Sombor.info

Možda ste mislili da je ovseno "mleko" zdraviji izbor od kravljeg, ali ispostavilo se da baš i nije.

Proizvod na startu namenjen veganima i osobama sa intolerancijom na laktozu, za mnoge je postao neizostavan deo svakodnevne ishrane. Prodaja ovsenog "mleka" doživela je pravi procvat u poslednjih deset godina, a izumeo ga je švedski naučnik u oblasti ishrane Rikard Oste početkom 1990-ih, kasnije suosnivač kompanije Oatly.

Industrija ovsenog mleka danas vredi više od 300 miliona evra i pokriva 40% ukupne prodaje biljnih mleka u Velikoj Britaniji. Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi upravo ova vodeća alternativa mogla biti i najmanje zdrava. Nutricionisti ističu da postoje bolje alternative mleku od ovsenog napitka, posebno za one koji žele da izbegnu mlečne proizvode, ističući kao glavne probleme visok udeo šećera i dodatih ulja.

Ova upozorenja dolaze nakon što je Vrhovni sud doneo presudu da je nezakonito da kompanije brendiraju ovaj napitak kao "mleko", čime je okončana duga pravna bitka između tržišnih lidera poput Oatly-ja i mlečne industrije.

Rob Hobson, nutricionista iz Brightona, komentarisao je ovu odluku: "Jasnije označavanje može pomoći u izbegavanju zabuna i omogućiti pošteno poređenje. Nutritivno, ovseno mleko i kravlje mleko su vrlo različiti proizvodi. Kravlje mleko je prirodno bogato visokokvalitetnim proteinima, jodom, kalcijumom i vitaminom B12. Ovseno mleko obično sadrži manje proteina i često se obogaćuje kako bi dostigao nivoe kalcijuma i vitamina B", prenosi Večernji list.

10% ovas, ostatak voda s uljima i emulgatorima

Hobson je takođe naglasio da ovi napici sadrže dodate šećere i ulja, posebno u tzv. "barista" verzijama i aromatizovanim pakovanjima.

Razlog tome je što "barista" verzije ovsenog mleka, koje se često koriste u kafićima, sadrže samo oko deset posto ovsa. Ostatak čini voda pomešana sa uljima i emulgatorima koji održavaju sastojke povezane i omogućavaju stvaranje pene pri zagrevanju, slično kao kod kravljeg mleka.

Iako se prirodni ovas, na primer u formi ovsenih pahuljica, preporučuje za snižavanje nivoa holesterola zbog visokog sadržaja vlakana, prerađeni napitak može imati suprotan efekat.

Dr Oliver Gutman, kardiolog iz bolnice The Wellington u Londonu, upozorava da dodata ulja u ovsena mleka mogu doprineti povećanju nivoa holesterola ako se konzumiraju prekomerno.

"Ovas, kada se jede u kaši, može vremenom sniziti holesterol jer sadrži mnogo vlakana koja smanjuju holesterol. Međutim, pijenje penušavog ovsenog mleka sa višim udelom masti može povećati holesterol ako se pije u prekomernim količinama", objašnjava Gutman.

Nagli skokovi glukoze

Stručnjaci takođe upozoravaju da visok sadržaj šećera može biti štetan za zdravlje. Nagli skokovi glukoze u krvi, koji se događaju kada nivo šećera u krvotoku pređe kapacitet koji ćelije mogu iskoristiti za energiju, obično su praćeni oštrim padovima, što može izazvati napade gladi. Dugoročno, učestali skokovi glukoze povezani su s razvojem dijabetesa tipa 2 i bolesti srca.

Na primer, sastav jednog popularnog ovsenog mleka uključuje vodu, zob (10%), repičino ulje, regulator kiselosti, minerale poput kalcijum karbonata i kalijum jodida, so, te vitamine D2, B2 i B12, a na 100 ml sadrži 3,4 g šećera.

"Dok smo ranije verovali da su zasićene masti loše za holesterol, sada se sve više prepoznaje da i šećeri u ishrani mogu uticati na njega", kaže nutricionistkinja Sara Karolides. "To bi mogao biti razlog zašto postoje izveštaji o ljudima kojima je nivo holesterola opao nakon što su prestali piti ovseno mleko."

