Možda ste se pitali zašto ste vi i vaša braća ili sestre toliko različiti. Odrasli ste u istoj porodici, sa istim roditeljima, delite slične gene, a ipak ste "kao nebo i zemlja".
Iako može zvučati čudno, naučna istraživanja pokazuju da razlike nisu slučajne, već su deo dubokog psihološkog procesa u kojem se deca nesvesno oblikuju kako bi pronašla svoj identitet.
Dok se mnogi ljudi prirodno identifikuju sa svojom porodicom, braća i sestre često doživljavaju suprotan proces. Psiholozi to nazivaju „procesom razdvajanja identiteta“ (dezidentifikacije), a odvija se tokom detinjstva i adolescencije, prenosi Index.hr.
Deca ne pokušavaju da budu slična, već žele da budu drugačija. To im omogućava da se u očima roditelja i okoline vide kao jedinstvene individue.
Naučnici ovaj proces opisuju i kao „pronalaženje sopstvene uloge“, deca ne žele da preuzmu postojeće uloge koje su već dodeljene njihovoj braći ili sestrama, već traže jedinstveno mesto u porodici. Ako je jedno dete „pametan učenik“, drugo može biti profilisano kao „zabavljač“. Ako je sestra „sportista“, brat može biti „umetnički tip“.
Takve uloge često nisu svesne, ali pomažu deci da se bore za roditeljsku pažnju i priznanje unutar porodice.
Uloga roditelja i percepcije
Samo zato što ste preuzeli drugačiju ulogu ne znači da nemate sposobnosti slične bratu ili sestri. Međutim, u porodičnom okruženju neko je bio „brži“ i taj prostor je već bio zauzet, pa ste tražili svoj put.
Prema evolucionoj psihologiji, roditelji često ulažu više pažnje i resursa u dete koje doživljavaju kao „najperspektivnije“, jer im to donosi najveću korist od "ulaganja na duži rok".
Smatra se da zbog toga, nije dovoljno samo biti drugačiji, važno je biti drugačiji na način koji će se roditeljima dopasti.
Pored toga, deca ne odrastaju u potpuno istim uslovima. Vremenom se menjaju finansijske situacije, stres, dinamika unutar doma i emocionalna zrelost roditelja. Svako dete, čak i ako deli isti dom, zapravo odrasta u drugačijem okruženju.
Posledice roditeljskog favorizovanja
Velika naučna studija koja je obuhvatila više od 19.000 učesnika pokazala je da nejednak tretman dece unutar porodice može imati dugoročne posledice.
Prema istraživanju objavljenom u časopisu "Psychological Bulletin", manje favorizovana deca imaju veću verovatnoću da pate od problema sa samopoštovanjem, takođe mogu da budu emocionalne nestabilna u odrasloj dobi.
Roditelji, svesno ili nesvesno, često podržavaju decu koja su mirnija, savesnija ili jednostavno više odgovaraju njima. Ova deca vremenom razvijaju bolju emocionalnu ravnotežu i stabilnije odnose.
S druge strane, mlađa deca, posebno sinovi, često dobijaju manje pažnje, što ih može dovesti u nepovoljan položaj.
Autori studije naglašavaju da je važno prepoznati ove obrasce kako bi se sprečila šteta i poboljšala porodična dinamika.
Povratak sebi, bez uloga i poređenja
Ako prepoznajete da ste u detinjstvu prihvatili određenu ulogu kako biste se razlikovali od svoje braće ili sestara, važno je znati da se identitet može promeniti.
Niste zauvek ono što ste nekada morali biti. Odrasla dob pruža priliku da preispitate ko zaista jeste, bez poređenja sa drugima i bez pritiska da se uklopite u dugo ustaljene obrasce.
Istraživanja pokazuju da ljudi koji žive u harmoniji sa sobom, prema sopstvenim vrednostima i željama, osećaju veće zadovoljstvo i unutrašnji mir. Isprobajte nove aktivnosti, okrenite se stvarima koje vas zaista zanimaju, bez obzira na to da li ste u prošlosti mislili da „niste za to“.
Ono što je nekada bio mehanizam adaptacije sada može postati svestan proces ka ličnom rastu i ispunjenijem životu.
