Sombor.info

Novembar je i mesec borbe protiv bolesti zavisnosti, a bolesti zavisnosti kod adolescenata bile su tema nedavnog DokTok Live događaja - odgovore na poslata pitanja dala je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije dr Tijana Antin Pavlović.

Kako navodi dr Tijana Antin Pavlović, mentalno zdravlje mladih je izuzetno osetljivo u periodu adolescencije i kontinuirana konzumacija psihoaktivnih supstanci u tom periodu mogu imati posledice na celokupno zdravlje mladih, kako fizičko, tako i psihičko.

Kada govorimo o problemima zavisnostima kod mladih, govorimo o:

• alkoholizmu,
• konzumaciji droga,
• zloupotrebi lekova – sedativa,
• nikotinu,
• zavisnosti od interneta i video igrica i
• problemi sa kockanjem.

Prema procenama SUP-a, 70 – 80% mladih uzrasta do 20 godina,je bilo u kontaktu sa psihoaktivnim supstancama, dok prema istraživanju Specijalne bolnice za lečenje bolesti zavisnosti – “Vita” , 90% mladih u Srbiji pre 18-te godine proba alkohol, a 69% je pilo ili ima iskustvo pijanstva.

Svaki šesti srednjoškolac je probao neku od droga, a u 80% slučajeva se radi o marihuani, ekstaziju ili amfetaminu ( u najvećem procentu je to marihuana) .

Svaka četvrta osoba u uzrastu od 18 do 26 godina ima problem sa kockanjem, a rezultati istraživanja pokazuju da je kod učenika prvog razreda srednje škole, 34% imalo bar jedno iskustvo sa kockom, kao i da se mladići više kockaju od devojaka.

Bolesti zavisnosti se mogu razviti u periodu adolescencije i bitno je da se ovoj temi prida značajna pažnja kako od strane roditelja, tako i od strane društva.

PITANJA & ODGOVORI

1.Kako da prepoznam da mi dete koristi supstance?

Kada govorimo o fazi “eksperimentisanja”, nekada ponašanje ne mora biti izmenjeno. Tu fazu neretko ne možemo odmah ni prepoznati, ali ona može biti opasna. Recimo, kada se dete vrati kući nakon izlaska i sutradan spava duže nego što je uobičajeno ili ne može da spava, ukoliko je uznemireno, uplašeno, anksiozno, da je naprosto dete drugačije nego uobičajeno, može da pobudi sumnju da je probalo neku od supstanci.

Znaci neke zloupotrebe supstanci su ipak upadljiviji – pojava uznemirenosti, jakog straha uz promene raspoloženja (najčešče sniženog raspoloženja), umora, letargije, osećaja praznine, izmenjenog bioritma, nesanice ili previše spavanja, ali mogu da se primete i promene u ponašanju. Recimo, da traže više novca nego inače, da izmišljaju druge razloge da bi dobili novac, da napuštaju ranija interesovanja, da počinju da se druže sa nekim novim društvom, da ostaju duže posle škole ili izostaju, da ne izvršavaju svoje obaveze, da reaguju burno.

Alkohol je ipak lakše primetiti, sa marihuanom je teže, ali ako dođemo do saznanja da su deca probala nešto od toga (marihuanu ili alkohol) često kao roditelji burno reagujemo iz straha. Ipak, često pored burne reakcije bude neprijatna verbalna komunikacija, a zapravo je neophodno sesti i porazgovarati sa detetom – “Razumem sve, ali molim te da to ne bude obrazac, ne želim da dolaziš pijan posle svakog izlaska.”

Zašto? Mladima je važno da se i mi stavimo u njihove cipele i da se setimo kakvi smo bili kada smo bili u njihovim godinama, da ih ne osuđujemo.

2. Da li postoji zavisnost od video igrica i telefona?

Internet i digitalni mediji su zaposeli naše svakodnevno funkcionisanje. Mi jako kritikujemo decu, ali zapitajmo se koliko mi vremena provodimo na internetu i društvenim mrežama? Ovo je slučaj i kod odraslih i kod dece i nekada je teško razgraničiti da li se radi o zavisnosti ili se radi o drugom vidu komunikacije, koji je drugačiji od našeg vida komunikacije kada smo bili u njihovim godinama. Po klasifikacijama psihijatrijskih bolesti odnedavno je uvedena i zavisnost od interneta i zavisnost od video igrica. Kako možemo da procenimo? I kod zavisnosti od video igrica i interneta i kockanja i to često bude beg – od stvarnosti koja nam nije prijatna, od obaveza, od toga što imamo socijalnu anksioznost, pa nam je lakše da pričamo putem chat-a.