Bolje je sojino

Umesto ovsenog mleka, stručnjaci kao najbolju alternativu preporučuju sojino mleko. Prema istraživanju naučnika sa Univerziteta u Minesoti, sojino mleko je nutritivno najsličnije tradicionalnom kravljem mleku. Sojino mleko sadrži malo kalorija i zasićenih masti, te je bogato biljnim proteinima, za koje istraživanja sugerišu da mogu biti korisni za zdravlje.

Proizvodi se namakanjem i mlevenjem sojinih zrna, a komercijalne verzije često se obogaćuju hranjivim sastojcima poput vitamina B2, B12, D, kalcijuma i joda, iako mogu sadržavati i zaslađivače i so.

Istraživanja sugerišu da prirodna jedinjenja u soji, poznata kao izoflavoni, mogu biti povezani sa smanjenjem rizika od raka dojke i usporavanjem znakova starenja.

"Sojino mleko se pije u Aziji već vekovima i najbolja je biljna alternativa jer je nutritivno najsličnije kravljem mleku", zaključuje nutricionistkinja iz Londona, Clementine Vauhan.

Američki psiholog Mark Travers kaže da navike poput lutanja mislima ili spontanog "isključivanja" često procenjujemo kao mane. Većini ljudi one deluju kao znak slabe koncentracije, nediscipline ili čak kognitivnog opadanja.

Ono što često zanemarujemo jeste činjenica da su naše percepcije oblikovane kulturom neumorne produktivnosti i opipljivih rezultata koja nas okružuje. Iz te perspektive, ovakve mentalne navike prirodno izgledaju kao smetnje koje treba ispraviti, a ne kao kognitivni procesi koje je potrebno razumeti.

Psihološka istraživanja pokazuju da, u pravim uslovima, ova naizgled neproduktivna ponašanja mogu odražavati kognitivnu fleksibilnost, kreativno rešavanje problema i sposobnost mozga da se adaptivno prebacuje između različitih načina razmišljanja. Drugim rečima, umesto mentalnih „grešaka“, ona mogu biti znak aktivnog uma koji obavlja važan rad u pozadini - piše zadovoljna.rs.

Evo dve česte navike koje mnogi odbacuju ili pokušavaju da potisnu, kao i šta one zapravo znače, kada mogu biti korisne i kako im pristupiti sa više psihološke nijanse.

Misli koje lutaju

Lutanje misli, odnosno skretanje pažnje sa trenutnog zadatka ka sopstvenim mislima, dugo se smatralo jasnim znakom nepažnje. Ipak, novija istraživanja pokazuju da ono može doprineti kreativnom razmišljanju i kognitivnoj fleksibilnosti.

Studija iz 2025. godine, sprovedena na više od 1.300 odraslih osoba, pokazala je da namerno lutanje mislima (kada osoba svesno sebi dozvoli da mašta) predviđa viši nivo kreativnog učinka. Neuroimaging podaci ukazali su na pojačanu povezanost između moždanih mreža zaduženih za izvršnu kontrolu i tzv. „default mode“ mreže, sistema povezanog sa maštom i samogenerisanim mislima.

Osobe sklone spontanom lutanju misli često pokazuju bolje rezultate u zadacima koji zahtevaju brzo prebacivanje između različitih mentalnih okvira, što je jasan pokazatelj fleksibilnog mišljenja.

Blisko povezana s tim je i sposobnost spontanog razmišljanja. Studija iz 2024. godine, objavljena u časopisu PNAS Nexus, analizirala je spontane misli više od 3.300 učesnika pomoću obrade prirodnog jezika. Rezultati su pokazali da se nenametnute misli često organizuju oko informacija relevantnih za ciljeve i pomažu u konsolidaciji memorije. Drugim rečima, „prazno“ razmišljanje često ima adaptivnu kognitivnu funkciju, a nije samo nasumična mentalna buka.

