Sombor.info

Danas i sutra je na snazi upozorenje na visoke temperature, a najava promene vremena je upravo postala još ozbiljnija.

Ranija najava promene vremena koja je bila istaknuta na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda sad je postala zvanično upozorenje zbog veće količine padavina koja se očekuje u subotu u drugom delu dana.

„Za vikend temperatura u padu: u subotu za oko 7 °C i u većini mesta kretaće se od 25 do 30 °C, osim na krajnjem jugu gde će i dalјe biti veoma toplo, oko 34 °C. U nedelјu u svim predelima svežije, od 23 do 28 °S. Početkom sledeće sedmice takođe će se zadržati svežije vreme, sa dnevnom temperaturom ispod proseka za ovaj period godine. U subotu naoblačenje sa kišom, plјuskovima, grmlјavinom, padom temperature i povremeno umerenim i jakim severozapadnim vetrom pre podne zahvatiće zapadne i jugozapadne predele Srbije, kao i zapad Vojvodine, a posle podne i uveče proširiće se i na ostale krajeve. U drugom delu dana očekuje se veća količina padavina i to posebno u Banatu, delovima Beograda, centralnoj Srbiji, kao i na istoku zemlјe gde se očekuje od 40 do 70 mm za 12 h, lokalno i više“, stoji u upozorenju objavljenom na sajtu RHMZ u 12.30.

Crveni meteoalarm je za subotu naznačen za Banat, Šumadiju, Pomoravlje i istočnu Srbiju, upravo zbog najave nevremena.

Meteorolog Ivan Ristić upozorio je ranije da će „cela Srbija biti olujna zona, neće biti pošteđenih“.

U Srbiji će sutra biti sunčano i veoma toplo vreme, sa temperaturom i do 38 stepeni. Kasnije posle podne i uveče u zapadnim i severnim, kao ponegde i u centralnim predelima, uz lokalni razvoj oblačnosti, mestimično se očekuju kratkotrajni pljuskovi sa grmljavinom. Najniža temperatura od 18 do 24, najviša od 34 do 38 stepeni. Vetar slab i umeren južni i jugoistočni, krajem dana i noću na severozapadu u skretnju na severozapadni, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.

I u Beogradu će biti sunčano i veoma toplo. Uveče se, uz lokalni razvoj oblačnosti, u pojedinim delovima grada očekuju kratkotrajni pljuskovi sa grmljavinom.
Jutarnja temperatura oko 23, na širem području grada oko 19, a najviša dnevna oko 36 stepeni. Vetar slab i umeren južni i jugoistočni.

Izvor: nova.rs

Zbog rekonstrukcije apatinskog mosta preko Velikog bačkog kanala u Somboru, Vojska Srbije danas je završila radove na postavljanju pontonskog mosta, koji direktno spaja Sombor i Apatin, te će od petka, 4. avgusta, omogućiti direktnu vezu između ova dva grada.

Protok saobraćaja na ovoj deonici će od sutra, sa početkom u 8.00 časova, biti otvoren i obeležen propisanom saobraćajnom signalizacijom. Pontonski most će biti u upotrebi za vozače putničkog i kombi prevoza, dok će za teretna vozila saobraćaj i dalje biti preusmeren na alternativni putni pravac Sombor – Lugovo – Prigrevica – Apatin.

Gradonačelnik Sombora, Antonio Ratković prisustvovao je svečanonom obeležavanju seoske slave, Sveti Ilija, koju meštani naseljenog mesta Gakovo revnosno svake godine proslavljaju u organizaciji Mesne zajednice „Gakovo“, a uz podršku Grada Sombora.

Seoskoj slavi je prethodio tradicionalno višednevni kulturno – umetnički i zabavni program bogatog sadržaja. Kroz dane očuvanja običaja svojih predaka, meštani i njihovi gosti uživali su u radostima odbojke na pesku, čuvenoj „Pasuljijadi“, dečjoj likovnoj koloniji, izložbi „Gakovo kroz vekove“, a potom i krunskom događaju 2. avgusta, slavi Sveti Ilija.