Treba tražiti uzrok tome, a ne samo osuđivati. Kada postoji preokupacija ili opsesija internetom ili video igricama (da su teme razgovora vezane samo za ovo, možemo početi da sumnjamo da se već razvila zavisnost. Takođe, ako postoji prekomerna upotreba interneta odnosno mnogo sati provođenja online. Zatim, izražena anksioznost ili depresivno raspoloženje kada im se oduzme pristup internetu ili pametnom telefonu, promena normalnog ponašanja, izolacija od grupe vršnjaka, na posletku zanemarivanje lične higijene.

3. Kako prepoznati i sprečiti kockanje kod adolescenata? Da li povremeni odlasci u kladionicu mogu da prerastu u problem?

Internet, igrice, klađenje i kockanje u stvari pobuđuju iste centre u mozgu kao i supstance. To su centri koji su odgovorni za osećaj zadovoljstva i osećaj nagrade i motivacije. Ono što je problem kod kockanja i odlaska u kladionicu jeste da se to sve predstavlja kao nešto što je vrlo društveno prihvatljivo.

Zavisnost je proces – prvo probam, pa uđem u zloupotrebu, pa postanem zavisnik. Stoga, povremeni odlasci u kladionicu mogu da postanu ozbiljan problem.

4. Da li zabranom druženja sa lošim društvom možemo da sprečimo nešto?

Treba da imamo poverenja u svoju decu, ali potrebno je da budemo oprezni. Važno je da razgovaramo sa našom decom, da budemo upoznati sa kim se druže, da napravimo odnos međusobnog poverenja. Kada vidimo da se pojavljuje neko nov ili da se društvo menja, to bi mogao da bude alarm. Odnos sa detetom se gradi od najranijeg detinjstva. Ukoliko imamo dobru komunikaciju sa detetom lakše postavljamo granice koje moraju da postoje kod adolescenata. Sačekajte dete posle provoda, vidite kako se ponaša i kako reaguje.

Izvor: nova.rs

Sombor uskoro dobija novi pijačni prostor u kompletno renoviranoj hali bivšeg Agrosaveza.

Sredstvima iz gradskog budžeta završeni su radovi na asfaltiranju poda, urađene su nove električne instalacije i rasveta, renoviran je krov i uređena je spolјašnja i unutrašnja fasada. Zahvalјujući ovim radovima Sombor je dobio novi zatvoreni pijačni prostor u kome se nalaze 33 zasebna boksa površine 4x3m.

Renoviranu halu je obišao gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, zajedno sa saradnicima i predstavnicima JKP „Prostor“.

Gradonačelnik je istakao da u ovoj hali Somborci dobijaju novo mesto za okuplјanje, zatvoreni pijačni prostor, koji će moći da se koristi i za razne manifestacije po svim evropskim trendovima.

„U toku su finalne pripreme za otvaranje i očekujemo u toku januara da se i zvanično otvori ova pijaca. Sombor dobija novi prostor, na ponos svih nas i ovo je veoma važna vest za naše trgovce, koji su decenijama radili u neadekvatnim uslovima. Sada će dobiti prelep prostor za rad i za prodaju svojih proizvoda. Momo Kapor je govorio da se duša jednog naroda najbolјe može upoznati na pijaci. Somborci vole svoju pijacu, gde se tradicionalno okuplјaju vikendom, a sada rekonstrukcijom ove hale i ovog dela dobijamo i oživlјavamo još jedan deo našeg grada. Srećan sam što realizujemo mnoge infrastrukturne projekte koji će doneti novi kvalitet života našim sugrađanima i koji će ostati za generacije iza nas“, poručio je gradonačelnik Ratković.

Aleksandar Đurković, jedan od prodavaca čija će se trgovina nalaziti u renoviranoj hali, istakao je da je odlično urađena rekonstrukcija, te da novi prostor pruža lepše i pristojnije uslove za rad, što će privući lјude.

Pored uređenja same hale, urađeni su i radovi na vodovodnoj mreži, izgradnji toaleta, a takođe je rekonstruisano i dvorište. Uskoro se očekuje i postavka video nadzora, kao i dvorišne rasvete.

