Sombor vesti

U subotu 29.03.2025. godine održano je još jedno izdanje ‘’Bečejske desetke’’ sve popularnije trke koju organizuje Atletski klub ‘’Bečej’’ iz Bečeja.

Na ulicama grada na Tisi trčalo se na distancama od 5 i 10 kilometara kao i štafeta 2 x 5 kilometara. Na trci od 5 kilometara najbrži član Atletsko rekreativnog kluba ‘’Somaraton’’ Sombor bio je Džemjs Ins koji je u cilj ušao kao šesti u generalnom muškom plasmanu. Distancu od 5 kilometara istrčali su i Aleksej Tutuš, Đorđe Rackov i Dragana Bogojević.

Trku na 10 kilometara istrčali su Vesna Bjelan, koja je zauzela prvo mesto u svojoj starosnoj kategoriji, kao i Fridrih Balint, Zoran Nikolić, Danica Grujić Firanj i Damir Marković.

Takođe u subotu, ali u Kruševcu održano je državno prvenstvo na 10.000 metara na stazi na kojem je nastupila članica ‘’Somaraton’’-a Tijana Kabić. Nažalost Tijana je morala odustati u drugom kilometru trke zbog tehničkih problema sa dozvoljenom obućom za nastup.

Pred Tijanom je još jedan veliki izazov jer sledeće nedelje nastupa na državnom prvenstvu u maratonu koje će se održati u okviru Beogradskog maratona.

U Gradskoj kući u Somboru, sinoć je održana svečana akademija povodom Dana Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata, obeležavajući 17 godina postojanja ove institucije, koja ima ključnu ulogu u očuvanju, unapređenju i razvoju kulture hrvatske zajednice u Vojvodini.

Tom prilikom, prisutnima se na samom početku obratio pomoćnik gradonačelnika Grada Sombora Davor Francuz, poželevši svima toplu dobrodošlicu u naš grad.

„Srdačno vas pozdravljam u ime Grada Sombora i u svoje lično ime. Čast nam je što ste upravo Sombor izabrali za proslavu Dana Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata. Hrvati su u Somboru živa zajednica i deluju u okviru sedam udruženja. Osećajte se prijatno u našem gradu i čestitam vam sedamnaesti rođendan“, rekao je Francuz.

Na svečanosti su se obratili i ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov, novi vršilac dužnosti direktora Zavoda, Josip Bako, koji je uručio priznanja i zahvalnice zaslužnim sugrađanima, a obratilo se i nekoliko istaknutih članova hrvatske zajednice.

Svečana akademija dodatno je obogaćena raznovrsnim kulturno – umetničkim programom, u kojem su nastupile „Кraljice Bodroga“ iz Bačkog Monoštora, Кristina Perić Serenčeš koja je svirala na gajdama i samici, kao i tamburaški orkestar Hrvatskog muzičkog društva „Festival bunjevačkih pesama“ iz Subotice.

Manifestacija je okupila brojne zvaničnike i ugledne goste iz Srbije i Hrvatske, među kojima su bili opunomoćena ministarka Ambasade Republike Hrvatske u Srbiji Davorka Velecki Čičak, te predstavnici pokrajinskih vlasti, diplomatskog kora i kulturnih institucija.

Dečje odeljenje Gradske biblioteke “Кarlo Bijelicki” u Somboru i Čitalački klub „Pročitali smo mi, pročitaj i ti!“ organizuju program povodom Svetskog dana dečje knjige koji će biti održan u ponedeljak 31. mart 2025. godine, sa početkom u 18.00 sati, u Legatu Miroslava Josića Višnjića (Gradska biblioteka „Кarlo Bijelicki“, Кralja Petra I 11, na spratu).

Gost: pisac Bojan Ljubenović

Bojan Ljubenović (rođen 1972. godine u Beogradu) pisac, novinar, aforističar i satiričar. Autor je brojnih knjiga, a neke od njih su za decu – „Luna, mala teniserka“ (nagrada „Dositejevo pero“ 2017. godine), „Avanture u šumskoj školi“ (nagrada „Dositejevo pero“ 2020. godine),, „Baksuz Srećko i njegove nevolje“ (nagrada „Dositejevo pero“ 2022. godine), „Tajne dedinog kofera“, „Кiki i Cole, najbolji neprijatelji“, „Potraga za zlatnom strelom“, „Priče sa jastuka“, itd. Dobitnik je velikog broja književnih nagrada. NJegova dela su prevođena na više jezika, a zastupljen je i u brojnim antologijama satire. Član je Udruženja književnika Srbije.