Kako pravoslavni propisi nalažu, obeležavanje slave, Gakovčani su, na čelu sa svešteničkim redom, jutro Svetog Proroka Ilije započeli Svetom liturgijom prinoseći simbolično žrtvu Bogu u vidu hleba i vina. Usledio je svečani ručak, a potom i večernje bogosluženje vernika. Na platou pravoslavnog hrama Sveti Prorok Ilija, gradonačelnik Ratković je zajedno sa predsednicom Saveta mesne zajednice „Gakovo“, Jelenom Stakić i mnogim svečarima uživao u folklornim nastupima lokalno – tradicionalnih igara kulturno – umetničkih društava „Laza Kostić“ iz Gakova, „Ravangrad“ iz Sombora i „Carza“ iz Apatina.

Ideja projekta “Svako dete ima pravo da odrasta zdravo“ je da se unapredi fizičko vaspitanje dece i njihovo zdravstveno stanje – koje će se pratiti redovnim sistematskim pregledima. Za sada su projektom obuhvaćene škole u kojima se nastava odvija u jednoj smeni. Učestvuje 70 odeljenja od prvog do četvrtog razreda, 30 od petog do osmog i 20 odeljenja srednje škole.

Tatjana Medved, narodna poslanica i predsednica Pododbora za sport Narodne skupštine, za RTS rekla je da je poslednjih godina sve više gojazne dece sa slabom motorikom, što je alarm za uzbunu. Program "Svako dete ima pravo da odrasta zdravo" ima za cilj da osnovci imaju fizičko pet puta nedeljno, a srednjoškolci četiri puta.

Tatjana Medved ističe da je Ministarstvo prosvete odlučilo da je to najbolji model kako bi mogli da krenu u pripremu za implementiranje na ceo sistem od školske godine 2024/2025.

“Rezultati znamo kakvi će biti i šta će povećanje, tj. unapređenje nastave fizičkog vaspitanja, pokazati i koliko će doprineti pre svega zdravlju dece“, dodaje Medved.

Ukazuje da je alarm bio što je poslednjih nekoliko godina sve više gojazne dece, sa slabom motorikom.

“Mi u sportu smo prepoznali da nam je baza izuzetno slaba, jer nam deca dolaze tehnički nedovoljno pripremljena da bismo mogli da radimo sa njima“, dodaje.

Naglašava da je ključno praćenje zdravstvenog stanja, a to je uvođenje sportskih lekarskih pregleda, koji će osim osnovnog pregleda podrazumevati i obavezan EKG i krvnu sliku, jer su to parametri iz kojih može da se vade značajni izveštaji i prati zdravlje dece.

Šta je razlog smanjene fizičke aktivnosti

Postavlja se pitanje šta je razlog smanjene fizičke aktivnosti? Da li i to što se od roditelja očekuje da plate privatne treninge? Tatjana Medved kaže da je mnogo stvari na to uticalo.

"Ne postoji jedan razlog. Ako se okrenemo u poslednjih 30 godina od raspada Jugoslavije, sve se dešavalo, dešavale su se razne promene u našoj državi. Došla su vremena gde našem detetu danas veću pažnju i koncentraciju odvlači nešto drugo, a ne ono na šta smo mi navikli i često čujete kada sedite negde sa društvom, prijateljima, familijom – jao mi smo u naše vreme, a naša deca danas su pred telefonom. Međutim, ja stičem drugu sliku, kada izađem da radim sa decom i kada promovišemo i kada ih aktiviramo, oni su spremni odmah i za loptu, posebno za loptu, bilo nogom ili rukom, ali i za te igre, spremni su da odmah uđu i nije baš sve da može na mobilnom", naglašava Medved.

