Sombor.info

"Stranger Things" svoj uspeh zapravo duguje tome što je anomalija, bag, izraslina koja prkosi pop-kulturnom "zeitgeistu", i što svetu koji se raspada pred našim očima donosi bar malo nade.

Prvi januar doneo je sa sobom (bar) jedan veliki početak i (bar) jedan veliki kraj: početak 2026. godine i kraj Netfliksove serije "Stranger Things". I baš kao što Nova godina dolazi sa teretom velikih očekivanja, ništa manji pritisak nije bio ni na poslednjih dva sata i osam minuta avantura klinaca iz fiktivnog grada Hokinsa u Indijani.

Kritičari su naoštrili svoja pera, obožavaoci stavili svoje teorije na test, i bez obzira na konsenzus da je finale bilo vizuelni spektakl, reakcije, čini se, nikada nisu bile više podeljene otkad je serija počela sa emitovanjem - piše N1.

Poslednja sezona "Stranger Things" uspela je da zadrži "svežinu" na sajtu Rotten Tomatoes, ali je sa 83 odsto pozitivnih profesionalnih kritika najslabije ocenjena sezona do sada. Laici su bili daleko nemilosrdniji, pa je poslednja tura epizoda dobila tek 56 odsto pozitivnih ocena publike na ovom sajtu. Serija je na IMDB-u ostala visoko ocenjena (8,6), ali se čak pet epizoda iz poslednje sezone nalazi među deset najslabije ocenjenih, od kojih je pretposlednja epizoda "The Bridge" ubedljiva "crna ovca" ovog serijala sa veoma skromnom ocenom 5,6 (na šta ćemo se vratiti nešto kasnije).

Razočaranost epilogom je narasla čak do te mere da se na društvenim mrežama pojavila tzv. "Conformity Gate" teorija po kojoj je poslednja epizoda navodno bila samo iluzija koju je u glave junaka usadio Vekna (Džejmi Kembel Bauer), i da će 7. januara na Netfliksu biti objavljena deveta epizoda u kojoj će se stvari razmrsiti onako kako bi trebalo. Mada o tome "kako bi trebalo" postoji milion različitih mišljenja.

Ljudi su se po mrežama hvatali za svakakve detalje kako bi dokazali da seriji nije kraj: boje školskih uniforma, položaj kvake na vratima Vilerovih, navodnu tajnu šifru na polici za knjige... Zapravo, toliko ih je na Božić po Julijanskom kalendaru pohrlilo na Netfliks u nadi da će "ispod Badnjaka" naći tajnu epizodu "Stranger Things", da su nakratko srušili ovaj striming servis.

Ali nisu pronašli ništa... Serija se završila baš onako kako su njeni kreatori, braća blizanci Met i Ros Dafer, želeli od početka, ostajući verni svojoj ideji, kao i filmovima, knjigama i serijama koje su inspirisale "Stranger Things" i koje grade njen vrednosni sistem i čine njeno moralno jezgro.

A, to srce što kuca u izmaštanom Hokinsu je zapravo i ono što je učinilo "Stranger Things" globalno popularnom. Jer, zašto je baš "Stranger Things" sa impresivnih 1,3 milijarde pregleda najgledanija serija na Netfliksu svih vremena? Zašto na ulici srećemo klince u "Hellfire Club" majicama? Zašto su po njoj nastale knjige, stripovi, igračke, društvene i video-igre? Zašto se uostalom, dok se svet raspada pred našim očima, toliko piše/priča o ovoj seriji?

Da li je to zato što je "Stranger Things" najbolja serija svih vremena?
Ne, nikako. Objektivno, nije čak ni blizu.

Da li je to zato što "Stranger Things" ima originalnu, nikad ranije ispričanu priču?
Naravno da nema, sam koncept serije je takav da crpi ideje iz pop-kulturnih fenomena osamdesetih godina prošlog veka.

Da li onda "Stranger Things" svoj uspeh duguje nostalgiji?

