Sombor.info

Učenici odeljenja VI-2 Osnovne škole "Knez Sima Marković" iz Barajeva tačno mesec dana nisu išli na nastavu zbog đaka koji je svakodnevno vršio nasilje nad vršnjacima. Uprava škole nije pronašla rešenje za postojeći problem, te su roditelji dece odlučili da ih, radi njihove bezbednosti, ne šalju u školu. Slična situacija trenutno se odvija u Osnovnoj školi "Karađorđe" u mestu Gornji Matejevac kod Niša. Pojedini roditelji četvrtog razreda ne puštaju decu u školu jer, kako navode, jedno dete maltretira svu ostalu decu, a do sada nije urađeno ništa konkretno da se nasilje spreči. Kako se čini, i nastavnici i uprava škole postali su nemoćni u rešavanju vršnjačkog nasilja, pa roditelji uzimaju stvar u svoje ruke i odlučuju da svoju decu, ne šalju u učionice.

Posle više od mesec dana bojkota nastave u školi zbog nasilnog i problematičnog učenika, đaci odeljenja VI-2 Osnovne škole „Knez Sima Marković“ u Barajevu, vratili su se u školske klupe.

Učenik koji je maltretirao svoje vršnjake, do prvog novembra ima onlajn nastavu, a nakon toga ići će u Specijalnu školu. A dok takva odluka nije doneta, roditelji nisu dozvoljavali deci da idu u školu.

Milan Gorunović, otac jednog od učenika, ispričao je za Nova.rs da je tortura u školi trajala godinu dana, te da se rešenje nikako nije naziralo.

„Ovo je postalo nestvarno, verujte. Kao da sanjamo. Deca nam ne idu u školu, strah je i dalje prisutan, a niko ništa ne čini da nam pomogne i da reši situaciju. Prošlog utorka imali smo sastanak u Centru za Socijalni rad. Pitao sam šta oni mogu da urade, ljudi su ćutali ili su pričali pravnim jezikom koji je meni nerazumljiv. Nisu imali zapisničara. Zamislite. Na moje pitanje da li su išli da posete porodicu tog problematičnog dečaka, oni kažu da to nije u njihovoj nadležnosti. Da li sarađujete sa policijom, pitam ih. Kažu da, ali opet ne traže da dva policajca odu tamo. O čemu se ovde radi?“, objasnio je tada ovaj otac.

Slična situacija odigrala se pre nekoliko dana u Osnovnoj školi „Karađorđe“ u Gornjem Matejevcu kod Niša, kada pojedini roditelji đaka četvrtog razreda nisu pustili decu da idu u školu zbog dečaka koji, prema njihovim navodima, maltretira ostalu decu.

Još uvek nije urađeno ništa konkretno da se nasilje spreči.

Nastavnica Vesna Vojvodić koja predaje srpski jezik u jednoj beogradskoj školi, kaže u izjavi za Nova.rs da su roditelji izgubili poverenje u institucije i u ustanove sistema da se problem vršnjačkog nasilja može rešiti, pa rade ono što je u domenu i u delokrugu njihove moći.

„Roditeljima je u delokrugu njihove moći da decu sklone iz te opasne i toksične sredine. Ako roditelj nekog školarca kaže: Radim vredno i pošteno, plaćam porez, a kada sam najranjiviji, a to je bezbednost deteta, onda stičem utisak da sve institucije i ta država ćute ili podstiču i mene da čekam, a svi koji su čekali, videli smo kako su prošli. Tako da, ove dve škole, odnosno događaji u njima, jesu sigurni pokazatelji da smo kao društvo napravili toliko grešaka. Deca, u koju se svi političari zaklinju, veruju da se nasiljem, beskrupuloznim ponašanjem, može stići do cilja za koji oni veruju da su opravdani, da su prihvatljivi i da su čak u nekim slučajevima i društveno poželjni. Oni vide oko sebe da takvi sa tim postupanjem bolje prolaze u društvu nego oni koji se pridržavaju svih pravila i normi i ponašanja i u društvenom i u školskom životu“, navodi nastavnica Vesna.

Dodaje da se ljudi koji rade u školama pridržavaju procedura i drže određenog protokola, zbog čega su, najčešće, u nemogućnosti da određenu situaciju reše i saseku u korenu.

