Potresna pesma Emanuela Grandija posvećena našim četvoronožnim prijateljima

Ako se plašite da ste me malo milovali, treba da znate da nisam zaboravio ni jedno.
Ako ti je žao što si me i jednom izgrdio, treba da znaš da se toga ni ne sećam.
Ako misliš da si me ostavio samog predugo, treba da znaš da sam te uvek čekao.
Ako se plašite da ste malo vremena proveli sa mnom, treba da znate da sam ja, čak i ono malo, uživao u svakom trenutku.
Ako mislite da ste se malo igrali sa mnom, trebalo bi da znate da nikada nisam brojao koliko puta ste bacili loptu na mene.
Ako misliš da sam zaboravio na tvoj parfem, treba da znaš da ga i sada osećam na vetru.
Ako ste želeli da se preporodite u nekom drugom životu, trebalo bi da znate da bih i u tom voleo da budem vaše štene.
Ako ste ubeđeni da imate neke mane, treba da znate da ste za mene bili savršeni.
Ako verujete da ljubav može imati kraj, treba da znate da je u mom srcu mesto ljubavi beskonačno.
Ako misliš da žališ za mnom, treba da znaš da ne bih promenio ni sekundu života koji sam proveo sa tobom.
Ako mislite da više ne čujem vaš glas kada me zovete, samo poverite povetarcu zalaska sunca zadatak da mi donese vaše reči.
Ako misliš da mogu zaboraviti tvoje lice, treba da znaš da sam želeo da živim sam da bih uživao u tvom izgledu.
Ako misliš da sam mogao da volim nekoga više od tebe, treba da znaš da sam te voleo više od sebe.
Ako misliš da bih voleo mekanu sofu, znaj da bih sa tobom i ja spavao na kamenju.
Ako misliš da sam želeo više nego što si mi dao, treba da znaš da sam uvek osećao
kao najsrećnije štene na svetu.
Ako ste se ikada osećali usamljeno, trebalo bi da znate da nikada nisam napustio svoje mesto pored vas.
Ako mislite da je moj život bio kratak, trebalo bi da znate da ne bih želeo da živim ni minut duže da ga nisam proveo pored vas.
Ako se plašiš da me više nema u tvojoj blizini, znaj da ću čim zatvoriš oči zaspati pored tebe.
Ako mislite da niste doneli pravu odluku, treba da znate da sam vam uvek verovao.
Uvek.