Ipak, tehnologija može da pomogne u ovom projektu, a planira se, dodaje, i uvođenje softvera za praćenje fizičke aktivnosti dece.

Izvor: blic.rs

Gradski muzej ove godine obeležava 140 godina postojanja izložbom o tri umetnika koji su se kroz performanse iskazivali kao posebne i kreativne ličnosti

Izložba „Pokušaji emancipacije – osamdesete: Zoltan Radić – Dragan Rakić – Dragan Pantić” otvorena je u Gradskom muzeju u Somboru na način i u duhu postavke umetnika koji su pomerali i ispitivali granice stvaralaštva.

Izložba je otvorena na Trgu republike, na travnatom platou ispred Gradskog muzeja, potom je publika imala prilike da vidi radove ovih umetnika izložene u muzeju, a sve je nastavljeno u dvorištu institucije druženjem uz muziku i poziv publici da obuče ili ponese sa sobom nešto iz osamdesetih.

Autor izložbe je Čedomir Janičić, muzejski savetnik i istoričar umetnosti, a ova postavka jedna je od velikih produkcija kojom Gradski muzej u Somboru obeležava 140 godina postojanja.

Za otvaranje je odabran plato ispred muzeja kao podsećanje da je 21. oktobra 1988. godine tu otvorena 28. Likovna jesen – Umetničko etičko, kada je ova manifestacija prvi i jedini put prikazala primere nove umetničke prakse. U performansu na otvaranju učestvovali su umetnik Zoltan Radić, kustos Čedomir Janičić, David Firanj, direktor Gradskog muzeja u Somboru, Brankica Ćurčić, kustoskinja, istoričarka umetnosti, i Đorđe Šipoš, preparator. Nakon toga Zoltan Radić je u prostoru muzeja izveo performans u kojem je lomio hleb, zlatnik iz hleba je poklonio muzeju, a posetiocima delio „mrvice kulture”.

Izložba Gradskog muzeja pokazuje rad i odnos prema stvarnosti Zoltana Radića, Dragana Rakića i Dragana Pantića tokom osamdesetih godina u Somboru, sa naglaskom na njihovu umetničku akciju iz 1984. godine. Kako navodi autor izložbe, u pitanju je pokušaj dela tada mlađe generacije da kroz primere novije umetničke prakse – pre svega performanse – izbore status nezavisnih i kreativnih ličnosti, da se emancipuju u uslovima društvenih i kulturnih stereotipa, u atmosferi koja je bila podjednako podsticajna i ograničavajuća, a tipična za poslednju deceniju pred raspad SFRJ. Umetnici su, čuvajući svoju individualnost, birali gradske trgove, ćoškove i periferiju i upućivali kritiku na ekološku i etičku ravnodušnost, navodi se u materijalu za ovu postavku.

Izložba uključuje slike, crteže, biografski, filmski i foto-materijal koji prati najvažnije aktivnosti ovih umetnika od 1984. do 1988. godine, a poseban akcenat je stavljen na njihovu neformalnu grupu Alternativni provincijalni teatar Imago (APTI). Za ovu izložbu radovi i dokumentacija pozajmljeni su iz privatnog vlasništva.

Najavljeno je da će autor postavke Čedomir Janičić, muzejski savetnik, i umetnik Zoltan Radić 12. avgusta u 12 časova razgovarati o ovoj izložbi sa posetiocima u Gradskom muzeju u Somboru.

Izvor: Politika

Parafrazom one stare narodne – Imdb ocene su kao bikini, otkrivaju sve, a ne pokazuju ništa. Doduše, kad vidimo koji filmovi su se našli u vrhu najgore ocenjenih srpskih filmova na ovom sajtu, ne možemo, a da se ne složimo sa ovim brojkama.