„Oni obaveste Ministarstvo i onda su sve oči uprte u tu instituciju. A očigledno je da vam, s jedne strane, takva zakonska i podzakonska regulativa uopšte ne daje mogućnost da vi tu situaciju rešite, a s druge strane, očigledno je da nema ni političke volje, da ono što generiše taj problem, jer taj problem se očituje najviše u školi, ali ja vam tvrdim da se on ne rađa u školi. Škola je u nekom smislu ogledalo društva, ono što je u društvu dominantno, ona vrsta agresije kojoj svakodnevno svedočimo u ponašanju najmoćnijih ljudi. To je obrazac i model koji se i dalje neguje i zbog toga su svi apeli, ne samo nastavnika, nego i recimo 100.000 građana Srbije, a među njima sam i ja, koji su potpisali jedna dokument koji je potekao od Društva za jezik i književnost Srbije, i u kom su date mere i predlozi šta nam je pametno i valjano kao društvo činiti neposredno nakon onih majskih tragedija“.

Nastavnica Vojvodić naglašava da ne treba da nas čudi što se vršnjačko nasilje „razvija“, kada su institucije sistema uključujući i predsednika, ignorantski pozicionirani prema majskim tragedijama.

„Ako 100.000 ljudi kaže da moramo nešto hitno da promenimo, a te su mere podrazumevala i da se u javnom prostoru mora kontrolisati i isključiti svako ponašanje koje se temelji na agresiji, naislju i vulgarnosti, onda ne treba da nas čude ova dešavanja. Kao društvo, svi smo čekali i i dalje ne videsmo epiloge svih ovih postupaka državnih institucija u vezi sa majskim tragedijama. Strepim da mi možemo pričati koliko god o posledicama, ali ako mi uzrok ne promenimo, mi se večito krećemo u nekom krugu. Tako da, bojim se da ta vrsta usitnjavanja postupanja vodi ka tome da mi svi kao građani u nekom trenutku poverujemo da moramo da uzmemo stvar u svoje ruke kao pojedinci. A onda se postavlja pitanje: Šta će meni država?“, smatra naša sagovornica.

Pedagog Slavojka Marinović Đurović koja je 41 godinu provela radeći u školi, smatra da Ministarstvo prosvete treba da bude produžena ruka i škole i roditelja, te da ova institucija mora da reši postojeći problem.

„Uvek je bilo naislja u školama, ali je reagovala škola na drugačiji način. Možda sada nisu bili onoliko uključeni. Činjenica je da sada ima više slučajeva jer, ako smem reči, i sam odnos prema nasilju je bio drugačiji, i što se tiče roditleja i što se tiče prosvetnih radnika. Sećam se, roditlej kaže: Šta god škola odluči, mi ćemo poslušati. Bilo je veoma velikog slaganja između roditelja i škole. Čak se o naislju nije toliko ni znalo u javnosti jer se to rešavalo odmah. Roditelji su odgovorni za ponašanje svoje dece. A ko se sećam, predočene su i neke novčane kazne za njih. Međutim, vrlo često se dešava da su deca iz takvih porodica, da roditleji nisu materijalno obezbeđni, nemaju ni neka znanja o vaspitanju, pa se problem opet vraća državi i Centrima za Socijalni rad“, navodi ona.

Dodaje da roditelji moraju na vreme da reaguju ako kod deteta primete određena odstupanja od normalnog ponašanja.

„Sve ono što odudara od nekog uobičajenog ponašanja, dok su deca u nekom mlađem uzratsu, jer to bi svima trebalo da zapadne za oko. Onda se krene, da se ne čeka da postanu tinejdžeri, pa srednjoškolci, nego dok su mali. Kada sam tek počela da radim u školi, za jednog dečaka koji je kasnije stigao do zatvora, pisalo je u školskom dnevniku da je bez povoda bacao stolice i šamarao školskog druga. To mi je bio neki signal za njega i njegovu ličnost u koju će kasnije izrasti“, smatra naša sagovornica.

Izvor: nova.rs

Program u orgaizaciji Gradske biblioteke Karlo Bjelicki na kojem će biti predstavljena knjiga dr Mile Mihajlović "Kulturno pamćenje tršćanskih Srba" biće održan u Svečanoj sali Skupštine grada Sombora, u petak, 3. novembra 2023. godine, sa početkom u 18.00 časova.

