Koliko je učenje na daljinu promenilo tradicionalni model edukacije i da li nove generacije imaju više koristi ili štete od ovakve nastave?
Sva ova pitanja muče ne samo roditelje učenika već i profesore/predavače, ali i one kojima je stalo do dobrobiti dece.
Učenje na daljinu
Neočekivani rezultati
Nova studija otkrila je da učenje na daljinu ima iznenađujuće koristi za mentalno zdravlje mladih tinejdžera: smanjuje anksioznost, daje osećaj većeg blagostanja i povezanosti sa školom.
Studija kojom je obuhvaćeno preko 1.000 učenika, pokazala je da mnogi tinejdžeri osećaju manje anksioznosti (a ne više – kako se pretpostavljalo) kada se nastava odvija online, na daljinu.
Učenje na daljinu kao izazov istraživačima
Grupa istraživača iz Engleske iznela je radnu pretpostavku da mladi tinejdžeri koji su se školovali na daljinu zbog pandemije COVID-19, osećaju veću anksioznost.
Oni su pretpostavili da postoji velika verovatnoća da se mnogi tinejdžeri osećaju zabrinuto zbog mogućnosti da im se prijatelji i članovi porodice razbole. Takođe, pretpostavili su da i sami tinejdžeri imaju manje socijalne podrške zbog izolacije kod kuće.
Međutim, kada su sproveli anketu, iznenadilo ih je ono što su otkrili: učenici su zapravo bili manje anksiozni!
Pored toga, imali su i druge dobrobiti, kao što je osećaj veće ispunjenosti i veće povezanosti sa školom.
Kako je sprovedena studija
Studija, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Bristolu, koristila je tekuću studiju koja se bavi upotrebom društvenih medija i mentalnim zdravljem tinejdžera.
Učesnici su već obavili osnovno istraživanje pre pandemije u oktobru 2019. godine tako da su imali početne referentne vrednosti.
Da bi se procenio uticaj pandemije, tokom aprila i maja, urađeno je još jedno istraživanje u kojem je učestvovalo 1.000 učenika iz 17 srednjih škola u jugozapadnoj Engleskoj.
Šta su istraživači pronašli
Istraživački tim je otkrio da je 54 posto devojčica uzrasta 13 i 14 godina, bilo u riziku od anksioznosti pre pandemije, pri čemu je taj broj opao za 10 posto tokom izolacije (popularno nazvanog: zaključavanje).
Dvadeset i šest procenata dečaka u istoj starosnoj grupi, bilo je rizično tokom početnog istraživanja, u poređenju sa 18 procenata tokom zaključavanja.
Nivo depresije je ostao skoro na istom nivou. Međutim, kod devojčica je došlo do povećanja broja depresivnih za 3 procenta, a kod dečaka do pada za 2 procenta.
Mnogi tinejdžeri su prijavili povećan osećaj zadovoljstva dok su bili „zaključani“ zbog pandemije. Dečaci su prijavili veći napredak od devojčica. Takođe, istraživanje je pokazalo da su oni koji su prijavili najniži osećaj zadovoljstva pre pandemije, doživeli najveće poboljšanje u toku pandemije.
Mnogi učenici su takođe izjavili da osećaju veću povezanost sa svojom školom i zadovoljstvo zbog povećanih mogućnosti za razgovor sa nastavnicima.
Čini se da su povećan osećaj zadovoljstva i smanjena anksioznost među devojčicama, povezani sa povećanom upotrebom društvenih medija.
Šta škole mogu naučiti iz ove studije?
Magistar, Emili Vidnal koja je bila glavni autor studije, rekla je da su ona i njen tim bili iznenađeni kada su videli rezultate ankete.
Mnogi ljudi, uključujući stručnjake za dečje zdravlje, očekivali su povećanu anksioznost.
„Međutim, kada se vratimo korak unazad“, rekla je, „znamo da škola za mnoge mlade ljude predstavlja izvor anksioznosti zbog pritiska od ocenjivanja i odnosa sa vršnjacima, uključujući nasilje.
„Ovo je bila zaista jedinstvena prilika da se shvati kako se tinejdžeri osećaju bez svakodnevnih pritisaka karakterističnih za školski život…“
Emili Vidnal je navela da njen tim planira da nastavi istraživanje u kojem bi fokus bio na pitanju: zašto školsko okruženje doprinosi anksioznosti i kakva školska sredina i kultura, može podržati mentalno zdravlje tinejdžera?
Dodala je da je „ključno da budno pratimo mentalno zdravlje mladih ljudi i dobrobit po povratku u školu, jer je moguće da dođe do skoka anksioznosti, posebno za one koji su se osećali manje povezano sa školom pre pandemije, pa su se verovatno i zbog toga dobro prilagodili zaključavanju “.
Dalje je primetila da su mladi izjavili da se osećaju međusobno povezanije više nego ikad, iako nisu bili fizički u školi.
„Može biti da bi digitalne platforme u budućnosti mogle da igraju veću ulogu kao alat za učenje u školama“, rekla je ona.
Učenje na daljinu – izazov i za roditelje
Frank A. Ginasi, doktor nauka, predsednik i izvršni direktor Bihevioralne zdravstvene zaštite Univerziteta Rutgers, koji nije bio uključen u studiju, objasnio je da postoji nekoliko ključnih faktora koji pokreću depresiju i anksioznost među tinejdžerima.
Ti faktori su: neadekvatna ishrana, ekonomska nesigurnost, nestabilna stambena situacija, nesuglasice između roditelja, nasilje u porodici, pitanje samopoštovanja, maltretiranje, socijalni status osobe izopštene iz društva, akademska očekivanja, problemi u emotivnim vezama, zbrka u vezi uloge koja nastaje približavanjem odraslom dobu i osećaj nepripadanja.
Naglasio je da je stabilnost ključna za decu u ovoj starosnoj grupi.
Tinejdžerima je potreban neko ko „može biti dosledan izvor saveta, podrške, poverenja i ljubavi“, rekao je. „To može biti neko ili nekoliko članova familije, ili prijatelji koji prepoznaju i cene njihovu vrednost i koji ih ne osuđuju…“
Ginasi predlaže roditeljima da, kod svoje dece svakodnevno podstiču redovne rutine spavanja, ishrane i vežbanja.
Roditelji takođe mogu pomoći svojoj deci tinejdžerima, olakšavajući im kontakt na društvenim mrežama, rekao je on.
Pored toga, oni mogu da podstaknu osećaj potrebe za samozaštitom kod svog deteta podstičući ga da nosi masku za lice, da pere ruke i drži fizičko distanciranje. Predlaže da roditelji razgovaraju sa svojom decom i pruže im sigurnost koja im je potrebna.
Takođe preporučuje roditeljima da paze na eventualne znake anksioznosti i da svoju zabrinutost ili dilemu koju imaju, podele sa zaposlenima u školi u koju njihovo dete ide - stoji na sajtu Evropskog institutta za obrazovanje.
