Sombor.info

Knjiga „Somborska pisma iz Beča“ Milana Stepanovića, jedna je od najzanimljivijih knjiga o somborskoj istoriografiji, objavljenih tokom poslednjih godina. Predstavlja izuzetno dragoceno svedočanstvo, kako istorijsko tako i lingvističko, o periodu elibertacije Sombora, borbi Somboraca za dobijanje statusa slobodnog i kraljevskog grada, koja je počela u novembru 1745, pre 280 godina.

Borba za dobijanje statusa slobodnog i kraljevskog grada trajala je tri i po godine i od tog trenutka počinje ubrzani privredni, klulturni, administrativni, duhovni, prosvetni razvoj Sombora koji će ga vrlo brzo pretvoriti u središte Bačko-bodroške županije - piše RTS.

„Mi smo Somborci dobro upoznati ne samo sa značajem ove inicijative somborskih graničara, srpskih i bunjevačkih graničara tog vremena koji su praktično čuvali granice tadašnjeg Austrijskog carstva. Uspeli su da objasne u jednom vrlo komplksnom i složenom procesu i u vrlo nezgodnim opštim okolnostima, ali su uspeli da objasne carevini, odnosno tadašnjoj carici Mariji Tereziji zbog čega je važno da Sombor sadrži izuzetno važan strateški značaj i da zadrži status grada“, objašnjava Snežana Simin, predsednica udruženja „Venac“ iz Sombora.

Knjiga Somborska pisma iz Beča predstavlja zbirku od trideset i jednog sačuvanog pisma koja su se čuvala vekovima u arhivi gradskog magistrata.

„Ova pisma nam pružaju upravo uvid u to koje su sve muke bile nad predstavnicima Sombora. Kakve su sve bile spletke, zamke, šta je sve bilo rađeno da se ne bi uspelo u tom poduhvatu. Pisma su dragocena i po svom jeziku, to je narodni jezik koji se govorio u Somboru 40-ih i 50-ih godina 18. veka. To je pisano narodnim jezikom, decenijama pre Dositeja i Vuka“, istakao je Milan Stapanović, priređivač knjige.

Osvajanje slobode Grada Sombora krunisano je oslobođenjem i prisajedinjenjem građana Sombora Matici Srbiji. Pismo koje se danas čuva u Istorijskom arhivu Sombor, spada u najveće dragocenosti tog perioda somborske istorije koje s pravom može da se smatra najznačajnijim u preko 600 dugoj istoriji grada kao urbanog naselja u jednom kontinuitetu koji traje od 1391. godine do danas.

U subotu, 29. novembra u Novom Sadu je održan Super kup Vojvodine za poletarce, pionire, nade, kadete i juniore u katama i borbama. Isti je organizovao Karate savez Vojvodine, a ovo je ujedno bilo i poslednje takmičenje u ovoj sezoni po pozivu (na osnovu rezultata). Sistem takmičenja je bio svako sa svakim u kategoriji. Po rečima predstavnika Karate kluba "Ravangrad", iz ovog kluba pozvana su dva takmičara (oba u borbama). Novu medalju osvojio je pionir Stefan Lazić. On je u kategoriji do 50 kg bio najbolji, te je osvojio zlatno odličje. Njegov klupski kolega, Strahinja Bulović (70 kg) se u kadetskoj konkurenciji okitio bronzanom medaljom. Osvajače medalja na ovom takmičenju pratio je njihov trener Slavko Vuković.

Zahvaljujući konkursu Ministarstva za brigu o selu još pet porodica dobilo je svoj novi dom u selima koja pripadaju teritoriji Grada Sombora. Ugovori su potpisani u Beogradu, a ispred lokalne samouprave potpisivanju i dodeli ugovora prisustvovala je članica Gradskog veća za oblast ruralnog razvoja Sanja Bojić.