Rezultati popisa, sprovedenog u oktobru ove godine, prema prvim podacima, pokazuju da je u Srbiji 700.000 manje stanovnika nego 2011. godine. Većina opština beleži taj trend, a među njima je i apatinska.

Naime, kako nezvanično saznajemo, u apatinskoj opštini popisano je oko 24.000 lica, što je čak oko 6.000 manje nego u 2011. godini!

Naš izvor dodaje da se, dok se ne obrade svi podaci, ne može sa sigurnošću znati koliko naša opština danas ima stanovnika, jer su popisom bile obuhvaćene i osobe koje su se ovde zatekle (poslovno ili privatno) ali im je prebivalište u nekom drugom gradu ili opštini.

Mnoge opštine (Leskovac, Pirot, Vranje...) su odmah nakon završenog popisa objavile rezultate. Apatinska nije (iako ih ima), a po svemu sudeći i neće pre nego Republički zavod za statistiku izađe sa zvaničnim rezultatima.

Izvor: apatinskenovine.rs

Prijave za pomoć države za mlade od 16 do 29 godina u iznosu od po 5.000 dinara počele su na sajtu Uprave za trezor i trajaće do 15. decembra.

Uslov za dobijanje pomoći je da mladi imaju od navršenih 16 do navršenih 29 godina na dan 20. novembra 2022. godine, odnosno kada je stupio na snagu Zakon o privremenom registru državljana Republike Srbije, da su državljani Srbije i da imaju prebivalište na njenoj teritoriji.

Prijave na linku idp.trezor.gov.rs.

Nakon unošenja osnovnih ličnih podataka na portalu Uprave za trezor idp.trezor.gov.rs (JMBG, broj lične karte i ime banke), biće im zavedena prijava, čiji će status tu moći i da provere.

Da bi dobili novac, potrebno je da se svi mladi prijave, bez obzira na to da li su se ranije prijavljivali za pomoć koju je država davala, i da u trenutku prijave imaju važeću ličnu kartu.

Istovremeno, primaocima novčane socijalne pomoći i licima u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija novac će biti uplaćen bez podnošenja prijave, dakle automatski, navodi se u saopštenju.

U prvom krugu pomoći prijavilo se više od milion mladih, a iz budžeta je isplaćeno više od 100 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, po srednjem kursu NBS.

Isplata trećeg kruga pomoći za mlade, kako je najavljeno, očekuje se od 16. decembra.

Izvor: danas.rs

Javno komunalno preduzeće „Zelenilo“ tokom jesenje sadnje nastavilo je sa radovima na formiranju novog gradskog parka u Bloku 82. Radovi su nastavlјeni dopunom sadnica novih vrsta koje će krasiti buduću gradsku oazu, a sadnju je danas obišao i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, zajedno sa saradnicima.

Novi gradski park park poseduje elemente arboretuma i predstavlјa svojevrsnu kolekciju drveća na jednom mestu, na javnoj površini, tako da u istovremeno ispunjava i rekreativnu i edukativnu funkciju na jednom prostoru. Zasađeno je 40 bilјnih vrsta, a ispred svake sadnice postavlјena je i tabla sa naučnim nazivom vrste na latinskom jeziku, kao i sa narodnim nazivom vrste na latiničnom i ćiriličnom pismu.

Tokom leta završeni su radovi na izgradnji staza, kako u samom parku, tako i prilaznih, a u planu je da se uređenje parka nastavi na proleće, postavkom novih klupa i ostatkom urbanog mobilijara.

 Na osnovu preporuka Ministarstva rudarstva i energetike, a u cilјu uštede električne i toplotne energije, opština Kula je preduzela konkretne korake na tom polјu. Suzana Musić, energetski menadžer opštine Kula, istakla je da je opština Kula uspešna na ovom polјu i da računi pokazuju da je smanjenje potrošnje električne energije u javnim ustanovama prevazišlo planirani procenat od 15%:

