Sombor.info

Čopor pasa lutalica zaklao je 10, a ranio pet ovaca na poljoprivrednom gazdinstvu Gojka Ćopića, u ulici Dimitrija Tucovića.

-Prizor koji sam zatekao jutros, bio je jeziv. Od ukupno 16 ovaca, samo jedna je prošla bez povreda. Na sve strane su ležale preklane ovce, a onih nekoliko što je preživelo, šćućurile su se u jednom ćošku, krvave i vidno uplašene, priča Ćopić.

Psi su, dodaje, primećeni nekoliko metara dalje od njegove kuće, kako se kreću u čoporu prema raskrsnici ulica Dimitrija Tucovića i Ognjena Price.

-Obavljen je uviđaj, bila je policija, biće podneta prijava, ali problem pasa koji lutaju gradom ostaje i dalje. Godinama unazad beleže se opasni napadi na ljude, već je zabeleženo i nekoliko slučajeva sličnih mom, ali rešenja da se ovaj problem reši nema ni na pomolu, dodaje naš sagovornik.

Izvor: apatinskenovine.rs

U Centru za individualni razvoj i unapređenje društva "Psihozon" u Somboru u toku je besplatno psihološko savetovalište za mlade, a kako u ovom centru kažu najvažnije je da osobe koje osete da imaju problem razgovaraju i da se ne plaše da podele svoja osećanja.

Period mladalaštva je period kada se ulazi u svet odraslih, veoma je buran i nosi sa sobom mnoge dileme. Ipak, mladi danas smatraju da je psihoterapija "in" i da se za pomoć treba obratiti stručnim licima.

"Veoma je važno da se javimo,ako nije psiholog u pitanju onda neka starija osoba kojoj verujemo i koja nam može pomoći", rekla je Milica Vismeg, srednjoškolka iz Sombora.

Problemi koji muče mlade su razni, od porodičnih odnosa,ljubavnih problema do pitanja u kom pravcu nastaviti školovanje.

Projekat "Sombor - grad mladih, razumevanja i podrške" realizuje Grad Sombor, u partnerstvu sa Somborskim edukativnim centrom i Udruženjem slepih Sombor, uz finansijsku podršku Ministarstva turizma i omladine Republike Srbije.

U savetovalištu se mogu dobiti usluge psihološkog savetovanja, psihoterapije, psihodijagnostike, profesionalne orijentacije i druge stručne usluge, psihologa i psihoterapeuta.

Savetovalište vodi Saša Stojšić, psiholog i psihoterapeut, članica Društva psihologa Srbije i Saveza psihoterapeuta Srbije.

Savetovalište radi na principu zakazivanja, od ponedeljka do petka, a broj telefona za zakazivanje je 0645383438.

Izvor: RTV

Osnovno javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je jutros PU za grad Sombor da J. M, otpravniku vozova u Ratkovu odredi zadržavanje zbog sumnje da je izvršio teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa krivičnim delom izazivanjem opšte opasnosti, odnosno da je odgovoran za sudar putničkog i teretnog voza do kog je došlo u petak oko 18.40 časova na pruzi između Ratkova i Odžaka, saznaje „Politika”. Za delo koje se J. M. stavlja na teret, zaprećena je kazna od jedne do osam godina zatvora.

Nakon isteka zadržavanja od 48 sati, otpravnik vozova će biti sproveden u Osnovno javno tužilaštvo u Somboru na saslušanje. Kako nezvanično saznajemo, tužilaštvo će nakon saslušanja osumnjičenog, Osnovnom sudu u Somboru predložiti da J. M. bude određen pritvor.

Muškarac (71) iz Niša poginuo prilikom pada sa skele

Podsetimo, u sudaru vozova pet osoba je teže, a 47 lakše povređeno. Najteže povrede, prelom nekoliko rebara, zadobio je kondukter putničkog voza, i on je smešten na Odeljenje intenzivne nege somborske bolnice.

Prema rečima „Politikinog” sagovornika bliskog istrazi, oba voza saobraćala su se iz pravca Novog Sada ka Bogojevu, a do sudara je došlo kada je putnički voz sustigao teretnu železničku kompoziciju i udario u poslednji vagon teretnog voza.