U programu učestvuju učenici srednje muzičke škole "Petar Konjović".

Dr Mila (Radmila) Mihajlović, istoričar, komunikolog, književnik, umetnik, prevodilac, novinar – gimnaziju je završila u Zrenjaninu, a fakultet u Rimu, Konzervatorijum "Santa Ćećilija" - odsek solo pevanja. Magistrirala u Beogradu, Fakultet muzičkih umetnosti, mentor Zvonimir Krnetić.

Doktorirala sa najvišom ocenom na temu "Kulturno pamćenje tršćanskih Srba", Fakultet za kulturu i medije, Univerzitet "Džon Nezbit", Beograd, mentor prof. dr Milivoje Pavlović. Odlukom Matičnog odbora Ministarstva prosvete Republike Srbije, stekla je zvanje naučnog saradnika humanističkih nauka, naučna grana: istorija. Član je UKS, UNS, Istorijske sekcije Srpskog lekarskog društva.

Autorka je desetak naučnih knjiga od kojih su neke prevedene na strane jezike.

Svečanim predstavljanjem njene knjige "Za srpsku vojsku – jedna zaboravljena priča" u izdanju italijanskog Generalštaba oružanih snaga, država Italija je zvanično otvorila obeležavanje 100 – godišnjice od početka Prvog svetskog rata.

Dobitnica je Nagrade Grada Zrenjanina za 2012, Specijalne nagrade žirija italijanske književne nagrade "Čeruljo" za 2014, priznanja UKS "Blagodarje" za 2014, Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za 2017.

Za knjigu "Kulturno pamćenje tršćanskih Srba" dobitnica je povelje "Rastko Petrović" 2017. za najbolje prozno delo godine.

Pošta Srbije je 21. januara 2020. godine objavila specijalnu seriju poštanskih maraka i vrednosnica "Italijanski mornari za srpsku vojsku u Velikom ratu" sa fotografijama preuzetim iz njene istoimene knjige.

Na Sretenje 2022. godine povodom Dana Državnosti Srbije, odlikovana je Srebrnom medaljom za zasluge.

Istaknuta ličnost Srba u svetu, bila je počasni gost jubilarnog 50. Srpskog dana na Nijagarinima vodopadima na poziv Srpske narodne odbrane u Kanadi.

Izvor: RTV

Obustava rada koju sprovode zaposleni Pošte Srbije spada, prema rečima stručnjaka - u "sivu zonu radnog prava". Međutim, kako objašnjava Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo - u slučaju masovnosti ovakvog protesta uvek smo imali rasplet koji je išao na ruku zahtevima radnika. "Jednostavno, ako u velikom sistemu i 10 odsto ljudi reši da izazi nezadovoljstvo teškim uslovima rada na način koji nije u skladu sa zakonom, poslodavac neće posezati za drastičnim merama - zamislite da pokuša da otpusti 1.500 ljudi odjednom", pojašnjava naš sagovornik.

Nezadovoljni radnici Pošte Srbije ne odustaju – sve više ih se uključuje u spontano organizovanu obustavu rada koja 24. oktobra krenula u Novom Sadu, a potom se širila na druge gradove Srbije.

Radnici Pošte traže povećanje zarada za 30 odsto, zapošljavanje optimalnog broja zaposlenih na kritičnim mestima u tehnologiji, isplatu zarada iz dobiti za prethodnu godinu do kraja okrobra (što je, navode, u petak i isplaćeno), zatim prekid tihe diskriminacije prema zaposlenima koji rade i kao i prekid favorizovanja pojedinaca, dok je peti zahtev – zvanična garancija Vlade Srbije da će zahtevi biti ispunjeni.

„Ovo su strogo i jedino radnički zahtevi, ne želimo da nas smatrate sindikatima ili politički organizovanim, jer to nismo“, stoji u saopštenju zaposlenih radnika koji su u utorak započeli obustavu rada.

Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo iz Beograda, kaže da Zakonom o radu i Zakonom o štrajku nisu predviđene ovakve „obustave rada“, niti radno zakonodavstvo poznaje ovaj oblik protesta radnika.

„Ja bih ga upravo tako i nazvao, protestom usled teških uslova rada a koliko sam shvatio i kršenja dogovora koji su nastali kao posledica prethodnih formalnih štrajkova“, kaže Reljanović.