Roditelji koji su zainteresovani za događaj kao i da njihovo dete prisustvuje istom, mogu da se prijave na telefon 025 431 010 ili lično u biblioteci “Кarlo Bijelicki”.

Izvor: radiodunav.com

Premijera predstave ČEŽNJA ZA SUPERPOVRĆEM Mareja Šizgala u adaptaciji i režiji Dušana Jovića zakazana je za četvrtak, 3. april, na maloj sceni - Studio 99, u 20 časova.

U predstavi igraju Natalija Jović, Nemanja Mikić, Pero Stojančević.

Producent predstave je „Ravangrad film i teatar“ uz podršku Narodnog pozorišta Sombor.

Izvor: npozoristeso.co.rs

Ovog vikenda u Bačkoj Topoli održano je kuglaško prvenstvo Vojvodine u seniorskim tandemima.

Nastupilo je 46 tandema, od kojih je samo osam prvoplasiranih izborilo pravo nastupa na predstojećem Prvenstvu Srbije. Učešće na ovom prvenstvu uzelo je i šest somborskih tandema.

Dva su članovi somborskom Vihora, a preostala četiri su članovi Korduna. Najbolji plasman imali su somborci Ranko Kurteš/Siniša Zavođa koji su osvojili 13. mesto sa 564 srušena čunja. Drugi tandem Vihora (Damir i Lazar Trivić) u konačnom plasmanu su zauzeli 38. poziciju sa 526 oborenih čunjeva. Članovi Korduna, Marko Basara/Petar Mudrić (552) završili su takmičenje na 20. poziciji, Rajko Borić/Nenad Mutić (535) bili su 28., dok su Ilija Suzić/Milan Mudrić (520), te Milan Cimeša/Nikola Blagojević (504) na kraju zauzeli 41. odnosno 44. mesto. Tandem padinske Doline Željko Garafijat/Danijel Balaž osvojio je naslov prvaka Vojvodine sa 614 oborenih čunjava. Identičan rezultat imali su drugoplasirani Slobodan Simonović/Nemanja Todorović, dok su trećeplasirani bili Vuk Boškov/Dragan Stepanov (611). Oba tandema su članovi zrenjaninskog Banata. Kompletne rezultate sa upravo održanog prvenstva Vojvodine možete pogledati u prilogu.

Izvor: somborsport.org

Trihotilomanija je svrstana u posebnu grupu poremećaja koji nosi naziv “poremećaj kontrole impulsa". Ovoj grupi pripada jos kleptomanija, piromanija i patološko kockanje.

O čemu je reč?

U osnovi ovog poremećaja je snažan impuls za čupanjem dlaka, a to znači da deca koja pate od ovog poremećaja nisu u stanju da se odupru ovom impulsu. Delovi tela sa kojih se čupaju dlačice uglavnom su svi kosmati delovi počev od glave – kose (obično pred spavanje deca čupkaju dlake sa jednog određenog dela i neretko stavljaju u usta, dok npr. sisaju palac na drugoj ruci), obrva, trepavica, a kod starijih pazuha, brade ili pubičnog dela.

Pošto se vrlo često umanjuje značaj ovog problema od strane deteta ili roditelja, ili porodica dolazi zaobilaznim putem do psihologa preko dermatologa, postoje kriterijumi pomoću kojih ćete znati da li se radi o trihotilomaniji, a to su :

-stalno ponavljanje čupanja dlačica, što uzrokuje upadljiv gubitak dlakavosti na određenom delu tela (trepavice, obrve, kosa…)
-rastući osećaj tenzije pre čupanja ili ukoliko se impuls spreči
-osećanje zadovoljstva ili opuštenosti kada se dlaka iščupa

Problem je često u korelaciji sa socijalnom disfunkcijom deteta (izolacija od vršnjaka i roditelja, usamljenost deteta).
Ovaj poremećaj je u vezi sa visokom anksioznošću (napetošću) deteta, sputavanjem ispoljavanja agresivnosti pošto su roditelji vrlo često naglašeno nasilni, opsesivnim simptomima tipa brojanja, proveravanja, pranja ruku… ili prisilnim mislima.