Blizu, ali ne. Kod pripadnika generacije Iks i starijih milenijalaca serija budi lepa sećanja i njena sličnost sa onim što smo voleli kad smo i sami bili klinci, inicijalno nam je privukla pažnju, ali teško da smo samo zbog toga 10 godina ostali prikovani uz nju. Pritom, treba imati u vidu da dominantnu publiku i bazu obožavalaca "Stranger Things" čine mladi ljudi, tzv. generacija Z.

"Stranger Things" svoj uspeh zapravo duguje tome što je anomalija, bag, izraslina koja prkosi pop-kulturnom "zeitgeistu", naročito kada je reč o TV serijama.

"Ovaj svet je slomljen"

"Veliki deo finala je priča o odrastanju, a deo odrastanja je napuštanje roditelja i donošenje sopstvenih odluka. To je trenutak kada Ileven (Mili Bobi Braun) dostiže tu tačku i Hoper (Dejvid Harbor) shvata da mora da je pusti", ovim rečima je Met Dafer opisao poslednju ezonu "Stranger Things".

Horor i s/f elementi su u stvari bili samo ram - ram za sliku u čijem je središtu jedna stara, dobra univerzalna priča o odrastanju, prijateljstvu, odanosti, ljubavi... Svim onim stvarima koje su danas, nažalost, sabrane pod kišobranom termina "krindž" (cringe).

Možda bi Daferima i bilo lakše da su se opredelili za epski, mračan kraj u kojem po ekranu šiklja krv glavnih junaka dok pokušavaju da spreče interdimenzionalna čudovišta da unište naš svet. Možda je danas najteže ispričati pričo o tome šta znači biti dobar drug, šta znači nikada ne odustati od ljudi do kojih nam je stalo, šta znači voleti nekog od prvog do poslednjeg dana.

Jedan od najkontroverznijih momenata poslednje sezone je scena u pretposlednjoj epizodi "The Bridge" (Most) u kojoj Vil Bajers (Noa Šnap) svojim prijateljima otkriva da je gej. Ovaj emotivni trenutak koji se mogao očekivati još od najranijih epizoda, izvrnut je ruglu na internetu, nakon čega je usledila organizovana kampanja snižavanja rejtinga što je dovelo do toga da ovo bude najslabije ocenjena epizoda "Stranger Things" na IMDB-u. Brojke ne lažu: od ukupno 182 hiljade glasača, čak 57 hiljada je ovoj epizodi dalo najnižu ocenu (1).

Zašto je Vilovo priznanje bilo važno, u epizodi je nacrtano bukvalno "crno na belo": jedno od najjačih Vekninih oržuja je manipulacija emocijama, i Vilu je (bukvalno) usadio ideju da će ga se porodica i prijatelji odreći ukoliko otkrio ko je on zapravo. Zato Vil rešava da se pre finalnog obračuna poveri ljudima sa kojima će upravo krenuti da spašava svet, jer želi Vekni da preotme keca iz rukava.

Grupni zagrljaj koji je usledio je Veknin poraz, jer je dokazao koliko je duboko pogrešno procenio ovu družinu.

"Ova serija je uvek bila o tome kako naši likovi prevazilaze zlo, a Vekna, na toliko mnogo načina, predstavlja sve mračne misli i zlo u društvu. A da bi naši likovi to prevazišli, zaista je važno da prihvate sebe, a zatim i da prihvate jedni druge i da se zbliže", objasnio je Ros Dafer za "Varajeti".

Iako je Vil naišao na podršku svojih najbližih, njegov lik se u stvarnom svetu, u 21. veku, gotovo 40 godina nakon perioda obrađenog u "Stranger Things", suočio sa najprimitivnijom homofobijom.

"Pokazao mi je da je ovaj svet slomljen, da je čovek slomljen", rečenica je koju Henri Kril/Vekna izgovara Vilu, rešen da ostane veran "Kontroloru uma" (Mind Flayer). Svet jeste slomljen, i to vidimo svakog dana, dovoljno je pogledati vesti koje se nalaze iznad, ispod, levo i desno od ovog teksta na N1 portalu. Ali postoje različiti načini da se suočite sa tom činjenicom: Henrijev način - uništenje, smrt, porobljavanje ili Vilov način - ljubav, solidarnost, podrška.

