Sombor.info

Jedan od prvih snimatelja, producenata i reditelja na Balkanu u Somboru je otvorio prvi stalni bioskop, snimio neke igrane filmove i prvi animirani film u istoriji jugoslovenske kinematografije.

Desetine somborskih osnovaca po sunčanom oktobarskom danu trče na školskom krosu duž Trga Svetog Đorđa, jureći pokraj bronzane statue muškarca sa velikom, starom kamerom.

Kroz objektiv ih posmatra Ernest Bošnjak, koji je baš tu, u centru grada na severozapadu Vojvodine, udarao temelje jugoslovenske kinematografije, kao jedan od prvih snimatelja, producenata i reditelja na Balkanu.

Svu ušteđevinu, stečenu štamparskim i pečatorezačkim zanatom, kao i decenije života, Bošnjak je uložio u san da „od Sombora napravi Holivud“, ispričao je u više intervjua za jugoslovenske listove tokom 1950-ih i 1960-ih.

Ovaj „inventivni i ambiciozni“ Bunjevac zaslužan je za to što su Somborci još početkom 20. veka gledali filmove, koje je nabavljao iz gradova tadašnje Mađarske i Beča, kaže Milan Stepanović, somborski hroničar i izdavač, za BBC na srpskom.

„On je 1909. otvorio i prvi bioskop u Vojvodini, a 1923. osnovao je i 'prvu jugoslovensku tvornicu filma', kako ju je sam nazvao“, priča Stepanović, vlasnik i autor somborskog sajta Ravnoplov, koji je u lokalnim arhivima dugo istraživao Bošnjakov rad.

BOER Film, kako je bio naziv Bošnjakovog preduzeća, postojao je samo dve godine, ali je u tom periodu Ernest napravio još jedan pionirski kinematografski poduhvat u tadašnjoj Jugoslaviji.

Za njega je tek pre desetak godina saznao Rastko Ćirić, profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu i autor antologije Srpski animirani film, izdate u sedam nastavaka.

Trebalo je da počne „dotadašnjim prvencem srpske animacije“, lutkarskim animiranim filmom Pionir i dvojka Vere i Ljubiše Jocića iz 1949, ali su ga iz Jugoslovenske kinoteke obavestili da su „pronađeni mnogo stariji animirani materijali“, kaže Ćirić za BBC na srpskom.

„Prvi i najstariji srpski animirani film je Ovde traži pa ćeš naći! Milijon!, sa 'j', Ernesta Bošnjaka, koji ove godine puni sto godina“, dodaje profesor u pisanom odgovoru.

'Ovde traži i naći ćeš milion'

Ova „jednostavna dvominutna tehnička animacija“, kako je Ćirić naziva, bio je poslednji film koje je Bošnjakovo preduzeće izradilo uoči gašenja, iako je somborski umetnik i kasnije, tokom 1930-ih, nastavio da snima.

Glavni junak animiranog filma bila je strelica, kasnije nazvana „gušter Gustav“, a kretala se ulicama tadašnjeg Sombora.

„Kazaljka, poput one na satu ili kompasu pokazivala je desetak mesta - kioske, na kojima je tada mogla da se kupi srećka Državne lutrije, a imena ulica ispisana su na srpskom i mađarskom“, objašnjava Milan Stepanović.

Naziv 'Ovde traži pa ćeš naći! Milijon!' osmišljen je da privuče kupce, koji su se nadali da bi mogli da osvoje milion dinara.

„Prva srpska animacija je kratki propagandni film“, kaže profesor Ćirić.

Prikazivao se u dva tadašnja somborska bioskopa pre filmskih projekcija.

U to vreme, bio je to jedan od efikasnijih načina reklamiranja.

„Bioskopi su bili izuzetno posećeni, pa ni ne možemo da zamislimo koliki je to uticaj na Somborce imalo 1920-ih godina“, zaključuje Milan Stepanović.