Sredstva za sufinansiranje kupovine seoske kuće sa okućnicom dobili su Bojana i Igor Galić za kupovinu kuće u Bačkom Monoštoru, Petar Janjatović za kupovinu kuće u Čonoplji, Bojan Sekulić za kupovinu kuće u Stanišiću, Dušanka Кomazec za kupovinu kuće u Stanišiću i Danijel Tizić za kupovinu kuće u Doroslovu.

U strahu od letnje žege i suše, koje petu godinu zaredom desetkuju rod kukuruza i naročito soje, ratari, osim što se okreću ozimim usevima, seju i neke alternativne biljne vrste. Mak, koji se nekada gajio na okućnicama ili skraja njive, polako osvaja oranice severa Bačke. 

U atarima severa Vojvodine pored žita i uljane repice ove jeseni zbog nedostatka padavina još jedna biljna vrsta stidljivo niče. Reč je o maku koji ne samo da zauzima mesto kukuruzu, a naročito soji, od čije setve će i poslednji proizvođač odustati posle ovogodišnjeg prinosa od osam stotina kilograma po hektaru, parira i pšenici - piše RTV.

Da bi se nahranio jedan hektar hlebnog žita potrebno je bar 24 000 dinara za đubrivo, dok je mak skromnija biljka. Daje prinos od 8 stotina do hiljadu kilograma po hetaru, a ove godine na veliko kilogram maka je dostigao cenu oko 220 dinara.

Za sada je tako ali ne bi trebalo zaboraviti na činjenicu da se mak na većim površinama gaji samo nekoliko poslednjih godina, što znači da nema ozbiljnijih biljnih bolesti i štetočina. Međutim, prirodno je da se one s vremenom pojave, što će otežati i poskupeti njegovu proizvodnju.

Građevinski inspektorat Kragujevca najavio je krivičnu prijavu protiv investitora, preduzeća RP Invest 1980, zbog odrona na gradilištu na kojem se urušio potporni zid i deo saobraćajnice.

RP investu je naređeno da hitno obezbedi teren na gradilištu kod Centra izvrsnosti, gde je u petak došlo do obrušavanja, javlja RTS.

Rešenje je doneto kako bi se sprečilo dalje obrušavanje i obezbedili susedni objekti u naselju Novi Bubanj - piše Nova ekonomija.

Građevinski inspektorat takođe je dao investitoru rok od godinu dana za pribavljanje građevinske dozvole za zidanje stambene zgrade. Kako je Nova ekonomija prethodno objavila, RP Invest je ovu zgradu gradio bez dozvole.

Prema podacima Agencije za privredne registre, kompanija RP Invest 1980 osnovana je 2017. godine i u stoprocentnom je vlasništvu Jelene Petrović. Ali istorija firme je nešto složenija.

Kako je svojevremeno pisao NIN, Jelena Petrović je supruga Radoša Petrovića, privrednika sa severa Kosova.

Radoš Petrović je takođe suvlasnik preduzeća RP Euro Invest i Green Park Building.

RP Euro Invest, u kojoj Petrović ima 50 odsto udela, zajedno sa RP Investom 1980 pominje se kao investitor u planiranom projektu „Zelena oaza“ u Kragujevcu, koji treba da čine četiri stambeno-poslovne zgrade.

Na internet prezentaciji ovog projekta navodi se da je RP Invest 1980 prvobitno osnovan 2008. godine u Kosovskoj Mitrovici, a da je od 2013. godine prisutan na područiju grada Kragujevca.

Tako da bi 2017. mogla biti godina kada je RP Invest registrovan u sistemu Srbije. U svakom slučaju, ubrzo posle registracije, kompanija u vlasništvu Jelene Petrović brzo je „startovala“.

Nakon što je ukupno prihodovala 11,1 milion dinara u prvoj godini poslovanja, pa 49,4 miliona u 2018. godini, već 2019. godine ostvaruje ukupan prihod od 1,46 milijardi dinara.

