Vlasnici pasa često su u dilemi da li da svog psa kastriraju ili ne, i dugo se razmišljaju šta je pametno učiniti. Pre nego što krenemo u ovu priču, valjalo bi da napomenemo da su kastriranje i sterilizacija dva različita pojma.
Naime, pod pojmom ,,sterilizacija“ smatra se tretiranje pasa , odnosno njihovih reproduktivnih organa s time što se kod istih sprečava proces reprodukcije, ali su oni i dalje fizički prisutni u njihovom telu.
Pojam ,, kastracija“ označava uklanjanje reproduktivnih organa kod pasa, odnosno stručnjak uklanja kod mužjaka testise, a kod ženke reproduktivne organe – matericu, jajnike i jajovode. Jajnici proizvode jajašca kao i hormone estrogen i progesterom koji podstiču reprodukciju. Kada se odstrani materica ženke, na taj način sprečava se njeno gnojenje i različite vrste infekcija koje mogu uzrokovati čak i smrtnost.
U ranijem periodu ljudi su ove postupke smatrali krajnje neprihvatljivim, jer je vladalo mišljenje kako se na taj način rizikuje život psa. I danas mnogi osuđuju postupke sterilizacije i kastracije, jer im je žao da svom psu uskrate mogućnost da se pari i razmnožava. Ono što vlasnike pasa takođe sprečava da izvrše postupak sterilizacije je takođe i sažaljenje koje se javlja u odnosu prema psu.
Međutim, razlog koji ljude navodi da svoje ljubimce sterilišu je i nekontrolisano rađanje ženke. U pojedinim slučajevima, ženka može roditi i do dvadeset štenaca u toku jedne godine, pa ukoliko vlasnici nisu u mogućnosti da brinu o njima, oni ih napuštaju tako što ih ostavljaju na ulici, pa shodno tome sve je veći broj pasa lutalica.
Takođe nažalost se neretko događa da vlasnici nakon okota kuje, usmrćuju štence jer nisu u mogućnosti da o njima brinu. Morate priznati da je u ovom slučaju sterilizacija ženke daleko bolje rešenje u odnosu na pomenute nehumane postupke.
Odnos između vlasnika i pasa može biti različit. Postoji i tip vlasnika kojima je pas zanimljiv isključivo u periodu kada je štene a kasnije, kada odraste potpuno ga zanemare. Ne briga o psu i njegovim potrebama ne smatra se pozitivnom osobinom, jer pas ipak zavisi od čoveka. U tom slučaju kastriranje se smatra potencijalnim rešenjem.
Sterilizacija shodno tome ima svoje prednosti i mane. Vlasnici pasa trebalo bi da znaju da ukoliko se odluče na sterilizaciju i kastraciju svog psa, ne bi trebalo da se plaše da će njihov pas promeniti ponašanje ili pak doći u situaciju da njegove sposobnosti budu smanjene.
Kod mužjaka hormon koji podstiče na parenje istog tera na različite oblike ponašanja. To se odnosi na lutanje, obeležavanje prostora, lajanje, agresivnost,zavijanje i ostalo. Pas koji luta obično pobegne iz svog doma vođen svojom potrebom za parenjem. Na taj način rizikuje i svoj život jer je pitanje da li će umeti sam da se vrati kući, da li će ga napasti veći pas, ili će lutajući ulicama tražeći potencijalnu „ljubavnicu“ izleteti pred neki auto. Pas koji je sterilisan neće imati više potrebu da odlazi od kuće.
Pas koji obeležava teritoriju takođe taj postupak sprovodi zbog rada svog hormona testesterona i na taj način stavlja do znanja drugima kako je prisutan na određenoj teritoriji. Ukoliko se isti kastrira, njegov nagon za ovakvim ponašanjem biće smanjen.
Pas koji ima nagone za parenjem često postaje agresivan i želi da se sukobi sa drugim mužjacima. Isti ima potrebu za dokazivanjem i nadmetanjem sa drugim psima pa zato može doći do različitih vrsta povreda.