Od štampara do filmskog pionira

Sombor je sredinom 19. veka bio središte mađarske Bačko-bodroške županije administrativni centar cele tadašnje Bačke, koja se prostirala od Baje i Segedina u Mađarskoj do Novog Sada.

Bioskop Arena otvoren je 1909. godine u Somboru / Foto: Ravnoplov.rs

U tom gradu se 1. januara 1876. u mnogočlanoj bunjevačkoj zemljoradničkoj porodici rodio Ernest.

U jednoj od somborskih štamparija je kao dečak izučavao zanat, sve do 1892. kada se sa 16 godina otisnuo na usavršavanje.

Preko Sente, Subotice, Segedina i Sombathelja stiže do Beča, gde je radio kao konstruktor u fabrici mašina Valder i kompani (Waldher & Co.).

U današnjoj prestonici Austrije se zainteresovao za filmsku umetnost.

„Kada se 1906. vratio u Sombor, tada je već bio strastveno privržen filmu“, kaže Stepanović.

U Beču je nabavio prvi filmski projektor, koji će od 1907. koristiti kako bi „prikazivao kratke filmove i žurnale u somborskom pozorištu“, priča Stepanović, pokazujući na zdanje Narodnog pozorišta u Somboru, pokraj kojeg razgovaramo.

„Filmove je nabavljao iz Budimpešte preko tada velikog filmskog preduzeća Apolo.

„Otvorio je štampariju u Somboru i počeo je tamo da štampa časopis Bački bioskop, što je za to vreme bilo krajnje neobično“, objašnjava.

Milan Stepanović, somborski izdavač i autor, ispred Narodnog pozorišta u Somboru, gde je Ernest Bošnjak prvi put prikazivao filmove
Već 1909. Bošnjak je shvatio da je Somboru potrebno zdanje koje će biti namenjeno samo filmskoj umetnosti, pa je sa Karlom Cviršicem, vlasnikom tadašnjeg Električarskog preduzeća, rešio da podigne prvi bioskop.

Na gradskom vašarištu, nedaleko od sedišta tadašnje županije, nastao je bioskop „Arena“.

Sagrađen od dasaka, imao je 450 sedišta, ulaznice su koštale tadašnjih 20 filera, a projekcije, koje su menjane na svaka dva dana, pratila je muzika sa električnog klavira, opisao je Stepanović u tekstu na sajtu Ravnoplov.

„Bojao sam se da usled pritiska i velike gužve ne razvale baraku, koju sam tek počeo da otplaćujem Rozentalu, vlasniku drvare“, citiran je Bošnjak u tekstu lista Borba iz 1963.

Sedište Boer filma nalazilo se u kući u današnjoj Ulici Petra Bojovića / Foto: Ravnoplov.rs

Stepanović kaže da je to prvi bioskop na prostoru današnje Vojvodine.

Usled sve većeg interesovanja Somboraca, Cviršic je odlučio da sazida i novu zgradu u koju je 1912. premešten bioskop, a Bošnjaka je zaposlio kao glavnog operatera.

Bioskop će posle Drugog svetskog rata biti nazvan Zvezda i radio je do kraja 20. veka.

„Tamo sam i ja gledao filmove kad sam bio mlađi, svi stariji Somborci ga pamte“, kaže Stepanović.

Snovi o filmskom gradu u Somboru

Paralelno sa vođenjem bioskopa, od 1909. počeo je i sam da snima filmove, u početku dokumentarne.

Tako je u Somborskom parku nastao film U carstvu Terpsihore, koji je prikazivao tradicionalne igre lokalnih devojaka, ali on danas nije sačuvan, kaže Stepanović.

Tri godine kasnije nastao je film o otkrivanju spomenika Ferencu Rakociju, mađarskom narodnom heroju koji je podigao revoluciju protiv Habzburške monarhije.

„Smatra se da je tom prilikom Ernest postao prvi ili jedan od prvih ljudi u Evropi, koji su upotrebili tehniku švenka, horizontalnog i vertikalnog pomeranja kamere prilikom snimanja", priča Milan Stepanović.

