Endokarditis je po život opasna upala unutrašnje obloge (endokardijum) srčanih komora i zalistaka, i najčešće je posledica bakterijske infekcije. Radi se o potencijalno fatalnoj upali, ali uz brzi reakciju i agresivan tretman lečenja, većina ljudi preživi endokarditis.
Endokarditis se retko dešava kod ljudi čije je srce zdravo. U većem riziku su osobe koje imaju veštačke srčane zaliske, oštećene srčane zaliske ili druge srčane mane.
Sa druge strane, bez brzog lečenja, endokarditis može da ošteti ili uništi srčane zaliske, a leči se antibioticima nekoliko nedelja ili drugim lekovima, a ponekad je potrebna i operacija.
Do endokarditisa dolazi kada klice, obično bakterije, sa drugih mesta u telu uđu u krvotok i prikače se i napadaju obloge srčanih zalistaka i/ili komora. Infektivni endokarditis se takođe naziva bakterijski endokarditis (BE) ili akutni, subakutni (SBE) ili hronični bakterijski endokarditis.
Simptomi endokarditisa
Simptomi endokarditisa mogu da se razviju polako ili iznenada, a zavise od vrste klica koje izaziva infekciju i da li postoje drugi problemi sa srcem.
Uobičajeni simptomi endokarditisa su:
-Bol u zglobovima i mišićima
-Bol u grudima kada se diše-
-Umor
-Simptomi slični gripu, kao što su temperatura i jeza
-Noćno znojenje
-Kratak dah
-Otok u stopalima, nogama ili stomaku
-Novi ili promenjeni šuštavi zvuk u srcu (šum)
Manje uobičajeni simptomi endokarditisa su:
-Neobjašnjivi gubitak težine
-Krv u urinu
-Bol ispod levog rebra (slezina)
-Bezbolne crvene, ljubičaste ili braon ravne mrlje na dnu stopala ili dlanova
-Bolne crvene ili ljubičaste kvrge ili potamnele mrlje na vrhovima prstiju ruku ili nogu
-Male ljubičaste, crvene ili braon okrugle mrlje na koži (petehije), u beonjačama očiju ili u ustima
Kada se jave simptomi endokarditisa, treba se što pre javiti lekaru a posebno ako osoba ima urođenu srčanu manu ili istoriju endokarditisa.
Simptomi koji ukazuju na pogoršanje endokarditisa:
-Jeza
-Groznica
-Glavobolja
-Bol u zglobovima
-Kratkoća daha
Uzroci endokarditisa
Endokarditis obično izaziva infekcija bakterijama, ali može i gljivicama ili drugim klicama. Klice ulaze u krvotok i putuju do srca. U srcu se vezuju za oštećene srčane zaliske ili oštećeno srčano tkivo.
Obično imuni sistem tela uništava sve štetne bakterije koje uđu u krvotok. Međutim, bakterije na koži ili u ustima, grlu ili crevima (creva) mogu da uđu u krvotok i izazovu endokarditis.
Faktori rizika za endokarditis
Mnogo faktora može da doprinese da klice uđu u krvotok i dovedu do endokarditisa. Neispravan, bolestan ili oštećen srčani zalistak povećava rizik od stanja. Međutim, endokarditis se može javiti i kod osoba bez problema sa srčanim zaliscima.
Faktori rizika za endokarditis su:
-Stariji uzrast - endokarditis se najčešće javlja kod starijih od 60 godina
-Veštački srčani zalisci - klice se češće vežu za veštački (protetski) srčani zalistak nego za običan srčani zalistak.
-Oštećeni srčani zalisci - određena medicinska stanja, kao što su reumatska groznica ili infekcija, mogu da oštete ili ostave ožiljke na jednom ili više srčanih zalistaka, povećavajući rizik od infekcije. I istorija endokarditisa povećava rizik od infekcije.
-Urođene srčane mane - rođenje sa određenim vrstama srčanih mana, kao što su nepravilno srce ili oštećeni srčani zalisci, povećava rizik od srčanih infekcija.
-Ugrađeni uređaj za srce - bakterije se mogu zakačiti za uređaj, kao što je pejsmejker, izazivajući infekciju sluznice srca.
-Ilegalna intravenska (IV) upotreba droga - upotreba prljavih igala može dovesti do infekcija kao što je endokarditis. Kontaminirane igle i špricevi su posebna briga za ljude koji koriste ilegalne IV droge, kao što su heroin ili kokain.
-Loše zdravlje zuba - zdrava usta i zdrave desni su neophodni za dobro zdravlje. Ako se redovno ne peru zubi i ne čiste koncem za zube, bakterije mogu da rastu u ustima i da uđu u krvotok kroz posekotinu na desni. Neke stomatološke procedure koje mogu da poseku desni, takođe mogu da omoguće bakterijama da uđu u krvotok.
-Dugotrajna upotreba katetera - kateter je tanka cev koja se koristi za neke medicinske procedure. Kateter na istom mestu tokom dužeg vremenskog perioda (stalni kateter) povećava rizik od endokarditisa.
Komplikacije endokarditisa
Kod endokarditisa, nepravilne izrasline napravljene od klica i ćelijskih delova formiraju masu u srcu - vegetacije. Mogu da se oslobode i putuju do mozga, pluća, bubrega i drugih organa, ako i do ruku i nogu.
Komplikacije endokarditisa su:
-Srčana insuficijencija - srčana slabost
-Oštećenje srčanog zaliska
-Moždani udar
-Džepovi sakupljenog gnoja (apsces) koji se razvijaju u srcu, mozgu, plućima i drugim organima
-Krvni ugrušak u plućnoj arteriji (plućna embolija)
-Oštećenje bubrega
-Povećana slezina
Dijagnostikovanje endokarditisa
Da bi se dijagnostikovao endokarditis neophodno je uraditi krvnu sliku a u slučaju da on postoji u njoj se javlja neobično visok broj belih krvnih zrnaca, što znači da postoji infekcija. C-reaktivni protein - CRP može da pokaže upalu.
Radi se i ehokardiogram (ultrazvuk srca), koji može da pokaže izrasline (vegetacije na zalisku), apscese (rupe), novu regurgitaciju (curenje) ili stenozu (suženje), ili veštački srčani zalistak koji je počeo da se udaljava od srčanog tkiva.
Nekad se radi i pozitronska emisiona tomografija (PET) ili skeniranje nuklearne medicine radi kreiranja slika pomoću radioaktivnog materijala koji može pokazati lokaciju infekcije.
Lečenje endokarditisa
Lečenje endokarditisa može da počne intravenskom terapijom antibioticima širokog spektra, a čim se sazna koji organizam je izazvao upalu, antibiotik se prilagođava njima. Antibiotici se obično primati šest nedelja.
Ako endokarditis ošteti srčani zalistak i bilo koji drugi deo srca, možda će trebati operacija da popravi srčani zalistak i poboljša funkciju srca.
Nakon što se završi sa lečenjem, lekar će da odredi izvore bakterija u krvi i da ih leči.
Ako endokarditis nije bakterijski, može da se leči razređivačima krvi ili antifungalnim lekovima.
Izvor: zdravlje.blic.rs