Imdb funkcioniše tako da svako ko ima nekoliko minuta vremena može da se uloguje na ovaj sajt, i da da svoj cenjeni sud o nekom filmu ili seriji. Pa je tako, pre nekog vremena, jedna domaća serija, sprdnje radi, ušla na listu najbolje ocenjenih svetskih serija svih vremena.

Ipak to je neka druga tema. Sad nas je zanimalo koji su to najlošije ocenjeni domaći filmovi u najvećoj bazi filmova na svetu. Kako je generalno domaća kinematografija sastavljena od arthouse naslova koje nikog ne zanimaju, pa sve do komercijalnih ostvarenja, koje podjednako nikog ne zanimaju, tako je i ova lista sastavljena od jedne i druge krajnosti i ocena nezadovljnih ljudi koji su prisustvovali prikazivanjima ovih naslova punih loše glume, režije i scenarija. Na listi se nalaze samo filmovi od 1991. godine.

Na vrhu ove liste, sa skandalozno lošom ocenom, okruglo dva, nalazi se seksi komedija, koja nit’ je seksi nit’ je komedija, „Dorćol Menhetn“. U ovom filmu, u kom su se blamirali pokojni reper Gru, Katarina Žutić, Gordan Kičić i Anja Popović, pratili smo dva para, u naslovnom Dorćolu i Njujorku za vreme bomabardovanja, koji su te dane uglavnom provodili u krevetu.

Malo ljudi je gledalo ovaj film, ali gotovo svako ko ga je gledao, nije ga voleo, a ocena na Imdbu je poput nekog starog profesora matematike, stroga, ali pravična. Gruova pesma koja je ostala iza filma je možda i jedina pristojna stvar koje se vredi sećati.

Na drugom mestu se nalazi visinski trash domet Dragoslava Lazića „Sve je za ljude“ sa ocenom 2,5. Negde posle saradnje sa Radošom Bajićem kao Sekulom, a pre nego će isti zajahati Rts i na stotine epizoda „Sela Gori a baba se češlja“, Lazić je krenuo sa svojim „duhovitim“ pričama i pripovedanjima o srpskom selu i seljaku. U centru svega je bio naš povratnik iz Australije (Srđan Ivanović) koji se vratio u zavičaj da nađe mladu.

Film je očigledno bio voljen od nekoga (ne znamo od koga) s obzirom da je dobio nastavak u vidu filma „Seljaci“ koji se našao na četvrtom mestu sa ocenom 2,9, ali i serije koja se emitovala na Pinku, koja deluje da je imala između 10 i 160 epizoda. Kroz celu ovu sagu prodefilovala su neka bitna imena srpskog glumišta kojima tezgarenje nije strano poput Bate Živojinovića, Seke Sablić, Gorice Popović, ali i mnogi drugi koje ste imali priliku da vidite samo tu, ili u nekoj drugoj sličnoj produkciji.

Pričajući o četvrtom mestu, preskočili smo treće, na kom se našla „Krojačeva tajna“ sa 2,8. Prvi film Miloša Avramovića, koji će se mnogo godina kasnije proslaviti sa režijom filmova i serije „Južni vetar“, uopšte nije pokazivao da će se ovaj reditelj snaći u akcionom žanru, već nam je prezentovao jedan krajnje (neuspešan) arthouse horor na tragu Dejvida Linča. Filmu nije pomogla ni zvezdana glumačka podela, na čelu sa Goranom Šušljikom, Lazarom Ristovskim i Draganom Mićanovićem. Ovo je i zvanično poslednji film u kom se pojavio jedan od najvećih glumaca ovih prostora svih vremena Ljuba Tadić.

Na petom i šestom mestu se nalaze dva filma novijih datuma, o kojima se malo zna jer su mahom prodefilovali kroz domaće arty festivale, i ograničeni bioskopski život. Na petom mestu je „Sistem“ iz 2018. godine, sa ocenom 2,8 dok je na šestom mestu prošlogodišnji „Komunistički raj“, sa ocenom 3,3.

