Sombor.info

Obaveštavaju se građani da će Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine sprovesti akciju suzbijanja krpelja na teritoriji opštine Apatin dana 07. aprila, sa rokom izvršenja do 30. aprila, na ukupnoj površini od 162,4 hektara.

Tačan spisak lokacija na kojima će se vršiti tretman dostupan na zvaničnom sajtu Opštine Apatin OVDE.

Ova akcija ima za cilj unapređenje javnog zdravlja i smanjenje rizika od bolesti koje krpelji mogu preneti, čime se povećava bezbednost građana prilikom boravka u prirodi, parkovima i drugim javnim površinama.

Mole se građani da u navedenom periodu budu oprezni, posebno prilikom boravka na zelenim površinama, kao i da poštuju eventualna upozorenja i obeležja na terenu.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 7. april

Dok troškovi života u mnogim zemljama ostaju visoki, neke države odlučile su se na revolucionarni potez – plaćaju vam da dođete i ostanete.

Daily Mail pisao je o zemljama koje mame nove stanovnike. Većina ovih programa upozorava se nije besplatan. Naime, postoje određeni uslovi, obnova kuće, pokretanje posla, rađanje dece ili dugoročni ostanak, prenosi Poslovni dnevnik.

Ako se uslovi ne ispune, novac se često mora vratiti. Osim toga, potrebne su odgovarajuće vize, dozvole boravka i prilagođavanje na novu kulturu i infrastrukturu, koja na ostrvima i u ruralnim područjima može biti ograničena. Napominje se da se moraju proveriti službene stranice programa jer se uslovi mogu menjati.

Čile – prilika za preduzetnike

Ako imate ideju za startap, Start-Up Čile nudi finansiranje bez učešća kapitala od oko 15.000 do 100.000 američkih dolara, u zavisnosti od faze programa (Build, Ignite ili Growth).

Novac takođe dolazi sa dvogodišnjom radnom vizom, mentorstvom i podrškom za razvoj poslovanja u zemlji. Program je više fokusiran na izgradnju kompanije nego na selidbu, ali mnogi migranti ga koriste kao kartu za novi život - piše B92.

Hrvatska – kuće za 13 centi u Legradu

U maloj opštini Legrad, program koji je postao viralan i dalje traje. Opština prodaje napuštene kuće i građevinske parcele za simboličnih 13 centi. Program je pokrenut 2018. godine kako bi se zaustavio pad stanovništva, a do danas su prodate brojne nekretnine, uključujući i porodice iz Čilea i Meksika.

Zahtevi su strogi. Podnosioci zahteva moraju biti mlađi od 45 godina, u braku ili vanbračnoj zajednici i nemati drugu imovinu u tom području. Mnogi takođe dobijaju grantove za renoviranje.

Podsećanja radi, opština od 2018. godine pokušava i uspeva da privuče mlade porodice, ljude mlađe od 45 godina, tako što im dodeljuje kuće ili zemljište za izgradnju kuća po simboličnoj ceni. Pre uvođenja evra, bilo je za jednu kunu, a zatim od 2023. za 13 centi. Uskoro će biti jedan evro.

"Ljudi su bili malo zbunjeni i stalno su nas pitali zašto 13 centi, koliko je vredela nekadašnja jedna kuna, pa smo radi boljeg razumevanja sada zaokružili na jedan evro", nedavno je rekao gradonačelnik Legrada Ivan Sabolić.

Od 2018. godine, u sam Legrad ili jedno od šest drugih opštinskih naselja doselilo se oko šezdeset porodica.

Grčko ostrvo Antikitera – 500 evra mesečno

Na malom grčkom ostrvu Antikitera, domu za manje od 50 stalnih stanovnika, nude 500 evra mesečno po domaćinstvu tokom tri godine (ukupno oko 18.000 evra), plus kuću ili parcelu zemlje.

Program je namenjen porodicama spremnim da se dugoročno nasele i doprinesu zajednici, posebno onima sa decom ili veštinama poput poljoprivrede, ribolova ili pečenja. Kuće su još uvek u izgradnji, a izbor je strog, ali interesovanje je ogromno.