Ubrzo su ambicije porasle, pa je Bošnjak osmislio „fabriku filma“ zbog čega je od Sombora zatražio zemljište.

„Zahtev mu je 1914. odbijen, pa je ideju ponudio Novom Sadu, gde su bili izuzetno zainteresovani, ali je ubrzo izbio Prvi svetski rat.

„Bošnjak je mobilisan u vojsku Austrougarske i čak je i tokom rata nosio kameru – veruje se da je on jedan od ljudi koji su snimali krunisanje cara Karla, naslednika cara Franje Josifa, koji je preminuo 1916“, priča Stepanović.

Rat se završio, Sombor postao deo novoosnovane Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a snovi o fabrici filma su oživeli.

Bošnjak je prodao štampariju za tadašnjih 650.000 dinara, od čega je 400.000 uložio u filmsko preduzeće Boer Film, navodi sajt Ravnoplov.

Okupio je snimatelje, montažere, glumce i režisere, pretežno iz Mađarske i Austrije, a na audiciji je publika glasanjem odlučivala ko će zaista glumiti u filmovima.

„Irena Novak, talentovana mađarska glumica, koja je pobedila na tom konkursu, kasnije će postati i druga supruga Ernestova“, priča Stepanović.

Novak je postala zvezda filma radnog naslova Kako uloviti muža.

Pod nazivom Laži mene radi je prodat jednoj bečkoj distributerskoj kući koja ga je prikazivala publici na nemačkom, dodaje.

Sledeće godine Bošnjak je snimao porodičnu melodramu Moja draga kolevka na salašima izvan Sombora.

„Natpisi na nemačkom jeziku ukazuju da je Bošnjak i ovaj film planirao da plasira na strano tržište“, kaže Stepanović.

Ali, lokalni privrednici koji su učestvovali u finansiranju u taj su posao ušli „sa manje ljubavi, a više opreza od Bošnjaka“, pisaće Večernje novosti 1955.

Kada su od vlasti dobili nagoveštaj da film možda neće dobiti dozvolu za emitovanje, brzo su se „ohladili“ i završili saradnju, dodaje se.

Bošnjak je iste godine u šumama nadomak Apatina počeo da snima igrani film Faun, o istoimenom šumskom božanstvu iz grčke i rimske mitologije.

„Sačuvani su samo fragmenti njegovog rada, ali ukazuju da je izrazito uspešno uspeo da uradi kostime i maske glumaca“, dodaje Stepanović.

Sedište Boer filma nalazilo se u kući u današnjoj Ulici Petra Bojovića u Somboru, koja još uvek postoji
Ernerstovi umetnički dometi i finansijske mogućnosti bili su u raskoraku, iako je svu ušteđevinu i deo imanja uložio u filmove.

Njegovo preduzeće je ugašeno 1925, samo dve godine nakon osnivanja.

Bošnjak u istoriji i flaši

Uprkos propasti snova o Holivudu u Somboru, Bošnjak je nastavio da snima, pre svega kratke dokumentarne filmove 1930-ih.

„Snimao je katoličke procesije, fudbalske utakmice, takmičenja izviđača...

„U međuvremenu je zakupio štampariju, vratio se tom zanatu, a imao je i malu pečatoreznicu, od čega je pristojno živeo“, opisuje Stepanović.

Tada mu je račune pomrsio Drugi svetski rat i potonje komunističke vlasti.

„Sve štamparije su postale državne, oduzeta mu je i pečatoreznica i postao je prilično siromašan, pa je u devetoj deceniji preživljavao radeći kao pomoćnik u farbari“, kaže Stepanović.

O tome svedoči i intervju sa Bošnjakom objavljenom u listu Zanatski glasnik, čiji ga je novinar Siniša Nikolić „zatekao za tezgom, kako pravi štamparska slova od polivinilske mase“.