Postupak sterilizacije pasa
Postupak sprovođenja sterilizacije, obavlja se uz korišćenje opšte anestezije. Na taj način pas se potpuno opija i nije svestan zahteva koji se vrši. Pre operacije neophodno je da isti ne kozumira hranu i vodu 12 h pre. Kada se operacija vrši kod ženke, priprema se polje na donjem delu trbuha psa koje se mora operisati. Prilikom operacije koriste se instrumenti koji su potpuno sterilni i podobni za ovaj operacijski zahvat. Nakon vađenja materice i jajnika, stomak psa se ušiva.
Kada se pas probudi njega dočeka njegov vlasnik koji tada ima pravo da ga vidi. Kada rana ženke zaraste , vlasnik je dužan da istu odvede veterinaru kako bi joj izvadio konce. Ovaj postupak smatra se rutinskim i u zavisnosti od pola pasa, traje petnaest ili četrdeset pet minuta. Kada se radi sterilizacija pasa kod mužjaka, postupak se sprovodi tako što se mužjaku otklanjaju testisi.
U ovom slučaju, operacija je kratka jer traje petnaestak minuta. Kod ženki je sterilizacija malo složeniji postupak, jer se prilikom iste odstranjuju jajnici, materica kao i jajovodi ženke. Prema rečima strunjaka, ova operacija traje od prilike od 45 minuta do sat vremena.
Obzirom da se koristi totalna anestezija koja u potpunosti uspavljuje psa, nakon sterilizacije, pas će boraviti u ambulanti sve dok se u potpunosti ne probudi. Do tog čina verovatno će proći par sati, a nakon toga svog psa možete odvesti kući. Za oporavak psa biće potrebno od prilike oko nedelju dana, a nakon predviđenog perioda pas će moći da se vrati svojim svakodnevnim aktivnostima.
Kada se radi o operaciji ženke , stručnjaci istu sprovode najčešće ovim tokom:
neophodno je da se pas smiri i opusti
ubrzgavanje narkoze, odnosno anestezije
fiksiranje životinje koja će imati operacioni zahvat
pripremanje operacionog polja od strane stručnjaka, tako što se brija i dezinfikuje određenim sredstvima
pravi se rez po beloj liniji
fiksiranje i odstranjivanje jajnika
zatvaranje stomaka kao i kožni šav
na ranu se stavlja zaštita i daju se antibiotici
nakon desetak dana skidaju se konci
Većina vlasnika pasa koja se odlučuje da svog psa steriliše, često je u dilemi koji period života psa je najpodobniji za pomenutu intervenciju. Prema rečima veterinara, najbolje je da se pas steriliše u svom najranijem periodu. Naime, prema njihovim rečima najbolje je da to učinite pre nego što pas dobije prvu potrebu za parenjem. U zavisnosti od pasmine, granica polne zrelosti se pomera.
Određene vrste pasa postaju polno zreli u periodu od šestog do desetog meseca, a veći psi polnu zrelost poseduju u periodu od 18 do 20 meseca.
Ukoliko ste rešili da svog psa podvrgnete ovom zahtevu, povedite računa da ispoštujete predviđeni period jer se u suprotnom može pojaviti niz neželjenih situacija. Naime, kada se steriliše pas koji je stariji sve je veći rizik da će isti dobiti neki vid tumora ili da će pak postati podložan različitim infekcijama.
Pre nego što odlučite da svog psa sterilišete, stručnjaci savetuju da dobro razmislite o svojoj odluci, kao i to da proučite rasu svog psa putem različite literature, kako biste saznali kako isti podnose pomenuti postupak.
Često se čuje tvrdnja koja govori da bi ženka trebalo da ima već jedno leglo pasa, pa da se nakon toga steriliše ukoliko to želite. Međutim, stručna lica kažu da je taj podatak potpuno netačan i da bi trebalo da se pridržavate pomenutog razdoblja kada je u pitanju sterilizacija pasa.
U svakom trenutku možete popričati sa veterinarom koji je zadužen za zdravstveno stanje vašeg psa i potražiti da vam odgovori na sva pitanja koja vas interesuju u vezi sterilizacije. Imajte u vidu da stariji psi na teži način podnose anesteziju u odnosu na mlađe pse, i to se smatra još jednim od razloga zašto bi psa trebalo sterilisati u najranijem periodu.
