Sombor.info

Kompanija KRAUSE je proširila svoj STABILO asortiman novim dvostrukim sklopivim stepenišnim merdevinama koje karakterišu široke površine za stajanje, visoka nosivost i praktična primena u profesionalnom okruženju. Ovi modeli su dizajnirani za maksimalnu stabilnost i bezbednost pri radu na visini.

Proširenjem asortimana u oblasti kompaktne tehnike penjanja, kompanija KRAUSE uvodi nove STABILO sklopive stepenike za profesionalnu upotrebu.

Profesionalne merdevine kao stabilno radno mesto

Ova serija namenjena je korisnicima kojima stepenik nije potreban samo za brz pristup visini, već kao redovno sredstvo za rad. Fokus je na udobnosti stajanja, stabilnosti i robusnoj izradi. Unutar STABILO linije proizvoda, modeli Doppel-KlappTritt 135 i 135 XL ističu se svojim premium „D-stepenicima“ dubine 135 mm i visokom nosivošću do 225 kg. Istovremeno, model Doppel-KlappTritt 80, kao kompaktnija varijanta, dopunjuje program za primene gde su ključni siguran oslonac i ušteda prostora pri rukovanju.

U svakodnevnom poslovanju postoje mnoge rutinske intervencije: to uključuje vizuelne preglede, naknadna podešavanja, komisioniranje, kratke provere održavanja ili ponavljajuće zahvate na fiksnim tačkama. Upravo u takvim situacijama, stepenice mogu brzo postati privremeno radno mesto. Tada nije važno samo koliko se lako „penje“, već i koliko se stabilno i udobno na njima stoji.

Maksimalna udobnost i sigurnost pri radu

Nove STABILO dvostrane sklopive stepenišne merdevine su zato dizajnirane tako da dubina gazišta i gornja stajaća površina direktno povećavaju praktičnu upotrebnu vrednost. Modeli 135 i 135 XL poseduju „Premium-D“ gazišta dubine 135 mm, koja pružaju veliku nagaznu površinu i stabilan položaj kada aktivnosti ne traju samo nekoliko sekundi, već nekoliko minuta i redovno se ponavljaju.

Gornje površine za stajanje su velikodušnih dimenzija i definišu jasan radni prostor: modeli Doppel-KlappTritt 80 i 135 nude stajaću površinu od 420 mm × 300 mm, dok model Doppel-KlappTritt 135 XL nudi površinu od 600 mm × 300 mm. Na taj način se stepenice mogu koristiti ne samo kao sredstvo za penjanje, već i kao planirano, stabilno radno mesto.

Pored udobnosti i površine za stajanje, nosivost je ključni faktor pri izboru – naročito tamo gde je dodatna težina alata, materijala ili opreme uobičajena, ili gde se želi veća rezerva sigurnosti. Dvostruke preklopne stepenice 135 i 135 XL dizajnirane su za maksimalno opterećenje do 225 kg. Time se jasno pozicioniraju za zahtevne uslove rada u kojima se stepenice često pomeraju i redovno koriste u svakodnevici, a da pritom stabilnost i kvalitet izrade nikada ne dolaze u pitanje.

Napredna konstrukcija i digitalno upravljanje opremom

STABILO dvostrani sklopivi nogari (merdevine) poseduju visokootporne, ušrafljene aluminijumske zglobove i velike dimenzije krakova koji su dizajnirani za velika opterećenja. Ugaona ojačanja služe za dodatnu stabilizaciju, dok sigurnosna blokada pri rasklapanju osigurava stabilnost i olakšava rukovanje prilikom otvaranja i zatvaranja. Spoj između gazišta i kraka je takođe presudan kada je proizvod u stalnoj upotrebi. U seriji STABILO koristi se visokootporni spoj gazišta i kraka metodom porubljivanja sa ravnim završetkom bez oštrih ivica. Sve to je upotpunjeno profilisanim, ojačanim Premium-D gazištima, koja omogućavaju bezbedan uspon i udobno stajanje, a istovremeno ispunjavaju zahteve standarda TRBS 2121-2 za korišćenje gazišta kao radnog mesta.

Pored performansi samog proizvoda, u poslovnom kontekstu sve više na značaju dobija i organizacija ispitivanja i dokumentacije. Zbog toga su nove STABILO dvostruke sklopive stepenice (merdevine) već u fabrici opremljene wosatec QR kod nalepnicom.

