Sombor.info

Zimski uslovi na putu svake godine predstavljaju poseban izazov za vozače, a stručnjaci kompanije Michelin upozoravaju da bezbedna vožnja u snegu i ledu počinje mnogo pre nego što automobil krene. Ključni faktori su dobra priprema vozila, odgovarajuće gume i prilagođen stil vožnje.

Kako navode iz Michelin-a, već pri temperaturama nižim od sedam stepeni Celzijusa letnje gume gube elastičnost i prijanjanje, zbog čega se preporučuje prelazak na zimske gume ili gume za sve sezone koje imaju oznaku 3PMSF (simbol planine sa tri vrha i pahuljom). Ova oznaka potvrđuje da su gume testirane i prilagođene pravim zimskim uslovima, a ne samo hladnom vremenu.

Pre polaska, važno je ukloniti sav sneg i led sa vetrobranskog stakla, retrovizora i krova vozila, kako bi vidljivost bila potpuna i kako bi se izbegla opasnost za druge učesnike u saobraćaju. Michelin podseća i da hladno vreme utiče na pritisak u gumama – kako temperatura opada, pritisak se smanjuje, pa je redovna provera neophodna za stabilnost vozila i sigurnu vožnju - prenosi Danas.

Tokom vožnje po snegu ili zaleđenom kolovozu, vozači bi trebalo da zadrže smiren i predvidljiv stil. Nagla ubrzanja, oštra kočenja i brzi pokreti volana povećavaju rizik od proklizavanja. Stručnjaci preporučuju sporiju vožnju, veće rastojanje između vozila i potpunu koncentraciju, uz obe ruke na volanu. Korišćenje tempomata u zimskim uslovima ne savetuje se, jer može dovesti do gubitka kontrole nad vozilom.

Posebna pažnja potrebna je pri kočenju. Na snegu zaustavni put može biti i nekoliko puta duži nego na suvom asfaltu, zbog čega je blago i postepeno kočenje jedina bezbedna opcija. Isto važi i za ulazak u krivine – brzinu je potrebno smanjiti unapred, pre samog skretanja, kako bi gume zadržale dobar kontakt sa podlogom.

Vožnja uzbrdo i nizbrdo zahteva dodatnu opreznost. Michelin savetuje lagano kretanje i postepeno ubrzavanje kako bi se izbeglo proklizavanje, dok vozila sa pogonom na sva četiri točka, iako stabilnija, i dalje zahtevaju odgovarajuće zimske gume, naročito pri spuštanju niz strme deonice.

Razlike postoje i u zavisnosti od tipa menjača. Kod manuelnih menjača preporučuje se kretanje u višem stepenu prenosa kako bi se smanjilo okretanje točkova u prazno, dok automatski menjači često imaju poseban „zimski“ režim vožnje koji pomaže u snežnim uslovima.

Zaključak stručnjaka je jasan: bezbedna zimska vožnja ne zavisi samo od iskustva vozača, već pre svega od dobre pripreme i prilagođavanja uslovima na putu. Prava oprema, strpljenje i smanjena brzina ostaju najvažniji saveznici u zimskom saobraćaju.

Finalnim utakmicama u sportskoj hali u Apatinu završen je ovogodišnji zimski turnir u malom fudbalu, koji je u proteklih trinaest takmičarskih dana okupio 40 ekipa i veliki broj posetilaca. Odigrano je ukupno 130 utakmica u pet starosnih kategorija, a posebno interesovanje vladalo je tokom završnice seniorskog dela turnira.

U finalu seniorske konkurencije pobedu je nakon penal – serije odnela ekipa Kafe Vuk, ispred tima Pekar kod Dude/Koktel, dok je treće mesto zauzela Picerija Zamak.

Za najboljeg golmana proglašen je Ivica Molnar, najbolji igrač bio je Stefan Đukić, a titulu najboljeg strelca poneo je Uroš Mandić. Posebnu vrednost turniru dala je i humanitarna inicijativa veterana, čije su prvoplasirane ekipe svoje novčane nagrade usmerile za lečenje sugrađanina Gordana Tišme.