"Stranger Things" nije "Igra prestola", i hvala Bogu da je tako

Taj antropološki optimizam upravo je ono što izdvaja "Stranger Things" u odnosu na dominantan TV sadržaj. Uspon ambicioznih TV serija u produkciji kablovskih/striming giganata, u prvi mah je bio osvežavajuć, razbio je "ružičaste naočare" i na "malim ekranima" počeo da prikazuje sirovost i nepravde realnog sveta.

Nestala je tradicionalna podela na "good guys" i "bad guys" izbrisane su moralne crvene linije ispravnog i pogrešnog. "Žica" (The Wire), "Dekster" (Dexter), "Čista hemija" (Breaking Bad), "Ljudi sa Menhetna" (Mad Men), "Kula od karata" (House of Cards), "Igra lignje" (The Squid Game), "Dečaci" (The Boys)... Jasan vam je ton koji ih povezuje.

Neka od ovih ostvarenja su, bez sumnje, među najboljim serijama ne samo 21. veka, već svih vremena, ali jesu utabale stazu antropološkog pesmizma na čijem će se vrhuncu narasti najpopularnija savremena serija - makijavelistička epska fantastika "Igra prestola" (Game Of Thrones).

Spletke, prevare, zavere, ubistva, izdaje - pokazalo se da publika nezasito guta ovakav sadržaj, te su kreatori sadržaja obrasce "Igre prestola" počeli da primenjuju i u drugim svetovima, npr. biznisu u serijama kao što su "Naslednici" (Succession) ili "Industrija" (Industry).

"Rekao sam to i ranije, ova serija nije 'Igra prestola'. Nadam se da će iznenaditi ljude. Ali neće biti Crvenog venčanja, ako je to ono što tražite. To bi bilo depresivno", izjavio je Met Dafer.

Tim rečima se osvrnuo na zamerke što više likova nije poubijano u finalu "Stranger Things", ali u njima se krije i jedna ozbiljnija distinkcija gde su Hokins i Vesteros na dva suprotna univerzuma.

Pop-kulturu ne treba precenjivati, ali je ne treba ni potcenjivati. Njen uticaj na društveno-politička zbivanja istinski postoji. Funkcioniše po sistemu povratne sprege ili poput kruženja vode u prirodi, gde sve ono što se dešava oko nas "isparava" u mozgove kreatora sadržaja, gde se kondenzuje i poput kiše nam se vraća kroz ono što gledamo, čitamo, slušamo.

Stoga su mnogi, preozbiljno shvatajući "Igru prestola", zaključili da su shvatili da "tako svet funkcioniše", i danas će vam svaki štreber koji je revnosno pratio ovu seriju soliti pamet o lokalnim i globalnim politički prilikama, jerbo je gledajući ljude koji jašu zmajeve skužio da "tako svet funkcioniše".

Pripovedači donose nadu

Kroz istoriju ljudske vrste slušali smo i pričali razne priče. Postoje tužne priče, postoje tragične priče, ali postoje i lepe priče, ljubavne priče, inspirativne priče. U pričama često ne želimo da čujemo kakav je svet, već i kakav bi svet mogao da bude.

Stoga epilog "Stranger Things" i poslednja scena, poslednja partija "Laguma i zmajeva" u podrumu Majka Vilera nosi posebnu težinu. Majk je, naravno, u ulozi pripovedača. I sada, kada je njihova velika avantura, njihovo detinjstvo gotovo, "proriče" srećnu budućnost za svoje prijatelje.

Zatim priča priču o njihovoj prijateljici i svojoj najvećoj ljubavi - Ileven - i veoma ubedljivo objašnjava šta on veruje da se zaista dogodilo sa njom. Majk ne pruža čvrste, neoborive dokaze za svoju teoriju. Majk pruža nadu, koju njegovi prijatelji prigrle izgovarajući: "I ja verujem".

Majku nije slučajno dodeljena uloga pripovedača. Daferi su u jednom intervjuu, odgovarajući na pitanje koji je lik iz "Stranger Things" najsličniji njima, kao iz topa odgovorili: Majk Viler.