U 2020. godini RP Invest 1980 ima milijardu dinara ukupnih prihoda, pa sledeće godine „samo“ oko 277 miliona.

U poslednje tri godine ostvaruje ukupan prihod od 1,15 milijardi (2022), 1,44 milijarde (2023) i 1,86 milijardi dinara (2024).

RP Invest 1980 je od Opštine Zvečan angažovan na završnim radovima u povratničkom naselju „Sunčana dolina“, za više od milion evra, u 2023. godini.

Ovaj posao RP Invest 1980 dobio je zajedno sa kompanijom EURO-PVC, koje je suvlasnik RP Euro Investa.

RP Invest 1980 je takođe angažovan na radovima u cilju unapređenja energetske efikasnosti OŠ „Mirko Jovanović“ u Kragujevcu za 66,4 miliona dinara 2022. godine, zajendo sa preduzećem Dominus tim.

U partnerstvu sa ovom firmom RP Invest 1980 je pobedio na tenderu za 2. fazu izgradnje garni spa hotela u naselju Banjska za 97,2 miliona dinara.

Iste godine, Dominus i RP Invest angažovani su od Opštine Zvečan za izgradnju 30 stambenih jedinica, preostalo uređenje oko kuća-ograde, i zgradu sabirnog centra za 278 miliona dinara, prema portalu javnih nabavki.

Nedeljnik NIN je pisao i da je RP Invest 1980 za rad na „Sunčanoj dolini“ dobilo četiri miliona evra, u nekoliko tranši, od decembra 2018. do aprila 2020.

Kako se navodi na sajtu projekta „Zelena oaza“, RP Invest je u Kosovskoj Mitrovici izgradio više od 1000 stambenih jedinica, a među objektima su stambeno-poslovne zgrade Sunce 1, 2 i 3, Nina, Park i Šetalište.

Što se tiče Kragujevca, navodi se da je kompanija izvela građevinske objekte ukupne površine veće od 100.000 m2, mešu kojima su zgrade u Zmaj Jovinoj 18 i Zmaj Jovinoj 20, stambeno-poslovna zgrada u Vojvode Putnika i druge.

U petak prepodne na gradilištu RP Investa 1980 blizu Centra izvrsnosti u Kragujevcu dogodio se incident koji je uzbunio javnost.

Na snimcima se vidi kako se deo puta, koji je bio potkopan i poduprt potpornim zidom, survao ka gradilištu. Uzrok obrušavanja još uvek nije poznat.

Na društvenim mrežama pojavilo se navodno saopštenje kompanije u kojem se navodi da je na lokaciji došlo do destabilizacije podloge usled kombinacije vremenskih faktora u prethodnim danima.

„Kiša i sneg, iako se sneg nije zadržavao na površini, doprineli su konstantnoj vlažnosti tla u dubljim slojevima, što je postepeno smanjilo njegovu stabilnost“, navodi se u objavi.

Iz RP Investa 1980 se nisu javljali na pozive Nove ekonomije upućene na brojeve dostupne redakciji.

U međuvremenu se pojavila i informacija da je Gradska uprava Kragujevca za inspekcijske poslove još 21. novembra zatvorila sporno gradilište zbog nelegalne gradnje.

Ako imate modernu mašinu za veš, velika je verovatnoća da poseduje magični ciklus za pranje - prednatapanje.

Mnogi se pitaju kada se ovaj program zapravo koristi i da li zaista pravi razliku. Pritom, prednatapanje i pretpranje nisu isto, ali su vrlo slični pojmovi i često se mešaju, a Danas skreće pažnju na sve što treba da znate o ovom „skrivenom“ programu koji, prema navodima stručnjaka, može da napravi veliku razliku.

PRESOAK = PREDNATAPANJE

– “Presoak” doslovno znači prethodno natapanje.

– Odeća stoji u vodi (uz blago okretanje) pre glavnog pranja.

– Glavni cilj: omekšavanje i otpuštanje mrlja i prljavštine.

