Sombor.info

U jeku prave investitorske ofanzive na jednu od najlepših ulica somborske varoši, Vojvođansku poznatu i kao Bajski sokak, tokom koje umesto prelepih gradskih porodičnih kuća niču stereotipne, ružne višespratnice, Udruženje za zaštitu istorijskog gradskog jezgra „Venac“ organizovalo je u Sali Studija 99 ovdašnjeg Narodnog pozorišta tribinu sa temom „Vrednost kulturnog nasleđa za društvo“.

Tribini, koja je izazvala veliko interesovanje Somboraca, doprinele su i predstavnice srpskog ogranka „Evropa Nostra“, pan-evropske Federacije za očuvanje kulturnog nasleđa.

Snežana Simin iz udruženja „Venac“ je, otvarajući tribinu, podsetila da je Sombor pre tri veka izborio status grada - piše Dnevnik.rs.
- Da bi Sombor ostao grad, kulturna baština je i dalje jedan od ključnih argumenata zbog čega smo dužni da je čuvamo svim raspoloživim resursima za dobrobit budućih generacija, ali i iz dužnog pijeteta i zahvalnosti prema našim precima koji su se za njega izborili u izuzetnom teškim okolnostima - rekla je Simin.

Generalna sekretarka „Evropa Nostra Srbija” Vesna Marjanović predstavila je rad te organizacije, dok je predsednica ove međunarodne organizacije dr Slavica Vujović naglasila da se ove godine navršava 20 godina od usvajanja Okvirne konvencije Saveta Evrope o vrednosti kulturnog nasleđa poznatije kao Faro konvencija. Ističe da je tim dokumentom prvi put rečeno da ljudi imaju pravo na nasleđe.

- Faro konvencija je ohrabrila ljude da čuvaju i unapređuju svoje nasleđe i, zaista, nije ključna reč očuvanje, nego korišćenje i promocija. Ako mi tome ne dodamo dodatnu vrednost, ako ne uvučemo u to kulturni turizam, kreativne industrije i tako dalje, to će ostati samo jedna romantična priča – upozorila je predsednica organizacije „Evropa Nostra Srbija“.
O istorijatu građanskog organizovanja u Somboru govorio je zavičajni istoričar i publicista Milan Stepanović. Prema njegovim rečima, građanske inicijative u Somboru pokretale su prve bolnice, čitaonice i druge kulturne institucije i snažno uticale na estetiku grada.

- Najveći poduhvat Somboraca u istoriji grada predstavljao je rezultat potpuno čiste, jasne građanske inicijative utemeljene na širokoj akciji za ostvarenje zajedničkog interesa njegovih stanovnika - naveo je Stepanović govoreći o borbi za dobijanje statusa slobodnog i kraljevskog grada započetoj protestnim zborom pre tačno 280 godina – rekao je Stepanović podsećajući sugrađane na 1749. godinu kada je Sombor proglašen za slobodni kraljevski grad, a u interakciju sa govornicima i publikom se uključila i predstavnica Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji je nadležan za Sombor.

- Koliko postoji onih posvećenih, odnosno željnih u očuvanju, isto toliko postoji drugih, trećih i petih razmišljanja na koja mi iz institucija moramo da obratimo pažnju i jednako sve da čujemo - rekla je Jelena Filipović, konzervator savetnik u PZZZSK i poželela somborskim udruženjima puno uspeha u njihovim aktivnostima.

Memorandum o saradnji
Na kraju tribine udruženje „Venac” i organizacija „Evropa Nostra” u Srbiji potpisali su memorandum o saradnji, dokument kojim se otvara prostor za dugoročno partnerstvo zasnovano na evropskim standardima, javnom interesu i aktivnom učešću građana u zaštiti kulturnog nasleđa. Saradnja obuhvata zajednički rad na uključivanju građana u procese odlučivanja, unapređenju javnih politika, edukaciji i jačanju kapaciteta zajednice i promociji i interpretaciji bogatog kulturnog nasleđa Sombora.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 1. decembar

Da li ste spremni da unesete više radosti u svoj dom? Ako vaš odgovor na ovo pitanje glasi - apsolutno da - onda biste mogli da razmislite o dopaminskom dekorisanju doma.

Umesto da pratimo stroga dizajnerska pravila, ovaj pristup uređenju doma podstiče nas da biramo ono što nas istinski veseli: boje koje energizuju, uzorke koji bude nostalgiju i detalje koji nam mame osmeh na lice. Dopaminsko dekorisanje doma, odnosno dopaminski enterijer je pravo rešenje za to.