Pomoću wosatec veb-aplikacije, stepenice se mogu jasno identifikovati i uneti u digitalni sistem za upravljanje radnom opremom. Ispitivanja, rezultati testova i dokumenti mogu se direktno dodeliti odgovarajućem sredstvu za rad i dostupni su centralizovano, bez potrebe za papirnim dokazima ili rasutom dokumentacijom. Istovremeno, ovo rešenje automatski podseća na termine redovnih provera, čime odgovorna lica uvek imaju uvid u intervale ispitivanja i mogu jednostavnije i transparentnije da organizuju procese kontrole u svakodnevnom radu.

Početak 2026. godine doneo je značajne promene na tržištu rada u Srbiji, sa minimalnom zaradom koja je skočila na 551 evro, što predstavlja porast od 10 odsto. U takvom kontekstu, pitanje koje se nameće svakom zaposlenom ili osobi koja traži posao je jednostavno - u kojim oblastima će novčanici zaista biti puniji?

Prema podacima i analizama stručnjaka, informacione tehnologije (IT) i dalje vode kao sektor sa najvećom dodatom vrednošću po zaposlenom. Kontinuirana digitalna transformacija svih grana privrede, od bankarstva do proizvodnje, osigurava stalnu potražnju za programerima, analitičarima podataka, specijalistima za kiberbezbednost i digitalnim marketingom - piše Nova.

Značajan rast zabeležen je i u zdravstvenom sektoru i uslugama nege. Starenje populacije i sve veći naglasak na preventivnoj zdravstvenoj zaštiti stvaraju stalnu potražnju ne samo za lekarima i medicinskim sestrama, već i za fizioterapeutima, nutricionistima, gerontolozima i drugim specijalistima u zdravstvenoj i socijalnoj brizi.

Potom, interesantna je i oblast finansija i menadžment, gde značajnu ulogu u ovoj godini čine investicioni bankari, glavni finansijski direktori (CFO), poreski direktori, glavni izvršni direktori (CEO)...

U najisplativija zanimanja ubrajaju se i advokati, posebno oni koji rade samostalno, kao i stručnjaci u sektoru obnovljivih izvora energije.

Informacione tehnologije

Brz razvoj novih tehnologija i velika potražnja za IT stručnjacima doveli su do toga da poslodavci pored fakulteta sve više cene i kvalitetne kurseve i programe sertifikacije na kojima se kandidati obučavaju za praktičan rad. To potvrđuje i jedno američko istraživanje, prema kome čak četvrtina profesionalnih developera nema fakultetsko obrazovanje, dok je skoro 90 odsto njih samostalno ili putem onlajn-kursa naučilo neki novi programski jezik.

Svako ko se bavi informacionim tehnologijama zarađuje prilično dobro, a plate IT stručnjaka variraju u zavisnosti od više faktora, kao što su nivo iskustva, specijalizacija, lokacija i tip kompanije. U nekim slučajevima, posebno za visoko kvalifikovane stručnjake ili one sa specifičnim veštinama, plate mogu dostići i 7.500 evra mesečno i oni su mahom angažovani u stranim firmama.

Zdravstvo

Plate u zdravstvu variraju u zavisnosti od specijalizacije, iskustva i lokacije. U Srbiji, prosečna plata medicinskih radnika može se kretati od 60.000 do 150.000 dinara mesečno, dok specijalisti, kao što su hirurzi ili anesteziolozi, mogu zarađivati i više, često i do 200.000 dinara ili više, u zavisnosti od bolnice i dodatnih angažmana.

Najplaćeniji medicinski radnici obično su specijalisti u oblasti hirurgije, anesteziologije i kardiologije, ali plate mogu značajno varirati između javnog i privatnog sektora. U privatnim klinikama, plate mogu biti znatno više nego u javnim zdravstvenim ustanovama, pa čak i oko 400.000 dinara.

Finansije

Plate u bankarstvu su različite u zavisnosti od pozicije, iskustva i lokacije.

Prosečna plata bankara u Srbiji ide do 120.000 dinara mesečno, u zavisnosti od pozicije i banke.

Međutim, investicioni bankari obično zarađuju mnogo više, sa prosečnim platama koje mogu biti između 150.000 i 300.000 dinara mesečno, a u nekim slučajevima i više, posebno ako su uključeni u veće transakcije ili projekte.

Njima su rame uz rame i poreski direktori - u zavisnosti od veličine kompanije ili institucije u kojoj rade, njihova plata može biti i do 250.000 dinara.

Advokati

Plate advokata mogu značajno varirati u zavisnosti od iskustva, specijalizacije, lokacije i tipa pravne firme u kojoj rade.