Irska - grantovi za obnovu ostrva

Kroz politiku "Naša živa ostrva", irska vlada nudi do 84.000 evra za renoviranje praznih nekretnina na udaljenim priobalnim ostrvima (uz dodatni "ostrvski bonus" od 20% na standardni grant za obnovu praznih nekretnina).

Cilj je dugoročno naseljavanje i revitalizacija zajednica. Program traje do 2026. godine i idealan je za one koji žele da renoviraju staru kuću na mirnom ostrvu.

Italija - hiljade evra za mala sela

Italija je najagresivnija u borbi protiv depopulacije. U regionima poput Kalabrije i Sardinije, nude se do 23.000–30.000 evra (ponekad i više) porodicama koje se presele u sela sa manje od 2.000–3.000 stanovnika.

U Kalabriji je uslov često pokretanje posla ili rad u deficitarnim sektorima, dok se na Sardiniji grantovi koriste za kupovinu ili renoviranje kuća u ruralnim opštinama. Mnoga sela takođe nude "kuće za 1 evro" uz dodatne podsticaje. Cilj je sprečiti mlade Italijane da odlaze u velike gradove.

Japan – podsticaji za selidbu iz Tokija

Japan isplaćuje porodicama koje se sele iz prenaseljenih područja Tokija u ruralne opštine. Iznosi se kreću od 1.000.000 jena (oko 6.000–7.000 evra) po osobi ili više po domaćinstvu, plus dodatak po detetu. Program ima za cilj ravnomerniju raspodelu stanovništva i revitalizaciju sela.

Švajcarska – Albinen, planinsko selo s pogledom

U prelepom švajcarskom selu Albinen (kanton Vale, 1.300 metara nadmorske visine), nude 25.000 švajcarskih franaka po odrasloj osobi i 10.000 švajcarskih franaka po detetu. Za četvoročlanu porodicu to može biti preko 60.000 franaka. Uslovi su među najstrožim.

Odnosi se na mlađe od 45 godina, kupovinu nekretnine vredne najmanje 200.000 franaka i obavezu boravka od minimum 10 godina. Program je aktivan godinama i ima za cilj da sačuva malo selo od izumiranja.

Španija

Nudi grantove do 15.000 evra digitalnim nomadima i radnicima na daljinu koji se obavežu da će ostati najmanje dve godine. Ovo se odnosi na preseljenje u dolinu Ambroz (zapadna Španija, graniči se sa Portugalom) na najmanje 2-3 godine. Postoje i drugi ruralni programi sa jeftinim zemljištem ili grantovima za obnovu.

Mauricijus

Za preduzetnike, nude oko 400-440 evra za odobrene startap poslovne planove. To nije ogroman iznos, ali ostrvo nudi niske troškove života, dobru infrastrukturu i poslovne mogućnosti. To je više podrška za pokretanje posla nego direktno plaćanje za preseljenje.

Kupovina polovnog automobila danas može biti pravi izazov, ali nova analiza nemačkog ADAC-a otkriva koji modeli nude najbolji odnos cene i kvaliteta.

U obzir su uzeta vozila stara oko tri godine sa približno 33.000 pređenih kilometara, a rezultati pokazuju da se odlični primerci mogu pronaći već od 12.000 evra.

U najnižem cenovnom razredu kao najbolji izbor izdvojila se Toyota Aygo X, zahvaljujući dobroj opremi i sigurnosnim sistemima.

Dobar plasman ostvarili su i Dacia Sandero, Opel Corsa, Suzuki Swift i Peugeot 208.

Do 20.000 evra, posebno se ističe Opel Corsa Electric, što potvrđuje da električni automobili postaju sve zanimljiviji i na tržištu polovnjaka.

Sa dometom od oko 280 kilometara, ovaj model je veoma praktičan za gradsku vožnju - piše B92.

Visoko su rangirani i Škoda Fabia, Fiat 500e i Seat Leon.

U klasi do 25.000 evra, vodeću poziciju drži Volkswagen Golf, naročito u verziji 2.0 TDI, koja nudi odličan balans između performansi, potrošnje i udobnosti.