Generalni sekretar Sportskog saveza opštine Apatin Radomir Radujko istakao je da su masovnost, posećenost i društvena odgovornost učesnika najbolja potvrda značaja koji ova sportska manifestacija ima za lokalnu sredinu - piše somborsport.org.

U sredu, 14. januara od 10.00 časova Savet za bezbednost saobraćaja grada Sombora raspisaće javni poziv roditeljima/starateljima dece rođene u 2024, 2025. i 2026. godini, za dobijanje besplatnog auto-sedišta za prevoz njihovih mališana.

Uslovi za dobijanje besplatnog auto – sedišta su: da je dete rođeno u 2024, 2025. ili 2026. godini, da stanuje na teritoriji Grada Sombora, da nije ranije dobilo sedište na poklon od Grada, kao i da se u predviđenom roku pošalju svi traženi podaci.

Prijava će se slati putem mejla i treba obavezno da sadrži:

-ime i prezime roditelja/staratelja,

-adresu stanovanja,

-kontakt broj telefona i

-ime, prezime i datum rođenja deteta.

Prijavu šalje roditelj/staratelj (ne može se slati bez njihove saglasnosti) i slanjem jednog mejla može se dobiti jedno auto – sedište. Ukoliko roditelj/staratelj podnosi prijavu za blizance, trojke ili četvorke, treba da pošalje samo jedan mejl u kojem, uz sve obavezne podatke, pored datuma rođenja dece, napiše ime i prezime svakog deteta.

Javni poziv biće otvoren od 14. januara 2026. godine u 10.00 časova do 21. januara 2026. godine u 12.00 časova.

NEPOTPUNE PRIJAVE I PRIJAVE КOJE SU POSLATE PRE NAVEDENOG ROКA BIĆE ODBIJENE.

Prvih 370 roditelja/staratelja koji pošalju potpunu prijavu, koja ispunjava sve navedene uslove, dobiće auto – sedište i biće obavešteni o vremenu i mestu preuzimanja.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 13. januar

Iako mnogi boravak u spa centrima vide samo kao vid opuštanja i zadovoljstva, upravo to može doprineti zdravlju, istakao je dr Milisav Čutović, balneoklimatolog.

Naime, sve je popularnije kupanje u termalnim toplim bazenima na otvorenom i tokom zime, dok je okolo sneg. To je mogće i u srpskim banjama sa otvorenim bazenima.

"To je pre svega jedan izvanredan ugođaj za organizam , a svaki ugođaj je zdravstveno koristan. To nije moda nego fiziološka činjenica", rekao je Čutović.

Kako je rekao, između ostalog na ovaj način se pokreće mehanizam adaptacije, što stimuliše stabilizaciju imunog sistema, odbrambene mehanizme.

"Da pojačamo mehanizme adaptacije na hladnoću je jako teško, ali ako to spojimo sa jednim ugođajem to je drugačije. Uvek imate jedan sloj vazduha koji je zagrejan od same vode. To dakle nije neprijatan oseaćaj, ali ipak udišete nešto hladniji vazduh zasićen tom parom od termomineralnih voda", rekao je on - piše B92.

Kako je istakao posebno u banji u Bogatiću, kao i u Lukovskoj banji, voda imas sumporno jedinjenje vodonik sulfid koje je u gasovitom stanju i koje ima veoma blagotvoran uticaj na organizam.

"Ako imate vodu u kojoj imate sumpornih jedinjenja posebno u gasovitom stanju to su najbolje banjske vode. Posebno su dobre za zglobove, kosti, mišiće, za remuatske bolesti, posedice povreda", naveo je dr Čutović.

On je istakao da je Srbija jedina u Evropi sačuvala tradicionalne banje koje su oplemenjene i spa centrima.

Svake zime, mnoge zemlje se bore sa ledom i snegom na svojim putevima. Decenijama je kamena so bila glavni saveznik vozača, efikasno topeći led i smanjujući broj saobraćajnih nezgoda. Ali ovo rešenje ima i mračnu stranu – uništava životnu sredinu i ugrožava životinje, posebno ptice.

Kada se so posipa po putevima, kiša i sneg je brzo ispiraju u reke, jezera i zemljište, gde povećava salinitet i narušava osetljivu ravnotežu prirodnih ekosistema, piše Metropolitan.