„Ministarstvo rudarstva i energetike pripremilo je predlog preporuka za uštedu potrošnje električne i toplotne energije u državnim i javnim ustanovama, institucijama i jedinicama lokalne samouprave. Ovim merama se priklјučila i naša opština, i, u skladu sa dopisom ministarstva, predsednik opštine, Damjan Milјanić, organizovao je radni sastanak sa direktorima svih javnih ustanova, gde su oni bili informisani o predloženim merama u cilјu uštede električne i toplotne energije. Preporuka Ministarstva je bila da se u javnim ustanovama ostvari ušteda električne energije za 15%. Samim tim, to bi obuhvatalo neke restriktivne mere, bez nekih ulaganja, kao što su isklјučivanje struje i isklјučivanje rasvete kada boravimo u objektima. Preporuka je da jedno lice bude zaduženo za uštedu toplotne i električne energije. Kada uporedimo račune od prošle i ove godine, na osnovu svih mera koje smo preduzeli, u septembru mesecu, javne ustanove u našoj opštini uštedele su 17,1 odsto, a u oktobru mesecu ušteda je 34,4%. Moram napomenuti da, kada je pogotovo u pitanju ušteda toplotne energije, nismo narušili komfor korisnika u vrtićima, školama, pre svega da ne bi ugrozili zdravlјe dece. Moram istaći da je naša opština znatno uštedela što se tiče tih ustanova, ali bez ugrožavanja bilo koga.“

Kada je o javnoj rasveti reč, i na ovom polјu opština Kula može da se pohvaliti uspešnom realizacijom plana uštede, a bez ugrožavanja i smanjenja kvaliteta bilo čije radne ili životne aktivnosti:

„Što se tiče javne rasvete, preporuka je bila ušteda od 33 procenta. Jedna od mera koju smo prvu preduzeli jeste gašenje dekorativne rasvete u Ekonomsko-trgovinskoj školi, zatim gašenje reflektora od 400 vati po sportskim terenima u 21 sat. Veoma je teško uštedeti na javnoj rasveti, s obzirom da ona u ovom periodu radi nekad i po petnaest sati. Ona se pali u 16 ili 17 časova, a gasi se ujutru u 6 ili 7 časova. Stoga smo se mi odlučili da, od jedne trećine javne rasvete na teritoriji opštine Kula, isklјučimo svaku drugu sijalicu, druga trećina je ostala uklјučena, i to na glavnim saobraćajnicama, u ulicama gde su domovi zdravlјa i škole i druge javne institucije, a zadnja trećina javne rasvete je pod restriktivnom štednjom od pola dva do pola šest. Uštede javne rasvete bila je 21,31% u septembru mesecu i 25% u oktobru mesecu, na osnovu svih preduzetih mera štednje, tako da, u principu, možemo reći da smo i za javne ustanove i za javnu rasvetu ostvarili te mere uštede“.

Sportski savez opštine Apatin i ove godine organizuje Novogodišnji turnir u malom fudbalu.

Početak turnira je zakazan za ponedeljak 26.12.2022., dok će finalno veče biti odigrano 11.01.2023. godine.

Ekipe se mogu prijaviti od ponedeljka 05.12., dok će žreb za turnir biti obavljen u petak 23.12.2022. u 17:00 u prostorijama Sportskog saveza, Svetog Save 4.

KATEGORIJE:

• Seniori ( kotizacija 10.000,00 dinara)
• Veterani 35+ ( kotizacija 6.000,00 dinara)
• Kadeti 2006/2007 ( besplatno)
• Pioniri 2008/2009 ( besplatno)
• Mlađi pioniri 2010/2011 (besplatno)

• NAGRADE:
• Seniori
1.mesto......200.000,00 dinara
2.mesto......80.000,00 dinara
3.mesto......40.000,00 dinara
- Veterani.....60% od kotizacija
- Mlađe kategorije....pehari, medalje, lopte, diplome

• Prijava ekipe/uplata se može izvršiti na žiro račun: 200-3006390101983-48

• Sve dodatne informacije kao i prijava za mlađe kategorije na broj telefona: 064/ 96-17-202 Radomir Radujko

Pod sloganom "Stop nasilju u školama" Unija Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine zakazala je za četvrtak 1. decembra protestne šetnje u nekoliko gradova pokrajine zbog sve učestalijih incidenata u obrazovnim institucijama.

U Somboru će se prosvetari somborskih i apatinskih škola skupiti na glavnoj ulici u podne.

Protestne šetnje održaće se i u Bačkoj Palanki gde će prosvetari prošetati od Gimnazije do centra grada, zatim u Zrenjaninu na Trgu slobode i u centru Iriga, Novog Kneževca, Srbobrana, Sremske Mitrovice i Rume. Prosvetari u Novom Sadu održaće protest ispred Pokrajinske vlade, somborski i apatinski prosvetari skupiće se kod Lazine klupe u Somboru a u Suseku ispred OŠ "Jovan Popović".