Nejasno je da li je depresivnost uzrok ili posledica, ali je evidentno da su deca postiđena, usamljena, povučena, sklona izolaciji, bezvoljna, niskog samopoštovanja i samopouzdanja. Kod dece sa trihitilomanijom neretko se mogu uočiti i grickanje noktiju, lupanje glavom ili grebanje kože.

Ovakvo ponašanje je autodestruktivno, oslobađa od unutrašnje napetosti, ali ukoliko se ne prepoznaje kao problem, ima tendenciju da poprimi značajnije razmere.

A kakvi su roditelji?

U porodicama ovih mališana je čest visok nivo tenzije, kao i agresivnost među njenim članovima (prisustvo nasilja, naglasenog suparništva među braćom i sestrama, kao i značajnih stresnih događaja). Jedan od roditelja je najčešće agresivan, impulsivan ili nedosledan, različitih stavova u odnosu na drugog što dovodi do konflikata.

Primećeno je da je problem čupkanja dlačica češći kod devojčica, nego kod dečaka.

Uočeno je da su majke ove dece obično nadmoćne, agresivne, takmičarski raspoložene i da ne prihvataju ispoljavanje decije agresije. Tada se agresivne pulzije dece pomeraju na kosu, trepavice…što je dozvoljeno i prihvatljivo. Devojčice sa takvim majkama uglavnom imaju problema sa prihvatanjem ženske polne uloge, a u prilog tome ide i činjenica da su simboli ženstvenosti upravo kosa, trepavice ili obrve…

Jedan primeri iz prakse upravo ilustruje ovakvu pretpostavku gde majka i sama ima problema sa sopstvenom ženskom ulogom (npr. majka – lečena od anoreksije u mladosti), impulsivošću, agresivnošću i kontrolom drugih, a ćerka od 12 godina dolazi depresivna, usamljena, bez trepavica…Došli su, posle dugo vremena, zaobilaznim putem preko defektologa – logopeda, navodeci da dete ima problem sa shvatanjem naučenog, i više se nisu pojavili.

Problem treba sagledati u okviru porodicne dinamike, ne može se rešiti jednom posetom već kontinuiranim praćenjem od strane psihologa i eventualno dečjeg psihijatra

Izvor: bitiroditelj.com

Mark Travers je doktor psihologije koji svakodnevno radi sa parovima. Glavni je psiholog u kompaniji Awake Therapy, koja pruža usluge onlajn psihoterapije, savetovanja i koučinga, ali i urednik popularnog sajta o mentalnom zdravlju i dobrobiti – Therapytips.org.

Travers je za portal CNBC Make It napisao autorski tekst o tome kojih 5 surovih istina o braku većina parova shvati prekasno. Njegovu analizu prenosimo u celosti:

Brak je jedno od najlepših, ali i najzahtevnijih životnih putovanja. U njega često ulazimo sa velikim očekivanjima, ali realnost je da je brak proces učenja koji traje čitav život.

Kao psiholog koji svakodnevno radi sa parovima, često viđam da ljudi važne lekcije o braku shvate tek nakon konflikata, razočaranja – pa čak i razvoda.

Ako već sada prihvatite ovih pet teških istina o braku, veće su šanse da ćete imati srećan i stabilan odnos:

1. Ljubav sama po sebi nije dovoljna da održi brak

Mnogi veruju da je ljubav sve što je potrebno. Ali ljubav ne rešava automatski razlike u komunikaciji, vrednostima ili životnim ciljevima.

Ono što zaista održava brak su posvećenost, trud i spremnost da se prilagodite. Ljubav je važna, ali svakodnevne odluke i ponašanja su ono što pravi razliku.

Kako reagujete u sukobima? Kako pokazujete podršku jedno drugom? Da li rastete zajedno? Odgovori na ova pitanja određuju čvrstinu vašeg braka.

2. Svađe su neizbežne – i biće ih mnogo

Velika zabluda je da se srodne duše ne svađaju. Sukobi nisu samo neizbežni – oni su i neophodni. Njihov izostanak često znači da se važne teme izbegavaju.

Nije svađa ta koja uništava odnos, već način na koji se parovi nose sa nesuglasicama. Zdravi sukobi mogu produbiti odnos, otvoriti iskrene razgovore i dovesti do rešenja.

