Kolera, bolest je koja nije iskorenjena, kako mnogi misle - evo koji su simptomi i kako izgleda lečenje.
Kaže neko „kolera“ i odmah se pomisli na staru iskorenjenu bolest iz mračnih vekova za nama. Nažalost, nije tako. Iako smo u 21. veku i medicina je neviđeno napredovala, rizik od širenja kolere je opet tu.
I kako se to desilo?
Nedavno je mnoge iznenadila vest da je kruzer norveške kompanije sa 3.000 turista stavljen u karantin kod obale Mauricijusa nakon izveštaja da je izbila kolera na brodu.
A prošle godine Svetska zdravstvena organizacija procenila je da je milijarda ljudi u 43 zemlje u opasnosti da oboli od kolere, prenela je Al Džazira.
Podaci kažu da je od 1817. godine u svetu bilo sedam pandemija kolere.
Koliko bi sve to trebalo da nas zabrine, za RTS je govorila dr Violeta Rakić, specijalistkinja epidemiologije iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.
Kolera – bolest
Kako je navela, kolera je crevno oboljenje koje izaziva bakterija vibrio kolere (Vibrio cholerae) i u svetu je trenutno u toku sedma pandemija ove bolesti.
„Kolera je bolest koja je i te kako prisutna u svetu. Zahvata više zemalja i više kontinenata, a ta sedma pandemija je počela 1961. godine u jugoističnoj Aziji, tek se sedamdesetih godina prenela u Afriku, a devedesetih na Ameriku i još uvek traje. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, svake godine u svetu od ove bolesti oboli od 1,3 do četiri miliona ljudi, a nažalost imamo i preko 20.000 do 140.000 smrtnih slučajeva“, napominje doktorka.
Ovu bolest izaziva bakterija koja se u organizam unosi putem zagađene vode, odnosno hrane. Dakle, objašnjava doktorka, javlja se prvenstveno u onim sredinama gde nema dovoljno higijenski ispravne vode za piće i za druge potrebe. Kolera može da se javi i posle velikih prirodnih katastrofa kao što su zemljotresi ili poplave gde dolazi do urušavanja sistema vodosnabdevanja i sistema za odvod otpadnih materija.
Simptomi kolere
Kolera, kao i ostale bolesti, može da ide od lakih oblika, dakle lakih formi kliničkih ispoljavanja, pa do teških stanja. Kod teških stanja, može da dođe do čak letalnih ishoda i posle nekoliko sati od pojave prvih simptoma i znakova bolesti.
„Simptomi kolere su obilne učestale vodene stolice, tj. prolivi, koji mogu da budu praćeni povraćanjem, dakle jednim naglim gubitkom tečnosti iz organizma, koje uslovljava poremećaj elektrolita, slabost bubrega, a kod dece može da dođe i do pada nivoa šećera u krvi, tj. hipoglikemije. Ovi teški oblici bolesti mogu da budu letalni i do 50 odsto slučajeva. Međutim, velika većina je ipak sa blažom kliničkom slikom, tako da je letalitet kod takvih oblika kolere manji od jedan odsto, što je u principu dobra statistika“, napominje dr Rakić.
Inkubacioni period je od nekoliko sati do pet dana maksimalno, ali prosečno inkubacija iznosi od dva do tri dana.
Lečenje kolere
U zavisnosti od težine kliničke slike i lečenje može da bude različito.
Nekad je dovoljno napraviti rastvor elektrolita u kućnim uslovima, na osnovu preporuke izabranog lekara ili infektologa, kako bi se nadoknadila izgubljena tečnost iz organizma. Međutim, to važi samo kada su u pitanju lakši oblici.
„Teži oblici bolesti ipak moraju da se leče putem davanja infuzija intravenski i davanjem određenih antibiotika, tetraciklina“, napominje doktorka.
Jako je mala verovatnoća da se kolera prenese sa čoveka na čoveka jer infektivna doza koja je potrebna da bi došlo do pojave simptoma iznosi preko milion vibriona kolere. Čovek jeste rezervoar za ovu bolest, ali se ona ipak prenosi unošenjem zagađene vode, odnosno hrane u kojoj se nalaze velike količine bakterija.
Kolera u Srbiji
Poslednji slučajevi kolere u Srbiji zabeleženi su 1989. godine kada je registrovano 16 slučajeva u Dimitrovgradu. Takođe, 1984. su registrovana dva slučaja kod naših građana koji su se oboleli vratili u zemlju i koji su se zarazili na putovanju u zemlje u kojima je kolera endemska bolest.
„Mi naših slučajeva kolere nismo imali u dugom vremenskom periodu, tako da nema osnova za strah, ali je neophodna opreznost, posebno kada putujemo u rizična područja“, zaključuje dr Violeta Rakić.
Izvor: nova.rs
