Ovo je glavni razlog zbog kog smo stalno bolesni i biće sve gore – tri srpska lekara objašnjavaju zašto

"Desi se da čovek umre za tri dana jer je bakterija otporna na sve antibiotike."

Antibiotik s vrata kod lekara može da deluje kao instant rešenje za neki zdravstveni problem, ali nekontrolisana upotreba antibiotika, posebno za boljke za koje ovi lekovi nisu namenjeni, ima jako loše posledice. U budućnosti veliki neprijatelj vrlo lako mogu da nam budu bakterije, a ne samo virusi, jer zbog nekontrolisane upotrebe antibiotika one postaju otporne i sve teže se leče. Šta kaže iskustvo iz prakse, koliko se dešava da antibiotici ne deluju i šta onda bude sa tim pacijentima – to za Novu govore tri srpska stručnjaka iz sveta medicine.

Antibiotici deluju na bakterije, ne na viruse

Prof. dr Radan Stojanović, farmakolog, kaže da su neke bakterije prirodno otporne na određene antibiotike, a druge postaju otporne usled neracionalne primene antibiotika.

„Dobro je poznato, a u praksi se često zaboravlja, da antibiotici deluju samo na bakterije. Međutim, primena antibiotika za lečenje virusnih infekcija (prehlada, grip) jeste jedan od glavnih razloga nastanka rezistencije bakterija. Tome doprinose i određeni lekari koji ‘popuste‘ pod pritiskom pacijenata, kao i farmaceuti u apotekama koji ‘izlaze pacijentima u susret‘ dajući im antibiotik bez recepta. Poznat je podatak da je u zemljama gde je potrošnja antibiotika manja i nivo rezistencije bakterija niži. Zbog svega navedenog, rezistencija bakterija na antibiotike predstavlja veliku opasnost po javno zdravlje i danas je većina bakterija rezistentna na određene antibiotike. Postoje i bakterije koje su rezistentne na mnoge antibiotike i njih zovemo multirezistentne bakterije.“

Najopasnija posledica bakterijske rezistencije je da bakterija postane otporna na većinu dostupnih antibiotika, kaže Radan Stojanović.

„Takvi primeri su: meticilin-rezistentan Staphylococcus aureus (MRSA), vankomicin-rezistentan Enterococcus (VRE). Veoma je važno praćenje rezistencije bakterija u svakoj zemlji ponaosob i u svakoj lokalnoj sredini. U praksi se dešavaju fatalni ishodi usled nedostatka efikasnog leka za lečenje bakterijske infekcije“, kaže profesor Stojanović.

I kako onda sprečiti tu otpornost bakterija na lekove?

„Pre svega, racionalnim propisivanjem antibiotika, a to znači samo kad je dokazano postojanje bakterijske infekcije. Zatim, vrlo je važno da primena antibiotika bude u odgovarajaćem doznom režimu. Ne smemo na svoju ruku posegnuti za antibiotikom, kao ni prekinuti njegovu primenu ‘kada se osećamo bolje‘.“

Nećemo imati čime da lečimo banalne infekcije
Dr Vesna Radulović, specijalistkinja pneumoftiziologije, upozorava da zbog zloupotrebe antibiotika lekari neće imati čime da leče banalne infekcije.

„Kada su antibiotici neophodni, mi krećemo od prve linije lekova, penicilinskih. Oni su za najlakše infekcije. Potom ide druga, pa treća generacija lekova. Ali problem kod interhospitalnih infekcija je što je sve veći broj bakterija rezistentan i na tu treću liniju lekova. To nam se dešava zbog nekontrolisane upotrebe antibiotika. Toga ima svuda, i u Zapadnoj Evropi, ne samo kod nas, ali znatno manje nego ovde.“

U tom slučaju lečenje bude i duže i komplikovanije, a ponekad je ishod fatalan.