Formalnopravno gledano, dodaje – radnici su nezaštićeni u ovakvim situacijama.

„Ali u slučaju masovnosti protesta smo uvek imali rasplet koji je išao na ruku zahtevima radnika“, navodi Reljanović.

Dakle, objašnjava – ukoliko dovoljan broj radnika reši da izrazi svoje nezadovoljstvo na ovaj način i ukoliko u tome istraju, naročito imajući u vidu da će gotovo sigurno poslodavac pokušati da izvrši pritisak na njih, ne bi trebalo očekivati da budu pozvani na odgovornost niti da snose posledice zbog nezakonitog prekida rada.

„Jednostavno, ako u velikom sistemu i 10 odsto ljudi reši da izazi svoje nezadovoljstvo na način koji nije u skladu sa zakonom, poslodavac neće posezati za drastičnim merama – zamislite da pokuša da otpusti 1.500 ljudi odjednom“, ističe naš sagovornik.

On ponovo upozorava da ovakvi potvrđuju da je naš Zakon o štrajku zastareo i neupotrebljiv u mnogim situacijama, pa i u ovoj.

„Radnicima se moraju omogućiti fleksibilnije forme štrajka i mora se imati u vidu da je pravo na kolektivnu akciju radnika – sa učešćem sindikata ili bez njega – deo ljudskog prava na rad. Zbog toga i dolazi do ovakvih protesta koji su u ‘sivoj zoni’ radnog prava. Sa jedne strane nisu regulisani zakonom, a sa druge su deo uobičajenog prava radnika da iskažu masovno nezadovoljstvo određenim politikama ili potezima poslodavca“, zaključuje naš sagovornik.

Šta je štrajk?

Štrajk je prekid rada koji zaposleni organizuju radi zaštite svojih profesionalnih i ekonomskih interesa po osnovu rada, definisano je Zakonom o štrajku.

PTT usluga ovim zakonom je definisana kao delatnost od javnog interesa, a prilikom organizovanja štrajka neophodno je obezbediti – minimum procesa rada.

Izvor: n1info.rs

Oko 221.000 građana Srbije od 1. decembra može da očekuje isplatu novih 10.000 dinara pomoći države, najavio je predsednik Aleksandar Vučić. Naime, ova runda državne pomoći leći će na račune svim korisnicima socijalne pomoći, kao i svi, slepi,, dementni, i starijim osobama sa neizlečivim bolestima.

- Po 10.000 dinara korisnicima socijalne pomoći biće isplaćeno oko 1. decembra, a slepim, dementnim, starijim osobama sa neizlečivim bolestima biće takođe isplaćeno po 10.000 dinara, a u pitanju je oko 51.000 korisnika, objasnio je Vučić.

Evo kolike plate i penzije će biti do kraja 2027! Vučić: Da izbije Treći svetski rat, Srbija će imati dovoljno gasa
- To je pomoć licima koja su u stanju socijalne potrebe, rekao je Vučić, koji kaže da njih ima 170.000.

Kako funkcioniše isplata socijalne pomoći?

Od oktobra meseca svi korisnici socijalne pomoći primaju isplate na isti datum. Preciznije 20. oktobra isplaćene su sledeće naknade:

Novčane socijalne pomoći, posebne novčane naknade i dodataka za pomoć i negu drugog lica
Naknade za izdržavanje korisnika na porodičnom smeštaju
Dečiji i roditeljski dodatak
Naknade zarade, odnosno plate za vreme porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta direktno od strane Ministarstva po novom zakonu
Ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta direktno od strane Ministarstva po novom zakonu
Prava iz boračko invalidske zaštite

Izvor: blic.rs

Uvođenje jedne navike je neophodno.

Anksioznost se može lečiti na različite načine, najčešće terapijom ili pojedinim lekovima uz preporuku psihijatra, a koji balansiraju hemijske procese u mozgu.

Međutim, postoje i prirodni načini pomoću kojih možete ublažiti simptome.

Povremena anksioznost je normalna pojava. Međutim, mnogi ljudi sa anksioznim poremećajima često imaju intenzivan, prenaglašen, uporan osećaj zabrinutosti i straha od svakodnevnih situacija. Ova osećanja anksioznosti i panike ometaju svakodnevne aktivnosti, teško ih je kontrolisati, nesrazmerna su stvarnoj opasnosti i mogu trajati dugo, pišu mediji.