Među preporukama se našao i Citroen e-C4 X, što dodatno potvrđuje rast popularnosti električnih polovnjaka.

Najskuplji analizirani segment, do 30.000 evra, predvodi Volkswagen Golf Variant, koji se izdvaja prostranošću i ekonomičnošću.

U vrhu su i moderni električni modeli, kao što su Kia EV6 i Volkswagen ID.5.

Zaključak analize je jasan: električni automobili postaju sve konkurentniji među polovnim vozilima, pre svega zbog većeg pada vrednosti u odnosu na novu cenu.

Ipak, stručnjaci podsećaju da je pri kupovini polovnjaka i dalje najvažnije proveriti servisnu istoriju, realnu kilometražu i eventualna oštećenja, jer upravo to na kraju određuje koliko je kupovina zaista isplativa, piše Večernji list.

Fanovi "Evrovizije" već uveliko prognoziraju ko bi mogao da odnese pobedu na predstvojećoj Evroviziji, koja će se održati u Beču, a srpski predstavnici, bend "Lavina", našli su se među favoritima.

Jedna stranica podelila je listu "top 35" pesama na Evroviziji 2026., a među njima našla se i Srbija.

Na gorepomenutom spisku srpski predstavnici osvojili su čak 557 poena i na taj način zauzeli prvo mesto, ostavivši konkurenciju iza sebe.

Odmah nakon Srbije našla se Danska sa 461 poenom, dok je treće mesto pripalo Finskoj sa ukupno 420 bodova.

Među bolje kotiranim zamljama na ovoj listi su Kipar i Hrvatska, a mnoge je iznenadilo to što su favoriti poput Švedske i Nemačke ovog puta završili znatno niže na listi.

Podsetimo, bend "Lavina" na ovogodišnjoj "Evroviziji" predstaviće Srbiju sa pesmom "Kraj mene" poslednji u prvoj polufinalnoj večeri.

Predstavnici Srbije na Evroviziji, momci iz grupe "Lavina" otkriili su da se ne opterećuju plasmanom.

"Nisu se slegli utisci i dalje mislimo da je sve ovo jako neverovatno za nas i nerealno i sama činjenica što treći sat radimo intervjue", priznaju momci iz ovog benda.

Kada većina ljudi pomisli na „zdravu ishranu“, fokus je gotovo uvek na namirnicama – više voća i povrća, manje brze hrane, brojanje kalorija. Međutim, stručnjaci upozoravaju da je slika mnogo šira: način na koji jedemo i odnos koji imamo prema hrani podjednako su važni kao i sam jelovnik.

Jedan od primera koji jasno pokazuje problem sa zdravom ishranom po svaku cenu jeste ortoreksija – poremećaj ishrane koji podrazumeva opsesivnu potrebu da se jedu isključivo „zdrave“ namirnice. Iako na prvi pogled deluje kao poželjna navika, osobe sa ovim problemom često imaju narušen kvalitet života i poteškoće u svakodnevnom funkcionisanju.

Zbog toga se sve više istraživanja okreće ideji da zdrav odnos prema hrani ne počinje na tanjiru, već u načinu na koji slušamo sopstveno telo - prenosi Danas.

Kako smo postali opsednuti dijetama

Savremeno shvatanje zdrave ishrane u velikoj meri je oblikovano još osamdesetih godina, kada je u zapadnim zemljama počela panika zbog porasta gojaznosti. Tada je fokus gotovo u potpunosti prebačen na ishranu kao glavni uzrok problema.

Ipak, nauka danas pokazuje da su uzroci gojaznosti mnogo složeniji i da stalni pritisak da se „jede zdravije“ nije doneo značajno poboljšanje. Naprotiv, kod mnogih je doveo do poremećenog odnosa prema hrani, telu i sopstvenom izgledu, piše Science Alert.

Slušanje tela kao nova strategija

Sve više pažnje dobija koncept intuitivne ishrane – pristupa koji podrazumeva osluškivanje signala koje telo šalje. To znači da jedemo kada smo gladni, prestajemo kada smo siti i biramo hranu u skladu sa potrebama organizma.