Iako produžava vreme pranja za nekoliko dodatnih minuta, ciklus prednatapanja je neprocenjiv kada se borite sa tvrdokornim mrljama. Sve je češća opcija na novijim mašinama, mada ime može da varira od modela do modela. Razumevanje različitih programa na vašoj mašini može značajno olakšati pranje, a usput i produžiti životni vek vaših odevnih predmeta. Zahvaljujući ovom ciklusu, farmerke umazane travom ili omiljena bela majica uprljana sosom više ne moraju da završe u kanti za otpad, piše Goodhousekeeping.

Šta je ciklus prednatapanja?

Ciklus prednatapanja radi upravo ono što mu ime kaže — pre početka glavnog pranja mašina potapa veš u vodu. Ovaj program je naročito koristan za odeću i tekstil koji su jako prljavi: sportske uniforme prepune blata i trave, stolnjake sa osušenim flekama hrane, požutele bele komade ili peškire koji su izgubili svežinu.

Iako detalji zavise od modela, prednatapanje podrazumeva potapanje uz blago okretanje bubnja, što pomaže da se prljavština i mrlje razbiju pre samog pranja. U ovu fazu najčešće se dodaje deterdžent ili posebno sredstvo za prednatapanje, kako bi se mrlje još efikasnije rastvorile dok odeća miruje i lagano se prevrće u peni.

Koliko traje prednatapanje?

Ciklus prednatapanja najčešće traje između 15 i 30 minuta, mada pojedini modeli nude i duže opcije. Nakon završetka, mašina izbacuje prljavu vodu, ponekad kratko centrifugira i automatski prelazi na glavni ciklus pranja — bez vaše dodatne intervencije.

Da li sve mašine imaju opciju prednatapanja?

Većina novijih mašina za veš ima ciklus prednatapanja, ali ime i opseg funkcije mogu da se razlikuju. Neki modeli nude i napredne opcije, poput izbora trajanja prednatapanja, dok su drugi ograničeni na osnovnu verziju.

Ako niste sigurni da li vaša mašina ima ovu funkciju, proverite uputstvo ili pregledajte sve dostupne programe na kontrolnoj tabli. Tražite nazive kao što su:

prednatapanje, natapanje, pretpranje, uklanjanje fleka, dubinsko pranje, power soak.

Uputstvo će vam takođe pomoći da saznate gde se dodaje sredstvo za prednatapanje i koliko je potrebno koristiti.

Bez obzira kako se zove ili koliko dugo traje, ciklus prednatapanja je mali, ali izuzetno koristan dodatni korak koji može napraviti veliku razliku u tome koliko čisto i sveže vaša odeća izgleda nakon pranja.

Studenti iz Srbije i Mađarske izradili su HUNITY satelit, koji je u potpunosti, kako kažu, "Made in Serbia". Ovo je ujedno i prvi put da će nešto "što je od početka do kraja urađeno u Srbiji biti poslato u svemir", saopštio je Komitet za razvoj svemirskog programa. Posvećen je žrtvama pada nadstrešnice.

Uloga HUNITY satelita je, pre svega, testiranje novih tehnologija u svemiru – poput sklopivih solarnih panela, senzora i mini-instrumenta za naučna merenja.

Foto: Printscreen/Komitet za razvoj svemirskog programa

Na projektu su radili studenti Budimpeštanskog univerziteta za tehnologiju i ekonomiju (Budapest University of Technology and Economics – BME) i studenti Fakulteta tehničkih nauka, Prirodno-matematičkog fakulteta i Visoke tehničke škole strukovnih studija iz Novog Sada, koji su članovi Komiteta za razvoj svemirskog programa, piše N1.

Foto: Printscreen/Komitet za razvoj svemirskog programa

Kako se navodi, “ovo je prvi put da je nešto što će biti poslato u svemir od početka do kraja urađeno u Srbiji, našim znanjem, umećem i tehnologijom”.