Osim medikamenata, psihoterapije i drugih medicinskih tretmana, postoje i prirodni načini na koje možete da ublažiti simptome anksioznosti:

Budite fizički aktivni

Fizička aktivnost podstiče lučenje endorfina i seratonina – neurotransmitera, koji ublažavaju osećaj stresa i napetosti, te poboljšavaju raspoloženje, pa samim tim mogu smanjiti intenzitet anksioznih poremećaja.

Isključite alkohol iz upotrebe

Budući da alkohol može delovati poput sedativa, na početku može ublažiti simptome anksioznosti. Međutim, istraživanja sugerišu da dugotrajna upotreba alkohola može pojačati anksioznost. Hronično konzumiranje alkoholnih pića može narušiti ravnotežu neurotransmitera, koji pozitivno utiču na mentalno zdravlje. Njihov disbalans pojačava intenzitet simptoma anksioznosti.

Izbacite visokostimulativne namirnice iz ishrane

Iz ishrane isključite visokostimulativne namirnice poput onih koje sadrže industrijski šećer, kofein, veću količinu soli, aditive i konzervanse. Nizak nivo šećera u krvi, dehidracija ili hemikalije u prerađenoj hrani, kao što su veštačke arome, veštačke boje i konzervansi, mogu izazvati promene raspoloženja kod pojedinih ljudi. Ishrana sa visokim sadržajem šećera, soli i kofeina takođe može uticati na pojavu anksioznosti.

Izvor: sd.rs

Udruženje „Pacijenti protiv psorijaze – 3P“ juče su u centru Beogradu obeležili Svetski dan psorijaze puštanjem balona i razgovorima sa lekarima o modalitetima lečenja i borbi pacijenata sa ovom teškom bolešću.

Procene zdravstvenih stručnjaka pokazale su da u Srbiji više od 140.000 ljudi pati od ove bolesti.

Veliki broj pacijenata boluje od teškog oblika psorijaze.

Najčešći uzročnici ove bolesti su stresne situacije i i neuredne životne navike, dok je tretiranje ovog stanja moguće uz adekvatne proizvode za lečenje psorijaze.

Predsednik Udruženja pacijenata obolelih od psorijaze „Pacijenti protiv psorijaze – 3P“ Vladimir Kecić pozvao je pacijente da razgovaraju sa dermatologom o svojoj bolesti i mogućnostima lečenja, koje su sada mnogo veće nego pre nekoliko godina.

On je istakao da su na raspolaganju lekovi za lokalnu i sistemsku primenu, uključujući i biološku terapiju za pacijente sa umerenim i teškim oblikom psorijaze.

„Pored dostupnih mogućnosti lečenja, i dalje veliki broj pacijenata nepotrebno pati od ozbiljnih simptoma i znakova psorijaze. Zato je značajno da pacijenti dobiju odgovarajuću terapiju, oslobode se promena na koži, ali i smanje rizik od razvoja drugih oboljenja. Na taj način pacijenti mogu sebi da poboljšaju kvalitet života i nesmetano obavljaju socijalne i profesionalne aktivnosti“, rekao je Kecić.

Izvor: danas.rs

Nik nam otkriva šta se dešava kad te izvuku na Lutriji za zelenu kartu.

Vlada Sjedinjenih Američkih Država svake godine organizuje program pod nazivom „Lutrija za zelenu kartu“, o čemu je nova.rs pisala, preko kojeg u Ameriku godišnje dođe 50.000 ljudi sa svih strana sveta, a u lutriji učestvuje i mnogo ljudi iz Srbije.

Dobijanje zelene karte jedan je od najlakših legalnih načina da postanete američki državljanin – ako vas izvuku – da živite u jednoj od 52 američke države i ostvarite takozvani američki san.

Samo morate da se prijavite na program Stejt departmenta od 4. oktobra, a poslednji rok za prijavu je 7. novembar. Imate još malo vremena da „preko noći“ dobijete šansu za američku vizu.

Svake godine sve više ljudi zna nekoga ko zna nekoga ko je dobio zelenu kartu, a mi smo imali priliku da sretnemo Srbina koji se za zelenu kartu prijavio slučajno i – dobio! Njegova supruga bi rekla da je srećković.