„Pošto kao 'najnoviji kalfa' nije mogao da napusti posao, dogovorili smo se da ga posetim u stanu“, zabeležio je Nikolić.

Da bi preživeo teške dane u starosti, Bošnjak je prodavao i stare filmove somborskim berberima, „koji su od tog materijala pravili lak“, napomije Stepanović.

„Tako je uništen verovatno veliki broj značajnih snimaka za istoriju jugoslovenskog filma“, zaključuje on.

Bošnjakovu starost u nemaštini za farbarskim stolom, promenila je Jugoslovenska kinoteka, osnovana 1949.

Šest godina kasnije, ta institucija uvrstila je Somborca među prve dobitnike komemorativne plakete uručene pionirima jugoslovenskog filma.

„Otkupili su njegove preostale filmove, čak i kameru kojom je snimao, a za nekoliko godina zahvaljujući Jugoslovenskoj kinoteci dobio je pristojnu nacionalnu penziju sa kojom je kraj života proveo dostojanstveno“, dodaje Stepanović.

I posle smrti u avgustu 1963, Sombor ga nije zaboravio.

U tom gradu je 2009. otvoren bioskop koji nosi njegovo ime, a na Somborskom filmskom festivalu dodeljuje se nagrada „Specijalni Ernest“ za doprinos filmskoj umetnosti, koju je 2025. dobio Bogdan Diklić.

Već nekoliko decenija u somborskom Narodnom pozorištu igra se predstava Kad bi Sombor bio Holivud, koja opisuje Bošnjakov život i rad.

Od 2013. Somborce sa centralnog trga „snima“ Bošnjakova statua sa velikom kamerom.

Snovi o Holivudu u Somboru ostali su zabeleženi u podnožju statue Ernesta Bošnjaka u centru grada na severozapadu Srbije
Baš na tom mestu, ubrzo posle otkrivanja statue, 34-godišnji Branko Popović prvi put je saznao za filmskog pionira.

Ovaj tehnolog je četiri godine kasnije osnovao sopstvenu pivaru i odlučio je da se jedno od prvih piva njegove pivare Ravangrad zove Ernest.

„Mlađi slabije znaju za Bošnjaka i kroz našu etiketu želimo da podsetimo te generacije na njega.

„Dobijamo i danas pitanja od kupaca ko je bio Bošnjak, pa smo na etiketu stavili QR kod koji vodi ka teksta o njemu“, priča Branko za BBC na srpskom.

Nekadšnji producent, snimatelj, glumac i reditelj, danas je zaštitno lice lager piva.

„Odabrali smo da njegovo ime nosi lager pivo, jer je tehnološki najzahtevnije za proizvodnju, ali je i za najširu publiku, pa se nadamo da ćemo na taj način edukovati najveći broj ljudi“, objašnjava Popović.

„Za nas Ernest Bošnjak nije samo pionir filma, već je simbol vizije i hrabrosti, jak deo našeg lokalnog identiteta koji želimo da čuvamo“, zaključuje Branko.

(BBC News, 10.28.2025)

Svake godine uoči godišnjice Batinske bitke, Udruženje građana „Ravangradsko proleće“, u sadejstvu sa Kulturnim centrom „Laza Kostić“ Sombor, za trajnost i doslednost u negovanju i podsticanju rodoljublja i slobodarstva, istaknutim pojedinostima ali i ustanovama dodeljuje priznanje „Venac slobode Radomir Drakulić“, imenovano tako i radi čuvanja uspomene na mladog studenta mašinstva i pesnika iz Sombora, koji je pred kraj Drugog svetskog rata stradao u nekom od nemačkih logora.