„Prvi put su naši stručnjaci izradili kompletnu elektroniku (uključujudi i senzor za temperaturu) u okviru domaćih kapaciteta, uz poštovanje svih standarda i procedura za svemirske aplikacije“, saopštio je Komitet.

Prof. Andraš Gšvint (András Gschwindt) je, kako je navedeno, inicijator i lider programa, inače “otac” mađarskog svemirskog programa za satelite, čitav koncept osmislio još pre sedam godina.

Satelit je lansiran 28. novembra, raketom Falcon 9 (Transporter 15) kompanije SpaceX Ilon Maska.

Kako su naveli, metodološki – primenjen je isti princip kao i u slučaju satelita UNITY 1, UNITY 2 i UNITY 3 koji su lansirani 2021. godine iz Indije u okviru programa INDO-SERBIA Space Initiative pod liderstvom prof. Kanapati Gopalakrišnana (Kanapthy Gopalakrishnan).

Dodaju da je to razlog zašto „na strani Srbije“ u HUNITY programu učestvuje i Indija.

Delegacije Mađarske i Indije su bile u Novom Sadu od 25.10. do 15.11.2024. godine i sticajem okolnosti propratile sva dešavanja vezana za pad nadstrešnice na železničkoj stanici, te je predloženo da se sve navedeno posveti žrtvama, što je i usvojeno, naveli su u saopštenju.

„Sada je potrebno da budemo još malo strpljivi, oko dve nedelje, dok ne “uhvatimo” prvi signal i uverimo se da sve funkcioniše, a onda sledi realizacija zajedničkih i pojedinačnih svemirskih misija u sve tri države“, naveo je Dušan Radosavljević (KRSP), odgovorno lice za realizaciju HUNITY programa u Srbiji, prenosi N1.

Konzervirana riba je jeftinija, ima dug rok trajanja, a proces konzerviranja čuva prirodna omega-3 ulja.

Konzervirana riba odličan je i pristupačan izvor proteina koji može značajno da obogati ishranu, a često je i jeftinija od svežeg mesa i ribe.

Neke vrste sadrže obilje omega-3 masnih kiselina, ključnih za zdravlje srca i mozga, ali pri izboru treba znati da najskuplja opcija nije uvek i najbolja, pokazala je analiza stručnjaka za zaštitu potrošača, piše Express.co.uk.

Stručnjaci iz organizacije Which? analizirali su 93 proizvoda kako bi utvrdili koji od njih sadrže najviše omega-3 masnih kiselina. Osim što je bogata proteinima, konzervirana masna riba sadrži i vitamine D i B12, kao i kalcij. Ključne su upravo omega-3 masne kiseline, koje telo ne može samo da proizvede.

„Omega-3 MK su porodica polinezasićenih masnih kiselina koje čine tri vrste, uključujući dve koje se nalaze u masnoj ribi – EPA i DHA. Treća, ALA, nalazi se u biljnim namirnicama poput lanenih semenki. EPA i DHA važne su za zdravlje srca, pluća, krvnih sudova, hormonskog i imunološkog sistema. Nijednu od njih telo ne može da proizvede, pa ih morate unositi ishranom“, napomenuli su stručnjaci.

Analiza je pokazala da „skuša, sardine i losos zvanično imaju najviše razine omega-3 masnih kiselina od svih konzerviranih riba“.

Dobar izbor su i dimljene haringe, srdele i papaline. Konzervirani inćuni takođe spadaju u masnu ribu, ali često sadrže mnogo soli, pa ih treba jesti umereno.

S druge strane, tuna kuvanjem pre konzerviranja gubi značajan deo omega-3 kiselina, dok meso raka sadrži samo male količine.

Sveža ili konzervirana riba?

Stručnjaci ističu da nijedna opcija nije nužno bolja ili lošija – svaka ima svoje prednosti.

Konzervirana riba je jeftinija, ima dug rok trajanja, a proces konzerviranja čuva prirodna omega-3 ulja.