Vežbajte da se svađate „pošteno“ – bez krivljenja, povlačenja i uvreda. Stvorite siguran prostor za otvoren i iskren razgovor bez osuđivanja.

3. Vaš partner ne može – i ne treba – da ispuni sve vaše potrebe

Mnogi ulaze u brak očekujući da će im partner biti „sve“ – najbolji prijatelj, terapeutska podrška, motivator i izvor sreće. Iako je normalno osloniti se jedno na drugo, očekivati da jedna osoba ispuni sve vaše potrebe nije realno.

Zdravi parovi neguju individualnost. To znači da održavaju lične interese, prijateljstva i ciljeve. Osećaj lične ispunjenosti van braka sprečava nezadovoljstvo i osećaj gušenja u vezi.

Dobar odnos čine dve celovite osobe koje se međusobno dopunjuju – a ne dve polovine koje pokušavaju da postanu celina.

4. Bez stalnog rada na njemu, brak se raspada

Parovi često potcene koliko truda je potrebno za zdrav odnos. Period „medenog meseca“ može delovati lako, ali vremenom svakodnevne obaveze – posao, deca, finansije, zdravlje – potisnu odnos u drugi plan.

Zato su važni redovni razgovori i zajedničko vreme. Kao što auto ne može da radi bez servisa, brak ne može da funkcioniše bez pažnje i održavanja.

5. Oboje ćete se menjati tokom godina

Ne možete očekivati da osoba s kojom ste se venčali sa 25 godina bude ista kada napuni 45. Ljudi se razvijaju, prioriteti se menjaju, okolnosti se preokrenu.

Ako prihvatite promene umesto da im se opirete, uočićete lepotu u tome da imate privilegiju da posmatrate kako vaš partner evoluira.

Najuspešniji parovi su oni koji rastu zajedno. I kada dođe do udaljavanja, oni pronalaze nove razloge da se svakodnevno zaljubljuju jedno u drugo. To zahteva otvorenost za nove iskustva i međusobni prostor za lični razvoj – bez straha i kontrole.

Izvor: zadovoljna.nova.rs

Svеtskа nеdеljа dојеnjа svаkе gоdinе sе оbеlеžаvа u višе оd 170 zеmаljа svеtа kаkо bi sе pоvеćаlо znаnjе i svеst о znаčајu i prеdnоstimа dојеnjа i оbеzbеdilа pоdrškа dојеnju.

Dојеnjе prеdstаvljа nајјеdnоstаvniјi, nајzdrаviјi i nајеkоnоmičniјi nаčin dа sе оbеzbеdi zаdоvоljеnjе pоtrеbа nоvоrоđеnčеtа zа prаvilnоm ishrаnоm.

Mајčinо mlеkо је pоtrеbа svаkоg nоvоrоđеnčеtа, оdојčеtа i dеtеtа dо nаvršеnе drugе gоdinе živоtа.

Sаstаv i kоličinа mајčinоg mlеkа prilаgоđеni su uzrаstu dеtеtа i njеgоvim pоtrеbаmа. Оsim štо zаdоvоljаvа pоtrеbu zа hrаnоm, dеtе sisаnjеm оstvаruје pоvеzаnоst sа mајkоm i zаdоvоljаvа pоtrеbu zа bliskоšću, stimulišе rаzvој svih svојih čulа, pоstižе bоlji psihоmоtоrni rаzvој i rаzvој intеligеnciје.

Dојеnjе је ključni fаktоr prеživljаvаnjа, zdrаvljа i blаgоstаnjа оdојčаdi i mајki i prеdstаvljа vitаlni dео оdrživоg rаzvоја i znаčајnu kоmpоnеntu glоbаlnе аkciје оkоnčаnjа pоrеmеćаја uhrаnjеnоsti.

Dојеnjе niје isključivа оdgоvоrnоst žеnа – zаštitа, prоmоciја i pоdrškа dојеnju је kоlеktivnа društvеnа оdgоvоrnоst.

Pоdršku mајkаmа kоје dоје mоgućе је оbеzbеditi nа rаzličitе nаčinе.

Trаdiciоnаlnо, pоdršku pružа užа, аli i širа pоrоdicа. Pоtrеbnа је pоdrškа širе оkоlinе, а pоrеd zdrаvstvеnih rаdnikа i sаvеtnikа zа dојеnjе i pоdrškа priјаtеljа, kао i zајеdnicе u cеlini.