Šta je zapravo dopamine decor?

Reč je o stilu uređenja koji se bazira na podsticanju dobrog raspoloženja kroz živopisne boje, razigrane teksture i lične predmete.

Nazvan po dopaminu, "hormonu sreće", ovaj trend nastao je kao reakcija na sivilo pandemijskih godina i dugotrajnu dominaciju bež i sivih tonova. Ideja je jednostavna: vaš dom ne bi trebao da bude samo lep, nego i emocionalno podsticajan.

Studije pokazuju da gledanje estetski prijatnih predmeta može aktivirati centre za ugođaj i nagradu u mozgu, baš kao kad smo zaljubljeni. Zato ne čudi što prostor ispunjen bojama i umetnošću može pobuditi optimizam i dobro raspoloženje - piše B92.

Kako uneti dopamin u svoj enterijer?

Za početak prođite kroz stan i zabeležite šta vas zaista raduje: fotografije, crteži, nasleđeni detalji, umetnost, uspomene s putovanja. Upravo ti predmeti treba da postanu temelj novog uređenja.

Birajte boje koje volite, bile one žarke poput narandžaste i pink ili nežne poput lavande i breskve. Boja zidova, šarena polica, šareni jastuci ili ofarbani komadi nameštaja lako mogu da transformišu prostor.

Igrajte se uzorcima i teksturama – cvetne tapete, grafički tepisi, zebrasti jastuci ili mekana ćebad savršeno funkcionišu kada je cilj da se podstakne čulna radost. Čak i plafon može da bude deo zabave - šarena boja ili tapeta iznad glave potpuno menja atmosferu.

Ne zaboravite na ravnotežu. Neutralni elementi poput drveta, belih zidova ili crnih okvira pomoći će da prostor ostane ugodan i skladan, a ne prenatrpan.

Dajte prostoru ličnosti i dozu razigranosti

Dopaminski dekor podstiče nas da u dom unesemo detalje koji nemaju nužno funkciju, ali nas uveseljavaju: disko kugle, neonske natpise, fora vaze, vintidž igračke, retro lampe... Sve što vam izmami osmeh na lice ima svoje mesto.

Ne zaboravite da uključite i svih pet čula, piše stranica poshpennies.com. Mekani materijali za dodir, ugodni mirisi, omiljena muzika, topla rasveta i kutak za kafu ili slatkiše koji unosi dašak užitka u svakodnevicu. Sve to može biti deo vašeg dopaminskog enterijera.

Mali, brzi i efektni dodaci

Ako želite da počnete s malim stvarima i polako da unosite dopamin u svoj dom, pokušajte da kombinujete jednu ili dve od ovih stvari:

- jarke jastuke i ćebad

- ogledala zakrivljenih rubova

- vesele tepihe neobičnih oblika

- disko kuglu u uglu sobe

- retro ili neonsku rasvetu

- razigrane teglice i dekoracije

- šarene kuhinjske dodatke

Sve ove sitnice unose vedrinu bez velikih ulaganja. Ovo su naravno samo ideje, a na vama je da se igrate.

Zaključno - dopaminski enterijeri zapravo nisu trend. Ovde se radi o ideji da svoj dom pretvorite u prostor koji vas svakodnevno ispunjava radošću. Birajte ono što vas raduje, igrajte se bojama i detaljima i dopustite da vaš dom postane vaš izvor dobrog raspoloženja.

Mnogi ljudi posežu za kapsulama ribljeg ulja i Omega-3 suplementima u nadi da će poboljšati zdravlje srca i smanjiti upale.

Iako su Omega-3 masne kiseline (EPA i DHA) esencijalne, nova naučna istraživanja dovode u pitanje smisao uzimanja nekontrolisanih suplemenata koji se prodaju u apotekama, prenosi N1.

Cochrane studija: Kapsule ne smanjuju rizik od srčanog udara

Najveća pregledna studija, Cochrane analiza iz 2020. godine (koja je obuhvatila skoro 163.000 ispitanika), pokazala je da uzimanje Omega-3 suplemenata gotovo ili uopšte ne smanjuje broj smrtnih slučajeva ili kardiovaskularnih događaja.