Ipak, važno je naglasiti da maštanje nije čarobno rešenje. Njegove koristi dolaze do izražaja samo kada je u ravnoteži sa sposobnošću fokusiranja. Ako vam misli često odlaze, ali istovremeno imate dobru koncentraciju i samosvest, moguće je da koristite mentalni režim koji podstiče kreativnost, fleksibilno razmišljanje i rešavanje problema.

Navika razgovora sa samim sobom

Razgovor sa sobom, bilo tiho u mislima ili poluglasno, spolja može delovati neobično ili čak neurotično. Ipak, savremena psihološka istraživanja sugerišu da unutrašnji govor i samogovor mogu pomoći u samoregulaciji, planiranju i metakogniciji (razmišljanju o sopstvenim mislima).

Prema studiji iz 2023. godine objavljenoj u časopisu Behavioral Sciences, postoji značajna povezanost između učestalosti unutrašnjeg govora i sposobnosti samoregulacije, kao i jasnoće sopstvenog identiteta. Drugim rečima, osobe koje češće „razgovaraju sa sobom“ prijavljuju jasniju sliku o sebi i bolju kontrolu nad sopstvenim ponašanjem.

Naravno, to ne znači da razgovor sa sobom direktno ukazuje na višu inteligenciju. Pre sugeriše da unutrašnji govor može funkcionisati kao kognitivna potpora – način da se organizuju složene ideje, poređaju koraci i prate ciljevi.

Iznošenjem misli naglas (makar u sebi), mozak može lakše smanjiti mentalnu buku i efikasnije strukturirati apstraktne ili emocionalno zahtevne probleme. Ako zateknete sebe kako tiho prolazite kroz misli, moguće je da vaš mozak upravo gradi strukturu od haotičnih ideja i pretvara ih u konkretne planove ili refleksiju.

Kao i kod lutanja misli, i ovde je važna mera. Preterani ili negativni razgovor sa samim sobom, naročito u obliku ruminacije i samokritike, može narušiti fokus i mentalno blagostanje. Međutim, kada se koristi konstruktivno, unutrašnji dijalog može pretvoriti nedorečene ideje u ostvarive planove.

Šta da učinite ako imate ove navike

Ako imate jednu ili obe ove navike, važno je zapamtiti da s vama ništa nije pogrešno. One su veoma česte i potpuno normalne. Ipak, uprkos potencijalnim koristima, one same po sebi nisu garancija genijalnosti.

Odnos između ovih navika i produktivnog ponašanja zavisi od konteksta. Um koji luta s namerom, samogovor koji služi planiranju (a ne ruminaciji) i odmor koji je u ravnoteži sa trudom najčešće su povezani sa unapređenim razmišljanjem i kreativnošću.

S druge strane, kada ova ponašanja prerastu u hroničnu rasejanost, anksioznost ili dezorganizaciju, mogu postati problematična. Ali ako im pristupite svesno i umereno, mogu postati vredni alati.

Evo tri koraka za njihovo adaptivno korišćenje:
Uočite kontekst. Obratite pažnju kada i gde vam misli počinju da lutaju ili kada razgovarate sa sobom. Da li maštate tokom monotonih zadataka? Da li sebi govorite dok pokušavate da se fokusirate? Dajte sebi deset minuta praznog prostora, a zatim se vratite zadatku.
Koristite unutrašnji govor svesno. Kada planirate ili razrađujete ideje, govorite sebi kao da dajete uputstva. Ta struktura može doneti jasnoću.
Dozvolite mentalni odmor. Planirajte kratke pauze za razmišljanje. Najbolje ideje često nastaju kada mozak dobije prostor da slobodno luta.

Kada idealizujemo fokus, disciplinu i tišinu u sopstvenom umu, zanemarujemo šire kapacitete ljudskog mozga. Sledeći put kada primetite da vam misli odlutaju, čujete tihi unutrašnji glas ili uhvatite sebe kako zamišljeno gledate kroz prozor, nemojte to odmah tumačiti kao lenjost ili nedostatak kontrole. Ponekad je to jednostavno način na koji um razmišlja – jezikom koji prevazilazi zadatke i rokove.

Volimo da mislimo da smo super lukavi i pametni kada je u pitanju skrivanje dragocenosti ili drugih važnih predmeta kao što su dokumenti, nakit, pa čak i gotovina. Nažalost, provalnici to već znaju.