Pre nekoliko nedelja uginuo je Raša. Raša je bio mali mešanac koji je neodoljivo podsećao na Džek Rasel terijera i koji je udomljen zajedno sa svojim bratom Aćimom. Sklonjeni su sa ulice kada su bili stari dva meseca i odvedeni su u veliko dvorište koje je podsećalo na Diznilend za pse. Raša je tokom celog života imao sporadične epi napade kada mu je vruće, ali to nije bio razlog njegove smrti. Nije uspeo da pobedi srčanog crva kojim se zarazio i uginuo je sa nepunih osam godina. U danima nakon takvih tužnih događaja ne možete a da se ne zapitate - da li je mogao da mu se produži život, koliko je prirodno trebalo da živi?

Rešili smo da istražimo temu životnog veka pasa i da bliže objasnimo koje su rase one koje bi trebalo najduže da ostanu sa nama.

Dakle, koje rase pasa žive najduže? Jedina pravilnost koja se uočava je da male rase generalno žive duže od velikih rasa pasa. Naravno i među njima postoje razlike u prosečnom životnom veku. Na to koliko dugo žive psi utiče niz faktora, ne samo rasa kojoj pas pripada.

Šta to najviše utiče na pseće godine?

Da bi pas proživeo dug i srećan život, neophodno je da ima odgovarajuće životne uslove. Nisu svi psi rođeni pod srećnom zvezdom, često se dešava da sam početak pa i ostatak njihovog života bude u teškim uslovima. Takođe, nisu svi psi odgajani na isti način i u istim uslovima. Kada istražujemo rase pasa koje najduže žive, ne može se sa sigurnošću tvrditi koliki je životni vek neke rase, jer veliki uticaj imaju okolnosti u kojima pas živi, kao i način na koji se vlasnik ophodi prema svom psu.

Neke od stvari koje vlasnik može da uradi da bi omogućio da pas živi što duže su:

Obraćanje pažnje na ishranu, kroz neki oblik zdrave dijete pas može izbeći brojna oboljenja
Obezbeđivanje dovoljne količine aktivnosti ljubimcu, u skladu sa potrebama rase
Igranje stimulativnih igrica čime bi mozak ljubimca bio stalno aktivan
Redovno pranje zuba, pokvareni zubi izazivaju brojne probleme za zdravlje psa
Redovne posete veterinaru, jer preventiva je najbolji lek
Održavanje dlake

U nastavku ćemo se fokusirati na rase pasa koje imaju potencijal da uz odgovarajuće životne uslove žive duže od ostalih rasa

Maltezer

Životni vek ove rase je 12-15 godina, sa prosekom od 13.5 godina u slučaju prirodne smrti. To se odnosi na sve bolesti koje su dovele do smrti psa ili smrti usled starosti gde organi počinju polako da otkazuju. Pojedini maltezeri žive duže od očekivanog pa nije retkost videti i one koji imaju 17 ili 18 godina. Ženke imaju životni vek koji je nešto duži od mužjaka (u proseku žive godinu dana duže). Najčešći uzroci smrti za odrasle maltezere su kardiovaskularne bolesti, nasledne bolesti poput hidrocefalusa, kolitisa i drugih, rak za koji je zanimljivo da se mogućnost njegovog razvoja nakon 10 godina života značajno smanjuje.

Bigl

Sveukupno gledano, bigl predstavlja rasu koja je generalno prilično zdrava kada se uporedi sa drugim. Njihov životni vek je između 12 i 15 godina ako gledamo samo prirodne smrti. Dešava se da žive i do 17 godina, ali i da žive i kraće od očekivanog. Brojni faktori utiču na to koliko će živeti bigl, ukoliko se ispoštuju određene smernice vezane za ishranu, obave sve nepohodne vakcinacije, ispoštuje lovački karakter bigla time što će imati dovoljno aktivnosti, možemo očekivati da će doživeti starost. Neki od problema koji mogu uticati na životni vek su akutni poput neke nezgode ili infekcije. Mogu biti i iz domena hroničnih poput dijabtesa ili naslednih ukoliko su roditelji imali neko oboljenje koje se prenosi na dalje generacije.

Džek Rasel terijer

Prosečan životni vek džek rasel terijera je 13 do 16 godina što ih ubraja u rase koje žive duže od proseka. Iako kasnije u životu imaju određene zdravstvene probleme poput gluvoće ili problema sa očima, generalno gledamo predstavljaju zdravu i dugovečnu rasu. Ukoliko su zdravi, u velikom procentu će živeti duže od 12 godina, ali od džek rasela koji je uspeo da izbegne komplikacije sa zdravljem i tokom života imao puno aktivnosti i treninga možemo očekivati da će često živeti 15 i više godina. Neki od karakterističnih zdravstvenih problema su dislokacija sočiva, bolesti desni i problemi sa disanjem kao posledica infekcija.

