Sombor.info

Pedagoški fakultet u Somboru organzuje izložbu kineskog umetnika Yao Liyonga uz koju će biti održana i radionica.

Otvaranje izložbe je u utorak, 18. aprila, sa početkom u 16 časova na Pedagoškom fakultetu.

Drugi dan Vaskrsa bio je oblačan u većini delova naše zemlje, a Sombor i Lovćenac je u popodnevnim satima pogodilo nevreme praćeno gradom.

U Somboru je padao grad veličine lešnika nekih desetak minuta, a nešto ranije jako nevreme zahvatilo je i Lovćenac.

RHMZ najavljuje da su u svim delovima zemlje mogući kiša i kratkotrajni lokalni pljuskovi sa grmljavinom.

Očekuje se da će tokom večernjih sati kiša pasti i na području prestonice.

"Na području Beograda takođe će preovlađivati oblačno vreme, uveče povremeno sa kišlom i kratkotrajnim lokalnim pljuskovima", stoji u najavi RHMZ.

Ovaj april hladniji je od proseka, a padavine su već uveliko premašile prosečne količine za ovaj mesec. Nažalost, promenljivo aprilsko vreme nastaviće se ne samo do kraja ove sedmice, već i do kraja meseca, ali dobra vest je da se od 20. aprila očekuje znanto više sunca i toplije vreme.

Tradicionalna međunarodna sportska manifestacija, 27. Dunavski polumaraton ove godine će se održati 15. oktobra. Proteklog vikenda započelo je prijavljivanje, a svi zainteresovani mogu da se prijave do 6. oktobra na sajtu trka.rs.

Uz polumaraton 21,097 km, 10 km i štafetnu trku 2x5 km, u okviru ovog velikog sportskog događaja, po prvi put, održaće se i takmičenje u kategoriji Nordijsko hodanje na 10 km.

Kako navode organizatori, preuzimanje brojeva biće organizovano u prijavnom centru (14.10.2023. od 15:00 do 19:00 časova) i na dan trke (15.10. od 08:00 do 10:15 časova).

Start i cilj obe trke je ispred glavnog ulaza u Banju Junaković. Start polumaratonske trke i trke zdravlja na 10 km predviđen je za 11.00 časova. Proglašenje pobednika i dodela priznanja je posle trke, a po obrađenim rezultatima trke u prostorijama restorana Banje Junaković. U istim prostorijama će biti organizovan i prigodan ručak i druženje do proglašenja pobednika.

Izvor: Radio Apatin

Međunarodna akcija usmerena na otkrivanje prekršaja prekoračenja brzine sprovodi se od 17. do 23. aprila, u 30 evropskih zemalјa koje su članice Evropske mreže saobraćajnih policija (ROADPOL).

Saobraćajna policija Ministarstva unutrašnjih poslova, kako informišu na sajtu ovog ministarstva, će svakoga dana angažovati sve raspoložive uređaje za merenje brzine kretanja – ručne radare, radare u sistemima video-nadzora i uređaje za merenje brzine u presretačima, dok će na auto-putevima biti merena i prosečna brzina kretanja vozila. Napominjemo, navode u najnovijem saopštenju, da će u cilјu zaštite bezbednosti pešaka brzina biti merena i u zonama pešačkih prelaza.

U okviru ove akcije, u petak, 21. aprila, u vremenu od 00:00 do 24:00 časa, širom Evrope realizovaće se „Speed Marathon“, kada će na svim najvažnijim putnim pravcima brzina biti merena neprekidno u trajanju od 24 časa.

Roditelji često kritikuju decu kada se igraju hranom, a šta kažu pedjatri?

Mnogi roditelji susreću se sa jednom problemom kada je reč o jedenju njihovih mališana. Mnogi od njih usred jela skloni su da se igraju hranom, što roditelji često doživljavaju kao nešto loše. Ipak, istina je zapravo potpuno drugačija.

Grupa pedijatara objašnjavaju zašto je dobro da se tokom jela deca igraju sa hranom. To, zapravo, pozitivno utiče na njihov odnos sa hranom, ali i na njihov celokupan razvoj, prenosi Index.hr.