Kultni kemp „hit“ sa Draganom Mirković u glavnoj ulozi, „Slatko od snova“ se nalazi na sedmom mestu sa ocenom 3,4. Režirao ga je Vladimir Živković, a scenario su potpisali Srđan Dragojević i Aleksandar Barišić. U periodu kad se sve raspadalo, pa je svako radio ono što je mogao i morao, uz pevačicu su se na listi glumaca našli i Nebojša Bakočević, Branka Katić, Manda i Bata Živojinović ali i Rambo Amdeus. Ipak, ovaj film ulazi u onaj žanr komedije – toliko loše da je dobro. Tako da ako jedan film treba pogledati sa ove liste, onda je „Slatko od snova“ preporuka.

Osmo mesto je DSS-ovska komedija o branjenju srpskih generala sa haške poternice, „Uslovna sloboda“. U ovom krajnje neprijatnom filmu glavne ulogu je poneo Milan Gutović, ali čak ni on nije uspeo da nas natera da se barem jednom ili dva put nasmejemo. Imate pravo da pogađate samo jednom ko je radio muziku za film. Tako je, pogodili ste, u pitanju je Riblja Čorba.

Stari, ali ne i dobri običaj je da domaće serije postanu lošom montažom i domaći filmovi, s tim što neki scenariji i serije su u istoriji naše televizije bile toliko dobre, da im ništa nije mogla ni na silu kasapljenje i seča trake. „Drug Crni u Narodnooslobodilačkoj borbi“ nije jedan od tih projekata. Nastao kao montaža nastavka serije o avanturama Crnog Gruje, ovaj film je dobio ocenu 3,7 i našao se na devetom mestu.

Deseto mesto odlazi na srpsku koprodukciju, akcioni film o zombijima iz Pančeva iz 2009. godine, „Zone of Dead“ Milana Konjevića i Milana Todorovića. Film je dobio zbirnu ocenu 3,8 i nije mu pomoglo ni to što je među glumcima bio i Ken Fore, čovek koji se proslavio ulogom u hororima Džordža Romera.

Za samo 0,1 ili 0,2, top 10 su izbegli „Plavi voz“ Janka Baljka, „Ona Voli Zvezdu“ i „Artiljero“ (što je možda dovoljan znak domaćim filmadžijama da Crvena Zvezda kao tema filma nije doba ideja) „Pijavice“ Dragana Marinkovića, i film u kom je Laza Ristovski probao da repuje – „Beli Lavovi“.

Evo je i konačna lista od 20 najgore ocenjenih domaćih filmova na IMDB-u. Ako ste rešili da ih slučajno pogledate, konzumirate ih na sopstvenu odgovornost.

1. Dorćol Menhetn – Ocena 2

2. Sve je za ljude – Ocena 2,5

3. Krojačeva tajna – Ocena 2,8

4. Seljaci – Ocena 2,9

5. Sistem – Ocena 2,9

6. Komunistički raj – Ocena 3,3

7. Slatko od snova – Ocena 3,4

8. Uslovna sloboda – Ocena 3,6

9. Drug Crni u Narodnooslobodilačkoj borbi – Ocena 3,7

10. Zone Of Dead – Ocena 3,8

11. Plavi Voz – Ocena 3,9

12. Ona voli Zvezdu – Ocena 3,9

13. Artiljero – Ocena 3,9

14. Pijavice – Ocena 3,9

15. Beli Lavovi – Ocena 4

16. Vučje Bobice – Ocena 4

17. Mamula – Ocena 4

18. Ranjena zemlja – Ocena 4,3

19. Zduhač znači avantura – Ocena 4,5

20. Zvezde ljubavi – Ocena 4,6

Izvor: citymagazine

Predstavljamo vam najveće jugoslovenske ljubavne priče, među kojima se posebno izdvaja velika ljubav Josipe Lisac i Karla Metikoša, nastala na muzičkoj sceni bivše Jugoslavije.