Na primer, osećaj gladi, pad energije ili želja za određenom vrstom hrane mogu biti znakovi da telu nedostaju konkretni nutrijenti. Isto tako, osećaj sitosti je signal da je vreme da se zaustavimo.

Istraživanja pokazuju da ovakav pristup može da poboljša i fizičko i mentalno zdravlje, kvalitet ishrane, pa čak i da bude povezan sa nižim indeksom telesne mase.

Okruženje koje otežava zdrave navike

Ipak, slušati sopstveno telo nije uvek lako. Okruženi smo brzom hranom, velikim porcijama i stalnim marketingom koji podstiče prejedanje. Takvo okruženje često nas udaljava od prirodnih signala gladi i sitosti.

Dodatni izazovi su ubrzan tempo života, nedostatak vremena i visoka cena kvalitetnih namirnica. Zbog toga mnogi, iako žele da se hrane zdravije, teško uspevaju da održe takve navike.

Šta zapravo funkcioniše

Stručnjaci ističu da zdrava ishrana ne treba da bude rigidna ni zasnovana na zabrani. Naprotiv, ključ je u ravnoteži i fleksibilnosti.

To znači:

obraćati pažnju na signale gladi i sitosti
ne deliti hranu na „dozvoljenu“ i „zabranjenu“
prihvatiti da hrana ima i društvenu i emocionalnu ulogu

Drugim rečima, zdrava ishrana nije samo nutritivna kategorija, već i deo svakodnevnog života i odnosa sa drugima.

Tri jednostavna koraka za početak

Prepoznajte signale tela
Obratite pažnju na to kada ste zaista gladni, a kada jedete iz navike ili dosade. Tokom obroka pokušajte da prepoznate trenutak kada ste siti.

Promenite pogled na „zabranjenu“ hranu

Ako postoji nešto što volite, ali izbegavate jer ga smatrate nezdravim, pokušajte da ga uključite u ishranu u manjoj meri. To često smanjuje osećaj krivice i potrebu za prejedanjem.

Jedite u društvu

Obroci nisu samo unos hrane, već i prilika za povezivanje. Porodični ručkovi ili zajedničke pauze na poslu mogu doprineti zdravijem odnosu prema ishrani.

Kada su pravila neophodna

Za osobe sa određenim zdravstvenim stanjima, poput dijabetesa ili celijakije, specifičan režim ishrane je obavezan. Ipak, čak i u tim slučajevima moguće je razviti zdrav odnos prema hrani i slušati potrebe sopstvenog tela.

Stručnjaci iz Good Housekeeping Instituta savetuju da pravilno korišćenje ciklusa pranja u mašini može drastično poboljšati rezultate i očuvati odeću.

Mnogi kada peru veš koriste ista tri programa. A veš mašine su danas dizajnirane da operu mnogo više.

Od predpranja za jake mrlje, preko ciklusa za osetljive tkanine, pa sve do dezinfekcije i samočišćenja mašine – pravilno podešavanje može produžiti vek vaše odeće i učiniti veš higijenski čistim, piše Goodhousekeeping.

Predpranje (Pre-Soak ili Pre-Wash)

Ciklus predpranja je upravo ono što naziv sugeriše: posebno podešavanje koje natapa veš u vodi i deterdžentu pre glavnog pranja. Idealan je za jako zaprljane stvari, poput blatnjavih sportskih uniformi, izbledelih peškira, sivih belih stvari ili posteljine sa osušenim mrljama.

Iako se razlikuje od modela do modela, ciklus predpranja obično traje između 15 i 30 minuta i može uključivati blago mešanje da se prljavština lakše odvoji. Tokom ovog koraka obično dodajete deterdžent ili specijalno sredstvo za predpranje. Kada predpranje završi, mašina automatski ispušta prljavu vodu, ponekad kratko centrifugira i prelazi direktno u glavno pranje - prenosi Danas.

Brzo pranje (Speed Wash)

Nemate mnogo vremena? Brzo pranje (ponekad označeno kao Quick Wash) je odlična opcija za blago zaprljane stvari koje samo trebaju osveženje — kao što je majica koju ste nosili sat vremena ili peškir kojim ste obrisali prolivenu vodu. Može se koristiti i za male količine jače zaprljanih stvari, poput odeće za trening. Samo pazite da prilagodite temperaturu vode i nivo zaprljanosti. Nemojte prepuniti bubanj ili koristiti za velike količine, jer odeća možda neće biti temeljno očišćena.