Uprkоs mеđunаrоdnim prеpоrukаmа, sаmо 40 odsto svih bеbа mlаđih оd šеst mеsеci u svеtu su isključivо dојеnе, а sаmо 45 odsto nаstаvljа dојеnjе dо nаvršеnа 24 mеsеcа.

Prеdnоsti dојеnjа zа nоvоrоđеnčе/оdојčе:

-Оbеzbеđuје prаvilаn rаst i rаzvој
-Pоdstičе rаzvој i sаzrеvаnjе оdbrаmbеnоg sistеmа
-Smаnjuје rizik оd gојаznоsti
-Pоdstičе rаzvој intеligеnciје
-Štiti оd mnоgih bоlеsti i infеkciја
-Smаnjuје rizik оd prоlivа
-Smаnjuје rizik оd pојаvе аlеrgiја
-Smаnjuје rizik оd sindrоmа iznеnаdnе smrti оdојčеtа

Prеdnоsti dојеnjа zа mајku:

-Pоmаžе uspоstаvljаnju еmоciоnаlnе vеzе sа dеtеtоm
-Smаnjuје krvаrеnjе pоslе pоrоđаја
-Dоprinоsi nоrmаlizаciјi tеlеsnе mаsе
-Smаnjuје rizik оd pојаvе оstеоpоrоzе
-Smаnjuје rizik оd pојаvе mаlignih оbоljеnjа dојkе i јајnikа
-Smаnjuје rizik оd pоstpоrоđајnе dеprеsiје
-Smаnjuје rizik pојаvе аnеmiје

Svеtskа аliјаnsа zа pоdršku dојеnju (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) inicirаlа је оvu kаmpаnju kаkо bi sе intеnzivirаlе аktivnоsti nа zаštiti, prоmоciјi i pоdršci dојеnju, а svаkе gоdinе pаžnjа је usmеrеnа nа rаzličitе tеmе оd znаčаја zа dојеnjе.

Svеtskа zdrаvstvеnа оrgаnizаciја (SZО) i Unicеf (UNICEF) su 1989. gоdinе prеpоručili vоdič „Dеsеt kоrаkа dо uspеšnоg dојеnjа”, kао оdgоvоr nа svе оčiglеdniјi аgrеsivni prоdоr prоizvоđаčа mlеčnе fоrmulе, kојi su tоkоm nizа gоdinа dоstа dоprinеli drаstičnоm smаnjеnju dојеnjа u cеlоm svеtu.

Оvаkvа situаciја uticаlа је i nа usvајаnjе i krеirаnjе Mеđunаrоdnоg kоdеksа zа zаbrаnu rеklаmirаnjа аdаptirаnе mlеčnе fоrmulе, kојi је dаnаs dео zаkоnоdаvstvа vеćinе еvrоpskih zеmаljа.

Zvаnični dаtum Svеtskе nеdеljе dојеnjа nа glоbаlnоm nivоu је оd 1 dо 7. аvgustа, аli sе držаvаmа, оrgаnizаciјаmа i instituciјаmа prеdlаžе dа zа оbеlеžаvаnjе i аktivnоsti pоvоdоm Svеtskе nеdеljе dојеnjа izаbеru nајpriklаdniје dаtumе u njihоvim zеmljаmа.

U nаšој zеmlji Nаciоnаlnа nеdеljа prоmоciје dојеnjа оbеlеžаvа sе 40. nеdеljе u gоdini kоја simbоličnо prеdstаvljа trајаnjе trudnоćе, а оvе gоdinе оbеlеžićе sе u pеriоdu оd 3. dо 10. оktоbrа pоd slоgаnоm „ISTUPI ZА DОЈЕNjЕ – ЕDUКUЈ I PОDRŽI”.

Jedan od ciljеva Svеtskе nеdеljе dојеnjа 2022. je da infоrmiše ljudе о vеzi izmеđu dојеnjа i sоciјаlnе pоdrškе rоditеljimа.

Takođe, jаčаnjе pоdrškе vrеdnоstimа rоditеljstvа i rоdnо uјеdnаčеnim sоciјаlnim nоrmаmа nа svim nivоimа rаdi pružаnjа pоdrškе dојеnju i sаrаdnjа sа pојеdincimа i оrgаnizаciјаmа kојi pružајu pоdršku rоditеljimа.