Jazavičar

Koji je očekivani životni vek jazavičara? Prosečan životni vek jazavičara je 12-16 godina, tako da se za njih može reći da žive dugo u poređenju sa drugim rasama. Česti su slučajevi da žive i duže od 18 godina. Najčešći uzroci smrti su starost, rak, srčani problemi, neurološki problemi... Koliko će zavisi od više faktora. Treba pažljivo odabrati leglo iz kog jazavičar potiče jer na taj način možemo izbeći eventualne nasleđene bolesti. Takođe treba voditi računa o tome da jazavičar nema prekomernu težinu jer to zbog njegove dužine ima uticaj na kičmu. Zdravstvena nega i dobra ishrana će uticati pozitvno na životni vek, kao i kod drugih rasa.

Jorkširski terijer

Jorkiji prosečno žive između 12 i 15 godina s tim što ženke u proseku godinu i po dana duže od mužjaka. Kao i druge rase koje pripadaju malim, jorksirski terijeri žive duže u proseku od većih pasa. Predstavlja jednu od najzdravijih rasa kod koje većina zdravstvenih problema koja ih karakteriše nije fatalna tj. ne dovodi do smrti psa. Najčešći uzroci smrti jorkija su leptospiroza, infekcije disajnih puteva, respiratorne bolesti, rak... Ono čime vlasnici mogu da utiču na duži život jorkširskih terijera je redovna vakcinacija, preventivno delovanje da se izbegnu potencijalne povrede koje često utiču na opšte zdravlje ove, inace jako zdrave, rase pasa, redovna nega i dobra ishrana.

Pomeranac

Obzirom na različite procene i istraživanja, odgovor na pitanje koliki je životni vek pomeranca je nešto teže dati. Generalno, može se reći da pomeranci žive prosečno između 10 i 16 godina. Kao rasa imaju jako mali rizik od bolesti koje ugrožavaju život (između ostalog manji je rizik od raka nego kod drugih životinja). Zato možemo reći da se zdravstveni rizici Pomeranaca uglavnom odnose na neke bolesti koje ih ne ugrožavaju životno, poput problema sa zubima, očima i kožom, a neretko u kasnijem dobu imaju probleme sa kolenima. Ukoliko uzimamo pomeranca iz odgajivačnice, treba da se informišemo o testovima koji se mogu sprovesti vezano za eventualne bolesti koje su genetske, a koje bi mogli da utiču na životni vek. Ukoliko ih sačuvamo od nepredviđenih povreda, možemo očekivati da će dugo biti uz nas.

Čivava

Čivave su jedna od najdugovečnijih rasa. U proseku, čivave žive 15-20 godina. Koliko će živeti zavisi od više faktora, neke od njih vlasnici mogu kontrolisati i na taj način imati ljubimca koji može živeti s njima čak i dve decenije. Odgovarajuća dijeta direktno utiče na životni vek, treba izbegavati hranjenje čivave ostacima večere i obezbediti im izbalansiranu ishranu. Težina je takođe bitan faktor, gojazne čivave su podložnije nizu bolesti od onih koji imaju optimalnu kilažu. Genetske predispozicije utiču na životni vek i kako na njih ne možemo uticati, možemo pre izbora ljubimca pribaviti informacije o tome kakvo je zdravlje njegovih roditelja. Vakcinacija se podrazumeva, dobra nega zuba i dlake i dovoljno aktivnosti je nešto što će uticati pozitivno na dužinu života čivave. Ženke i kod ove rase žive duže od mužjaka, u proseku 1-2 godine.

Šiba inu

Prosečan životni vek Šiba inu pasa je između 12 i 15 godina. Predstavljaju dugovečnu rasu među rasama srednjeg rasta. Dobra genetika i to što nisu preveliki rastom utiče da žive duže od pasa sličnih rasa (akita inu, hokaido...). Najstariji shiba inu je živeo čak 26 godina i mirno umro 2011. godine. Često tokom života imaju probleme sa očima (najčešće glaukom), što je uslovljeno genetskim predispozicijama. Takođe se često beleže primeri hipotireodizma, kao i problemi sa kolenima, naročito sa ligamentima. Faktori koji utiču na životni vek Šiba inua su slični kao i kod drugih rasa. Životno okruženje, odgovarajuća dijeta, nivo aktivnosti, kao istorijat eventualnih bolesti u porodici imaju značajan uticaj na to koliko dugo će psi ove rase živeti. Navedeni prosečni životni vek će većina ovih pasa doživeti ukoliko se vlasnik pridržava saveta veterinara i obavi sve potrebne vakcinacije svog ljubimca.