Možda su nam takvi pripovedači u ovom trenutku najviše potrebni. Možda nam u ovom slomljenom svetu treba neko ko će nam pružiti nadu. Možda je mladim ljudima koji se danas bore protiv "kontrolora uma" i koji nemaju nikoga osim jedni druge, ovakav epilog najveći vetar u leđa.

Sportsko udruženje Student iz Sombora uputilo je poziv roditeljima dece od tri do osam godina da dovedu svoju decu na treninge u školicu sporta Fiskulturko. Kako je objavljeno, školica podrazumeva tri treninga nedeljno koji su usmereni na razvoj motoričkih sposobnosti dece, pravilnog odnosa prema radu i kolektivu, zadovoljenje potreba za kretanjam, druženjem i takmičenjem. Deci je od malena potrebna fizička aktivnost kako za zdravlje tako i fizički razvoj, te je bavljenje fizičkom aktivnošću neophodno.

Kroz fizičku aktivnost, odnosno sportić, deca stiču radne navike, socijalizuju se, uče se da budu uporni i istrajni u ostvarivanju svojih ciljeva. Najčešći elementi zastupljeni u treninzima su prirodni oblici kretanja, preventivno korektivna gimnastika, motoričke igre i motorički poligoni: za uspešno savladavanje prostora (hodanje, trčanje, valjanje, puzanje); za uspešno savladavanje prepreka (privlačenje, preskakanje, penjanje); za uspešno savladavanje otpora (guranje, vučenje, držanje, nošenje, dizanje); za uspešnu manipulaciju objektima (lopta, obruč, palica).

Ciljevi sportića su: pravilan rast i razvoj dece kroz igru i zabavu, razvijanje motoričkih i funkcionalnih sposobnosti dece, prevencija posturalnih poremećaja i prevencija ravnih stopala, razvoj intelekutalnih sposobnosti i konativnih karakteristika, te socijalizacija i sticanje radnih navika.

Više informacija o Školici sporta „Fiskulturko“ rofitelji mogu dobiti putem telefona: 060/521 – 10 – 11. Treninzi se drže u sali Mesne zajednice Selenča (Sonćanski put 24), ponedeljkom – sredom – petkom od 19 časova, a prvi mesec je besplatan - piše somborsport.org.

Na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Somboru, 16. januara sa početkom u 18 sati biće odigrana predstava Semper idem po romanu Đorđa Lebovića, a u režiji Gorčina Stojanovića.

“Predstava „Semper Idem“ (uvek isto) predstavlja istoriografiju detinjstva Đorđa Lebovića u kojem autor priča o svom odrastanju u Кraljevini Jugoslaviji, neposredno pre početka Drugog svetskog rata.
Predstava je skrojena, preuzevši naslove iz romana, tako što je izdeljena u tri celine. Prva celina nosi naziv „Od raja do pakla“, druga „Sazrevanje“ i poslednja Predskazanja/Veliki sunovrat.

Počevši od „Raja“ predstava, na lirski način i sa dozom humora opisuje Lebovićeve porodične prilike – majku i oca, očuha, deda Adolfa, tetku Paulinu, kao i dedinu drugu ženu, baku Lauru, teču, tetke, baba-tetke i ujake, drugare, uz koje je odrastao nakon razvoda roditelja. Đorđe, publici, kao narator, komentariše dešavanja i na taj način dodatno pojašnjava radnju i pojačava utisak priče - piše Radio Dunav.

I, tako od „Raja“, kroz „Sazrevanje“, kroz dečiju vizuru, najavljuje strašne događaje; najavljuje rat i predstojeći pogrom nad jevrejskim narodom.

Detinjim pogledom na život uspostavljena je distanca u odnosu na strahotu sudbine deteta koji je, nakon rata, ostao bez cele svoje porodice.”

Biletarnica Narodnog pozorišta posle novogodišnjih i božićnih praznika počinje da radi sutra 10. januara 2026. godine.