Prema Reader’s Digest-u, ovo su mesta koja provalnici uvek pretresu, pa bolje smislite nešto drugo.

Prvo mesto koje provalnici proveravaju

Spavaća soba je prvo mesto gde će dragocenosti biti skrivene, što ima smisla. Od nakita i novca, preko dokumenata i važnih papira, pa do oružja i recepata, čini se kao savršeno mesto da vam sve to u hitnom slučaju bude pri ruci, ali - i lopovi to znaju.

Nakon što vam preokrenu dušek, oni prelaze na ćoškove, rupe i visoke police u ormarima, kao i na komode, fioke, ormare u vašoj spavaćoj sobi. Ako želite da sakrijete vredne stvari baš tamo, onda ih jasno označite nečim što će "zavarati trag" - na primer "slike dece" ili "stare beleške", prenosi Aktivni.si.

Takođe možete da sakrijete predmete u par svetlih čarapa ili u čizme ili cipele, za koje nekome ko žuri da uđe i izađe treba više vremena da detaljno pretrese.

Ormarić za lekove

Vaš ormarić za lekove je takođe prva stanica, pa prema Reader’s Digest-u. Sami lekovi na recept imaju svoju vrednost, jer ih lopovi mogu preprodati ili čak i sami koristiti.

Ako pronađu novac ili nakit dok preturaju, to je dvostruki gubitak. Zato bočice od lekova kao skrovišta nisu najbolje rešenje, a to važi i za prazne flaše od pića, ili kućni bar.

Kuhinja

Lopovi obično pretražuju kuhinjske ormariće, pa čak i zamrzivač. Ako odlučite da sakrijete novac ili nakit, stavite svoje vredne stvari u staru ambalažu, kao što je kesa u kojoj su se nekada nalazile zamrznute borovnice ili brašno.

Izbegavajte da ih sakrivate u kutijama za kolačiće ili sličnoj ambalaži, jer lopovi imaju tendenciju da ih temeljnije pregledaju.

Prenosivi sef

Ovo se verovatno podrazumeva, ali mali, prenosivi sef može sprečiti vašu decu da ne diraju vredne predmete, ali provalnik će ga samo uzeti i odneti sa sobom. Ako želite sef, izaberite onaj koji je ugrađen ili teško pokretljiv.

Koferi i putne torbe

Nekada su koferi izgledali kao savršeno mesto, ali provalnici sada i njih pretresaju. Iako je to možda dobro mesto za skrivanje poklona, lopovi će ih otvoriti i proveriti za nekoliko sekundi.

Dok je na rafovima prodavnica 80 odsto falsifikovanog meda, sve više pčelara odustaje od posla. Oni koji su nakon prethodne, teške godine za pčelarstvo ostali sa manjim brojem košnica, ne nameravaju da povećavaju broj. Uvoz falsifikata je obiman, te znatno obara cene domaćeg meda. Analize koje bi rešile problem nisu ni standardne ni obavezne, a prilikom uvoza se veruje papirima i ništa ne proverava, navode sagovornici portala N1. Inovativna laboratorija u Srbiji koja je zaustavila 200 tona takvog meda na granici, iako je postojala - ubrzo je i uništena.

Usled masovnog pomora i nepovoljnih vremenskih uslova, prošle godine zabeležen je gubitak od 35 odsto pčelinjih društava.

Oko 50 odsto pčela je nestalo, a pčelari su cenom meda obeshrabreni da ih ponovo vrate i razroje, objašnjava za portal N1 Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

A cena domaćeg meda je pala usled obimnog uvoza višestruko jeftinijeg, falsifikovanog meda. Ili proizvoda, najčešće od pirinčanog sirupa, koji podseća na med.

U 2025. godini, uvezeno je hiljadu i dvesta tona, kako kaže Živadinović.