U proseku, advokati u Srbiji mogu zarađivati od 60.000 do 150.000 dinara mesečno na početku karijere.

Iskusniji advokati ili oni koji rade u velikim firmama mogu zarađivati i više, često i preko 300.000 dinara mesečno.

Ukoliko advokati imaju sopstvenu praksu ili se bave specijalizovanim oblastima prava, njihova primanja mogu biti još veća - i po nekoliko hiljada evra.

Stručnjaci u sektoru obnovljivih izvora energije

Plate stručnjaka u sektoru obnovljivih izvora energije variraju u zavisnosti od pozicije, iskustva, lokacije i specifične oblasti u kojoj rade. Uopšteno, stručnjaci u ovom sektoru mogu zarađivati do 2.500 evra mesečno, a u nekim slučajevima i više, posebno za visoko kvalifikovane pozicije ili menadžment.nnOpis posla stručnjaka u obnovljivim izvorima energije može uključivati:

Najplaćeniji su oni koji rade na novim tehnologijama za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora kao što su solarna, vetro, hidroenergija i biomasa.

Tu su i stručnjaci za projektovanje sistema - planiranje i dizajniranje sistema za korišćenje obnovljivih izvora energije, uključujući solarne panele, vetroturbine i druge tehnologije.

Ekipa serije "Državni posao" najavila je da se projekat privremeno zaustavlja.

Dejan Ćirjaković (Boškić), Dimitrije Banjac (Đorđe Čvarkov) i Nikola Škorić (Dragan Torbica), oglasili su se putem zvaničnih društvenih mreža "Državnog posla" i saopštili da serija neko vreme neće biti emitovana.

U obraćanju publici, nagovestili su da pauza može biti kratka, ali i znatno duža.

Glumci koji su godinama činili okosnicu ovog popularnog formata, emitovanog najpre na RTV Vojvodina, a kasnije i na SuperStar TV, oprostili su se od publike na sebi svojstven način.

Nikola Škorić, koji tumači Dragana Torbicu, rekao je:

„Šta reći? Evo, nije prošlo 14 godina ni 2.545 epizoda, a mi smo, eto, došli u situaciju da pravimo malu pauzu, ili baš… baš… baš veliku pauzu. Šta ćeš...“

Njegov kolega Dejan Ćirjaković, poznat publici kao Boškić se nadovezao:

„Jednostavno, ugovor je istekao, nismo dobili novi, i to baš u momentu kad sam hteo u ličnoj karti da promenim ime u Boškić. Šta ćeš.“

Kratku poruku imao je i Dimitrije Banjac, koji glumi Čvarkova:

„To bi bilo to. Hvala vam za sve ove godine što ste nas gledali. Jedva čekamo da se vidimo ponovo“.

Na kraju videa ostavljena je i poruka: „Do skorog viđenja, pozdravlja vas ekipa ‘Državnog posla'“.

Čak i potpuno zdravi ljudi često u svom organizmu nose viruse kojih nisu ni svesni. Ti „prikriveni“ patogeni mogu godinama ostati neaktivni, ne izazivajući nikakve simptome, ali u određenim okolnostima mogu se ponovo aktivirati i dovesti do bolesti. Dok miruju, uspešno izmiču imunološkom sistemu, čime izbegavaju potpuno uklanjanje iz tela.

Nova studija baca dodatno svetlo na uobičajene viruse koji se kriju unutar ćelija zdravih ljudi, kao i na količinu virusa koju ljudi obično nose, piše Science alert.

Tim istraživača sa „Harvard Medical School“ analizirao je podatke iz uzoraka krvi i pljuvačke više od 917.000 ljudi iz tri medicinske baze podataka. Proučavali su obrasce količine virusne DNK koja cirkuliše u telu kada infekcije ne prelaze u bolest, prenosi N1.rs.

Analizom genetskih fragmenata izračunavali su takozvano virusno opterećenje, meru koja pokazuje koji su virusi prisutni i koliko se imuni sistem uspešno bori protiv njih.

Istraživači su povezali nivo virusnog opterećenja sa određenim delovima ljudske DNK, dovodeći u vezu genetske karakteristike sa faktorima poput starosti i pola, kao i sposobnošću organizma da potisne viruse.

Čak i najzdraviji među nama obično nose viruse u svom telu.

Ovi „skriveni“ virusi mogu se kasnije ispoljiti kao bolest, ali u suprotnom ostaju uspavani, izbegavajući detekciju kako ne bi bili potpuno eliminisani.

