Konzervirana riba je jeftinija, ima dug rok trajanja, a proces konzerviranja čuva prirodna omega-3 ulja.
Konzervirana riba odličan je i pristupačan izvor proteina koji može značajno da obogati ishranu, a često je i jeftinija od svežeg mesa i ribe.
Neke vrste sadrže obilje omega-3 masnih kiselina, ključnih za zdravlje srca i mozga, ali pri izboru treba znati da najskuplja opcija nije uvek i najbolja, pokazala je analiza stručnjaka za zaštitu potrošača, piše Express.co.uk.
Stručnjaci iz organizacije Which? analizirali su 93 proizvoda kako bi utvrdili koji od njih sadrže najviše omega-3 masnih kiselina. Osim što je bogata proteinima, konzervirana masna riba sadrži i vitamine D i B12, kao i kalcij. Ključne su upravo omega-3 masne kiseline, koje telo ne može samo da proizvede.
„Omega-3 MK su porodica polinezasićenih masnih kiselina koje čine tri vrste, uključujući dve koje se nalaze u masnoj ribi – EPA i DHA. Treća, ALA, nalazi se u biljnim namirnicama poput lanenih semenki. EPA i DHA važne su za zdravlje srca, pluća, krvnih sudova, hormonskog i imunološkog sistema. Nijednu od njih telo ne može da proizvede, pa ih morate unositi ishranom“, napomenuli su stručnjaci.
Analiza je pokazala da „skuša, sardine i losos zvanično imaju najviše razine omega-3 masnih kiselina od svih konzerviranih riba“.
Dobar izbor su i dimljene haringe, srdele i papaline. Konzervirani inćuni takođe spadaju u masnu ribu, ali često sadrže mnogo soli, pa ih treba jesti umereno.
S druge strane, tuna kuvanjem pre konzerviranja gubi značajan deo omega-3 kiselina, dok meso raka sadrži samo male količine.
Sveža ili konzervirana riba?
Stručnjaci ističu da nijedna opcija nije nužno bolja ili lošija – svaka ima svoje prednosti.
Konzervirana riba je jeftinija, ima dug rok trajanja, a proces konzerviranja čuva prirodna omega-3 ulja.
Sveža riba pruža bolji ukus i teksturu i ne sadrži dodatne sastojke, pa je izbor na kraju stvar ličnih preferencija.
Koliko ribe bi trebalo da jedemo?
Zdrava i uravnotežena ishrana trebalo bi da uključuje najmanje dve porcije ribe nedeljno, od čega jedna treba da bude masna riba.
Jedna porcija iznosi oko 140 grama. Ipak, za određene grupe važe posebna pravila. Devojčice, žene koje planiraju trudnoću, trudnice i dojilje ne bi trebalo da jedu više od dve porcije masne ribe nedeljno.
Pazite na unos soli
Konzervirana hrana često sadrži povećane količine soli. Prema preporukama NHS-a, odrasli ne bi smeli da unose više od šest grama soli dnevno, što je otprilike jedna kašičica.
Za decu od sedam do 10 godina granica je pet grama, za uzrast od četiri do šest godina tri grama, a za decu od jedne do tri godine ne više od dva grama. Bebe mlađe od godinu dana trebalo bi da unose manje od jednog grama soli jer njihovi bubrezi još nisu potpuno razvijeni.