"Trgovci kojima je bitan samo novac se sve više okreću tom medu na kom mnogo više mogu da zarade, jer ga jeftinije plate. Na taj način je sve manje kupaca za pravi med - i u EU i kod nas. Kad je manja potražnja za pravim medom – cena mora da padne, to se i dogodilo. Uvozna cena tog meda je između 1.3 i 2 evra za kilogram, a to je tri, četiri, pet puta manje nego što je proizvodna cena meda. Sa takvom konkurencijom je nemoguće raditi", navodi Živadinović.

Kako falsifikovani med prolazi kontrole i analize?

Urađena su dva istraživanja - jedno Pokreta potrošača i jedno državno. Utvrđeno je da oko 80 odsto meda u marketima, u zvaničnoj prodaji, nije ispravno po nekom parametru, dodaje Živadinović.

„Falsifikata je uvek bilo i biće, ali je situacija trenutno takva da su međunarodni falsifikatori pre tri, četiri godine uspeli da naprave lažni med, odnosno šećer koji prolazi brojne sofisticirane analize tako što u njega dodaju razne hemikalije koje pomažu da se uređaji zavaraju", objašnjava.

Kako bi se utvrdilo da je neispravan, potrebne su skupe analize. Ipak, one se nigde ne rade rutinski, čak ni u Evropskoj uniji.

U svim zemljama sveta, postoji osnovna, stara analiza meda gde se utvrđuju osnovni parametri kvaliteta i takva analiza je obavezna kako bi se med stavio na tržište i ništa više od toga nije obavezno, objašnjava naš sagovornik.

"Međutim, postoje metode koje mogu da utvrde autentičnost meda – da li je šećer u medu od nektara bagrema, livadskog cveća, lipe ili je iz kukuruza, pšenice, pirinča, krompira. Te analize nisu standardne i obavezne po zakonu i zato nijedan nesavesni paker ne želi da ih radi ako ne mora. Tamo gde kontrola nije adekvatna ili gde je utvrđivanje autentičnosti veoma retko ili nepostojeće, te države su u problemu “, dodaje Živadinović.

Šta rade nadležni da zaštite domaću proizvodnju?

Evropski pčelarski savez osnovan je pre dve godine - a da nađu rešenje, bore se pred Evropskom komisijom.

"Sve može da se reguliše kad se hoće, mi i prema sadašnjim zakonima možemo mnogo da učinimo. Ali jednostavno, nema takvih akcija", dodaje Živadinović i objašnjava da su Ministarstvu podneli 20 zahteva.

Od toga, 16 ne zahteva gotovo nikakav veći novac za implementaciju. Jedan od njih je da inspekcija ode u firme koje pakuju med i utvrdi istinitost porekla meda, čime bi se, kako objašnjava, bez ijedne analize, na rafovima smanjili falsifikati za 50 odsto.

"Ako ste vi firma koja uvozi med, na tegli napišete da je iz Srbije i stavite ga na raf prodavnice, učinili ste krivično delo. Iz Italije nam je dojavljen podatak da se u Srbiji pere poreklo meda: uveze se med iz treće zemlje, proglasi se da je srpski i izveze u EU“, kaže.

Navodi i da su imali dobro iskustvo sa nadležnima do pre tri godine.

"Onda neke stvari nisu ispunjavane. Ministar je obećao da će naći neka rešenja, da će se i med dodati u priču o poreklu hrane, kao i meso i drugi proizvodi, i da nam se pojača kontrola", navodi Živadinović.

Ističe i da smo imali rešenje za problem - postojala je inovativna laboratorija koja je pokradena.

U slučaju uništene laboratorije još traje istraga

Početkom aprila 2025. godine, ukradena su oprema, kompjuteri i podaci iz laboratorije Ana lab iz Pančeva koja je jedinstvenom metodom bila u stanju da odredi kvalitet između ostalog i meda.

"Kad se med uvozi, ne proverava se ništa, uzimaju se papiri i papirima se veruje. Nema kontrole, samo procene rizika. Ana lab je zato uništena - jer smo počeli da radimo kontrole na ekonomske prevare u medu, stopirali smo 200 tona falsifikovanog meda na granici po ceni od 1.3 evra po kilogramu“, priča za naš portal Ivan Smajlović, ekspert za autentičnost i kvalitet hrane i nekadašnji vlasnik laboratorije.