„Izvučen sam na Lutriji za zelenu kartu 2006. godine. Moj najbolji prijatelji i sada kum je jako želeo da emigrira u SAD, pa me je nagovorio da se i ja prijavim kad je on aplicirao. Tada je još sve moralo da se radi peške. Otišli smo po formulare, popunili smo ih i poslali. I ja sam na to bio zaboravio jer mi nije bilo stalo. I izvučen sam. Samo mi je jednog dana stigla koverta u sanduče“, priča nam čovek kog su Amerikanci prozvali Nik.

„I tek tada sam počeo da razmišljam gde bih mogao da idem. Kad te izvuku na ovoj lutriji za određenu kalendarski godinu, imaš šest meseci da odeš od 1. januara te godine. Morao sam da platim takse, uradim neke zdravstvene preglede, bio na razgoovoru u američkoj ambasadi i aplicirao sam za privremenu vizu. Nisam imao nikakve bliže rođake u SAD, tako da je odluka pala da se javim poznaniku mojih prijatelja, čika Mirku, arhitekti koji živi u Šarlotu u Severnoj Karolini“.

Nik je vredan i otvoren čovek, koji je već 2007. počeo da živi u Šarlotu. Pomenuti prijatelj ga je preporučio nekim svojim prijateljima biznismenima i on je, iako tada bez iskustva, počeo da radi u jednoj porodičnoj firmi koja se bavi uramljivanjem i postavljanjem ogledala. Kaže da Amerikanci jako cene zanatlije, te da majstori tamo mogu pristojno da zarade i žive. Tako se Srbin obreo u svom američkom snu.

„Prvih mesec dana bio sam kod tog prijatelja, poneo sam malo ušteđevine, a potom sam iznajmio stan i ubrzo kupio auto na kredit. U Americi bez auta ne možete ništa. Radio sam, učio, usput usavršavao jezik. Uskoro sam našao još jedan posao, radio sam u kafiću za vikend, morao sam da zaradim za kartu do Beograda iako sam bio zadovoljan gotovo svim stvarima“, priča Nik, koji se u Šarlotu družio sa emigrantima iz celog sveta, a ponajmanje sa srpskom dijasporom.

Vratio se jednog decembra, ostao za Novu godinu i tada sreo svoju sadašnju ženu. Uspeli su da održe ljubav na daljinu, a Nik je ostao u Americi taman toliko da ispuni uslov i dobije državljanstvo. Onaj ko osvoji zelenu kartu mora da boravi bar dve godine u kontinuitetu u SAD, te da bar pet godina živi i radi tamo kako bi postao „american citizen“.

Srbin Nik je u tome uspeo, položio zakletvu predsedniku SAD, u to vreme na toj funkciji je bio Barak Obama. Od samog čina Amerikanci prave prijatan spektakl za pamćenje, novi državljani osim zakletve moraju da polože test iz američke istorije i kulture, kaže naš sagovornik da ga podseća na naše građansko vaspitanje. Dobio je državljanstvo i američku zastavicu. I tada je počelo njegovo buđenje iz lepog američkog sna.

Godine 2012. zbog ljubavi se vratio u Srbiju, gde i danas živi, ali radi za Amerikance. Njegova supruga ne voli američku provinciju, pa o emigraciji ne misle.

Kaže da je njegovo iskustvo vezano za zelenu kartu veoma povoljno, a on ima dvojno državljanstvo koje mu čuva strah. I njegov sin, kao i njegova supruga imaju pravo da u nekom trenutku dobiju američko državljanstvo. Za svaki slučaj.

Ono što je je ovom čoveku doneo boravak u zemlji o kojoj mnogi sanjaju jeste otvorenost i svest da se sve može i da je sve moguće.

Izvor: nova.rs

U subotu 28.10.2023. godine održano je treće izdanje ulične trke u Ečkoj koje je okupilo više od 600 trkača koji su se takmičili na distancama od 5 kilometara, 10 kilometara kao i u štafeti 2 x 5 kilometara.

Svoje nastupe zabeležili su i članovi Atletsko rekreativnog kluba ‘’Somaraton’’ iz Sombora. Još jednom u nizu najuspešnija je bila Tijana Kabić koja je istrčala treće mesto u generalnom plasmanu u ženskoj konkurenciji. Trku na 5 kilometara istrčao je i Branko Nenadić.