Male rase pasa imaju duži prosečni životni vek

Stručnjaci misle da je to slučaj jer se rase većih dimenzija prebrzo razvijaju i rastu što negativno utiče na njihovo opšte zdravstveno stanje i stvara ih podložnim nekim oboljenima koja bi mogla da im ugroze život. To naravno ne znači da niko ne treba da ima za ljubimca psa veće rase. Nikome ne bi trebalo da bude jedini parametar po kom bira psa za sebe to koliko će pas živeti. Veliki psi imaju brojne kvalitete zbog kojih će se vlasnik sa njima družiti sa uživanjem.

Uticaj vlasnika na životni vek pasa je veliki, što znači da ukoliko se pridržavaju određenih smernica, mogu očekivati da njihovi ljubimci često nadžive očekivani životni vek svojih rasa.

Izvor: petrepublic.rs

Jačanje imuniteta, antistres, balans hormona, samo su neki od efekata kvantne medicine (KM), ističu lekari koji se bave ovom metodom, koja je kao vodeća u zdravstvu, već pola veka zastupljena u Rusiji i Nemačkoj, dok je u Srbiji odobrena samo kao “pomoćna metoda”. Naši lekari koji je kao takvu i koriste, ili je u potpunosti odbacuju, smatraju da ne može da leči pacijente, naročito ne od teških oboljenja, ali da može biti korisna u domenu dijagnostike.

Kvantna medicina potiče sa prostora Rusije i Nemačke, još od sedamdesetih godina prošlog veka, gde je najvažnija grana alternativne medicine koja se nezavisno ili uporedo primenjuje sa zvaničnom medicinom. Danas se KM smatra medicinom budućnosti, a u našoj zemlji je odobrena od strane Srpskog lekarskog društva.

“Kvantna medicina nam pokazuje da osim što smo svi bića koja imaju telo, imamo i svoje energetske zapise, koji vibriraju na određeni način, i svi smo posebni i povezani. Kvantna medicina dala je doprinos nauci tako što je našla način kako da energetski budemo povezani sa svemirom i dala nam uvid u to da je naše telo materijalno i energetsko. Tesla je govorio da ćemo doživeti ogroman pomak kada budemo shvatili koliko je bitna energija tela za njegovo zdravlje”, priča za Nova.rs mr.sci med dr Jelena Jovanović, specijalista pedijatrije u ordinaciji “Bebologije”.

Sa najmlađim pacijentima, u pedijatriji, ova doktorka u dijagnostici i lečenju koristi medicinu koja obuhvata energetiku.

“Posle završenog Medicinskog fakulteta otišla sam na tečajeve koje su držali Kinezi, na akupunkturu. Tamo sam razumela šta znači kada telo nije samo gomila organa, već savršeno ponovljena celina koja zna sve što piše u svemiru. Svaki delić tela zna sve o celom telu. Svako od nas ima neko znanje, sećanje, ali svako ima i svoju frekvenciju. Kada o telu razmišljate kao o celini koja je sastavljena iz delova, proširujete svoje mogućnosti za lečenje. Kada se spomene kvantna medicina, misli se na kvantne aparate, a oni imaju sposobnosti da nam pomognu u dijagnostici. Ako dete recimo ima probleme sa određenim namirnicama, kvantni aparat pomaže i reaguje na vibraciju određene namirnice, a kada je izbacimo, onda dete više nema simptoma. Kvantni aparati mogu da deluju i terapijski”, objašnjava dr Jovanović.

Suština je da svako od nas poseduje elektromagnetno polje, naglašava ona.

“Za dete je, osim uobičajenih zdravstvenih saveta, važno da se mama dobro oseća, da je bezbedna, da pruža osećaj ljubavi, poverenja, sigurnosti. Mama je za dete polje mira, a dete je mami neko ko je iz njenog tela ušao ili ušla, u potpuno drugačiju sredinu. Ta dva tela i na daljinu znaju šta se onom drugom dešava u organizmu i jedno drugo isceljuju, što nam pokazuje koliko je važna energija tela”, kaže doktorka Jovanović.