Kako objašnjavaju postoji nekoliko prednosti igranja hranom kod male dece.

To podrazumeva podsticanje i razvoj kreativnosti, stimulaciju čula dodira, vida, sluha, mirisa i ukusa, stvaranje pozitivne atmosfere za stolom, sprečavanje izbirljivosti u jelu izgradnjom znatiželje oko hrane, ali i razvijanje fine motorike.

Samo trudnice, deca, maloletne osobe i porodilje do 12 meseci nakon porođaja, imaju pravo da u Srbiji dobiju lekarsku negu bez overene zdravstvene knjižice. Svi ostali su u obavezi da u dom zdravlja ili u bolnicu, donesu ovaj overeni dokument. Međutim, ukoliko im knjižica nije overena, a žele pregled državnog lekara u domu zdravlja, platiće ga kao da su došli kod privatnika, s tim što su cene daleko niže i razlikuju se od ustanove do ustanove, pa se kreću od 250 do 1.000 dinara.

„U januaru sam otišla u dom zdravlja zbog bolova u grudima, uplašena da imam srčanih problema i kada sam predala knjižicu na šalteru, rečeno mi je da nije overena. Radila sam kod privatnika do kraja prošle godine, a onda sam dala otkaz i ispostavilo se da mi nije uplaćivao doprinose i knjižica nije overena. Tokom pandemije sam par puta išla privatno na pregled, a pre toga godinama nisam odlazila u dom zdravlja. Rečeno mi je da pregled mogu da platim 500 dinara, kao da sam strani državljanin. Okrenula sam se i otišla u privatnu ustanovu gde sam saznala da moram da uradim EKG i da 24 sata nosim holter. Sve me je to koštalo mnogo više nego državno, gotovo 10.000 dinara“, priča za Nova.rs Mirjana Popović (55), frizerka iz Beograda.

Pravo na zdravstvenu zaštitu bez overene zdravstvene knjižice može se koristiti jedino u slučaju: pružanja hitne medicinske pomoći, preventivnih pregleda obezbeđenih o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), kao što je skrining na rano otkrivanje raka dojke, raka grlića materice i raka debelog creva, pod uslovima koji važe i za osiguranike, potom obavezne vakcinacije i palijativnog zbrinjavanja (u terminalnim fazama bolesti).

“Bez overene zdravstvene kartice mogu se lečiti maloletne osobe, trudnice i porodilje do 12 meseci nakon porođaja. Građani Republike Srbije koji nisu osigurani i nemaju zdravstvenu karticu, ne mogu se lečiti na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja osim u prethodno navedenim slučajevima”, kažu za Nova.rs u RFZO.

U slučaju da osiguranik dođe kod lekara i sazna da zdravstvena knjižica, greškom poslodavca, nije overena, on može i državno da plati pregled, baš kao i kod privatnika, samo po daleko nižim cenama.

„Ukoliko je osiguranik uveren da je uplaćen doprinos za zdravstveno osiguranje, treba da zatraži od zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi da provere podatke o zdravstvenoj kartici. Ukoliko se ispostavi da doprinosi nisu izmireni, može da zahteva da se obavi zakazani pregled i da ga u tom slučaju sam plati prema cenovniku koji svaka zdravstvena ustanova samostalno određuje”, kažu u Fondu.

U praksi se najčešće dešava da zdravstvena kartica nije overena jer poslodavac nije blagovremeno uplatio doprinose za zdravstveno osiguranje za svog zaposlenog, koji može tražiti refundaciju troškova.

“U tom slučaju, poslodavac pribavlja uverenje poreske uprave o izmirenim doprinosima, na osnovu kojeg se naknadno overava kartica zdravstvenog osiguranja. Ukoliko zdravstvena kartica nije overena zbog neplaćenih doprinosa, osiguranik ima pravo na refundaciju troškova za pruženu zdravstvenu uslugu na teret poslodavca”, objašnjavaju u Fondu.