– Na osnovu onoga što je zatečeno na mestu događaja i izjava radnika železnice, do sudara vozova je došlo kada je otpravnik u stanici Ratkovo dao signal putničkom vozu da krene, a za to nije imao dozvolu. Na pruzi ka Bogojevu, ranije se pokvario teretni voz koji je zbog nastalog kvara, stajao na pruzi. Mašinovođa putničkog voza je, kada je uočio teretnjak na pruzi, počeo da koči, ali zbog težine voza, nije uspeo da ga zaustavi. Nekoliko trenutaka nakon što je došlo do sudara, Mašinovođa je izašao iz kabine i sprečio teže posledice – navodi „Politikin” sagovornik.

Izvor: politika.rs

Zamenica gradonačelnika Grada Sombora Ljilјana Tica i članica Gradskog veća za sport, decu, omladinu i zdravstvo Antonija Nađ Kosanović, upriličile su prijem karatistima iz Karate kluba „Ravangrad“, KK „Somborac“ i KK „Dušan Staničkov“, koji su osvojili medalјe na Kupu Vojvodine u kategoriji do 14 godina u Novom Bečeju.

Tom prilikom zamenica Tica je čestitala mladim sportistima na osvojenim medalјama i ostvarenim rezultatima karate klubova iz Sombora.

„Čestitam vam na rezultatima i uspehu koji ste postigli. Vaša želјa da se bavite sportom i njegov izbor zaslužuju poštovanje i podršku jer ste time pokazali da želite zdrav život i zdrav razvojni put kroz fizičku aktivnost. Ponosni smo na vas i drago nam je što ste pokazali da grad Sombor ima mnogo talentovane omladine koja ima šta da pokaže i nadamo se da ćemo vas videti uskoro ponovo kod nas sa nekim novim medalјama. Grad Sombor ulaže značajna sredstva u omladinu i sport, a kada vas vidimo u ovolikom broju sa medalјama, znamo da su se ta ulaganja i isplatila“, izjavila je zamenica Tica.

Gradska većnica Antonija Nađ Kosanović je izrazila zadovolјstvo što ima priliku da razgovara sa mladim, ali već sada uspešnim sportistima i dodala da se uz vredan rad i istrajnost može puno toga postići u sportu.

„Izuzetno mi je drago što sam gradska većnica jer imam priliku da upoznam talentovane i uspešne sportiste u našem gradu. Uspeh koji ste ostvarili na Kupu Vojvodine vam je otvorio vrata i za Kup Srbije i sigurna sam da ćete se pripremiti i uložiti dodatne napore kako bi se vratili sa još puno medalјa. Znam da zbog školskih obaveza nije uvek lako posvetiti se treningu, ali budite istrajni, imajte svoj cilј i nemojte nikada da odustanete jer će vrednim trudom i radom rezultati sami doći. Čestitam svim takmičarima i trenerima koji su vas pripremili za takmičenje i želim vam puno uspeha na Kupu Srbije“, izjavila je gradska većnica Nađ Kosanović.

Na karate Kupu Vojvodine za poletarce, pionire i nade, koji se održao u Sportskom centru „Jedinstvo“ u Novom Bečeju, učestvovalo je preko 400 takmičara iz 42 karate kluba. Takmičari iz tri somborska kluba su osvojili petnaest medalјa, od kojih šest zlatnih, šest srebrnih i tri bronzane. Svi takmičari koji su osvojili medalјe, ostvarili su plasman na Kup Srbije koji će se održati 25. i 26. novembra u Čačku.

Svetski dan toaleta zvanično je dan Ujedinjenih naroda koji se obeležava 19. novembra kako bi se podstaklo delovanje za rešavanje globalne sanitarne krize, piše Index.hr.

U svetu 4,2 milijarde ljudi živi bez „sigurno upravljanih sanitarnih uslova“, a oko 673 miliona ljudi praktikuje otvorenu defekaciju.

Ipak, sigurno hiljade ljudi koji svaki dan koriste WC ne znaju značenje te skraćenice.