Imali su najsrećniju i najtužniju ljubavnu priču – sreli su se, na prvi pogled zavoleli i nisu se razdvajali dok ih nije rastavio tragični događaj.

Hrvatska pevačica Josipa Lisac i njen nevenčani suprug Karlo Metikoš doživeli su nesvakidašnju ljubavnu priču i uživali u pravoj ljubavi dok ih rana smrt nije rastavila, ali emocije i sećanja nikada nisu nestali.

Kako su često opisivali, od prvog trenutka kad su se sreli i pogledali znali da je to ono pravo i da će ostati zajedno zauvek.

Ljubavna priča Josipe Lisac i Karla Metikoša počela je 1971. godine. Karlo Metikoš bio je popularni jugoslovenski rok i pop muzičar koji je svoju karijeru započeo u Francuskoj pod imenom Met Kolins. Pre nego što je upoznao jugoslovensku rok divu putovao je po svetu, gradio je veliku karijeru u na muzičkoj sceni, a za njim su ludele žene širom sveta, pa je imao ogroman broj obožavateljki i čak oko 20 veridbi sa groficama, manekenkama, stjuardesama i drugim atraktivnim damama.

U to vreme Josipa Lisac bila je na početku svoje karijere koju je krenula da gradi na svoj jedinstven i originalan način od 1968. godine, kada je počela da piše istoriju muzičke scene bivše Jugoslavije.

„Kad sam se vratio u Zagreb, shvatio sam da se muzička scena promenila. Došli su drugi ljudi, grupa je bilo k’o gljiva posle kiše, uopšte nisam znao ko, šta… Ali nekako sam se utopio u tu kolotečinu, imao gaže i jednom otišao u Petrinju, sreo Josipu Lisac, naši pogledi su se sreli – k’o u priči – i od onda se više nismo rastajali“, ispričao je jednom prilikom Karlo, pa je opisao:

„Od 1971. godine. Bio sam oduševljen i njenim pevanjem i načinom na koji se ponašala… Onda sam se do ušiju zaljubio i tak’… Iz Petrinje smo autobusom krenuli za Zagreb, seo sam pored nje, ispuštao svoje pozitivne vibracije i tu smo se malo upoznavali. Josipa mi je docnije priznala da je, kao klinka, išla da vidi gde stanujem jer su joj pogrešno rekli da živim u Ulici Moše Pijade. Vozila se tramvajem i gledala u nečiji prozor, misleći da je moj! Prva ploča koju je Josipa u životu kupila bila je – ploča Meta Kolinsa! Sudbina.“

Te 1971. godine započeli su svoju ljubavnu priču, a veliku ljubav i čiste emocije ovekovečili su albumom „Dnevnik jedne ljubavi“ iz 1973. godine.

Muzika koju su stvarali bila je njihov zavet, a „Dnevnik jedne ljubavi“ bila je ploča koju su napravili prvenstveno za njih dvoje. Kroz ljubavne pesme koje su se na njoj našle želeli su da izraze svoju snažnu ljubav i na jedinstven način ispričaju svoju ljubavnu pričlu.

Iako su ostali zajedno do kraja, nikada se nisu venčali niti zarekli na večnu ljubav.

Dok je Josipa Lisac stvarala svoju muzičku karijeru i nastupala širom Jugoslavije, Karlo Metikoš je uvek sedeo u prvom redu, a mnogobrojna publika svedočila njihovim zaljubljenim pogledima i nestvarnoj energiji koja se osećala među njima.

„Nikada nismo razgovarali onako monstruozno kako ja danas čujem ljude da razgovaraju. Nikada nismo jedno drugome opsovali ili zalupili vratima. Što smo imali da kažemo, rekli bismo odmah, nismo ostavljali za kasnije. Sve smo rešavali razgovorom. Kad bi neko od nas bio indisponiran ili pod stresom, drugi bi ga dizao, tako smo se izmenjivali i funkcionisali“, govorila je Josipa, prenosi „Stil„.