Nažalost, većina građana leči se u privatnim zdravstvenim ustanovama, ali kada osete teže simptome koji ukazuju na ozbiljno oboljenje, odlaze u dom zdravlja, kako bi ih tamo uputili dalje u sekundarne i tercijarne bolnice, jer se u ovim ustanovama leče o trošku osiguranja.

„Kada pacijent koji se godinama leči privatno, dođe u dom zdravlja i shvati da mu nije overena knjižica, nastane haos. Dođe i do saznanja da doprinosi nisu uplaćivani i sve se to oduži i zakomplikuje. Pacijentima koji su nam poznati i godinama dolaze, ne naplaćujemo preglede, jer znamo da će to rešiti blagovremeno, ali bez overene knjižice ne mogu da podignu lek u apoteci i to je dodatni problem“, priča dr Dragana Jovović, doktorka Opšte prakse u jednom beogradskom domu zdravlja.

Cenovnik usluga u domovima zdravlja svaka ustanova samostalno određuje, ali u skladu sa Pravilnikom o utvrđivanju cena zdravstvenih usluga na primarnom nivou zdravstvene zaštite.

Naime, svaki osiguranik ima pravo da podnese zahtev nadležnoj filijali RFZO za refundaciju troškova. Ako se ispostavi da je zahtev osnovan, građaninu se vraća pun iznos koji je platio, a rok za odlučivanje po ovim zahtevima je 60 dana.

Prema poslednjim podacima koji stoje na sajtu RFZO, a koji su poslednji put ažurirani 31.12.2017., broj osiguranika u Srbiji je 6.901.482. Danas, 2023. godine, ovaj broj sigurno nije isti, jer prema najnovijim informacijama Republičkog zavoda za statistiku, u našoj zemlji živi manje ljudi nego što je šest godina bilo osiguranika, tačnije prema procenama iz jula 2022., ima nas 6.834.326.

Cenovnik u domovima zdravlja prema Pravilniku iz 2019.:

Preventivni pregled dece 290

Pregled odraslih 320
Skrininzi od 290 do 350
Vakcinacija 160
ORL pregled 380
Fizijatrijski pregled 405
Ultrazvuk od 150 do 350

Rendgen od 370 do 700

Napomena: Cene su izražene u dinarima

Izvor: nova.rs

Somborski polumaraton proglašen je za drugu najbolju trku u Srbiji u kategoriji polumaratoni/maratoni za 2022. godinu. U izboru sajta trčanje.rs za najbolje organizovane trke u 2022. godini učestvovalo je 1.500 trkača koji su Somborskoj trci dodelili ovu laskavu titulu. Dodela nagrada je organizovana u hotelu Hyatt Reagency u Beogradu, a nagradu je primio Aleksandar Marković, izvršni direktor Somborskog polumaratona.

Grad Sombor za nešto manje od mesec dana očekuje 43. Izdanje najstarije ulične trke u Srbiji. U nedelju 14. maja ponovo će se trčati centralnim gradskim ulicama i kroz najlepši gradski park – Park heroja.

Trasa Somborskog polumaratona je zvanično izmerena i sertifikovana od strane Svetske Atletike (World Athletics) i Asocijacije svetskih maratona i trka na daljinu (AIMS) te gradskoj trci dodeljen petogodišnji sertifikat.

Do sada je za 43. Somborski Intesport polumaraton prijavljeno oko 600 trkača iz celog regiona, a među njima su i neki od pobednika ove trke kao i neki od trenutno najspremnijih dugoprugaša iz naše zemlje. Pored glavne polumaratonske trke na 21 kilometar, trčaće se i trka na 7 kilometara kao i štafeta 3 x 7 kilometara, a po prvi put i takmičenje u Nordijskom hodanju na 7 kilometara. Ono što raduje jeste činjenica da je četvrtina prijavljenih trkača iz Sombora i okolnih naseljenih mesta.

Organizatori kao i svake godine pripremaju i najslađu trku za preškolce ‘’Trku pužića’’ koja će se održati pre starta glavnih trka, a u planu je i održavanje kratkih trka za školarce uzrasta od prvog do četvrtog razreda.

