivnosti. To je neka moja poruka za sve nas, da pre svega povedemo računa o fizičkoj aktivnosti”, smatra doktor.
Koje tegobe i simptomi zahtevaju da se pacijent obrati lekaru?
„Svakako mogu biti te umerene tegobe na koje su pacijenti već navikli, ali ukoliko postoje neke izražene tegobe, u smislu crvenila, bola, ali jakog bola i crvenila, tvrdoće, kada postoje ti znaci, otoka, tu onda treba reagovati odmah. Ja se nadam da to niko neće imati, ali već kada postoji simptomatska venska bolest u smislu otoka, u smislu pojave kožnih promena, to je već uznapredovala faza venske bolesti i tad ne treba čak ni mnogo ni razmišljati o operaciji. Znači, treba se usredsrediti na rešavanje problema, ne treba razmišljati kada ću se operisati, nego najbolje vreme je odmah. Znači, u što skorijem roku, bolje je tako rečeno, da se rešava problem. Međutim, dolaze meni i pacijenti koji imaju vensku ranu i kažu: „Idem prvo na more, pa ću da se kad se vratim s mora." Ali ja tu ništa ne mogu. Znači, to je jednostavno njihov izbor”, rekao je.
Kako pacijent, koji možda nije trenutno u situaciji da operiše proširene vene, da se pripremi za leto?
„Da nosi čarapu, elastičnu čarapu, da se šeta i da se ne ugoji. Da proba da smrša. To su moje preporuke. Često uspemo sa tim, posebno u ovom poslednjem zahtevu, često uspemo. Nekada nam dođu ljudi sa potpuno drugim izrazom lica i izgledaju 15 godina mlađi. Upravo zbog toga, a naročito posle operacije, kada to sve odrade posle operacije, bukvalno izgledaju 15 godina mlađi, budu drugi ljudi. Tako da je to lepa stvar”, konstatuje doktor.
Nekada će pacijenti imati neka pridružena stanja, sa kim tada sarađujete?
„Ukoliko je to bolest koja je direktno vezana sa venskim bolestima, onda tražimo konsultacije i u skladu sa tim preduzimamo terapijske mere. Naravno, retko postoji kontraindikacija za tu intervenciju, jer je to intervencija u lokalnoj anesteziji. Znači, vrlo mali broj pacijenata ne može da podnese tu operaciju. Ti pacijenti koji nisu za tu operaciju su jako, retki, praktično ih i nema. Ja kažem, ako možete kod stomatologa, možete i kod nas, jer jednostavno je tako. Raspon godina pacijenata je od najmlađih pacijenata koje smo operisali, imali su 14 godina. Mnogi od njih su sada tridesetogodišnjaci, 14 godina do 91. Tako da je, znači, moguće operisati pacijente i u poznim godinama, tako da nije vezano samo za fit i zdrave ljude”, rekao je dr Jocić.
Kada je reč o operaciji, ne govorimo o klasičnoj, nego o minimalno invazivnoj intervencija- laserskoj operaciji
„Laserska operacija vena, to je minimalno invazivna metoda, izvodi se u uslovima lokalne anestezije. Može da se radi i pacijentima koji imaju i 80 i 90 godina, naravno, ukoliko postoji indikacija za to i ukolikoće imati koristi od toga. Tako da može da se radi i njima. Znači, operacija se izvodi u uslovima lokalne anestezije, traje oko 40 minuta do sat vremena za obe noge. Brz je oporavak, brzo je vraćanje u normalne životne i radne aktivnosti i pacijent, ono što je naš zahtev, da se šeta što više nakon intervencije i to je to, otprilike. Tako da nije teško za podnošenje i nije teško za nama za izvođenje, što je takođe važno, jer se mi u našem centru se bavimo isključivo problemima sa proširenim venama”, objasnio je doktor.
Koje bi savete dali onima sa trenutnim simptomima?
„Da ne rešavaju probleme sami, nego da potraže pomoć. Da, ukoliko je preporuka da se radi laserska operacija vena, da ne odlažu nešto preterano rešavanje tog problema, da ne treba da se plaše niti toga, niti tog problema, niti rešavanja problema, jer ova operacija nije za spas života, nego za kvalitet života. Da promene životne navike, ukoliko imaju loše životne navike, jer će im to pomoći ne samo za vensko zdravlje, nego za zdravlje u celini. I da povedu računa da žive što duže i što kvalitetnije. Pre svega je u kvalitetu života akcenat”, zaključio je dr Jocić.