Njihova veza trajala je 20 godina i završena je kada je Karlo iznenada preminuo 10. decembra 1991. nakon infarkta u 51. godini života. Međutim, ljubav nikada nije prestala.

Josipa je posle velikog gubitka prolazila kroz najtežu životnu fazu. Smrt voljenog Karla nikada nije prebolela, niti je dozvolila da uspomene na njega izblede.

Slavna pevačica i danas posvećuje trenutke na sceni preminulom Karlu, piše mu pisma i voli ga kao nekada, a kako je govorila, nikada nije ni pomislila na drugog muškarca.

„Nisam, jer mi je srce puno i u njega više ništa ne može da stane“, govorila je o ljubavi Josipa Lisac i dodala:

„Zahvaljujući Кarlu obišla sam i ceo bivši SSSR. Tamo sam probala najbolji šampanjac, kupala se u njemu i prala zube, a i jela najskuplji kavijar na svetu. Ljudi su komentarisali: ‘Кakva dekadencija!“

Izvor: nova.rs

U petak će u Somboru biti isključenja struje u sledećim ulicama:

U Somboru

08:00 - 14:00
Ulice: Stevana Sinđelića - Cela , Vere Gucunje 12-84 I 13-87 , Ivana Gundulića 2-8 I 1-9a

09:00 - 11:00
Ulica: Ilije Birčanina 52-60 I 39-45 I Maksima Gorkog 27

U Sivcu

08:00 - 09:30
Ulice: B.Hadžića 19-31 I 66-96 I M.Tita 121-149

Na osnovu nastale materijalne štete usled vremenskih neprilika na građevinskim objektima i poljoprivrednim zemljištima na teritoriji grada Sombora, na dane 13. i 21. jula 2023. godine, građani prijavljuju informacije o mestu nastanka štete i ličnim kontakt podacima vlasnika objekata i zemljišta, počevši od 24. jula, 2023. godine.

Prijava informacija o nastaloj šteti će se vršiti do ponedeljka, 7. avgusta, 2023. godine, putem brojeva telefona: 066/833-12-02 i 025/468-130. Za prijavu štete, građani mogu doći i lično u mesnu zajednicu u naseljenom mestu u kojem žive ili u zgradu Županije, Trg cara Uroša 1, 25000 Sombor, u kancelariju br. 154. Prijava štete se može obaviti i elektronskim putem, slanjem popunjenog Obrasca na sledeću elektronsku adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Da podsetimo, Gradsko veće Grada Sombora je na 163. Sednici formiralo Komisiju za procenu štete i potreba na građevinskim objektima i poljoprivrednim zemljištima nakon elementarnih i drugih nepogoda i to u danima 13. i 21. jula 2023. godine, na teritoriji grada Sombora.

Elektronski možete preuzeti Obrazac ovde.

Nakon popunjenog Obrasca, formirana Komisija izlazi na mesto prijavljene štete.

Molimo građane da unapred pripreme podatke za unos u Obrazac za prijavu štete.

Zahvaljujući sredstvima u iznosu od 4,1 milion dinara koja su zajedniči obezbedili Ministarstvo zaštite životne sredine i Grad Sombor, uspešno su započeti radovi na raščišćavanju i ravnanju terena, koje vrši JKP „Čistoća“ Sombor.

Projektom je predviđeno da se u narednom periodu na predmetnoj lokaciji zasnuje travna površina i zaštitni pojas od visokog rastinja, kao i postavljanje nadzornih kamera, u cilju sprečavanja ponovnog stvaranja divlje deponije.

Grad Sombor će intenzivno nastaviti sa saniranjem divljih deponija kako bismo sačuvali životnu sredinu, te zaštitili zdravlje ljudi, biljnog i životinjskog sveta.