Ovogodišnji dobitnik je dr Milan Micić, pesnik i prozni pisac, istoričar veoma bogatog stvaralačkog opusa, autora preko šezdeset do sada objavljenih knjiga, dobitnik značajnih književnih nagrada i društvenih priznanja, posebno u oblasti istoriografije. U oblasti književnosti ,Nagrade „Teodor Pavlović“, „Karolj Sirmai“. „Lenkin prsten“, „Dušan Vasiljev“, a ove godine je dobitnik priznanja koje nosi ime velikog srpskog pisca-prozaiste Radovana Belog Marković. Dobitnik je Sretenjske povelje srpskih institucija u Mađarskoj za doprinos očuvanju srpske kulture u Mađarskoj i jačanju veza srpske zajednice u Mađarskoj sa zemljom maticom, a 2025. godine je među dobitnicima Vukove nagrade za doprinos srpskoj kulturi i negovanju veza sa Srbima van Srbije, kao i Vidovdanske povelje Saveza Srba u Rumuniji za doprinos očuvanju srpske kulture u Rumuniji i negovanju veza srpske zajednice u Rumuniji takođe sa matičnom zemljom.

– Književnim radom, otkrivačkim delima iz oblasti istorije, i pažnje vrednim rezultatima koje postiže kao generalni sekretar Matice srpske u Novom Sadu, – stoji u obrazloženju žirija Nagrade „Venac slobode Radomir Drakulić“, – književnik, istoričar i publicista Milan Micić ( 1961, Zrenjanin) na sebi svojstven način, znalački i dosledno povezuje srpski kulturni prostor, a kao predsednik „Saveza udruženja ratnih dobrovoljaca 1912.- 1918. godine, njihovih potomaka i poštovalaca“ decenijama radi na afirmisanju etičkih vrednosti srpskog dobrovoljačkog pokreta u Prvom svetkom ratu.

Jednoglasan u odluci o dodeli ovog priznanja Milanu Miciću, stvaraocu iz Novog Sada, bio je žiri koji je radio u sastavu: Dr Stojan Berber, književnik, Siniša Josić, direktor Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, (članovi) i David Kecman Dako, književnik i kritičar (predsednik).

Svečanost povodom uručenja priznanja biće održana u petak, 7. novembra u dvornici Srpske čitaonice „Laza Kostić“ u ulozi domaćina i suorganizatora.

Početak je u 18.00 časova i ulaz će biti slobodan.

Odbojkašice Volejstarsa zabeležile su prvu ovogodišnju pobedu na domaćem parketu.

One su u trećem kolu Prve lige Srbije teže nego što se očekivalo slavile nad ekipom Ivanjice. Meč je odigran u četiri seta. Gošće su nakon velike neizvesnosti dobile prvi set sa 24:26. Identičnim rezultatom, ali u korist domaćeg tima rešen je i drugi set. Slična situacija je bila i u naredna dva seta. Domaćem igračice su oba dobile sa 25:23.

Nakon novog trijumfa ekipa iz Kljajićeva zauzima treću poziciju sa bodom manje u odnosu na dve prvoplasirane (Omladinac i Valjevo) ekipe prvenstva.

U narednom kolu Volejstars gostuje ekipi Novog Sada koja uprskos dve ostvarene pobede ima četiri osvojena boda. U drugoligaškom somborskom derbiju sastale su se ekipe CVS Elbraco Tehnolenda i Goks In-a. Domaćin je bio superiorniji i relativno lako je rešio meč u svoju korist maksimalnim rezultatom, po setovima 25:15, 25:23, 25:16. Ovo je prva pobeda CVS-a, a treći poraz Goks – In-a.

Sledećeg vikenda CSV dočekuje Banat, a Goks In komšije iz Apatina. Drugu prvenstvenu pobedu ostvarila je i muška ekipa Sombora koja je u tri seta (25:10, 25:12, 25:17) slavila nad Vrbasom. Nalaze se na deobi prvog mesta sa ekipama Bačke Palanke i Mladosti iz Bačkog Petrovca. U narednom kolu očekuje ih gostovanje u Novom Sadu - piše Somborsport.org.

Prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, isplata penzija za oktobar počeće 4. novembra kada će primanja dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti, bez obzira na način isplate za koji su se opredelili.

Dan kasnije, 5. novembra, počeće isplata za sve vojne i poljoprivredne penzionere, dakle i one koji primanja dobijaju preko tekućih računa i one koji su se opredelili da im penzije stižu na kućne adrese ili da ih podižu na poštanskim šalterima.

Poslednji će penzije dobiti korisnici iz kategorije zaposlenih, pa će onima koji primanja dobijaju preko tekućih računa isplata početi 7. novembra a ostalima 8. novembra. Iznosi na čekovima biće isti kao i prilikom prethodne, tj. isplate za septembar.

Sombor je zvanično ušao u istoriju – postao je GRAND FINALISTA Festivala “Ritam Evrope”, najvećeg muzičko-televizijskog projekta za mlade u regionu!

Grad umetnosti, kulture i slobodnog duha, Sombor je dokazao da poseduje energiju, talenat i srce koje kuca u ritmu Evrope. Na sceni su zablistali mladi predstavnici Sombora, a njihova emocija, preciznost i harizma oduševili su i publiku i žiri.

Ovo je ogroman uspeh ne samo za takmičare, već i za ceo grad koji godinama neguje umetnost, obrazovanje i mlade talente. Sombor se sada nalazi rame uz rame sa najboljima iz regiona, spreman da u velikom finalu pokaže sve što nosi u sebi – ponos, snagu i inspiraciju!

Grand finale Festivala “Ritam Evrope” biće emitovano na tri nacionalne televizije, što je dokaz veličine i značaja ovog projekta koji povezuje mlade iz cele Evrope.

Sombor je ponovo pokazao da ume da stvara istoriju – sa stilom, strašću i osmehom!

Neka se čuje najlepša poruka iz srca Bačke: Sombor hvata ritam Evrope punim srcem i korakom ka pobedi!

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 29. oktobar

Kompanija Imlek, kao lider mlečne industrije u regionu, prva u Srbiji uvodi najsavremenije autocisterne sa automatskim sistemima za merenje i uzorkovanje mleka, čime postavlja nove standarde u kontroli kvaliteta sirovog mleka.
Imlek je i do sada sprovodio najviši nivo kontrole mleka, koristeći najsavremeniju laboratorijsku opremu, u saradnji sa vodećim internim i eksternim stručnim laboratorijama, u skladu sa najstrožim domaćim i međunarodnim standardima. Ipak, kao prva kompanija na domaćem tržištu koja uvodi ovu tehnologiju, Imlek pravi iskorak ka još većoj tehnološkoj instanci i preciznosti kako prema farmerima, tako i prema potrošačima.

Specijalizovane autocisterne funkcionišu kao mobilne laboratorije – opremljene su naprednim digitalnim sistemima koji u realnom vremenu mere količinu mleka i automatski uzimaju uzorke od svakog proizvođača direktno na terenu.
Ovakav pristup obezbeđuje još precizniju, bržu i objektivniju kontrolu, eliminišući mogućnost bilo kakvih grešaka uslovljenih ljudskim faktorom. Farmeri odmah dobijaju uvid u kvalitet svog mleka, što dodatno osnažuje fer i partnerski odnos sa kompanijom.

Ova inovacija takođe doprinosi očuvanju zatvorenog hladnog lanca – od farme do potrošača – što je osnova za bezbednost, svežinu i vrhunski kvalitet finalnih mlečnih proizvoda.
Pored automatskog sistema za merenje i uzorkovanje, nova vozila su opremljena i GPRS uređajima za praćenje u realnom vremenu, čime se dodatno unapređuje nadzor i efikasnost celokupnog procesa.
Imlek će kao tržišni lider nastaviti sa ulaganjima u najnovija tehničko-tehnološka rešenja na pollju kontrole i unapređenja kvaliteta sirovog mleka.

Problem steriliteta u našem društvu ima medicinski i demografski aspekt s obzirom na negativan prirodni priraštaj.