Kardiolog prof. dr Dirk Vesterman sa Univerzitetske klinike Frajburg direktno savetuje svojim pacijentima da ne uzimaju Omega-3 suplemente: „Kod onih koji su ih uzimali u niskim dozama, efekat nikada nije dokazan.“

Veliko otkriće: Samo čista EPA zaista deluje

Ipak, nauka je pronašla razlog zašto su neke studije imale pozitivne rezultate. Istraživači sa Univerziteta Diseldorf otkrili su da se pozitivna zaštitna uloga vezuje isključivo za jednu komponentu: čistu, visokodoziranu eikosapentaensku kiselinu (EPA).

„Sve studije u kojima je viđeno smanjenje kardiovaskularnih bolesti koristile su EPA – visokodoziranu i pročišćenu – dok su studije koje nisu pokazale benefit u pravilu koristile mešavine EPA i DHA“, rekao je kardiolog dr Filip Murikis.

EPA deluje tako što inhibira krvne pločice (trombocite), koje su centralni deo procesa zgrušavanja krvi. Prekomerna aktivnost trombocita dovodi do stvaranja ugrušaka, što izaziva srčani ili moždani udar.

Glavna opasnost: Rizik od srčane aritmije

Nekontrolisana upotreba Omega-3 suplemenata nosi i rizik.

Lekari upozoravaju da uzimanje Omega-3 može povećati rizik od atrijalne fibrilacije (poremećaja srčanog ritma).

Birokratski skandal

Paradoksalno, lek zasnovan na čistom EPA-u, koji je u Nemačkoj dokazano delovao, povučen je iz prodaje zbog neslaganja između proizvođača i osiguravajućih fondova oko cene, iako je bio efikasan.

Savezni institut za procenu rizika (BfR) i kardiolozi su jasni: pacijenti s rizikom od srčanih bolesti smeju uzimati suplemente samo u dogovoru s lekarom. Ne postoji dokaz da obične kapsule ribljeg ulja donose korist.

Zato je najbolje obezbediti Omega-3 putem ishrane: jedite masnu ribu (losos, haringa, tuna) i biljne izvore (laneno ulje, ulje uljane repice, čija seme i orasi).

Asocijacija žena RS Sombor svečanom akademijom u Velikoj skupštinskoj sali zgrade „Županije“ obeležila je jubilej od 30 godina rada.

Na samom početku prisutne je pozdravila predsednica Okružnog, opštinskog i gradskog odbora i potpredsednica Republičke organizacije Asocijacije žena Jelica Polovina koja je istakla najznačajnije segmente u dugogodišnjem radu i aktivnostima udruženja.

Asocijacija žena je povodom velikog jubileja dodelila zahvalnice, plakete i povelje prijateljima i saradnicima. Zahvalnice su uručene: Mariji Кorugi, КUD „Ivo Lola Ribar“ – sekcija žena, Osnovnoj školi „Nikola Tesla“ Кljajićevo, Muzičkoj školi „Petar Кonjović“, КUD „Sombor“ i majoru Nebojši Mijailoviću. Plakete su dodeljene kompaniji „Somboled“ DOO, Domu učenika Sombor i Branki Olujić, a povelja je dodeljena Gradu Somboru i Organizaciji žena Crne Gore.

Ispred Grada Sombora svečanosti su prisustvovali pomoćnik gradonačelnika za oblast socijalne zaštite i boračka pitanja Savo Iriškić i načelnica Odeljenja društvenih delatnosti Marija Jerković.

U svečanom programu učestvovali su Hor „Teslini Slavuji“ Osnovne škole „Nikola Tesla iz Кljajićeva, Anja Nedeljkov, Aleksandra Rajković, profesorka Mila Ćatović, Nikolina Laketa i prikazana je prezentacija „Uslavu branioca otadžbine“.

Simptomi dolaze iznenada i intenzivno, a telo se s gripom bori i oporavlja nekad i nedeljama.

Kreni zdravo otkriva kako izgleda grip po danima da biste bolje razumeli tok bolesti i znali šta da očekujete u svakom stadijumu.

Inkubacija (do četiri dana pre pojave simptoma)

Prvi znakovi gripa još nisu vidljivi. Virus se u ovom razdoblju razvija u disajnim kanalima, a vaše telo se još ne oseća bolesno. Međutim, iako se možda ne osećate loše, možete da budete zarazni već jedan dan pre pojave simptoma.