WC je skraćenica za water closet i potiče iz 19. veka. Water closet je u doslovnom prevodu – sobica s vodom.

Digitalno vršnjačko nasilje ili "cyberbulliying" već duže vreme postoji i na našim prostorima, a tinejdžeri i pored sveg truda stručnjaka da to zaustave uvek nađu novi način da maltretiraju svoje vršnjake. U novosadskim osnovnim i srednjim školama pojavile su se viber grupe nazvane "80+" u koju administratori uključuju decu boljeg materijalnog statusa, nekada čak i protiv njihove volje, koji imaju stanove veće od 80 kvadratnih metara, a sve sa ciljem da šire tračeve i omalovažavaju one koji su slabijeg materijalnog stanja.

Ovo nije prvi put da se ovakve grupe pojavljuju kod nas, a inspirisane su stranim serijama za tinejdžere u kojima se popularne devojke ili mladići u školi hvale svojim novim stvarima koje su kupili (telefoni, garderoba, motori, automobili...) ili egzotičnim mestima na koja su putovali uz navođenje cene tih aranžmana, a u isto vreme ogovaraju one koji to sebi ne mogu da priušte.

Majka tinejdžerke šokirana stepenom surovosti

Kako za "Blic" priča majka jedne devojčice koja je, kako kaže, ni kriva ni dužna upala u tu grupu, bila je šokirana stepenom surovosti pojedine dece u grupi.

- Pišu svašta o drugoj deci. Te ovaj dečak u školu dolazi u istom duksu već tri dana koji je kupio na pijaci, te ona devojka ima polovan telefon koji je nasledila od starijeg brata jer nema "love" da kupi nov, te onaj dečak ove godine nije išao na more jer su mu roditelji "jadnici koji rade u prodavnici za bedne pare", te ona devojka je bedna ku...va i samo vija sponzore koji će joj u izlasku platiti piće. Onda naravno ti postovi, što je meni jezivo, izazivaju salve smeha mnogih članova grupe uz obavezne, samo njima smešne, opaske u komentarima gde dodaju "ulje na vatru" i još više vređaju decu koja su im trenutno na meti - zgranuto priča naša sagovornica.

Kaže da pojedini tračevi stignu do onih koji su se našli na meti pa dolazi i do svađa ali na sreću, koliko ona zna, do sada nije dolazilo do fizičkog nasilja niti je u grupi bilo poziva na nasilje.

- Videla sam preko jedne aplikacije za mobilne telefone da mi ćerka u poslednje vreme provodi puno vremena na viberu i odlučila sam da proverim šta toliko tamo radi. Kada sam videla, umalo da padnem u nesvest. Mi je nismo tako vaspitali. I suprug i ja potičemo iz normalnih, prosečnih porodica. Veliki stan smo nasledili, a trenutno imamo veća primanja u odnosu na prosečna zato što oboje radimo u IT sektoru. Ipak, nikada nismo našu decu učili da nipodaštavaju niti omalovažavaju drugu decu, pogotovo ne zbog njihovog materijalnog stanja - ističe naša sagovornica.

Napustila grupu, pa usledile pretnje

Dodaje da joj je ćerka, kada ju je pitala otkud ona u toj grupi, rekla da ju je tamo ubacila neka drugarica i da ona ne učestvuje u tim tračarenjima.

- Pregledala sam prepiske i zaista je bilo tako međutim ispostavilo se da je "lajkovala" neke postove i ja sam pobesnela, izgrdila je i impulsivno reagovala tako što sam uzela njen telefon i napustila grupu što se ispostavilo kao velika greška - objašnjava majka tinejdžerke.

Dodaje da su te neke popularne devojke koje su i osnovale grupu počele da se raspituju zašto je moja ćerka iz nje izašla a zatim i počele da prete preko zajedničkih prijatelja, ne nasiljem, nego da će onima koje su ogovarali reći da je ona to isto činila i lajkovala neke od tih postova ukoliko bude pričala drugima šta se dešava u grupi.

Posavetovali smo se sa jednom prijateljicom koja je pedagog i ona nam je rekla da podržava to što sam ćerku izbrisala iz te grupe ali da je trebalo to malo suptilnije da uradim.