Cilj i svha ovog teksta je da pomogne parovima koji žele potomstvo tako što će pružiti osnove medicinskog problema muškog steriliteta.

Oko 15 -18 odsto parova ne uspava da dobije potomstvo kada bi želeli.

Šta podrazumeva neplodnost kod muškaraca?

Ovi podaci ukazuju na to da je u bračnom sterilitetu obavezan pregled oba partnera. Problem steriliteta zahteva timski rad urologa, ginekologa, embriologa i endokrinologa. Jasno su propisani kriterijumi i kvalitet rada svakog lekara, tehničara , dijagnostičke i terapijske procedure, navodi dr Sreten Jovanović, specijalista urologije, za Stetoskop.

"Savremeni način života ima za posledicu da u razvijenim zemljama muškarac prvo dete dobija u proseku u 31 godini", kaže doktor.

Teški metali, plastika, pesticidi u poljoprivredi, hormoni u veterini i pojedini lekovi spadaju u hemijske agense uzroka steriliteta. Loše životne navike i stres koji nameće moderan način života su uzroci koji utiču na oksidativne procese i dovode do nagomilavanja slobodnoh radikala, posebno kiseonika.

Spermatozid (muška polna ćelija) je 40 puta manja od prosečne ćelije našeg tela i na tako malom prostoru smeštena je polovina našeg genetskog materijala što ga čini jako osetljivim. Moraju se pomenuti preležane i prateće infektivne i metaboličke/endokrine/ bolesti koji utuču na oplodnu moć muškarca.

Medicinska istorija, anamneza, pregled pacijenta-opšti i urološki, ultrazvučni pregled abdomena i genitalija i pregled sperme /spermogram/ su osnova dijagnostičkog algoritma ispitivanja muškog steriliteta.

Parametri spermogama su standardizovani od strane svetske zdravstene organizacije. Jako je bitno da metodologija/procedura / uzimanja, tansporta i pregleda sperme bude u skladu sa propisanim pravilima. Odluka o daljim dijagnostičkim i terapijskim procedurama zavisi od nalaza sperme.

Sigurno je da odluke ne treba donosti samo na osnovu pregleda jednog uzorka sperme. Proces spermatogeneze traje oko 70 dana te je potrebno učiniti dva a po nekada i tri spermograma u pravilnim intervalima.

Anamneza i razgovor sa pacijentom mogu otkriti navike, način života, upotrebu lekove, ranije hirurške procedure i povrede genitalija kao i preležane i prateće bolesti.

Pregledom se mogu konstatovati znaci hormonskog dizbalansa, anomalije u veličine i položaju testisa i penisa, postojanje proširenih vena skrotuma, lokalni znaci upale i traume genitalija.

Ultrazvučna dijagnostika kod neplodnosti muškaraca

Ultrazvučna dijagnostika otkriva morfološki izgled urogenitalnih organa, prvenstveno testisa, epididima, ejakulatornih kanala i vezikula. Koliko je važan ultrazvučni pregled uro-genitalnog trakta dovoljno govori činjenica da su uro-genitalne malformacije muškarca najčešće malformacije u humanoj patologiji.

Zavisno od početnih nalaza i terapijskog odgovora ispitvanja se mogu dopuniti analizom hormona, koji pokazuju očuvanje osovine hipotalamus-hipofiza-testisi. Određivanje nivoa testosterona u ukupnom i slobodnom obliku i hormona hipofize (FSH i LH) je obavezno u algoritmu dijagnostičkog postupanja.

Takodje, INHIMBIN B (aktivin) je manje poznat hormon testisa i u direktnoj pozitivnoj vezi je sa kvalitetom spermatogeneze. Jetra i masno tkivo procesom aromatizacije testosteron prevode u estrogen.

Odnos testosterona i estrogena je bitan za kvalitetnu spermatogenezu. Odabir seta hormonskih analiza i njihovo tumačenje ne mogu se posmatrati izolovano i bez ostalih analiza i dijagnostičkih postupaka.