Rani stadijum (1-3. dan)

Prvi simptomi gripa često dolaze naglo i obično uključuju:

povišenu temperaturu i drhtavicu
bolove u mišićima i zglobovima
glavobolju
umor i opštu slabost
kašalj, obično suv
grlobolju i curenje nosa.

Većina simptoma gripa pojavljuje se u prvih nekoliko dana, dok kašalj i curenje nosa mogu kasnije pojačati neprijatnost. Važno je ostati kod kuće i odmarati se, kako bi telo imalo snage za borbu s virusom i kako biste sprečili širenje.

Za rane simptome gripa kod osoba s visokim rizikom od komplikacija (deca, trudnice, starije osobe i hronični bolesnici) lekar može propisati antivirusne lekove, koji najbolje deluju ako se uzmu do 48 sati od pojave simptoma.

Kasni stadijum (4-7. dan)

Do četvrtog dana temperatura obično počinje da pada, a većina ljudi se do sedmog dana oporavlja. Preporuka je da se vratite na normalne aktivnosti tek kada svi simptomi prestanu i kada nemate temperaturu najmanje 24 sata.

Oporavak (do dve nedelje)

Čak i nakon što se simptomi povuku, umor i kašalj mogu potrajati do dve nedelje. Telu je potrebno dovoljno sna, zdrava ishrana i postepeno povećanje aktivnosti dok se energija potpuno ne vrati.

Koliko traje grip i kada potražiti hitnu pomoć?

U proseku, grip po danima traje od sedam dana do dve nedelje, u zavisnosti od jačine simptoma i opšteg zdravlja.

Hitna medicinska pomoć potrebna je ako se pojave:

bol u grudima
teškoće s disanjem
nesvestica ili vrtoglavica
napadi ili konvulzije
pogoršanje postojećih bolesti
jaka slabost ili bol u mišićima.

Mogu li tetovaže da zaštite kožu od štetnih sunčevih zraka ili samo pogoršavaju zdravlje kože? Nova studija stručnjaka sa Univerziteta Lund ukazuje da možda ima razloga za brigu.

Otkrili smo da ljudi sa tetovažama imaju 29 odsto veći rizik od razvoja melanoma, najsmrtonosnijeg oblika raka kože koji se često povezuje sa izlaganjem ultraljubičastom zračenju, prenosi RTS.

Međutim, tetovaže nisu izgledale kao faktor koji povećava rizik od planocelularnog karcinoma, drugog tipa raka kože povezanog sa ultraljubičastim oštećenjem. Iako oba kancera dele zajednički uzrok, nastaju iz različitih tipova ćelija i razlikuju se po težini, pri čemu je melanom mnogo opasniji.

Tetovaže su snažan oblik samoizražavanja i važan deo savremenog identiteta. U Švedskoj je otprilike svaki treći odrasli čovek istetoviran, što pokazuje da je telesna umetnost u potpunosti postala deo mejnstrima.

Ipak, uprkos njihovoj popularnosti, naučnici i dalje ne znaju da li tetovaže imaju uticaj na zdravlje i kako se eventualni efekti mogu razvijati tokom vremena.

Epidemiolozi sada pokušavaju da odgovore na ova pitanja. Istraživanje je izazovno jer se ljudi koji biraju da se tetoviraju često razlikuju od onih koji to ne čine na načine koji mogu uticati na zdravstvene ishode.

Drugi problem je to što se u većini zdravstvenih kartona ne beleži da li se neko tetovirao, što otežava praćenje dugoročnih obrazaca. Bez te osnovne informacije teško je utvrditi da li same tetovaže utiču na zdravlje ili su razlike posledica drugih faktora.

Melanom i planocelularni karcinom razvijaju se sporo i relativno su retki, što dugoročna istraživanja čini još težim. Praćenje velikih grupa tetoviranih i netetoviranih ljudi tokom mnogo godina bilo bi skupo i vremenski zahtevno.

Zato je tim stručnjaka sa švedskog Univerziteta u Lundu koristio drugačiji pristup. Počeli su sa ljudima koji su već bili dijagnostikovani sa rakom i vratili se unazad da vide ko je imao tetovaže. Ova vrsta istraživanja, poznata kao studija slučaja i kontrole, efikasan je način da se otkriju potencijalne povezanosti.

Švedska vodi visokokvalitetne nacionalne registre koji beleže podatke o zdravlju i demografiji. Iz Nacionalnog registra raka identifikovali smo sve starosti od 20 do 60 godina koji su dijagnostikovani sa melanomom 2017. ili planocelularnim karcinomom između 2014. i 2017.