43. Somborski Intersport polumaraton održava se pod pokroviteljstvom Grada Sombora bez čije podrške ova trka ne bi mogla biti organizoavna na ovaj način, kao i Pokrajinskog Sekretarijata za sport i omladinu kao i uz punu podršku svih gradskih institucija, javnih preduzeća privatnih kompanija i pojedinca. Raduje činjenica da od ove godine Somborski polumaraton podržavaju i kompanije ‘’Gomex’’ i ‘’MerkurXtip’’.

U Kljajićevu kod Sombora prevrnuo se automobil, a dvojici muškaraca koji su nalazili u autombilu bila je potrebna pomoć da se izvuku na asfalt.

U saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila u Kljajićevu kod Sombora, kako prenose na instagram nalogu 192.rs, nije bilo teže povređenih kada se automobil prevrnuo.

Kako se navodi, dvojicu muškaraca koji su bili u vozilu izvukli su mladići koji su videli šta se dogodilo i pohitali su da pomognu.

Iako nije poznato kako je došlo do saobraćajne nesreće, sudeći po snimku, muškraci iz automobila koji se prevrnuo verovatno su bili pod dejstvom alkohola.

„Moraju da ti pruže pomoć, glava ti je ranjena. Izvučen si zahvaljujući ovim mocima i devojkama…“, kaže jedan od njih, čini se vozač, oslonjen na bankinu pokušavajući da upali cigaretu.

„Ma ti si za**ao, Laci“, odgovara saputnik.

„A ne, o nou, nou“, odgovara čovek pod nadimkom Laci.

Izvor: nova.rs

Ideja Kinološkog saveza Srbije je da se vlasnicima pasa uvede porez za njihove ljubimce. Čelnici saveza tvrde da je to praksa u čitavoj Evropi, kao i da je takav vid poreza kod nas postojao još u vreme SFRJ. Aleksandar Gavrić iz društva Animal Rescue Srbija protivi se toj ideji i kaže da ćemo zbog nje imati još više napuštenih pasa na ulicama, kao i da se radi o kazni za vlasnike pasa.

Otkako je Kinološki savez izašao sa tom idejom postoje brojni komentari vlasnika pasa i ljubitelja životinja koji su uplašeni da ćemo imati sve više napuštenih pasa na ulicama i da će ih se vlasnici rešavati.

„Tačno je, realna opasnost postoji da će mnogi ljudi koji su udomili životinje sa ulice i učinili dobro delo i dali poslednji novac iz kuće, a imate situacije da ljudi nemaju da plate struju ali hrane ulične životinje, postoji opasnost da će mnoge životinje biti napuštene i da će biti izbačene“, kaže Gavrić i dodaje:

„Iako su mnoge životinje postale članovi naših porodica, neko ko mora da bira između deteta i životinje, pre će izbaciti životinju na ulicu“.

Spomninjalo se da će porez biti simbolična svota novca, od 500 do 1.000 dinara godišnje i da će od toga Kinološki savez finansirati azile.

Inače, registrovanih članova Kinološkog saveza ima 80, koji plaćaju porez, a preko 4000 je onih koji ga ne plaćaju porez, u pitanju su uzgajivačnice koje nisu registrovane nigde i ne za se gde završava novac od prodahje tih živih bića, kaže Gavrić.

Dodaje da država gubi novac na tim porezima, a inače se odvaja i novac za azile na nivou svake lokalne samouprave. Prema njegovim rečima, to prvo treba proveriti i ima dosta posla za inspekciju.

„Treba srediti sistem pametnije i krenuti od toga da da se novim vlasnicima uvede obaveza obuke“, istakao je Gavrić.

Ocenjuje da ne treba uvoditi porez retroaktivno onima koji već imaju ljubimce.

Uvođene poreza ne bi sprečilo napade opasnih pasa na decu i ljude, dodaje,

Kako kaže, imate pse koji su naučeni da napadaju i u pitanju su uglavnom vlasnički psi učeni da brane dvorište i oni su ti koji napadaju.