Genetska ispitivanja kod azoospermije je određivanje kariotipa i test defragmentacije DNK kao i analiza Y hromozoma u cilju pravilne procene za biopsijom testisa. Cistična fibroza kao uzrok steriliteta ima jasnu genetsku podlogu i može se preneti potomstvu.

Nažalost, danas se kod skoro 30 odsto muškaraca ne može naći uzrok nepolodnosti i ovo stanje naziva se idiopatski sterilitet.

Terapija kod neplodnosti muškaraca

Pravi izbor lekara, upornost u lečenju i pozitivan stav kod 80 odsto parova koji ima neplodnost daje rezultat.

Timski pristup uz poštovanje standarda lečenja je jedini adekvtana način rada za ovaj složeni medicinski problem. Takav pristup lečenju bračnog steriliteta uliva poverenje parovima i daje sigurnost u tom delikatnom periodu.

Zdrav način života, redukcija prekomerne težine, prestanak pušenja, manje stresa su obaveza svakog muškarca koji želi da postane otac. Pomoć psihologa, psihoterapeutska podrška i podrška lečenju steriliteta od strane specijaliste dijetoterapije deo su multidisciplinarnog pristupa lečenju steriliteta.

Suplementi koji čuvaju i popravljaju spermatogenezu u muškarca su antioksidansi i mogu biti:

vitamini (E,C,D B12, folna kiselina),
aminokiseline (Arginin,karinitin),
nezasićene masne kiseline (omega 3),
oligoelmenti (cink i selen), a jedan od najačih antioksidanata je Q enzim 10, koji ima značajno mesto u lečenju steriliteta.

Važno je napomenuti da njihovu primenu, doziranje i kombinovanje treba prepustiti urologu koji vodi lečenje steriliteta uz sagledavanje pacijenta u širem medicinskom kontekstu.

Hormonska terapija, primena antbiotika, hiruške intervencije na testima i korekcija varikocele su terapijske procedure u domenu rada urologa.

Punkciije testisa i epididima ili otvorena biopsija testisa ima zadatak prikupljanja i krioprezervaciju sperme (zamrzavanje sperme) u cilju primene različitih vidova asistirane reprodukcije od strane ginekologa.

Uzorak dobijen punkcijom zahteva dodatnu pripremu u magnetom polju ili PCR tehnikom što je zadatak embriologa i gentičara. Kvalitet sperme određuje tip oplodnje, te može biti prirodna ili asistirana reprodukcija.

Metode asistirane reprodukcije su od intrauterine ineseminacije (IUI), kao najjednostavnije, do intracitoplazmatskog ubacivanje sperme (ICSI), kao najzahtevnije procedure.

Multidisciplinnarni pristup, savesno, odgovorno i kompetentno vodjenje parova kroz proces dijagnostike i lečenja steriliteta i postupanje po najaktuelnijim vodičima kliničke prakse, najadekvatniji su put za prevazilaženje ovog važnog medicinskog ali i demografskog problema.

U nedelju, 2. novembra, u „Oldbrick“ pabu biće održan amaterski Turnir u bilijaru. Takmičenje počinje u 10 časova, a igraće se po pravilima naizmeničnog brejka, uz primenu pravila tri kugle.

Kotizacija za učešće iznosi 2.500 dinara za B igrače, 2.000 dinara za C igrače, dok će žene i deca za nastup na Turniru izdvojiti 1.500 dinara. Pobednik će osvojiti 40 odsto od ukupne prikupljene kotizacije, drugoplasirani 20 odsto, dok će takmičari koji zauzmu treće i četvrto mesto dobiti po 10 odsto od kotizacije.

Svi zainteresovani za učešće ili dodatne informacije mogu se obratiti putem telefona 064/825 – 16 – 00 i 025/43 – 43 – 43.

Izvor. somborsport.org