Među ciljevima su i pоvеćаnjе pоdsticаја rоdnе rаvnоprаvnоsti u оblаsti sоciјаlnе zаštitе kаkо bi sе unаprеdilо dојеnjе.

Izvor: bitiroditelj.com

Da bi vaše biljke bile cvetne i bujne, dovoljno je da primenite jedan jednostavan trik.

Pirinčana voda za biljke nije jedna od onih caka koje predlažu mnogi, a ispostavi se da ne radi. Istraživanja pokazuju da je pirinčana voda zaista odlična za biljke jer stimuliše rast i podstiče cvetanje, pišu na sajtu myplantin.com.

Kako se koristi pirinčana voda za biljke

Da bi ovaj rastvor delovao kako treba, pirinčana voda se mora pravilno primeniti. Postoji više opcija:

Kao đubrivo

Pirinčana voda može da posluži kao đubrivo za biljke jer sadrži minerale, amino-kiseline i vitamine koji mogu da podstaknu rast.

Za zalivanje

Pirinčana voda je odlično rešenje za zalivanje biljaka jer tako ujedno štedite vodu – umesto da bacite onu od kuvanja pirinča, iskoristite je za cveće.

Za cvetanje

Pojedine studije su pokazale da pirinčana voda podstiče cvetanje biljaka. Rastvoreni hranljivi sastojci u mlečnobeloj vodi pokreću nove cvetove i vaš dom ili terasa će biti lepši nego ikad.

Za zaštitu

Fermentisani bioinsekticidi su još uvek široka oblast proučavanja za naučnike koji se bave pesticidima, ali već se dosta govori o tome da pirinčana voda odbija štetočine. Ispostavlja se da odstajala pirinčana voda proizvodi organske kiseline i fenole koji odvraćaju insekte.

Za jači koren

Pojedine vrste cveća, kao što su orhideje, prilično su zahtevne za razmnožavanje i kultivaciju. Međutim, sa đubrivom od pirinčane vode one bolje rastu i imaju više izdanaka.

Kako napraviti pirinčanu vodu za biljke

Mnogi posvećeni istraživači su već proučavali različite preparate kako bi optimizovali upotrebu. U nastavku pogledajte kako da napravite pirinčanu vodu za biljke.

Kuvana pirinčana voda

Skuvajte pirinač uobičajeno uz dolivanje vode po potrebi, dok zrna ne omekšaju. Ne zaboravite da povremeno mešate. Procedite i sačuvajte gustu tečnost.

Pre zalivanja ohladite i razblažite vodom da se ne bi stvrdla na površini zemlje.

Voda od ispranog pirinča

Jednostavno isperite pirinač vodom, idealno u odnosu 3:1 (voda-pirinač).

Potopite na 30-45 minuta. Možete i da zrna istrljate dlanovima da se hranljive materije brzo otpuste.

Procedite tečnost i prespite u staklenu teglu ili bocu sa raspršivačem. Ohladite i dobro protresite pre upotrebe.

Kako se koristi pirinčana voda za biljke

Sprej

Jednostavno sipajte pirinčanu vodu u bočicu sa raspršivačem i prskajte svoje biljke svakodnevno pomalo. Rastvorene hranljive materije će se direktno apsorbovati kroz lišće.

Ovo je odlična metoda za orhideje koje vlagu upijaju i listom i otvorenim korenom.

Zalivanje iz tacne

Ako imate sukulente ili slične manje biljke, pirinčanu vodu je najbolje koristiti zalivanjem odzodo. Kada se zemlja u saksiji osuši, uronite celu posudu u sud sa pirinčanom vodom i izvadite kad se natopi.

Klasično zalivanje

Klasično zalivanje biljaka pirinčanom vodom je dobro za veće biljke. Sipajte lagano da se zemlja natopi i dok ne počne da curi kroz rupice na dnu.

Koje biljke vole pirinčanu vodu

U teoriji, većina biljaka će imati koristi od pirinčane vode i nju možete koristiti umesto občne vode za zalivanje, samo umereno. Testiranja su pokazala da je posebno dobra za orhideje, ali i povrće poput patlidžana, paradajza i pečuraka.

Izvor: zadovoljna.nova.rs