Lekari u Srbiji, međutim, nemaju puno poverenje u kvantnu medicinu, ali je odobravaju kao pomoćnu vrstu dijagnostike.

“U Srbiji su u toku poslednjih nekoliko godina otvorene brojne ordinacije različitih vidova alternativne medicine. Neke od njih su, poput kvantne medicine, priznate kao pomoćne od strane Srpskog lekarskog društva, koje je priznalo 10 metoda lečenja, ali samo kao pomoćne uz zvaničnu medicinu, među njima je i KM. Moje mišljenje je da KM nije adekvatna za terapiju i da ne može da leči, ali da je vrlo korisna u domenu dijagnostike. Kao alergolog i imunolog imala sam iskustva sa ajurvedom, koristili smo je upravo kao pomoćnu metodu u dijagnostici. Naime, Rusi imaju aparat koji se zove ‘veda puls’. Taj aparat je dijagnostički i terapeutski i kao takav može biti značajan za poboljšanje kvaliteta života”, kaže za Nova.rs dr Gorana Isailović, alergolog i specijalista dermatovenerologije iz Beograda.

Ona smatra da se kvantnom medicinom ne leči nijedna bolest.

“Radili smo sa aparatom za ajurvedu u okviru ‘šumske medicine’. Testirali smo ga na pacijentima, koji su pre nego što krenu u šetnju šumom od nekoliko sati, radili skrining. Merili smo nivo energije u energetskim poljma, čvorovima i auru, energetski omotač koji svaka osoba proizvodi oko sebe, a kad su se vratili iz šetnje ponovo smo radili merenje. Pokazali smo, tim aparatom kvantne medicine, koliko se i kako njihova aura popravlja posle samo tri sata boravka u šumi. Moj stav je na kraju da se kvantnom medicinom ništa ne leči, ali pomoću aparata koji se koristi u ovom vidu KM dijagnostikujemo bolest, što je veoma važno. Takođe, nalazimo način da se osoba oseća bolje”, priča dr Isailović.

Rizično je, ističe ona, lečiti pacijente samo kvantnom medicinom, homeopatijom, kineskom tradicionalnom medicinom ili bilo kojom od ovih varijanti bez zvanične medicine, smatra doktorka.

“To je jedan od razloga zašto su priznate samo kao pomoćne, jer prosto nije preporučljivo da se pacijenti od teških oboljenja leče na ove načine, a bez zvanične medicine. Neke od ovih metoda mogu čak prouzrokovati veću štetu. To sve zavisi od organizma i stepena oboljenja, ali svakako se mogu koristiti kao pomoćne u konslutaciji sa lekarom, zvanične medicine, naravno”, objašnjava dr Isailović.

Suština delovanja kvantne medicine je pre svega u preventivi, ali i lečenju mnogih oboljenja čiji je uzrok nepoznat. Terapijske metode su bez neželjenih efekata, sa produženim dejstvom što čini da se i nakon završene serije tretmana, u telu odvijaju procesi jačanja imuniteta i samoizlečenja.

KM terapija

Kvantna medicina se bavi energetskim disbalansom organizma, a terapija je bazirana na finim podešavanjima, odgovarajućim frekvencijama kojima se organizam putem biorezonance dovodi u balans, a smatra se da čak dve godine pre nego što dođe do ispoljavanja simptoma karakterističnih za određeno oboljenje, postoji energetski disbalans na nivou ćelija.

Po kom principu funkcioniše kvantna medicina?

Glavni postulat kvantne medicine je da je svaka ćelija u našem organizmu, organ, tkivo i ceo sistem energetske prirode. Naše telo emituje elektromagnetne talase koji su definisani frekvencom, talasnom dužinom, amplitudom. Na osnovu ovih parametara procenjujemo stanje naših organa, sistema i celog organizma. U slučaju hroničnih bolesti, energija organa je izmenjena, što sistem detektuje kao talase izmenjenih parametara.

Šta sve možemo da pregledamo metodom kvantne medicine?

kardiovaskularni sistem
respiratorni sistem
gastrointestinalni sistem

endokrini
mozak i autoimuni sistem
genito – urinarni sistem
koštano zglobni sistem
procena rizika od infarkta, moždanog udara, maligniteta, autoimunih bolesti

Izvor: nova.rs