Biljke umiru, zemljište se suši, vodene životinje gube stanište, a ptice često unose so, mešajući je sa peskom ili mineralima. Posledice su dehidracija, otkazivanje bubrega i masovni uginuća, što pogađa i druge vrste u lancu ishrane.

Švedsko rešenje: inovacija iz saosećanja

Švedska, poznata po svojoj ekološkoj svesti, odlučila je da promeni ustaljene prakse. Godine 2015, Švedska uprava za transport (Trafikverket) i istraživači uveli su novu, ekološki prihvatljivu metodu: mešavinu peska i melase od šećerne repe. Ovaj prirodni nusproizvod se pokazao kao efikasna alternativa soli.

Melasa deluje na tri načina:

nije toksična i čak poboljšava kvalitet zemljišta,
bolje prijanja za površinu puta, tako da se ne ispira tako brzo,
sprečava stvaranje leda snižavanjem tačke smrzavanja vode

I na sve to, pošto je melasa jestiva, divlje životinje je mogu bezbedno konzumirati.

Rezultat: bezbedniji putevi, manje uginulih ptica

Nova metoda je dala iznenađujuće rezultate. U roku od nekoliko godina, broj uginulih ptica je značajno smanjen, dok su putevi ostali bezbedni i prohodni. Pošto se smeša ne mora primenjivati tako često kao so, pokazala se i kao jeftinije i održivije rešenje. Švedska je tako uspela da spoji bezbednost na putevima, ekonomičnost i brigu o prirodi.

Model za svet

Uspeh Švedske inspirisao je druge zemlje, poput Norveške, Finske i Sjedinjenih Država, da isprobaju slične metode. Primer pokazuje da je moguće postići ravnotežu između ljudi i prirode kroz saosećanje i inovativno razmišljanje.

Švedska inicijativa je dokaz da održivost i empatija mogu pokrenuti tehnološki napredak. U vreme kada mnoge odluke diktira profit, Švedska pokazuje da je moguće delovati drugačije – sa odgovornošću prema životnoj sredini i budućim generacijama.

Sezona Vodolije obično počinje oko 20. januara i traje do oko 18. februara svake godine. Ova sezona imaće pozitivan uticaj na Vodolije, Vage i Blizance.

Sezona Vodolije donosi snažan talas promena, buđenja svesti i potrebe za slobodom. Ovo je period kada se više razmišlja unapred, izlazi iz ustaljenih obrazaca i hrabrije prate sopstvene ideje, čak i ako su drugačije od očekivanog.

Naglasak je na originalnosti, prijateljstvima, zajedništvu i želji da se doprinese nečemu većem od ličnih interesa. U ovom periodu lakše se raskidaju stare navike, donose neočekivane odluke i prihvataju novine koje mogu promeniti tok budućih planova.

Sezona Vodolije podstiče autentičnost, mentalnu slobodu i hrabrost da budete ono što zaista jeste, bez potrebe da se uklapate u tuđa pravila.

“Izgrađene za večnost” - ove tri reči koje turiste dočekuju na ulazu u plato Gize možda najbolje opisuju nameru graditelja koji su pre više od četiri hiljade godina primitivnim alatom podigli zdanje koje se i u drevno doba smatralo jednim od svetskih čuda.

Jedna kraj druge, izgrađene za faraone Četvrte dinastije Starog kraljevstva, Keopsova, Kefrenova i Mikerinova piramida bez obzira na oštećenja nastala delovanjem vremenskih prilika i protokom više od četiri milenijuma i dalje plene monumentalnošću.

Keopsova piramida sa svojih 138 metara (nekada je bila visoka 146) je najviša. Sledi je Kefrenova sa oko 136 metara, mada je i ona vremenom izgubila na visini. S obzirom na to da je izgrađena na uzvišenju, zbog optičke varke izgleda da je viša od Keopsove - piše nova.rs.

Najniža je Mikerinova sa oko 62 metra. Monolitni blokovi od kojih su izgrađene (samo u Keopsovoj ih ima oko 2.3 miliona), teški po nekoliko tona i danas pothranjuju ideje teoretičara zavere da je piramide izgradila drevna, tehnološki naprednija civilizacija pa čak i vanzemaljci. Međutim, arheološka iskopavanja u neposrednoj blizini piramida obezbedila su neoborive dokaze da su ova građevinska čuda izgradili drevni Egipćani.