„Predlažemo da se krene od edukacije jer plaćanje poreza je jedan vid kazne za ljude koji imaju životinje ili žele da ih imaju“, zaključuje.

Izvor: n1info.rs

Da li slavimo Uskrs ili Vaskrs?

Uskrs ili Vaskrs? I da li je pravilno reći „Hristos vaskrse“ ili „Hristos voskrese“? Ovo su glavne, ali ne i jedine jezičke nedoumice koje se tiču najvećeg hrišćanskog praznika.

Lingvisti tvrde jedno, crkveni autoriteti drugo, a i ljudi iz naroda imaju svoj stav po ovom pitanju. Da li ipak postoji pravi naziv za obeležavanje Hristovog vaskrsenja koji je imajući u vidu našu istoriju i tradiciju prikladniji od drugih? Odgovor na ovo pitanje je potvrdan, a na sajtu N1info.rs otkrivaju kako on glasi.

Stav lingvista

U svom „Rečniku jezičkih nedoumica“ Ivan Klajn je tvrdio da je jednako pravilno reći i Uskrs i Vaskrs. Prvi oblik je uobičajen u narodnom jeziku, a drugi vuče korene iz crkvenoslovenskog jezika i više ga koristi sveštenstvo.

Crkvenoslovenski je liturgijski jezik u slovenskim pravoslavnim crkvama. To je bio književni jezik sve do reforme Vuka Karadžića. Do sredine 18. veka korišćen je srpskoslovenski, prema kome je pravilno reći Vaskrs. Nakon toga, međutim, u upotrebu ulazi ruskoslovenski, tj. dolazi do ruske redakcije staroslovenskog jezika, zbog čega su reči sve više počele da se izgovaraju na ruski način, sa slovom „o“ u prvom slogu. Na taj način smo dobili: Voskresenije, voskresnuti, voskrese, piše Istorijski zabavnik.

U govornom jeziku „v“ u rečima kao što su Vaskrs i vaistinuje postalo je „u“, pa tako danas većina kaže Uskrs i uistinu, umesto prethodnih oblika. S druge strane ljudi će vam čestitati „Uskrs“ sa rečima „Hristos vaskrse“, ali to nije ni prva ni poslednja nekonzistentnost u srpskom govornom jeziku.

Stav pravoslavne crkve

Mada mnogi pravoslavni sveštenici govore Uskrs u crkvenom kalendaru stoji da pravoslavci ove godine u nedelju 16. aprila slave vaskrsenje gospoda Isusa Hrista – Vaskrs.

„Ovaj oblik je bliži originalnom staroslovenskom izrazu, i potpuno saglasan crkvenoslovenskom VO-skresenije. Koliko se ovaj način izražavanja sačuvao u crkvenoj svesti svedoče i nazivi drugih praznika koji počinju istim prefiksom kao što su VA-znesenje, VA-vedenje i drugi. Teško je da ćete čuti da neko kaže praznik Uznesenja ili Uvedenja, a većina će reći Uskrs“, objasnio je za Istorijski zabavnik Ivan Neđić, profesor pripravnik Bogoslovije Svetog Arsenija u Sremskim Karlovcima.

Mnogi krive Srpsku pravoslavnu crkvu jer je dozvolila da se reč Uskrs ustali u govornom jeziku i nije dovoljno edukovala narod o pravilnijem obliku – Vaskrs. Drug pak tvrde da je „glavni krivac“ obrazovni sistem posle Drugog svetskog rata u kome su svi učili srpskohrvatski jezik, prema kome je Uskrs naziv najvećeg hrišćanskog praznika.

Šta je onda pravilno reći?

Mada nećete puno pogrešiti ako koristite bilo koji oblik, pošto su i Uskrs i Vaskrs prihvaćeni u srpskom jeziku, ako vam je stalo da se u potpunosti držite tradicije Srpske pravoslavne crkve, pravilnije je reći Vaskrs i pozdravljati ljude sa „Hristos vaskrse“ i otpozdravljati sa „Vaistinu vaskrse“ kada se na ovaj dan susretnete s njima.

Izvor: nova.rs