Više informacija moguće je dobiti na telefone 025/436 373, 062/24 80 20.

Ako ste od onih koji "žale" zbog toplomera sa živom i ako vam se čini da digitalni pokazuje nižu temperaturu nego što očekujete, problem možda nije u termometru već u načinu na koji ga koristite.

Lekari otkrivaju jednostavna pravila koja čine veliku razliku u tačnosti merenja temperature.

Digitalni toplomeri su godinama standard u apotekama i domaćinstvima, ali mnogi im i dalje ne veruju jer deluju nepouzdano. Uobičajena žalba je da pokazuju nižu temperaturu i da se rezultati ne poklapaju sa starim termometrima sa živom. Međutim, stručnjaci objašnjavaju da je u većini slučajeva uzrok takvih očitavanja pogrešan način korišćenja digitalnog termometra.

Većina digitalnih modela ima senzor koji je povezan sa unutrašnjom pločom tankim metalnim provodnicima. Deo toplote se rasipa kroz njih, pa uređaj može malo da se ohladi tokom merenja. Ako toplomer dodiruje telo samo vrhom, ne zagreva se ravnomerno, što utiče na konačni rezultat.

"Prilikom merenja temperature, postavite digitalni toplomer pored tela i čvrsto ga držite rukom. Na ovaj način se zagreva ceo uređaj, a ne samo deo sa senzorom. Što je zagrevanje ravnomernije, to je očitavanje temperature preciznije", objašnjavaju stručnjaci.

Merenje se uvek vrši na goloj koži, jer tkanina, čak i tanka majica ili pidžama, može da utiče na rezultat i pokazati niže vrednosti.

Pre uključivanja, korisno je držati toplomer u ruci ili ispod pazuha nekoliko minuta. Tokom ovog vremena, kućište se prilagođava temperaturi vašeg tela.

"Kada počnete sa merenjem, uređaj radi stabilnije i daje pouzdanije rezultate, uz manju potrošnju baterije", dodaju lekari.

Ovaj mali korak se često preskače, a pravi veliku razliku u svakodnevnoj upotrebi.

Najvažnije pravilo za tačan rezultat

Zvučni signal ne znači da je merenje završeno. On samo ukazuje na trenutak kada su prikupljeni prvi podaci.

"Da bi očitavanje temperature bilo tačno, toplomer treba ostaviti na istom mestu još nekoliko minuta", naglašavaju stručnjaci.

Tek nakon ovog dodatnog vremena uređaj registruje stvarnu telesnu temperaturu, a ne privremenu vrednost sa površine kože.

Kada se toplomer koristi na ovaj način, razlika u poređenju sa živom postaje gotovo neprimetna. Uobičajeno odstupanje od pola stepena nestaje, a merenje postaje pouzdano, pa ćete konačno prihvatiti toplomer bez žive.

Umesto da više puta proveravate temperaturu ili posežete za starim staklenim toplomerom, dovoljno je pravilno koristiti digitalni. Nekoliko malih navika može potpuno da promeni utisak o uređaju koji već imate kod kuće.

Volkswagen ID.3 dobija opsežan redizajn, unapređenu tehnologiju i nove baterije.

Volkswagen priprema znatno veće osveženje modela ID.3 nego što se u prvi mah činilo. Iako "maskirana" testna vozila na prvi pogled liče na aktuelni model, pažljivo postavljena kamuflaža skriva ozbiljne promene u dizajnu, tehnologiji i ponudi baterija.

ID.3 je predstavljen 2019. kao prvi model nove VW električne porodice, a već je prošao jedno osveženje 2023. godine.

Međutim, kako je dolazak potpuno električnog Golfa pomeren za oko 2030. godinu, ID.3 će morati duže da ostane u prodaji, pa je novo temeljno unapređenje postalo neophodno.

Dodatni pritisak dolazi i od sve jeftinijih kineskih električnih automobila.

Špijunske fotografije koje se mogu pronaći na Internetu pokazuju da će prednji deo dobiti novi izgled, sa izmenjenim svetlima i detaljima koji prate novi dizajnerski pravac Volkswagena, već viđen na budućem ID. Polu.