Boje (Colors)

Slično ciklusu za trajno peglanje koji se može naći na starijim mašinama, ovaj ciklus obično koristi hladniju vodu i nežniju centrifugu kako bi se očuvala intenzivnost boja, sprečilo bledenje i mešanje boja, kao i da se smanji gužvanje. Idealan je za garderobne klasike poput farmerki i stvari koje nisu previše osetljive, ali ipak zaslužuju malo više pažnje.

Glomazno ili posteljina (Bulky or Bedding)

Ovo podešavanje je namenjeno većim, težim predmetima koji upijaju mnogo vode, kao što su jastuci, prekrivači, jakne, vreće za spavanje i punjeni predmeti koji zahtevaju duže vreme pranja i srednju centrifugu da se spreči spljoštenost. Obično koristi više vode i duži ciklus pranja kako bi sve u bubnju bilo temeljno natopljeno i isprano.

Osetljive tkanine (Delicates)

Ovaj ciklus je nežniji prema tkaninama, jer koristi mekšu akciju pranja, nižu temperaturu vode i sporiju centrifugu. Na nekim mašinama može biti i kraći od ostalih ciklusa. Koristite ga za stvari poput donjeg rublja, perive svile ili bilo čega sa čipkom ili ukrasima.

Dezinfekcija (Sanitize)

Ovaj duži ciklus sa visokom temperaturom, koji često koristi paru, dizajniran je da ubije bakterije i alergene, što ga čini idealnim za jako zaprljane stvari poput sportske odeće, kuhinjskih ili kupatilskih peškira i svega što je bilo izloženo mikrobima, na primer ako je neko u kući bolestan. Ne koristite ga za svakodnevne količine ili osetljive predmete, jer koristi veoma vruću vodu i duži ciklus pranja.

Isperite i centrifugirajte (Rinse and Spin)

Ako ste već oprali odeću, ali nešto nije u redu — možda se deterdžent nije potpuno isprao ili je odeća predugo stajala u mašini — ciklus ispiranja i centrifugiranja ponavlja završni deo pranja da osveži veš bez ponovnog početka. Takođe je koristan za ručno oprane stvari koje samo trebaju završno ispiranje ili dodatno uklanjanje vode.

Samočišćenje (Self-Clean ili Tub Clean)

Ovaj ciklus nije za vašu odeću — namenjen je mašini. Pokrenite ciklus samočišćenja, ponekad nazvan Tub Clean, jednom mesečno. Ovaj posvećeni ciklus podešava vreme, mešanje i temperaturu vode kako bi uklonio nakupljeni deterdžent, plesan i neprijatne mirise iz bubnja. Ako proizvođač preporučuje, možete dodati izbeljivač; u suprotnom, dodajte prašak za čišćenje mašine za veš.

Optički vrtlozi – svojevrsne „rupe“ u svetlosti – mogu da se kreću brže od same svetlosti, a naučnici su sada prvi put uspeli i da ih direktno posmatraju.

Reč je o fenomenu poznatom kao fazne singularnosti, čije postojanje fizičari predviđaju još od sedamdesetih godina prošlog veka. Analogija je jednostavna: kao što se vrtlog u reci može kretati brže od vode koja ga okružuje, tako i „vrtlozi“ u svetlosnim talasima mogu nadmašiti brzinu same svetlosti u kojoj se formiraju.

Iako na prvi pogled zvuči kao kršenje osnovnih zakona fizike, to ipak nije slučaj. Prema Teorija relativnosti, ništa ne može putovati brže od svetlosti ako nosi masu, energiju ili informaciju. Optički vrtlozi, međutim, ne spadaju u tu kategoriju – oni su rezultat promena u strukturi talasa, a ne fizički objekti koji se kreću kroz prostor, piše Science Alert.