Sveža riba pruža bolji ukus i teksturu i ne sadrži dodatne sastojke, pa je izbor na kraju stvar ličnih preferencija.

Koliko ribe bi trebalo da jedemo?

Zdrava i uravnotežena ishrana trebalo bi da uključuje najmanje dve porcije ribe nedeljno, od čega jedna treba da bude masna riba.

Jedna porcija iznosi oko 140 grama. Ipak, za određene grupe važe posebna pravila. Devojčice, žene koje planiraju trudnoću, trudnice i dojilje ne bi trebalo da jedu više od dve porcije masne ribe nedeljno.

Pazite na unos soli

Konzervirana hrana često sadrži povećane količine soli. Prema preporukama NHS-a, odrasli ne bi smeli da unose više od šest grama soli dnevno, što je otprilike jedna kašičica.

Za decu od sedam do 10 godina granica je pet grama, za uzrast od četiri do šest godina tri grama, a za decu od jedne do tri godine ne više od dva grama. Bebe mlađe od godinu dana trebalo bi da unose manje od jednog grama soli jer njihovi bubrezi još nisu potpuno razvijeni.

Pranje zimske garderobe često je zahtevnije nego što izgleda.

Vuna se može skupiti, perjane jakne izgubiti oblik, a samo jedna pogrešna radnja u mašini za veš može naneti veliku štetu.

Stručnjaci su podelili nekoliko važnih saveta koji će vam pomoći da izbegnete najčešće greške i očuvate omiljene zimske komade.

Tipične greške koje uništavaju zimsku odeću

Zima donosi radosti slojevitog oblačenja, ali pranje debele odeće može biti glavobolja za mnoge. Skoro svi su doživeli šok kada su iz mašine za veš izvadili svoj omiljeni vuneni džemper skupljen na dečju veličinu ili perjanu jaknu sa neravnim grudvicama.

Iako je lako kriviti hladne temperature, istina je da naše navike pranja čine najveću štetu, piše Diva.hr.

Pranje različitih tkanina zajedno

Prva i najčešća greška je ignorisanje etiketa i pranje svih tkanina zajedno. Zimska odeća je mešavina tekstura – ​​vune, flisa, sintetike – i svaka zahteva posebnu negu.

Stavljanje svega u jedan bubanj rizikuje skupljanje vune, oštećenje flisa i nepopravljivo oštećenje nežnih pletiva sa rajsferšlusima na jaknama.

Biranje pogrešne temperature

Izbor pogrešne temperature i deterdženta je još jedna fatalna greška. Iako pranje u hladnoj vodi deluje kao bezbednija opcija, zimi može biti kontraproduktivno jer se deterdženti teže rastvaraju.

S druge strane, vruća voda je siguran način da se vuna skupi. Podjednako je važno koristiti odgovarajući deterdžent. Standardni deterdženti često sadrže enzime koji mogu razgraditi prirodna vlakna poput vune i perja, uništavajući njihovu strukturu.

Za osetljive materijale uvek birajte blage deterdžente bez enzima i izbegavajte omekšivače, jer mogu oštetiti vodootporne premaze na jaknama.

Pretrpavanje mašine

Navika prepunjavanja mašine za pranje veša radi „uštede“ vremena ima suprotan efekat. Teška zimska odeća upija mnogo vode, a kada je gusto spakovana u bubnju, ne može se pravilno oprati ili isprati, što rezultira odećom sa neprijatnim, buđavim mirisom.

Jednostavno pravilo je da ostavite prostor širine dlana na vrhu bubnja. Pored toga, mnogi ljudi zanemaruju podešavanje centrifuge. Veća brzina centrifuge uklanja više vode i drastično smanjuje vreme sušenja, što je ključno zimi, ali za osetljive tkanine poput vune treba odabrati nižu brzinu centrifuge.