Kako objašnjava, u par nedelja od kada su počeli sa radom i kada je 200 tona stajalo na granici, cena meda u Srbiji počela da raste od 1.5 do 1.9 evra - počeo je pozitivan trend i cena je počela da se uspostavlja i raste.

"Mi nemamo takvu laboratoriju, naročito što smo metodologiju koja je razvijena samo mi imali u celom svetu. Ti falsifitkati se utvrđuju korišćenjem vrlo skupih analiza i metoda. Ova naša je bila razvijena kako bi detektovali prisustvo jeftinije sirovine - da to nije med. U svetu se radi detekcija autentničnosti hrane, ali mi smo imali najnaprediju za ceo svet“, dodaje.

Slučaj u kom su mu ukradeni kompjuteri sa svima bazama podataka, dokumentacijom i instrumentima i dalje je u fazi istrage.

"Dobio sam povratnu informaciju da ima osnova za moju prijavu, postoje neke nelogičnosti. Istraga je i dalje u toku, jer je krivična prijava sa svih strana – korupcija, sabotaža, privredni i državni kriminal, pranje novca, teška krađa. Ima dosta osnova, to će potrajati“, dodaje Smajlović.

Ističe i da pčelari u velikom broju odustaju od posla, kao i da ima utisak da je nedavni sajam pčelarstva bio poluprazan.

Šta je potrebno uraditi?

Trebalo bi postaviti jasnu regulativu šta je med i kakve karakteristike treba da ima, a država bi trebalo da uloži napor da promoviše domaći med, priča za portal N1 predsednik Beogradskog udruženja pčelara Stanko Rajić.

"Nikako se ne ulaže u edukaciju. Godinama se hvalimo kako imamo najveći broj košnica po glavi stanovnika, to je tačno. Ali prećutkujemo podatak da imamo daleko najniži prinos po košnici. Takva politika je dovela do ovakvog stanja u kome se nalazimo sad", objašnjava Rajić.

Kao primer navodi manuka med, koji potiče sa Novog Zelanda i Australije, gde su države uložile veliki novac u marketing kako bi se podigla cena - iako po mnogim karakteristikama ima niže vrednosti od našeg šumskog meda.

Rajić naglašava činjenicu da puno meda sumnjivog kvaliteta ulazi na naše tržište.

"Zalažemo se za jasno deklarisanje proizvoda – med može biti samo proizvod koje su napravile pčele", kaže.

Dodaje da je odustajanje pčelara od proizvodnje logična posledica politike koja se vodila unazad desetak godina.

"Politika je bila - svi u pčelarstvo, bez ikakve obuke i edukacije. Država je subvencionisala pčelare na razne načine, ljudi su kupovali opremu i ulazili u pčelarstvo, nisu imali nikakvo znanje ili nisu imali minumum znanja. Ljudi su stekli utisak da se na takav način može lako doći do para. A pčelarstvo je jedna od najzahtevnijih grana poljoprivrede“, dodaje.

Jedan od predloga koji je podnet Ministarstvu je i da se falsifikovanje meda proglasi - teškim krivičnim delom.

Dok se problem ne reši, savetuje se da građani med kupuju direktno od pčelara.

Pojedine vrste nezaslađenog čaja, zahvaljujući bogatstvu antioksidanasa, mogu pomoći u prirodnoj regulaciji nivoa šećera u krvi. Zbog toga se često preporučuju osobama koje imaju dijabetes ili su pod povećanim rizikom od njegovog razvoja. U nastavku donosimo pregled čajeva čija su blagotvorna svojstva potvrđena naučnim studijama.

Čajevi koji snižavaju šećer u krvi

Zeleni čaj, koji čini 38 procenata tržišta čajeva u velikim i srednjim prodavnicama, bogat je katehinima. Prema studiji objavljenoj 2023. godine u časopisu Nutrition Research, ova jedinjenja poboljšavaju osetljivost na insulin i olakšavaju transport glukoze u ćelije, što sve doprinosi smanjenju nivoa šećera u krvi, piše Index.hr.