To je uključivalo 2.880 slučajeva melanoma i 2.821 slučaj skvamoznog karcinoma. Za svaki slučaj odabrali smo tri osobe iste starosti i pola iz Registra ukupne populacije, koje nisu imale rak kože.

Zatim smo svim učesnicima poslali upitnike o tetovažama – ukrasnim tetovažama, trajnoj šminki i medicinskim tetovažama, kao i o njihovoj veličini, lokaciji i uzrastu kada su se prvi put istetovirali. To nam je omogućilo da utvrdimo da li je osoba bila tetovirana pre ili posle razvoja raka.

Ukupno je 5.695 ljudi učestvovalo u studiji o melanomu (1.598 sa melanomom) i 6.151 u studiji o skvamoznom karcinomu (1.600 sa tim rakom).

Ljudi sa tetovažama imali su 29 odsto veći rizik od razvoja melanoma u poređenju sa onima bez tetovaža. Povećanje rizika izgledalo je najveće kod onih koji su imali tetovaže duže od deset godina, iako je broj ljudi u ovoj grupi bio manji, pa rezultate treba tumačiti oprezno.

Za planocelularni karcinom tetovaže nisu činile razliku. Rezultati su bili dosledni u svim analizama, ukazujući da nema povezanosti između tetovaža i ovog tipa raka kože.

Takođe, nisu našli dokaze da veće tetovaže povećavaju rizik. To je bilo neočekivano, jer veće tetovaže sadrže više mastila, a time i više potencijalno štetnih supstanci.

Jedno moguće objašnjenje je da mastilo od tetovaža ne ostaje ograničeno samo na kožu. Imunološki sistem ga prepoznaje kao stranu supstancu i transportuje deo čestica mastila u limfne čvorove.

Te čestice tamo mogu ostati dugoročno. Iako još ne znamo da li to izaziva štetu, moglo bi da dovede do hronične upale, koja je povezana sa razvojem raka.

Drugo objašnjenje može biti greška u merenju – ljudi imaju tendenciju da precenjuju veličinu tetovaža. Buduće studije sa preciznijim merenjima mogle bi da razjasne ovo pitanje.

Način života i zbunjujući faktori

Ono što ovu studiju čini jedinstvenom jeste širok opseg faktora načina života koji su uzeti u obzir. Uključeni su podaci o izlaganju suncu (na poslu i u slobodno vreme), korišćenju solarijuma, pušenju, nivou obrazovanja, bračnom statusu i prihodima domaćinstva. Takođe smo uzeli u obzir tip kože, pigmentaciju, godine i pol.

Ovi detalji su važni jer mogu uticati i na to ko se tetovira i na to ko razvija rak. Na primer, ljudi koji mnogo vremena provode na suncu mogu biti skloniji tetoviranju, ali i razvoju melanoma. Usklađivanje ovih razlika smanjuje pristrasnost i jača poverenje u rezultate.

U istraživanju se ovaj problem naziva konfundiranje. Ako se zbunjujući faktori ne kontrolišu pravilno, mogu iskriviti nalaze i dovesti do pogrešnih zaključaka.

Nedavno istraživanje u SAD sugerisalo je da velike tetovaže mogu čak smanjiti rizik od melanoma, ali ta studija nije kontrolisala ključne faktore kao što su tip kože ili UV izlaganje.

Rezultati bi, stoga, mogli odražavati ponašanje, a ne biologiju. Na primer, ljudi sa velikim tetovažama možda izbegavaju sunčanje ili solarijume kako bi zaštitili svoje tetovaže, što prirodno smanjuje UV oštećenja.

Dakle, da li tetovaže izazivaju rak kože? Jednostavan odgovor je – još ne znamo. Naši rezultati ukazuju na moguću povezanost između tetovaža i melanoma, ali jedna studija nikada nije dovoljna da dokaže uzročno-posledičnu vezu.

Potrebno je više istraživanja kako bi se ispitali potencijalni biološki mehanizmi, kao što je hronična upala, i ispitalo kako različite vrste mastila ili boja mogu reagovati sa UV zračenjem.

Sastav pigmenata za tetoviranje veoma varira, a mnogi sadrže jedinjenja koja se mogu razgraditi u štetne nusproizvode kada su izložena sunčevoj svetlosti ili tretmanima uklanjanja laserom.