Nepravilno sušenje

Nepravilno sušenje i prečesto pranje zaokružuju listu uobičajenih grešaka. Nikada ne vešajte vunenu odeću, jer će težina vode prouzrokovati njeno istezanje i gubitak oblika.

Umesto toga, uklonite višak vode tako što ćete odeću umotati u peškir, a zatim je položiti ravno na stalak za sušenje. S druge strane, perjane jakne zahtevaju temeljno sušenje, idealno u sušilici za veš, jer preostala vlaga može izazvati buđ.

Prečesto pranje

Mnogi zimski odevni predmeti, posebno vuna, koja je prirodno antibakterijska, ne zahtevaju pranje nakon svakog nošenja. Često je dovoljno samo provetravanje odeće ili korišćenje osveživača na paru.

Kada je pranje neizbežno, perite vunu ručno ili na delikatno veš programu u mlakoj vodi (do 30stepeni Celzijusa). Perjane jakne, koje se peru najviše dva puta godišnje, zahtevaju poseban pristup:

Zakopčajte sve rajsferšluse i okrenite jaknu naopačke pre pranja.

Koristite nežni program i tečni deterdžent, a ključni trik za očuvanje volumena je da ubacite dve do tri čiste teniske loptice u bubanj vaše mašine za pranje i sušenje veša. Loptice će sprečiti da se vlažno perje zgruša.

Izbegavanje ovih grešaka osiguraće da vaša omiljena zimska garderoba ostane funkcionalna i lepa godinama koje dolaze.

Vlada Srbije usvojila je četvrtu po redu izmenu Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom se preciziraju visine marži po tipovima prodaja, a proširen je i spisak proizvoda čije marže mogu da se menjaju u odnosu na 1. avgusta ove godine.

Proizvodi kojima je moguće prilagođavanje cena jesu smrznuto voće, med i čajevi, a novina je i eksplicitno definisanje da se ograničenje marže od 20 odsto sada mora primenjivati u svakom trenutku, bez obzira da li su u pitanju redovne ili akcijske cene (tip prodaje).

Kako navodi Nedeljnik, to znači da više ne postoji mogućnost za manipulaciju osnovicom za obračun marže tokom promotivnih perioda, čime se osigurava da sniženja budu stvarna i u skladu sa proklamovanim limitima.

Dodavanjem čajeva, smrznutog voća i meda spisku namirnica za koje ne važi ograničenje fakturne cene na nivo od 1. avgusta 2025. godine zmači da će se nihove cene ubuduće formirati slobodno.

Izmenjena uredba sada dozvoljava i veći procenat naknada za troškove održavanja hladnog lanca između trgovaca i dobavljača.

Ukupan iznos svih naknada koje trgovac na malo može da fakturiše dobavljaču koji kod trgovca ima postavljene zamrzivače sada ne može biti veći od 18 odsto od ukupnog neto iznosa na fakturama.

Za ostale dobavljače, opšti limit naknada ostaje na nivou od deset odsto, ali se ukidaju fiksni procenti za logistički rabat i kal, te se oni vezuju za iznose ugovorene na dan 1. avgust 2025. godine.

Takođe, uvedena je i nova zaštitna klauzula za dobavljače kako bi se sprečilo jednostrano prekidanje saradnje: brisanje proizvoda sa liste ugovorenih proizvoda ili značajno smanjenje poručenih količina sada je dozvoljeno samo uz pisanu saglasnost dobavljača.

"Značajna novina je i obaveza objavljivanja cenovnika na Portalu otvorenih podataka. Trgovci su dužni da cenovnike, koji su do sada dostavljani u Excel formatu putem mejla, sada objavljuju u mašinski čitljivom formatu csv, u skladu sa standardizovanom strukturom", navodi Nedeljnik.

Ovi podaci biće javno dostupni od 9. decembra 2025. godine, a kako najavila ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević, građani će na platformi moći da biraju trgovinski lanac, kategoriju proizvoda, proizvod, brend i cenu kao i da porede cene u trgovinskim lancima.