Samo trudnice, deca, maloletne osobe i porodilje do 12 meseci nakon porođaja, imaju pravo da u Srbiji dobiju lekarsku negu bez overene zdravstvene knjižice. Svi ostali su u obavezi da u dom zdravlja ili u bolnicu, donesu ovaj overeni dokument. Međutim, ukoliko im knjižica nije overena, a žele pregled državnog lekara u domu zdravlja, platiće ga kao da su došli kod privatnika, s tim što su cene daleko niže i razlikuju se od ustanove do ustanove, pa se kreću od 250 do 1.000 dinara.
„U januaru sam otišla u dom zdravlja zbog bolova u grudima, uplašena da imam srčanih problema i kada sam predala knjižicu na šalteru, rečeno mi je da nije overena. Radila sam kod privatnika do kraja prošle godine, a onda sam dala otkaz i ispostavilo se da mi nije uplaćivao doprinose i knjižica nije overena. Tokom pandemije sam par puta išla privatno na pregled, a pre toga godinama nisam odlazila u dom zdravlja. Rečeno mi je da pregled mogu da platim 500 dinara, kao da sam strani državljanin. Okrenula sam se i otišla u privatnu ustanovu gde sam saznala da moram da uradim EKG i da 24 sata nosim holter. Sve me je to koštalo mnogo više nego državno, gotovo 10.000 dinara“, priča za Nova.rs Mirjana Popović (55), frizerka iz Beograda.
Pravo na zdravstvenu zaštitu bez overene zdravstvene knjižice može se koristiti jedino u slučaju: pružanja hitne medicinske pomoći, preventivnih pregleda obezbeđenih o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), kao što je skrining na rano otkrivanje raka dojke, raka grlića materice i raka debelog creva, pod uslovima koji važe i za osiguranike, potom obavezne vakcinacije i palijativnog zbrinjavanja (u terminalnim fazama bolesti).
“Bez overene zdravstvene kartice mogu se lečiti maloletne osobe, trudnice i porodilje do 12 meseci nakon porođaja. Građani Republike Srbije koji nisu osigurani i nemaju zdravstvenu karticu, ne mogu se lečiti na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja osim u prethodno navedenim slučajevima”, kažu za Nova.rs u RFZO.
U slučaju da osiguranik dođe kod lekara i sazna da zdravstvena knjižica, greškom poslodavca, nije overena, on može i državno da plati pregled, baš kao i kod privatnika, samo po daleko nižim cenama.
„Ukoliko je osiguranik uveren da je uplaćen doprinos za zdravstveno osiguranje, treba da zatraži od zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi da provere podatke o zdravstvenoj kartici. Ukoliko se ispostavi da doprinosi nisu izmireni, može da zahteva da se obavi zakazani pregled i da ga u tom slučaju sam plati prema cenovniku koji svaka zdravstvena ustanova samostalno određuje”, kažu u Fondu.
U praksi se najčešće dešava da zdravstvena kartica nije overena jer poslodavac nije blagovremeno uplatio doprinose za zdravstveno osiguranje za svog zaposlenog, koji može tražiti refundaciju troškova.
“U tom slučaju, poslodavac pribavlja uverenje poreske uprave o izmirenim doprinosima, na osnovu kojeg se naknadno overava kartica zdravstvenog osiguranja. Ukoliko zdravstvena kartica nije overena zbog neplaćenih doprinosa, osiguranik ima pravo na refundaciju troškova za pruženu zdravstvenu uslugu na teret poslodavca”, objašnjavaju u Fondu.
Nažalost, većina građana leči se u privatnim zdravstvenim ustanovama, ali kada osete teže simptome koji ukazuju na ozbiljno oboljenje, odlaze u dom zdravlja, kako bi ih tamo uputili dalje u sekundarne i tercijarne bolnice, jer se u ovim ustanovama leče o trošku osiguranja.
„Kada pacijent koji se godinama leči privatno, dođe u dom zdravlja i shvati da mu nije overena knjižica, nastane haos. Dođe i do saznanja da doprinosi nisu uplaćivani i sve se to oduži i zakomplikuje. Pacijentima koji su nam poznati i godinama dolaze, ne naplaćujemo preglede, jer znamo da će to rešiti blagovremeno, ali bez overene knjižice ne mogu da podignu lek u apoteci i to je dodatni problem“, priča dr Dragana Jovović, doktorka Opšte prakse u jednom beogradskom domu zdravlja.
Cenovnik usluga u domovima zdravlja svaka ustanova samostalno određuje, ali u skladu sa Pravilnikom o utvrđivanju cena zdravstvenih usluga na primarnom nivou zdravstvene zaštite.
Naime, svaki osiguranik ima pravo da podnese zahtev nadležnoj filijali RFZO za refundaciju troškova. Ako se ispostavi da je zahtev osnovan, građaninu se vraća pun iznos koji je platio, a rok za odlučivanje po ovim zahtevima je 60 dana.
Prema poslednjim podacima koji stoje na sajtu RFZO, a koji su poslednji put ažurirani 31.12.2017., broj osiguranika u Srbiji je 6.901.482. Danas, 2023. godine, ovaj broj sigurno nije isti, jer prema najnovijim informacijama Republičkog zavoda za statistiku, u našoj zemlji živi manje ljudi nego što je šest godina bilo osiguranika, tačnije prema procenama iz jula 2022., ima nas 6.834.326.
Cenovnik u domovima zdravlja prema Pravilniku iz 2019.:
Preventivni pregled dece 290
Pregled odraslih 320
Skrininzi od 290 do 350
Vakcinacija 160
ORL pregled 380
Fizijatrijski pregled 405
Ultrazvuk od 150 do 350
Rendgen od 370 do 700
Napomena: Cene su izražene u dinarima
Izvor: nova.rs