Pronađena je mumija jednog od upravitelja gradilišta sa papirusima koji detaljno opisuju proces izgradnje kao i pekare i vrčevi za pivo koji su dokaz da su na ovom mestu decenijama boravile hiljade ljudi. Pismeni dokazi oborili su teorije eksploatisane u pop kulturi, da su piramide gradili robovi tačnije Jevreji koje je Mojsije izveo iz Egipta. Ustanovljeno je da su piramide gradile zanatlije i stanovništvo koje je bilo plaćano u hlebu i pivu te da su radom isplaćivali porez faraonima.

Ono što fascinira i savremene graditelje je preciznost izgradnje ovih ogromnih kamenih struktura. Keopsova piramida je savršeno orijentisana ka stranama sveta, greška je manja od jednog stepena. A zalazak Sunca iznad Kefrenove piramide, pruža neverovatne prizore jer je i ovaj fenomen astronomski proračunat sa neverovatnom preciznošću.

Ono što dodatno fascinira turiste su i misterije koje se odnose na unutrašnjost piramida. Mada bar do sada u njima nije pronađeno ništa spektakularno, osim oštećenog sarkofaga u Keopsovoj piramidi, istraživanja ovih građevinskih čuda se nastavljaju. Legenda argeologije, u svetu poznat kao “kralj piramida” Zahi Havas, najavio je da je u Keopsovoj piramidi pronađeno nešto spektakularno što će promeniti pogled na celu egipatsku istoriju, te da će ovo otkriće obnarodovati 2026. godine.

Na platou Gize nalazi se i Sfinga, figura lava sa ljudskom glavom koja takođe budi maštu s obzirom na to da je i ova građevina obavijena brojnim misterijama. Mada zvanična egiptologija tvrdi da je ona delo drevnih Egipćana čak i stručnjaci geolozi smatraju da ima dokaza da je mnogo starija od piramida.

Ovu tvrdnju zasnivaju na oštećenjima na Sfingi za koja tvrde da su nastala delovanjem kiiša koje su u ovom delu pustinje padale mnogo pre izgradnje piramida. Imaju objašnjenje i za to što je na Sfingi faraonska glava ističući da je ona nesrazmerno mala u odnosu na telo figure, što po njima ukazuje, da je ovaj deo građevine prepravljan. Smatraju da je na Sfingi najverovatnije bila lavlja glava, te da su je stari Egipćani prepravili u lik faraona Kefrena.

I dalje se provlače teorije da je Sfinga šuplja, da u njoj postoje tajne prostorije pa čak i biblioteka. Međutim, Zahi Havas je odbacio sve ove teorije i uveo snimatelje dokumentarnih emisija u otvore na Sfingi da bi dokazao da je isklesana iz jednog komada stene.

Iako je prizor ovih drevnih građevina fascinanstan, neke stvari ipak umanjuju veličanstvenost utiska koji ostavljaju. Nakon više od četiri hiljade godina očekivano je da sa piramida spadne blistava bela oplata kojom su bile prekrivene te da se oštteti i pozlaćeni vrh. Međutim, s obzirom na to da su služile kao besplatan izvor građevinskog materijala za lokalno stanovništvo, sve dok ih država nije zaštitila, tragovi razaranja su svuda prisutni. Kameni blokovi su razbacani oko piramida što otežava pristup turistima koji rizikuju da se povrede skačući preko njih.

No ono što još više ruži lepotu ovog prizora su meštani kojima su piramide postale glavni biznis ali na potpuno neprimeren način. Svuda oko piramida organizuju trke kamila i konja i nude jahanje po platou uništavajućii ostatke belog mermera kojim su njihovi preci popločali počivalište svojih vladara. Bez obzira na negodovanje arheologa zbog ovake komercijalne eksploatacije arheološkog lokaliteta koji je i dalje aktivan,, država “žmuri” pred štetom i zagađivanjem platoa Gize da bi mnogima kojima je to jedini prihod, omogućili zaradu od turista.