Oporavak pasa nakon sterilizacije
Ženka koja je operisana, trebalo bi da se nakon operacije utopli i nakon toga da odmara. Ukoliko se životinja penje na različita mesta, trči ili se kreće postoji rizik da se rana inficira kao i to da dođe do pucanja šava rane. Iz tog razloga, vlasnik bi trebalo da obrati pažnju na to da se njegov pas ne kreće previše kako bi rana brzo zarasla.
Nakon sterilizacije psa, za njegov brži oporavak neophodno je da povedete računa i o ishrani svog psa. Ne bi trebalo da pas konzumira tešku hranu kao ni da dolazi do prejedanja, kako ne bi imali dodatnih zdravstvenih problema. Kao najbolje rešenje smatra se da se kupi hrana koja je predviđena za sterilisane pse kako bi njihov oporavak bio brži.
Obzirom da je sterilizacija pasa postupak koji se ne smatra bolnim, već jednostavnom hiruškom intervencijom, oporavak od iste je veoma brz i lak.
Iskustva sa sterilizacijom pasa
Prema rečima veterinara i iskustvu koji isti imaju sa životinjama, smatra se da je sterilizacija pasa bezbedan proces kao i to da je ovim postupkom smanjen rizik od dobijanja tumora kod pasa. Istraživanja su pokazala da psi koji nisu sterilisani a nisu se ni upustili u proces parenja, najčešće obole od nekog oblika tumora ili infekcija.
Naime, ženke najčešće pogađa tumor materice ili mlečnih žlezda. Kod muških pasa pojava tumora je nešto manja nego kod ženki.
Različita istraživanja pokazala su da pas svoju inteligenciju i sposobnosti ne menja ukoliko se steriliše, a premene koje se ogledaju su u vezi mirnijeg i staloženijeg ponašanja. Naime, mužjaci koji su sterilisani nemaju u svom ponašanju potrebu da budu agresivni, da se dokazuju, traže ljubavnu partnerku . . .
Ženke pasa takođe su mirnije, a nisu podložne kriziranju u vidu krize identiteta.
Obzirom da vlada tvrdnja među ljudima kako psi koji su kastrirani ili sterilisani dobijaju veliki broj kilograma i postaju gojazni čime se ugrožava njihov život, stručnjaci a i vlasnici pasa govore na osnovu svog iskustva kako pomenute tvrdnje uopšte nisu tačne. Poznato je da bi trebalo da povedete računa o ishrani pasa nakon kastracije ili sterilizacije, kako ne bi došlo do novih zdravstvenih problema.
Ukoliko ste odgovorni vlasnik koji vodi računa o ishrani svog psa, nećete morati da brinete o gojaznosti svog ljubimca jer do nje zapravo neće ni doći. Vlasnici pasa navode da ukoliko se pas normalno kreće i troši svoju energiju, neće se ugojiti bilo da je polno sposoban ili pak sterilisan.
Iskustva vlasnika govore da postoji razlika u fizičkom izgledu pasa koji su kastrirani u odnosu na one koji nisu podvrgnuti pomenutom operativnom zahvatu. Tačnije, za kastrirane/ sterilizovane pse karakteristično je da su u periodu puberteta promenjenog izgleda u smislu dužih nogu, pljosnatije lobanje i prsa u odnosu na druge, ne kastrirane pse. Psi koji nisu podvrgnuti operacionom zahvatu zbog delovanja hormona imaju više ispupčena prsa kao i kraće noge.
Prema iskustvima vlasnika, govori se još da mlađi i zdraviji psi lakše podnose anesteziju, odnosno lakše se bude iz iste. Ukoliko je pas stariji ili bolešljiv, operacioni zahvat će samim tim teže podneti. Ako vodite računa o ishrani i nezi pasa nakon procesa sterilizacije, smatra se da će se pas bez problema oporaviti i veoma brzo vratiti svakodnevnim aktivnostima.
Pre nego što pas ode na sterilizaciju, neophodno je da ne pokazujete znake brige i nesigurnosti. Odnos psa i vlasnika zasniva se na poverenju i osećajnosti, i budite uvereni da će pas osetiti svaku vašu promenu raspoloženja. Ako ste uznemireni, i vaš pas će se uznemiriti a to nikako nije poželjno da se dogodi pre same intervencije.
Izvor: ljubimci.org