- Rekla nam je da smo možda mogli da smislimo neku priču koja bi možda "pila vodu" kod te dece. Možda smo nakon napuštanja grupe mogli reći da je izgubila telefon pa da još nije instalirala viber ili da joj kažemo da prenese drugaricama da sam ja shvatila da puno vremena provodi na telefonu te da sam joj preko pomenute aplikacije ograničila korišćenje telefona između ostalog i zato što je, recimo, kupila neku preskupu stvar koja joj ne treba. Upozorila nas je da je tanka granica koja u takvim grupama iz običnih pretnji otkrivanja nekih tajni može da pređe u nasilje - priča naša sagovornica.

Kako je reagovala impulsivno i u afektu, izbacivši ćerku iz grupe, naša sagovornica nije uspela ni da uradi "skrinšotove" prepiski, kako bi upozorila druge roditelje.

Neke grupe mogu otići u ekstrem i izazvati nasilje

To je za "Blic" potvrdila i Dunja Topalski, porodični psiholog i psihoterapeut pod supervizijom, koja kaže da uglavnom postoje vođe svake grupe i da od njih zavisi da li to može da ode u neki ekstrem. Ukoliko je vođa samo željan pažnje u smislu hvaljenja, ali nema agresivnu crtu, ne mora da znači da će otići u nekakvo nasilje. Može čak da se desi da se grupa ugasi sama od sebe jer može većini članova dosaditi.

Ona dodaje da je okupljanje u grupe prirodna pojava od pamtiveka koja je imala svoju evolutivnu svrhu u smislu preživljavanja a u ovom slučaju u smislu socijalnih odnosa. Mladi se u tim godinama "traže", uključuju se u razne grupe u odnosu na preferencije pa to mogu biti grupe ljubitelja određenog benda ili muzičkog pravca, nekog glumca ili nekog sportskog kluba...

- To je normalna stvar i deo odrastanja a to i stariji rade. Međutim, tu su jako bitne vođe tih grupa. Ukoliko je vođa relativno stabilna osoba i dolazi iz porodično stabilnog ambijenta to neće otići u ekstrem ali ako je vođa grupe alfa mužjak ili alfa ženka, dominantan koji voli kavgu, može otići u ekstrem i napraviti ozbiljan problem što ovde na sreću nije slučaj - priča naša sagovornica.

Roditelji, ne grdite decu već im objasnite šta je dobro, a šta nije

Budući da su deca nesigurna i da tek izgrađuju svoju ličnost, roditelji svakako treba da obrate pažnju na to u kakve grupe im se deca uključuju te da im na lep način objasne zašto određene grupe nisu dobre za njih.

- U konkretnom slučaju, roditelji treba da objasne deci koliko je materijalno zaista važno. Ne treba da nam bude cilj da decu grdimo i kritikujemo, pogotovo ne da ih osuđujemo. Treba sami da dođu do zaključka da materijalne stvari ne određuju osobu u smislu da je neko zbog toga bolji od drugoga te da bolje materijalno stanje automatski ne čini neku osobu dobrom i da, kada to shvate, treba da se ponašaju u skladu sa tim. A pošto roditelji ne znaju kakve su vođe tih grupa, bolje je da posavetuju decu da ostanu u grupi ali da ne učestvuju u debatama pa će na njih verovatno i zaboraviti a potom mogu da se izvuku bez ikakvih posledica, odnosno da ne budu izopšteni iz društva - objašnjava Topalski.

Veliki problem da se stane na put i ukinu ovakve grupe stvara činjenica da u njima nema poziva na nasilje ili izopštavanje iz društva nego samo povremeno vređanje neke dece i klasično "tračarenje" što nije kažnjivo.

Upravo zato, niti nadležni u školi niti neke druge instance ne mogu da zabrane ovakve grupe ali na roditeljskim sastancima mogu da upozore roditelje da ovakve grupe postoje te da ih zamole da porazgovaraju sa svojom decom a i nastavnici i profesori to da urade i da im objasne da to što rade nije u redu.

Izvor: blic.rs

Potvrda onog na šta smo svi sumnjali.