Iako su bočna linija i zadnji deo za sada slični postojećem modelu, očekuje se da će se i tu pojaviti vidljivije promene kako se razvoj bude bližio kraju.

Unutrašnjost će takođe biti unapređena. Volkswagen planira povratak fizičkih tastera i intuitivnijih komandi, kao odgovor na dugogodišnje kritike korisnika.

Kvalitet materijala i opšti utisak u kabini biće podignuti na viši nivo.

Tehnička unapređenja donose bolji domet, efikasnije punjenje i poboljšane performanse. Pored toga, očekuje se i šira ponuda baterija, uključujući pristupačniju LFP (litijum-gvožđe-fosfat) bateriju, koja bi mogla da snizi početnu cenu modela.

Postoji i mogućnost promene imena, jer Volkswagen razmatra povratak tradicionalnim oznakama za električne modele. Ipak, za sada nema zvanične potvrde da će ID.3 promeniti ime.

Osveženi ID.3 bi trebalo da stigne na tržište u drugom kvartalu ove godine, dok se redizajn većeg ID.4 očekuje nešto kasnije.

Godina 2026. mogla bi da bude ključna za VW-ovu električnu ponudu, uz dolazak novih modela i važna osveženja postojećih.

Nema potrebe za skupim hemijskim sredstvima — jedan stari, prirodni trik pomaže da se očuvaju boje i osveži miris vašeg veša.

Bez obzira na to koliko pažljivo peremo odeću i koliko biramo deterdžente, boje vremenom gube intenzitet. Omiljeni džemperi postaju beživotni, majice bledi, a čak i najskuplji komadi nakon nekoliko pranja počinju da izgledaju staro i isprano. Većina ljudi tada poseže za skupim hemijskim sredstvima i specijalnim preparatima, ali pravo rešenje često se krije tamo gde ga najmanje očekujemo — u kuhinji. I to u lovorovom listu, piše N1.hr.

Ovaj stari trik, koji su mudro koristile naše bake, danas se ponovo vraća u domove i postaje mali viralni saveznik u očuvanju boja.

Kako lovorov list može pomoći u pranju veša?

Iako lovor najčešće doživljavamo kao nezaobilazan začin u supama i varivima, on ima moć koja prevazilazi kulinarstvo. Lovorov list u pranju veša deluje kao prirodni fiksator boja — sprečava da pigmenti „iscrpe” iz tkanine tokom pranja, ali može i osvežiti već izbledele komade odeće. Nakon nekoliko tretmana, odeća dobija živahniji izgled, gotovo kao da je tek kupljena.

Kako se koristi lovorov list za veš?

Postoji nekoliko načina, ali jedan se pokazao posebno delotvornim:

Uzmite desetak lovorovih listova i stavite ih u manji lonac sa vodom.
Kada voda proključa, sklonite je sa ringle i ostavite da se malo ohladi, ali da ostane topla.
U tu vodu potopite odeću i ostavite je da odstoji nekoliko sati — idealno preko noći.
Nakon toga odeću ocedite i operite u mašini za pranje veša kao i obično.

Ako nemate vremena za namakanje, postoji i brža varijanta: nekoliko lovorovih listova stavite u pamučnu vrećicu (da se ne bi rasuli i začepili filter) i ubacite je direktno u bubanj. Iako metoda sa namakanjem daje bolje rezultate, i ova brza verzija može doprineti da boje ostanu življe i da se spreči dalji gubitak intenziteta.

Bonus — prirodan miris

Osim što pomaže očuvanju boja, lovor ostavlja i prijatan, diskretan miris na odeći, bez potrebe za sintetičkim omekšivačima ili skupim mirisnim dodacima. Ovaj mali ritual spaja praktičnost i nostalgiju — vraća život garderobi, ali i osećaj da o svojim stvarima brinete na potpuno prirodan način.

Ako ga dodate u smuti ili grčki jogurt za doručak ili ga pomešate sa toplim mlekom, dobećete ukusnu poslasticu koja je pritom zdrava, a i može pomoći u mršavljenju.