Trku na 10 kilometara istrčali su Suzana Filipović i Danica Grujić Firanj koje su zauzele prva mesta u svojim starosnim kategorijama, dok su druga mesta u svojim kategorijama istčali Vesna Bjelan i Arpad Šarkezi. Trku na 10 kilometara istčali su i Jelena Stanimirović, Nedeljko Katić i Zoran Nikolić. Član ARK ‘’Somaraton’’ Robert Lalić istrčao je drugo mesto kao član mešovite štafete.

Dan kasnije 29.10.23. na Dunavskoj šetnici u Vukovaru sa startom u 9 h održan je 30. Vukovarski "HAMBURG" maraton. Na ovoj trci član ARK Somaraton Damir Milankov uspešno je istrčao 42.195 metara, koji mu je ujedno deseti istrčani maraton ove godine.

U Narodnom pozorištu u Somboru održana je svečana akademija povodom obeležavanja 60. godišnjice od osnivanja odeljenja za urologiju Opšte bolnice "Dr Radivoj Simonović".

Somborska urologija je za svojih 60 godina postojanja ostavila veliki pečat i izdigla somborsku bolnicu na visok nivo kako u Vojvodini i Srbiji tako i u širem regionu.

"Somborsko odeljenje je uvek imalo tendenciju da pomera granice iz oblasti urologije. Prethodni načelnici odeljenja su bili vrlo uspešni u tome i nama je sada na zadatku da to nastavimo i u budućnosti da to unapredimo" rekao je dr Milutin Peruničić, načelnik Urologije opšte bolnice u Somboru.

"Urolozi iz Sombora su godinama unazad bili u samom vrhu jugoslovenske i srpske urologije i danas su prisutni na svim našim sastancima i kongresima gde su uvek imali puno toga da kažu, da iznesu svoje rezultate i da uporeda sa vodećim urolozima u zemlji i regionu diskutuju o aktuelnim urološkim temama. Mi smo kao Srpsko lekarsko društvo srećni da u Somboru, u sekundarnoj bolnici postoji takva urologija", ispričao je prof dr Dragoslav Bašić, Upravnik klinike za urologiju, Klinički centar Niš.

"Veoma su retki mali gradovi koji su, poput Sombora, u stanju takvu jednu malu urologiju, posebno na tom nivou, održati a pogotovo u vreme kada je bila izuzetna konkurencija velikih klinika između Beograda, Zagreba i Sarajeva", kaže nemački urolog dr Tomislav Kalem, Specijalna bolnica Priora.

Na čelu urologije prim. dr sci. Med. Vojislav Smiljanić proveo je 30 godina i to u vreme uvođenja novih operacija, poput mikroinvazivne i laparaskopske operacije.

"Mi smo to počeli da radimo pre 20 godina kada kod nas u Srbiji to niko nije radio i mi smo naše rezultate prezentovali u Beogradu, Rumuniji... Mislimo da smo pokrenuli tu vrstu operacije, a sada to rade mnoge klinike" objasnio je prim. dr sci. med. Vojislav Smiljanić.

Tokom 2023. na urološkom odeljenju u Somboru urađeno niz uspešnih zahvata, više od 450 operacija i obnovljena je endoskopska oprema.

Izvor: RTV

Gradonačelnik Grada Sombora, Antonio Ratković i gradska većnica za oblast sporta, dece, omladine i zdravstva, Antonija Nađ Kosanović, upriličili su prijem za svetskog šampiona u rvanju za veterane u Diviziji B do 45 godina, Milanu Mariću, koji je osvojio zlatnu medalјu na takmičenju u grčkom gradu Lutraki.

Gradonačelnik Ratković je čestitao Mariću na ostvarenom uspehu i izvanrednim rezultatima koje je ostvario u dosadašnjoj karijeri i poželeo mu puno uspeha u budućim takmičenjima.

Kategorija u kojoj je Milan Marić učestvovao imala je jedanaest takmičara. Na putu do najsjajnijeg odličja, pobedio je Letonca Drozdovsa sa 9:0, zatim je pobedio Jafarova iz Azerbejdžana sa 8:0, a u finalu je savladao Jigabaeva iz Kazahstana rezultatom 9:5.

Kada je veteranski planetarni šampionat u pitanju, Marić je učestvovao šest puta, a svojim znanjem i veštinom, Srbiji je doneo četiri zlatna odličja.