„Dolazimo do tačke gde možemo koristiti ljudsku genetiku da odgovorimo na osnovna pitanja o bolestima koje izazivaju virusi“, rekao je genetičar i glavni autor Nolan Kamitaki.

Podaci su otkrili 82 specifične lokacije u ljudskom genomu povezane sa količinom virusne DNK, naročito u takozvanom Major Histocompatibility Complex (MHC) – ključnom kontrolnom centru imunog sistema.

Uočeni su i različiti obrasci kod pojedinih virusa. Na primer, Epstein-Barr virus (EBV) postaje češći sa godinama, dok se herpes virus HHV-7 smanjuje nakon srednjih godina. Nivo EBV-a raste tokom zime, a opada tokom leta, dok su drugi virusi stabilniji.

Korišćenjem statističke metode poznate kao Mendelian randomization, istraživači su dodatno ispitali veze između virusa i određenih bolesti.

Tim je utvrdio da visok nivo EBV-a predstavlja direktan faktor rizika za razvoj Hočkinovog limfoma kasnije u životu.

Međutim, ista veza nije potvrđena između EBV-a i multiple skleroze, iako je poznato da EBV može pokrenuti ovu bolest.

Ovo je zanimljivo jer ukazuje da veza između multiple skleroze i EBV-a zavisi od načina na koji imuni sistem reaguje na virus, a ne samo od količine virusa u telu.

„Ovaj nalaz pokazuje zašto su istraživanja virusa u velikim genetskim bazama podataka važna“, dodaje Kamitaki.

Kada je reč o vezi između EBV-a i Hočkinovog limfoma, rezultati ukazuju na to da bi antivirusni lekovi potencijalno mogli smanjiti rizik – ali tu hipotezu tek treba potvrditi.

Na virusno opterećenje utiču i faktori koji nisu genetski, uključujući starost, pol i pušenje. Većina virusa bila je češća kod muškaraca nego kod žena.

Istraživači mogu dalje razvijati ove nalaze kako bi bolje razumeli zašto se rizik od bolesti razlikuje među ljudima – čak i kada nose iste viruse.

Ovi virusi su rasprostranjeniji nego što se misli. Tri virusa koje su istraživači pratili, poznata kao anelovirusi, prisutna su kod 80 do 90 odsto opšte populacije, ali njihov odnos sa bolestima još uvek nije potpuno razjašnjen.

Važno je imati na umu da su, zbog podataka o sekvenciranju genoma koje su koristili, istraživači u ovoj studiji analizirali samo DNK viruse, koji se skrivaju u DNK i „preuzimaju“ njene funkcije.

Dodatna istraživanja mogla bi obuhvatiti i RNK viruse, poput koronavirusa, koji funkcionišu na drugačiji način.

Takođe, na naše zdravlje ne utiču samo trenutne infekcije. Ponekad i drevni virusi, koji su se pre mnogo vremena „ugradili“ u naš genom, ali su izgubili sposobnost razmnožavanja, i dalje mogu na neobične načine uticati na organizam.

„Zapanjujuće je koliko nam DNK može otkriti o dinamičnim biološkim procesima i načinima na koje naše navike, geni i biologija oblikuju te procese“, kaže genetičar Stiven Mekerol.

Zašto brzinomeri u automobilima pokazuju veću maksimalnu brzinu od stvarne.

Mnogi vozači su se makar jednom zapitali zašto brzinomer u automobilu pokazuje mnogo veću maksimalnu brzinu od one koju vozilo realno može da dostigne.

Dobar primer je Volkswagen Up, koji u pojedinim verzijama jedva prelazi 160 km/h, dok skala na instrument tabli ide čak do 220 km/h.

Razlog za to nije slučajan. Proizvođači instrumente često dizajniraju tako da se brzine između 100 i 130 km/h, nalaze u centralnom i najpreglednijem delu skale.

Na taj način vozač lakše očitava brzinu pri svakodnevnoj vožnji na auto-putu, piše Revija HAK.

Pored praktičnosti, postoji i marketinški efekat. Kada i mali gradski automobil ima brzinomer koji se završava na 220 km/h, stvara se utisak da vozilo poseduje bolje performanse nego što motor zaista može da pruži.

Tu je i faktor uštede u proizvodnji. Mnogi proizvođači koriste istu instrument tablu za više verzija modela, od osnovnih do snažnijih motorizacija.

Umesto razvoja različitih skala za svaku verziju, jednostavnije je i jeftinije zadržati jedan univerzalni brzinomer.

