Aneurizma abdominalne aorte je lokalizovano proširenje najveće trbušne arterije koje može da oslabi zid krvnog suda i, ako dođe do pucanja, uzrokuje ozbiljno unutrašnje krvarenje, često bez prethodnih simptoma.
Aorta je najveća arterija u ljudskom telu, koja putem svojih grana dovodi kiseonik i hranljive materije do svake žive ćelije. Ona ima status organa jer, tokom dijastole (kada se srce puni krvlju i ne pumpa krv u aortu) i sistole (kada srce izbacuje krv u aortu), svojom elastičnošću obezbeđuje konstantan protok kroz arterije.
Anatomija aorte i trbušna aorta
Torakalna aorta
Aorta počinje iznad aortnog zaliska, koji deli levu komoru srca od aorte – zalistak se otvara tokom izbacivanja krvi iz leve komore, a zatvara kada krv uđe u aortu, sprečavajući njen povratak u komoru. Početni deo aorte naziva se uzlazna aorta (koja ide prema gore), nakon čega prelazi u luk aorte, koji se potom spušta prema dijafragmi i prelazi u silaznu aortu.
Ovi delovi aorte nalaze se u grudnom košu i nazivaju se torakalna aorta. U ovom delu aorta daje grane za grudni koš, organe u grudima (srce i pluća), ruke, vrat i glavu. Širina početnog dela aorte je oko tri centimetara, a prema trbušnoj šupljini se postepeno smanjuje na 2,3 do dva centimetara.
Trbušna aorta
Torakalna aorta prolazi kroz dijafragmu i ulazi u trbušnu šupljinu (gde dobija naziv trbušna aorta) te se pruža uz zadnji trbušni zid (ispred kičme) sve do karlice, gde se deli na dve velike grane koje snabdevaju organe karlice i noge. Tokom prolaska kroz trbušnu šupljinu, trbušna aorta obezbeđuje arterijsku krv zidovima i svim organima u trbušnoj šupljini.
Aneurizma aorte i uzroci njenog nastanka
Aneurizma aorte je trajno lokalizovano proširenje aorte, najmanje 1,5 puta od normalnog prečnika na tom segmentu. Nastaje usled biohemijskih promena u strukturi zida i hemodinamskih poremećaja.
Uzroci aneurizme su različiti i često kombinovani, a najčešći su:
starenje
ateroskleroza
infekcije ili upale
povrede
retke urođene anomalije
Povišen krvni pritisak i pušenje takođe igraju važnu ulogu u razvoju aneurizme. Zapažena je i porodična sklonost ka aneurizmi, iako specifičan gen još nije identifikovan.
Aneurizmatsko proširenje aorte može da bude simetrično, asimetrično ili u formi disekantne aneurizme, gde se zid aorte rasloji i formira drugi, paralelni kanal, tako da aorta izgleda kao dvostruka cev.
Aneurizma trbušne aorte
Aneurizma trbušne aorte je najčešća vrsta aneurizme aorte. U 90 odsto slučajeva nalazi se ispod početka bubrežnih arterija. Ako je locirana iznad bubrežnih arterija, te arterije ili druge koje polaze iz tog dela aorte mogu da budu uključene u aneurizmu.
Velike aneurizme su one koje kod muškaraca (koji češće imaju aneurizme) imaju prečnik veći od 5,5 centimetara, a kod žena veći od pet centimetara.
Opasnost od pucanja
Aneurizme trbušne aorte su najčešće bez simptoma. Retko se javljaju embolije perifernih arterija, koje nastaju otkidanjem delova tromba iz aneurizme. Aneurizma trbušne aorte može da se uporedi sa "bombom u stomaku" koja može da eksplodira, odnosno rupturirati, u svakom trenutku.
Bolovi u stomaku mogu da budu znak predstojeće rupture aneurizme. U slučaju rupture dolazi do obilnog krvarenja u trbušnu šupljinu, i čak i uz brzu hiruršku intervenciju ishod je često neizvestan.
Dijagnoza i lečenje aneurizme trbušne aorte
Pri pregledu pacijenta palpacijom (pipanjem) stomaka može se napipati formacija veličine kokošijeg jajeta koja pulsira. Ultrazvuk sa kolor doplerom omogućava prikaz aorte i njenog proširenja, merenje dimenzija aneurizme, debljine zida, prisustvo tromba (ugrušaka) uz zid, kao i prečnik protočnog dela aneurizme. MSCT angiografija dodatno, neinvazivno, procenjuje stanje aneurizme. Rana dijagnoza spasava život, te osobama koje pripadaju rizičnim grupama (stariji muškarci, osobe sa hipertenzijom, pušači ili oni sa porodičnom istorijom aneurizmi) preporučuje se redovan skrining.
Kada je reč o lečenju, potrebno je odmah prestati sa pušenjem, regulisati masnoće i šećer u krvi, i pažljivo kontrolisati krvni pritisak. Ako je brzina širenja aneurizme povećana i preti njena ruptura, potrebna je intervencija kako bi se sprečilo pucanje.
Ranije je jedino rešenje bio hirurški zahvat sa primenom premosnica ("bajpas") sa standardizovanim protezama. Danas se sve češće koristi perkutana transluminalna angioplastika (PTA) sa postavljanjem stentova. Vremenom endotel aorte oblaže mrežicu (kao kod stenta u krvnom sudu srca), omogućavajući krv da slobodno teče kroz aortu.
Izvor: adiva.hr