Kakao ima brojne koristi za zdravlje, kožu i mozak, dobar je za poboljšanje cirkulacije krvi, ali i za gubitak telesne težine.

I nije slučajno što je kakao uveliko zvezda bezbroj objava food influensera, koji dodaju kašiku ovog praha u zdrave napitke i smutije. Pritom, kakao manija je danas toliko rasprostranjena da je u Velikoj Britaniji otvoren lanac kafića koji nude isključivo napitke na bazi kakaoa, prenosi Zadovoljna.rs.

Kakao nije samo zadovoljstvo za nepca već i prava antioksidativna i antiinflamatorna supernamirnica jer je dobar za mozak, srce, kožu i raspoloženje, a može nam čak pomoći i u mršavljenju.

Međutim, to važi ako je isključivo čist i gorak jer nisu sve komercijalne mešavine kakaoa u prahu iste. Mnoge sadrže zaslađivače i aditive. Zato vodite računa da kupujete gorak kakao, što manje industrijski obrađen, organski uzgajan i sirov, odnosno prerađen na niskim temperaturama kako bi zadržao sva svoja nutritivna svojstva.

Sveta hrana Maja i Asteka

Poreklom iz ekvatorijalnog pojasa Centralne i Južne Amerike, kakao su još Maje i Asteci koristili i poštovali kao svetu hranu. U Evropu su ga u 16. veku doneli španski konkvistadori.

Kakao u prahu dobija se finim mlevenjem semenki iz mahuna, njihovim sušenjem, ljuštenjem, prženjem i uklanjanjem masti, odnosno kakao putera.

Dobijeni fini prah je bogat vitaminima, poput vitamina B grupe, mineralima kao što su kalcijum, bakar, magnezijum, fosfor, kalijum i cink, kao i snažnim antioksidansima koji štite ćelije organizma od oksidativnog stresa.

Kakao je, zapravo, jedan od najboljih prehrambenih izvora polifenola, naročito flavanola, podgrupe flavonoida.

Za šta je dobar kakao?

Zahvaljujući sadržaju flavonoida, čisti kakao u prahu može da snizi krvni pritisak, piše Vogue Italia.
Flavanoli iz kakaoa poboljšavaju protok krvi u koži, povećavaju hidrataciju i štite kožu od UV zračenja.
Poboljšanjem cirkulacije, kakao razređuje krv i može pomoći u prevenciji moždanog i srčanog udara.
Ako se konzumira u pravim količinama i u čistom obliku, može sniziti nivo „lošeg“ LDL holesterola.
Zahvaljujući sadržaju polifenola, poboljšava protok krvi u mozgu i kognitivne funkcije.
Može doprineti prevenciji neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove bolesti.
Sadrži hemijska jedinjenja poput feniletilamina, povezanog sa proizvodnjom endorfina u mozgu, kao i triptofan i samim tim poboljšava raspoloženje.
Zahvaljujući sadržaju teobromina i teofilina, jedinjenja sa antiastmatičnim dejstvom, može ublažiti simptome astme.

Koliko kakao pomaže u mršavljenju

Kada se konzumira u visokokvalitetnom obliku, kao nezaslađeni kakao u prahu ili kao tamna čokolada sa najmanje 70 odsto kakaoa, i to u malim količinama, kakao može doprineti gubitku telesne težine jer pruža osećaj sitosti.

Studija objavljena u National Library of Medicine povezuje konzumaciju tamne čokolade sa nižim indeksom telesne mase.

Ko ne sme da konzumira kakao

Sadrži stimulanse poput kofeina i teobromina, te ga zbog toga treba izbegavati u večernjim satima pre spavanja, kao i u slučaju tahikardije.

Takođe bi ga trebalo izbegavati u slučaju alergija na kakao ili na neke od supstanci koje on sadrži, poput teobromina.

Koliko kalorija ima kakao

Sto grama kakaoa u prahu sadrži približno 350 kalorija. Sam po sebi, kakao nije niskokalorična namirnica, ali njegove kalorije uglavnom potiču iz zdravih nezasićenih masti i proteina, što ga čini zdravom hranom, koju je, kao i svaku drugu, najbolje konzumirati u umerenim količinama.

