Na našem najvećem organu, koži, skoro da svaka osoba može primetiti da ima po neki mladež ili neku drugu promenu na koži u vidu pegica, pigmentacija, keratoza, bradavica.
„Neke od njih su zajedno sa nama od rođenja, a neke se pojavljuju tokom života“, kaže dr Danijela Babović, specijalista dermatovenerologije.
“Neretko, upravo mladeži umeju da daju osobi specifičan izgled i neku vrstu obeležja po kojima su jedinstveni, a za neke su ljudi čak i emotivno vezani”, objašnjava naša sagovornica.
Prema rečima dr Babović mladeži su benigne promene koje mogu biti u ravni kože, uglavnom pločasti, na peteljci, glatki ili hrapavi, a ljudi ih primete jer su drugačije prebojeni od ostalog dela kože.
“U većini slučajeva mladež ostaje celog života na našem telu u benignoj formaciji, blago menja oblik i raste zajedno sa nama. Kod nekih osoba, može doći do maligne alteracija mladeža u melanom. Ovaj prelazak se dešava uglavnom sporo i neprimetno pa zbog toga savetujemo redovne preglede kako bi se pod dermoskopom uočila i najmanja odstupanja”, savetuje doktorka.
Godišnji pregled mladeža od izuzetne važnosti
Saveti dr Babović su da samo redovnim pregledom i kontinuiranim praćenjem mladeža možete biti sigurni u zdravlje svoje kože. Napretkom tehnologije uz savremene softvere koji čuvaju sve u bazi podataka kako o pacijentu tako i sve detalje o promeni omogućavaju redovano praćenje i uvid u bilo kakve izmene tokom vremena.
Šta je melanom?
„Melanom predstavlja tumor kože koji nastaje malignom transformacijom melanocita“, kaže naša sagovornica.
“Melanociti su ćelije površinskog sloja kože epiderma čija je osnovna funkcija sinteza i distribucija pigmenta melanina. Razlika u boji kože genetski je uslovljena količinom produkovanog melanina, dok mladeži (nevusi) predstavljaju nepravilnu grupaciju malanocita sa većom količinom ovog pigmenta u ćeliji”, navodi dr Babović.
Poreklo melanoma
Kako kaže dr Babović etiologija ondnosno poreklo melanoma je nepoznato. Smatra se da osobe sa svetlijim tenom, kao i osobe sa većim brojem mladeža imaju nešto veću predispoziciju za stvaranje ove tumorske promene. Veoma mali procenat je i genetski uslovljen.
„Ono na šta mi kao društvo možemo delovati je definitivno podizanje svesti o štetnim faktorima koji utiču na deobu ovih ćelija kao i samopregledu i redovnim dermoskopskim kontrolama kod dermatologa“, kaže sagovornica N1.
Dr Babović dodaje da s obzirom da povećano izlaganje UVA i UVB zracima značajno povećava procenat pojave melanoma savetuje obavezno korišćenje zaštitnog faktora tokom cele godine kao i smanjenje izlaganja suncu u pikovima sa najvišim UV indeksom tokom leta.
„Veštački UV zraci (porekla solarijuma) su takođe jedni od onih koje ubrajamo u najčešće faktore rizika za nastanak ove bolesti. Sada postoje i druge metode za postizanje tamnijeg tena koje su daleko zdravije od ovog pristupa“, savetuje ona.
Znaci pojave melanoma
“Najčešći znaci razvoja melanoma kože su promena postojećeg mladeža, nejasna granica prema okolini, neravnomerno prebojena i nepravilna površina, ulceracija na površini, vlaženje i krvarenje i pojava satelitskih čvorova u okolnoj koži. Simptomi su oskudni: svrab i retko bol u pigmentovanom tumoru ili prethodnom mladežu”, nabraja doktorka.
Dalje, dr Babivić kaže da svaka promena u veličini, obliku i boji mladeža može biti sumnjiva i neophodan je pregled dermatologa ili hirurga. Cilj je otkriti ,,tanki” melanom, odnosno koji nije proširen na dublje strukture i koji nije metastazirao ni u limfni ni u krvotokni sistem. Takav tumor se može izlečiti jednostavnom operacijom, ekscizijom kože do zdravog tkiva.
Pream rečima dr Babović procenat izlečenja mladeža nakon ranog otkrića je preko 95 odsto, a ukoliko se ove promene ne uoče na vreme ishod može biti i letalan.
“Dakle, dovoljno je da jednom godišnje uradite mapu tela, odnosno pregledate svoje mladeže. Ukoliko postoji sumljiva promena lekar će doneti odluku bilo o praćenju ili uklanjanju iste. Mislite na svoje zdravlje i pregledajte mladeže”, savetuje dr Danijela Babović.
Izvor: n1info.rs