Svetlost nije tako jednostavna kao što izgleda

Iako ljudskom oku deluje homogeno, svetlost je zapravo složen fenomen. Može se ponašati i kao talas i kao čestica, a u određenim uslovima dolazi do pojave optičkih vrtloga – tačaka u kojima se talas „uvija“ poput spirale.

U samom centru tog uvijanja intenzitet svetlosti pada na nulu, stvarajući ono što naučnici opisuju kao tamnu tačku ili „rupu“ u svetlosnom polju.

Matematički modeli pokazuju da se takve singularnosti mogu međusobno privlačiti i ubrzavati kako se približavaju, dostižući brzine koje deluju kao da premašuju brzinu svetlosti.

„Kako se singularnosti suprotnog naboja približavaju, njihove putanje u prostor-vremenu moraju formirati kontinuiranu krivu u tački njihovog nestanka, što dovodi do ekstremnog ubrzanja neposredno pre toga“, navodi se u radu istraživača.

Zašto je ovo otkriće važno

Iako su slični efekti ranije primećeni u drugim fizičkim sistemima, njihovo posmatranje u svetlosti predstavljalo je poseban izazov. Problem je bio u tehnologiji – ovi procesi odvijaju se na izuzetno malim prostornim i vremenskim razmerama, što ih čini gotovo nemogućim za direktno praćenje.

Upravo tu dolazi do ključnog proboja.

Tim naučnika uspeo je da zabeleži ponašanje optičkih vrtloga u posebnom dvodimenzionalnom materijalu – heksagonalnom bor-nitridu. U njemu se javljaju takozvani fononski polaritoni, hibridni talasi koji kombinuju svetlost i vibracije atoma i kreću se znatno sporije od same svetlosti.

To usporavanje omogućilo je istraživačima da precizno prate kompleksne obrasce kretanja i sudaranja vrtloga.

Tehnologija koja vidi nezamislivo

Drugi ključni deo eksperimenta bila je napredna elektronska mikroskopija. Naučnici su koristili ultrabrzi mikroskop sposoban da beleži procese u vremenskim intervalima od svega nekoliko kvadrilionitih delova sekunde.

Eksperiment je ponavljan više puta, uz minimalne vremenske pomake između snimanja. Kombinovanjem stotina takvih zapisa, tim je uspeo da rekonstruiše čitav proces – od formiranja vrtloga do njihovog sudara i nestanka.

U tim trenucima, brzine koje su dostizali zaista su prelazile granicu brzine svetlosti – ali samo prividno, bez narušavanja fundamentalnih zakona fizike.

Šire implikacije: od zvuka do superprovodnika
Kako ističe fizičar Ido Kaminer sa Tehniona, ovo otkriće ima širi značaj nego što se na prvi pogled čini.

„Ovo nam otkriva univerzalne zakone koji važe za različite tipove talasa – od zvuka i fluida do kompleksnih sistema poput superprovodnika“, objašnjava on.

Nova metoda posmatranja omogućava naučnicima da mapiraju izuzetno osetljive procese na nanoskopskom nivou, što može imati primenu u razvoju naprednih materijala i tehnologija budućnosti.

Iako ideja o „nečemu bržem od svetlosti“ zvuči kao naučna fantastika, ovaj fenomen pokazuje koliko je priroda složenija nego što na prvi pogled deluje – i koliko još ima prostora za otkrića, čak i u nečemu tako svakodnevnom kao što je svetlost.

U subotu, 4. aprila u Kanjiži je održano Prvenstvo Srbije u rvanju grčko – rimskim stilom i ženskom rvanju za starije pionire (U15). Nastupili su takmičari 24 kluba sa teritorije Srbije, među kojima su bili i rvački somborskog Sokola. Najuspešniji su bili Mirko Rkman i Rade Šumonja koji su po treći put postali prvaci države.

Pored njih, rvači Sokola osvojili su i četiri bronzana odličja. Medaljama su se okitili: Vasilije Milić, Marko Galić, Marko Ivanišević i Pavle Cucić. Soko je u ekipnom plasmanu zauzeo četvrto mesto (69 bodova). Ispred njih su bili Potisje iz Kanjiže, Herkules iz Gornjeg Brega i Senta - piše somborsport.org.