Žene su zdravije i žive duže od muškaraca. One su manje podložne zaraznim bolestima, ali sa druge strane, 80% populacije sa autoimunim bolestima predstavljaju žene, i ove bolesti su sada peti vodeći uzrok smrti kod žena mlađih od 65 godina. One pogađaju 5-10% stanovništva, često su hronične i predstavljaju značajan teret za budžete zdravstvene zaštite.

Zašto je veća verovatnoća da će žene biti pogođene autoimunitetom nego muškarci?

Ovo je dugo bila misterija, istraživači sada počinju da sužavaju uzroke: različite efekte polnih hormona, ženskih X hromozoma, pa čak i zajednice mikroba koji se različito razvijaju u zavisnosti od pola. Neki naučnici smatraju da evolucija takođe može igrati ulogu u zapanjujućim razlikama uočenim u autoimunosti. Pošto je autoimunitet mnogo češći kod žena, istraživači su sugerisali da bi to mogao biti evolucioni relikt – imunološka hiperbudnost je mogla dati ženama reproduktivnu prednost poboljšavajući šanse za uspešnu trudnoću, čak i ako je to došlo po cenu povećanog rizika od bolesti.

Ipak, doktor Gabor Mate dao je drugačije objašnjenje koje je na neki način bolnije i strašnije od bilo koje genetske ili imunološke mutacije. Kada preformulišemo pitanje „zašto žene boluju od autoimunih bolesti“ i zapitamo se zašto žensko telo napada samo sebe mnogo češće neo što se to dešava u muškom organizmu, neki logični odgovori kreću da se nižu.

S tim u vezi, Doktor Gabor kaže da se bolesti kao što su sistemski reumatoidni artritis, lupus, hornični umor i fibromijalgija češće javljaju kod žena.

Ali, zašto?

„Kompulzivno zabrinute, i konstantno brinući o potrebama drugih, umesto o svojim. Izjednačene sa obavezom i odgovornošću, rade za sve, pre nego sam za sebe. Nastoje da potisnu zdrav bes, kako bi bile prijatne i mirotvorci. Takođe, nastoje da imaju i fatalna verovanja da su one odgovorne za to kako se drugi ljudi osećaju, kao i da ne smeju nikad i nikog razočarati. Prema onome što sam ja primetio, ali i prema mnogim drugima istraživanjima koje sam kasnaije otkrio, ovo su tipovi ljudi koji najčešće razviju autoimune bolesti“, naglašava Mate.

On dodaje da u današnjem društvu, pol koji je vaspitavan i programiran da potisne zdrav bes, da odrđava mir i da neguje sve oko sebe je upravo ženski.

„Ovo je uloga i stvarnost koju mnogi odbijaju da prihvate, ali ovo je patrijarhalno društvo, koje nije tajna i o kom treba pričati“, naglašava doktor Gabor.

Izvor: nova.rs

U državi Teksas, SAD, vlasnici ranča odlučili su postaviti kameru i snimiti kontakt domaćeg goveda sa divljim.

Srećom, priroda dozvoljava - na periferiji pašnjaka, jeleni, cijela porodica, mirno ispaše. Iz nekog razloga, lokalni ovan je ovo smatrao najvećom bahatošću.

 Zbog toga je sa svojom karakterističnom direktnošću krenuo u napad!

Ali jelen nije bio plašljive prirode. Kratki, strmi rogovi su se sukobljavali s dugim razgranatim. I nakon kratke borbe, ovan je odjednom shvatio da povlačenje neće biti tako sramotno.

Ali jelen nije bio dovoljan i on je u potpunosti naučio prestupnika lekciju.

U videu vidimo trenutak kada je ovan napao jelena i dobio mnogo više nego što je očekivao. Ali ovan je brzo naučio da nikad ne treba birati borbu u kojoj ne možeš pobijediti.

Sukob je počeo kada je ovan potrčao prema jelenu zaštitniku i prestrašila njegova dva laneta. Brzo je uzvratio koristeći svoje ogromne rogove kako bi pokupio ovna i otjerao ga iz tog područja.

Zapanjujući snimak završava tako što jelen juri svog protivnika u daljinu dok druge životinje gledaju u šoku.