Projekat "Servis za roditeljstvo" u Somboru postoji od 2018. godine I sastoji se od peglanja garderobe porodica gde su oba roditelja zaposlena i imaju dvoje i više maloletne dece. Od 2020.godine taj projekat u potpunosti finansira Grad, a Crveni krst Sombor je partner na projektu.

"Servis za podršku roditeljstva" Grada Sombora počeo je sa radom 2018. godine zahvaljujući konkursu Grada koji je prepoznao potrebu da se pomogne porodicama gde su oba roditelja zaposlena i imaju dvoje i više maloletne dece . Usluga servisa sastoji se od peglanja čiste i suve garderobe i u potpunosti je besplatna. Ovakav projekat je jedinstven u našoj zemlji i trenutno broji oko 280 korisnika - piše RTV.

"To je sjajna stvar, koristim usluge već dve godine, jednom ili dva puta mesečno odnesem našu garderobu na peglanje i to vrlo brzo bude gotovo", rekla je Tamara Stojković, zaposlena i majka dvoje dece.

"Servis funkcioniše na taj način da porodice donesu garderobu u naše prostorije, dogovore se sa našim ženama koje ovde rade kada će preuzeti ispeglanu garderobu, njihovo je samo da nakon toga složenu garderobu stave u oramre", kazala je Biljana Klipa, sekretarka Crvenog Krsta Sombor.

Uslugu "Servisa za podršku roditeljstva" mogu da koriste i meštani naseljenih mesta koji su zaposleni i iimaju dvoje ili više maloletne dece, a u te svrhe nabavljena su i vozila za prevoz veša korisnika.

Započet pre više od decenije i po pravoslavni hram Svetog velikomučenika Kneza Lazara i Svetih srpskih mučenika u jednom od najvećih sela somborskog atara Bezdanu, ovih dana dobio je i kupole.

Bila je to i prilika da ovdašnjem sveštenstvu predvođenim arhijerejskim namesnikom somborskim Savom Nikolićem, bude uručen ugovor o prenosu sredstava u iznosu od 10 miliona dinara za nastavak gradnje bezdanske crkve koje je obezbedio Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu - piše Dnevnik.rs.

U toku je završna faza grubih zidarskih radova i radova na izgradnji kupola nakon čega slede krovopokrivački i limarski radovi na hramu čije je temelje još 2009. godine osveštao vladika bački Irinej Bulović. Usled doseljavanja pravoslavnog stanovništva ideja o izgradnji hrama u Bezdanu znatno je starija, ali je formalizovana 2004. kada je sazvan zbor građana i pokrenuta inicijativa gradnja hrama namenjenog duhovnom ispunjenju pravoslavnih vernika koji su do tada te potrebe ispunjavali u Somboru.

Tada je izabran i Odbor za izgradnju hrama, podrška je usledila i iz crkvenih krugova, a potom i od lokalne samouprave. Pored mnogo dobrovoljnog rada i donacija ljudi dobre volje, vredno je istaknuti i poklon arhitekte Mileta Zeca iz Novog Sada u vidu besplatne izrade projekta hrama i pratećih objekata na placu površine 2.100 kvadratnih metara na uglu Rodine i Puste ulice, tačnije na mestu urušene kuće u Pustoj ulici 24.

Kako je tada istaknuto, izbor patrona ovog hrama, odnosno naziv Sveti velikomučenik Knez Lazar i Sveti srpski mučenici, govori o vekovnoj, neraskidivoj vezi sadašnjosti i junačke prošlosti pravoslavnog naroda, pa je upravo na Vidovdan 2009. godine, koji je ujedno i slava budućeg hrama, temelje osveštao vladika Irinej Bulović.

U temelje je položeno kamenje koje su dobrotvori doneli sa svetih pravoslavnih mesta. U bezdansku Lazaricu položeni su kameni iz manastira Hilandar i Ostrog koje je doneo prezviter Srđan Perić. Sava Stojkov, poznati somborski slikar položio je kamen iz fruškogorskog manastira Mala Ravanica, dok je iz manastira Brana kod sela Branjina u Baranji, u temelje crkve ugrađen kamen koji je priložio dr Slobodan Mihaldžić, u spomen na svog pradedu protu Stevana Mihaldžića. Kamen iz crkve Svetog vida sa Banije 1995. poneo je krajiški pesnik Mićo Jelić Grnović, koji je isti priložio u temelje bezdanske Lazarice u ime svih prognanih sa svojih ognjišta.