„Desi se da čovek posle operacije u bolnici dobije bakteriju i umre za tri dana jer nemamo koji lek da mu damo za tu bakteriju, nijedan ne deluje. U bolnici te bakterije dobijaju oni koji su već imunokompromitovani, koji su već zbog neke teže bolesti hospitalizovani i, kad dobiju takvu infekciju, mogu da umru jer nemamo čime da ih lečimo. I nemamo ni gde da nabavimo taj lek – ne postoji u svetu antibiotik koji može da pomogne ako neka bakterija postane otporna na sve lekove. Sada je sve više bakterija otporno i na čuveni kolistin koji nam je bio slamka spasa“, kaže dr Vesna Radulović.

Ona ističe da je, recimo, hemomicin bio jako dobar lek, ali da je, nažalost, upropašćen nekontrolisanom upotrebom.

„Pacijenti nam neretko kažu – pio sam onaj lek za kovid, hemomicin. Dakle, taj lek je toliko bio primenjivan da su ljudi počeli da misle da je to lek za kovid. To je bio odličan lek, ali danas, nažalost, nema mnogo efekta.“

Naša sagovornica kaže da je ipak dobra stvar kad se na neki lek povremeno zaboravi.

„Primer je eritromicin. On se ranije mnogo davao i takođe se javljala rezistencija, pa je potisnut. A kada neki lek duže vreme nije mnogo u masovnoj upotrebi, onda bakterije ponovo postanu osetljive na njega i njegov efekat se povrati. Jedan od primera je i roksimisan iz iste grupe kao eritromicin, koji sada dajemo i mnogo je efikasniji.“

Bakterije nam mogu doći glave jer im pomažemo u tome
Dr Nikola Stojković bio je deo nacionalne kampanje o racionalnoj upotrebi antibiotika, te odlično zna koliko se u Srbiji antibiotici, nažalost, uzimaju i kad to nije potrebno. Upravo je najveća greška kada kod prehlade ili virusne infekcije uzmemo antibiotik jer to su lekovi koji se koriste kod bakterijskih infekcija.

A kako da znamo da li imamo virusnu ili bakterijsku infekciju?

„Ako vam nije dobro, treba da odete lekaru koji će proceniti šta je u pitanju. Nekada na osnovu simptoma, npr. produktivnog kašlja i slično, lekar može da zaključi da li je reč o bakterijskoj infekcji ili ne. Ipak, najsigurnije je uraditi krvnu sliku, na osnovu čega mi lekari tačno znamo šta je pitanju jer se zna koji parametri rastu kod virusne, a koji kod bakterijske infekcije.“

Kod bakterijskih infekcija, kaže naš sagovornik, najbolje je uraditi i antibiogram, koji će pokazati koji soj bakterije je u pitanju kako bi se propisao odgovarajući antibiotik.

„Kad uradimo antibiogram, neretko se pokaže da je prisutna rezistencija na većinu antibiotika, što znači da vi možete da pacijentu propišete bilo koji lek, ali on neće delovati“, kaže dr Stojkovć.

On zaključuje da onda ne čudi scenario da nam baš bakterije jednog dana mogu doći glave i jer im pomažemo u tome.

Izvor: nova.rs

Slobodno vreme

Lifestyle

Ministar je rekao da problemi koji su uočeni kod dece nisu nerešivi. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je danas...

Disclaimer I

Sve informacije na ovoj veb stranici objavljuju se u dobroj nameri i samo u opšte informativne svrhe. Veb stranica sombor.info ne daje nikakve garancije o potpunosti, pouzdanosti ili tačnosti objavljenih informacija. Svaka radnja koju preduzmete u vezi sa informacijama koje pronađete na ovoj veb stranici je na vaš sopstveni rizik i vlasnik sajta neće biti odgovoran za bilo kakve nastale gubitke i/ili štetu.

Disclaimer II

Materijal preuzet sa interneta smatra se javno dostupnim osim ako nije drugačije navedeno. U slučaju da postoji problem ili greška u vezi sa autorskim pravima na određenom materijalu, kršenje autorskih prava je učinjeno nenamerno.

Nakon predstavljanja dokaza o autorskim pravima, sporni materijal će odmah biti uklonjen sa sajta.