Video je prikupio stotine hiljada pregleda širom svijeta, a neki su komentarisali:
- Jadni ovan nije razumio u kakav nered se uvlači.
- Jelen je izgledao kao da gleda svoja posla i jede malo trave kada je napadnut s leđa. Dobro je vidjeti jelena kako vraća ovna na njegovo mjesto.
- Pitam se dokle je jelen jurio ovna? Ovo je bio najsmješniji video koji sam gledao cijeli dan. Hvala druže.
- Ludo je kako ga je jelen jednostavno zaustavio
- Potpuno je nevjerovatno da je to snimio kamerom. Sjajno!!

U nastavku pogledajte ovaj video.

Potraga za nestalim ribolovcem, Andrijom Hegedišem (58) iz Sombora, traje od utorka 14. novembra kada je njegov prijatelј T. M. (61) prijavio nestanak. Kako saznajemo, njih dvojica su zajedno bili na ribolovnom terenu „Kulјani” na Dunavu nizvodno od Apatina.

Prema rečima T.M. , nedugo nakon što je izašao na obalu i vratio se, zatekao je prazan čamac. Sumnja se da je Andrija Hegediš ispao iz čamca u vodu.

T. M. je prijavio nestanak, a ronilačko odelјenje Žandarmerije odmah je intervenisalo kako bi izvršilo pregled terena, ali i nakon tri dana traganja, bez rezultata. Loši vremenski uslovi i porast vodostaja Dunava dodatno otežavaju potragu.

Policija i spasilačke ekipe apeluju na druge ribolovce da dodatno obrate pažnju i pruže eventualne informacije kojim bi se okončala ova potraga.

Izvor: Radio Dunav

Srbija je jedina zemlja u ovom delu Evrope koja ima Muzej parfemskih bočica. Privatna kolekcija sestara Biljane i Jelene Pudar u Bezdanu kod Sombora je svojevrsni vremeplov. I bočice bude emocije, a miris je za mnoge kao miris hleba iz detinjstva, duboko urezan u nama. Parfemi govore o ljudima, oni koji posete jedinstveni Muzej, saznaju više o sebi.

Njihovo detinjstvo bilo je svaštara, sakupljale su sve, od mirišljavih papirića, preko sličica, ambalaža slatkiša. U dečjoj sobi je stalno bio haos, zbog koga je mama bila ljuta. Nije znala da u njihovoj kući nastaje jedinstvena izložba koju će jednog dana činiti skoro četiri hiljade parfemskih bočica.

„Mama je ludela od tih stvari, a obožavale smo i sve vezano za modu, kozmetiku, šminkanje, karmine, lakove, parfeme i dezodoranse. Sve je to bilo po policama u našoj sobi, ali parfemi su i tada zauzimali poseban deo, a mi smo kao male volele da se parfemišemo“, priča nam Jelena, mlađa sestra Pudar.

Kolekcija je rasla, bočice su počele da donose mamine prijateljice, rođake. Preselile su se i na hodnik, pa su zauzele i celu gostinjsku sobu. I nepoznati ljudi su počeli da dolaze, samo da vide kolekciju. Tada su shvatile da mogu da je presele u poseban objekat u roditeljskoj firmi i otvore Muzej, 2014. godine.

Najstarija – kolonjska voda

Razvoj interneta bio je prekretnica u sakupljanju bočica, brzo su dolazile do onih koji vole parfeme, od njih tražile bočice, ali su ih i kupovale. Prvo su sakupljale ambalažu najvećih parfemskih kuća.

„Francuzi i Italijani imaju najviše parfemskih kuća, to se vidi i kod nas u kolekciji, tu su parfemi najpoznatijih, Šanel, Bulgari, Barberi. Tu su pre svega kolekcije koje su nama drage, recimo „Klasik“ Žan Pol Gotjea. Moja sestra Biljana voli taj parfem, kako izađe određena edicija, mi kupujemo i parfem završava u kolekciji“.

U Muzeju je najviše parfema, odnosno bočica, sa početka masovnije proizvodnje, od 1920. Tada zapravo počinju da se pojavljuju parfemske kuće, one zamenjuju male majstorske radionice.