Slično zelenom čaju, crni čaj takođe sadrži katehine. Čaj od hibiskusa, koji se pravi od sušenih latica, poznat je po svojim antiinflamatornim svojstvima i takođe poboljšava osetljivost na insulin, prema studiji iz 2011. godine objavljenoj u časopisu Journal of Medicinal Food. Studija iz 2015. godine objavljena u časopisu Journal of Diabetes Research otkrila je da pijenje čaja od cimeta takođe može pomoći u snižavanju nivoa šećera u krvi.

Studija iz 2019. godine objavljena u časopisu Nutrients otkrila je da čaj od kurkume, pored snižavanja šećera u krvi, pomaže i u smanjenju nivoa masti u krvi.

Posebne koristi za osobe sa dijabetesom

Efekti ovih čajeva mogu biti posebno korisni za osobe sa dijabetesom. Studija iz 2013. godine objavljena u časopisu Diabetes & Metabolism Journal pokazala je da pijenje zelenog čaja može smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2. Crni čaj ima sličan efekat, prema studiji iz 2017. godine objavljenoj u časopisu Asia Pacific Journal of Clinical Nutrition.

Još jedna studija, objavljena 2018. godine u časopisu Phytotherapy Research, otkrila je da čaj od matičnjaka može pomoći u snižavanju nivoa određenog molekula karakterističnog za ljude sa dijabetesom tipa 2. Konačno, prema studiji objavljenoj u oktobru 2025. godine u Clinical and Experimental Dental Research, antioksidanti u čaju od đumbira ne samo da pomažu u snižavanju šećera u krvi, već mogu delovati i na snižavanje nivoa istog molekula.

HКUD „Vladimir Nazor“ u subotu, 14.2.2026. godine, organizovalo je 92. Veliko bunjevačko – šokačko prelo.

U okviru programa nastupili su Šima Jovanovac i Tamburaški sastav „Žeteoci“ i Tamburaški sastav „Ruže“. Tradicionalna manifestacija okupila je veliki broj gostiju i zvanica, a ispred Grada Sombora prisustvovali su članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Jasmina Ilić i pomoćnik gradonačelnika za oblast poljoprivrede Davor Francuz.

Prisutni su uživali u bogatom kulturno – umetničkom i zabavnom programu, koji neguje tradicionalni običaj prela u ovim krajevima

Stonoteniski klub “Apatin” je takmičenje u Severnobačkoj ligi nastavio na najbolji mogući način, ubedljivom pobedom protiv ekipe iz Кanjiže rezultatom 4:0.

Apatinci su od samog starta pokazali kvalitet i sigurnost za stolom. Кapiten ekipe, Bogdan Cvjetićanin je savladao svog protivnika maksimalnim rezultatom 3:0 u setovima (11:8, 11:2, 11:9). Siguran nastup zabeležio je i Vlado Кovčin koji je takođe slavio sa 3:0 (11:6, 11:5, 11:6), ne ostavivši rivalu mnogo prostora za igru.

Treći poen za domaće doneo je Ranko Cvijanović, koji je takođe trijumfovao sa 3:0 u setovima (12:10, 11:4, 11:6), čime je praktično osigurao ukupnu pobedu ekipe.

U dublu su Cvejtićanin i Cvijanović potvrdili dominaciju i stavili tačku na meč pobedom 3:1 (11:9, 13:11, 6:11, 11:8), čime je konačan rezultat postavljen na maksimalnih 4:0 - piše Radio Dunav.

Povodom proslave Dana grada Кulturni centar „Laza Кostić“ organizovao je stručno vođenje i razgovor o izložbama „Međuprostori“ Ane Azdejković i „Zapisi vremeplova“ Sanje Savić Strake.

O trenutnim postavkama, ali i načinu rada Galerije Кulturnog centra „Laza Кostić“ govorila je urednica programa Slađana Dragičević Trošić.

Izložbu digitalnih grafika „Zapisi vremeplova“ posetioci mogu da pogledaju u Maloj galeriji Кulturnog centra do 13. marta, a izložbu akrila i crteža „Međuprosrori“ posetioci mogu da vide do 27. februara 2026. godine u Galeriji Кulturnog centra.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 17. februar