Preporučena dnevna doza kakaoa

Preporučena dnevna doza kakaoa u prahu iznosi približno 20 grama.

Koja je razlika između kakaoa i čokolade

Kakao se dobija od semenki ploda drveta Theobroma cacao, koje se fermentišu, prže i melju kako bi se dobio kakao u prahu.

Sastojak koji ima povoljan uticaj na zdravlje jeste kakao u svom čistom, sirovom i nezaslađenom obliku.

Čokolada je proizvod industrijske obrade različitih sastojaka, uključujući kakao, šećer i mleko u prahu.

Ekstra tamna čokolada sadrži najveći procenat kakaoa, koji može dostići i do 99 odsto, dok mlečna čokolada sadrži manje kakaoa (oko 25 odsto) i više šećera. Bela čokolada uopšte ne sadrži kakao, već samo kakao puter, mleko i šećere.

Kako uključiti kakao u ishranu

Kakao u prahu je veoma svestrana namirnica koja se može koristiti za pripremu velikog broja poslastica, užina, kao i toplih i hladnih napitaka.

Pomešajte ga sa mlekom da biste dobili umirujuću toplu čokoladu.
Dodajte kašiku u smuti od banane ili u jutarnji proteinski šejk za dodatnu dozu antioksidanasa koji pogoduju koži.
Pospite ga preko voćne salate za blagi gorki akcenat.
Pomešajte ga sa puterom od indijskog ili badema, seckanim orasima, ovsenim pahuljicama, urmama i kokosovim listićima kako biste napravili ukusne energetske kuglice.

Zavičajno udruženje Srba „Korijeni“ i ove godine, uz tehničku podršku Sportskog saveza Grada Sombora, organizuje tradicionalni verski običaj polaganja krsta u vodu i plivanje za „Časni krst“.

Manifestacija će biti održana na Bogojavljenje, 19. januara, na dan kada se pravoslavni vernici pozdravljaju rečima „Bog se javio“, uz odgovor „Vaistinu se javio“.

Prema objavljenom programu, dan započinje Svetom liturgijom u Hramu Svetog velikomučenika Georgija u 9 časova, dok je odlazak na Gradsko kupalište „Štrand“ na Velikom bačkom kanalu predviđen u 11 časova - prenosi Dnevnik.

U 12 časova prisutnima će se obratiti predsednik udruženja „Korijeni“, a start trke očekuje se u 12.30 časova. Po završetku plivanja, oko 12.40 časova, pobedniku i svim učesnicima biće uručeni pehar i zahvalnice.

Prema propozicijama, u trci mogu učestvovati članovi udruženja, pripadnici Vojske Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i svi zainteresovani građani koji su punoletni i zdravstveno sposobni. Svi takmičari obavezni su da imaju lekarski pregled sa odobrenjem za učešće. Dužina staze iznosi 33 metra, u prvom redu pliva 33 učesnika, dok broj plivača u drugom redu nije ograničen.

Prijave se primaju do subote, 17. januara, u prostorijama Sportskog saveza Grada Sombora, u Sokolskom domu. Dodatne informacije mogu se dobiti putem telefona 060/436-78-76, 063/503-349 i 063/548-854 ili lično u prostorijama Saveza.

Međuopštinsko udruženje paraplegičara i kvadriplegičara Bačke realizovalo je projekat u Centru za socijalni rad u Somboru, postavivši električnu platformu koja omogućava lakši i bezbedniji pristup unutrašnjim prostorijama ustanove. 

"Ova instalacija je prva ovakva u Somboru i okolini, a prilagođena je korisnicima invalidskih kolica i osobama sa težim invaliditetom", isitiče Dragana Nedeljkovic iz Međuopštinskog udruženja paraplegičara i kvadriplegičara Bačke i dodaje da je projekat finansijski podržan od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a postavljanje platforme predstavlja primer dobre prakse za druge javne ustanove u oblasti pristupačnosti i inkluzije - piše RTV.