„“Šanel 5“ je proizveden ranije, ali posedujemo bočicu koja je iz 2000. Imamo i druge parfeme proizvedene 40-tih i 50-tih godina prošlog veka, ali je u našoj kolekciji i bočica iz osamdesete. Raritet je bočica kolonjske vode po recepturi sa početka 18. veka. Imamo njegovu bočicu staru više od 40 godina“.

Parfem je stvar emocije

Osobenost ovog muzeja čine bočice, ali je ključan njihov sadržaj. Parfem je upotrebna i stvar higijene, ali je zapravo i stvar emocije. U to su se sestre Pudar uverile bezbroj puta prateći reakcije posetilaca.

„Zaboravili su da su koristili neke, kada dođu, prisećaju se emocija koje su ih vezale za taj parfem. Ljudi pamte mirise, miris nekog drveta, pamte miris hleba koji je neko pekao, iz detinjstva. Miris se jako duboko urezuje u ljudski um. On je retrospektiva, može da asocira na mladalačko doba, ali i na težak period života“.

Jelena i Biljana nikada potpuno ne potroše parfem, ostave malo na dnu bočice, da mogu da osete taj miris, ako nekada požele. Znaju da je ljudima teško kad ne mogu do mirisa koji vole.

Potraga za starim parfemima ne prestaje

Proizvodnja pojedinih je prestala, ali ljudi koji vole da mirišu ne mire se s tim. To nije jedni scenario u kome ljudi tragaju za određenim parfemom;
„Razni zakoni u Evropskoj uniji zabranili su upotrebu određenih sastojaka, jer se smatralo da je neko alergičan na određeni iz starih formula, urađene su reformulacije pojedinih parfema. Zato ljudi često tragaju za parfemom koji je recimo proizveden 2000. ili devedeset i neke, znaju da je to još uvek ona stara nota. Potraga za tim parfemima uvek traje“.

Prvi sličan muzej tek u Barseloni Vlasnice

Muzeja se još nisu odvažile da kontaktiraju velike parfemske kuće i ostvare saradnju. Sigurne su da bi je bilo, jer njihov muzej je jedinstven na ovim prostorima. Prvi sličan nalazi se tek u Barseloni.

„S tim što je on parfimerija koja je evoluirala u muzej. Slična priča postoji u Rumuniji, čovek je imao parfimeriju, a sada ima i muzej sa parfemskim bočicama. Pravi muzej je u Francuskoj , ali to ne treba da nas čudi, jer Francuzi poseduju parfem. Ima ih i na Azurnoj obali, ali reč je o muzejima parfemskih kuća, nemaju bočice drugih brendova“.

Muzej najčešće posećuju turisti koji dolaze u Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje, Bezdan je bogat i vikend naseljima. Oni koji dođu prvi put pronađu ih preko društvenih mreža ili Turističke organizacije Sombora, u čijoj su zvaničnoj ponudi. Nekoliko je i agencija koje namenski dovode posetioce, a svraćaju i đaci na mini ekskurzijama.

Mirisi iz Jugoslavije kojih više nema

U Muzeju sestara Pudar je i poseban deo kolekcije, njima jako drag, To su „domaći parfemi“ sa prostora nekadašnje Jugoslavije.

„Imamo jako veliku želju da ih prikupimo što više iz tog perioda, a sada je već jako teško doći do nekih, ali i do same građe o tim parfemima. Te fime su kupili stranci, nekadašnji „Luksol“ u Zrenjaninu, „Daliju Beograd“, nove kompanije nisu sačuvale parfeme, nisu ih nigde izložile kao uspomenu“.

Ova kolekcija je, dodaje, izuzetno draga posetiocima, jer se prisete perioda života u kome je dobar parfem svima bio dostupan. U ovoj kolekciji „Muzej parfemskih bočica“ prikuplja i kozmetiku, karmine, senke za oči.
„Ni jedan muzej u Srbiji, ni jedna druga institucija nije obradila kao temu kozmetika sa naših prostora. To je velika šteta“, zaključuje jedna od vlasnica jedinstvenog Muzeja parfemskih bočica.

Izvor: sputnikportal.rs