Zato nije neobično da i automobil od 80 KS ima skalu koja "obećava" brzine rezervisane za znatno jače modele – iako je u praksi nikada neće dosegnuti.

Uskrs se bliži, a sa njim i jedna od najlepših tradicija – farbanje jaja. Dok se mnogi već pripremaju i biraju tehnike, prirodno bojenje ostaje jedan od najproverenijih i najupečatljivijih načina da dobijete lepe, autentične nijanse. Ova metoda, osim što je jednostavna i bez veštačkih dodataka, daje izuzetno efektne rezultate koji svake godine iznova oduševljavaju.

Farbanje jaja prirodnim bojama – recept i trikovi

Farbanje jaja prirodnim bojama je najstariji i najzdraviji način ukrašavanja, a uz nekoliko provereno dobrih mera i trikova daje izuzetno lepe i postojane rezultate:

Najbolje je koristiti bela jaja, jer se na njima boje jasnije vide, ali i braon mogu dati lepe, toplije tonove - piše Danas.
Pre farbanja, jaja operite u mlakoj vodi sa malo sirćeta kako biste uklonili masnoću i omogućili da se boja ravnomerno primi.

Koliko svakog sastojka je potrebno za najbolji efekat?

Za pripremu prirodnih boja važi jednostavno pravilo: što više sastojaka koristite i što je duže vreme stajanja, to će nijanse biti intenzivnije.

Za najpopularniju tehniku sa lukovinom potrebno je oko 2 do 3 pune šake suve ljuske crnog luka na oko 1 litar vode, što daje bogate braon i crvenkaste tonove.
Za žutu boju koristi se 2 do 3 pune kašike kurkume (po želji i više za jači efekat) na 1 litar vode.
Ako želite roze nijanse, potrebno je 2 srednje cvekle (oko 200–300 grama) isečene i kuvane u 1 litru vode, dok borovnice (oko jedne šolje ili 150 grama) daju plavičaste tonove.
Crveni kupus, u količini od pola glavice na 1 do 1,5 litara vode, takođe daje plave nijanse, naročito ako jaja duže odstoje.
Za tamne, gotovo ljubičaste tonove sa blagim sjajem, jaja se mogu kuvati direktno u crvenom vinu (oko 750 ml do 1 litar, bez dodavanja vode).

Postupak

Postupak je isti za sve varijante:

Izabrani sastojak (u gorenavedenoj količini) kuvajte vodi 15 do 30 minuta kako bi se oslobodio pigment.
Dodajte 1 do 2 kašike sirćeta i ubacite jaja.
Kuvajte ih oko 10 minuta na umerenoj temperaturi, a za dublju i postojaniju boju preporučuje se da jaja ostanu u toj tečnosti još nekoliko sati ili preko noći u frižideru.

Važno je da jaja stavljate u hladnu vodu i kuvate bez naglog ključanja kako ne bi popucala.
Za dekorativne šare možete pre kuvanja na jaje prisloniti list biljke, umotati ga u komad najlona ili stare čarape i učvrstiti – nakon farbanja dobićete prirodan otisak.
Kada se jaja osuše, blago ih premažite uljem i ispolirajte krpom kako biste dobili lep sjaj i dodatno naglasili boju.
Uz malo strpljenja i prave mere, prirodno farbana jaja mogu izgledati elegantno i autentično, često i lepše od onih dobijenih kupovnim bojama.

Četvoro astronauta NASA misije Artemis II ušlo je u gravitacionu sferu uticaja Meseca rano jutros, leteći putem koji će ih uskoro odvesti na tamnu, suprotnu stranu Meseca.

Tako će postati ljudi koji su do sada leteli najdalje od Zemlje.

Do jedan posle ponoći, po srpskom vremenu, dostići će maksimalnu udaljenost od Zemlje - približno 252.757 milja (oko 406.700 kilometara), što je 4.102 milje (oko 6.600 kilometara) više od rekorda koji je držala posada Apolo 13, postignutog pre 56 godina, prenosi Rojters.

Na orbitu udaljene strane Meseca stići će Reid Vajzman (Reid Wiseman), Viktor Glouver (Victor Glover), Kristina Koč (Christina Koch) i Džeremi Hensen (Jeremy Hansen).

Misija je deo šireg programa Artemis. Ova serija misija vredna više milijardi dolara ima za cilj da vrati astronaute na površinu Meseca do 2028. godine, pre nego što to učini Kina, i da uspostavi dugoročnu prisutnost SAD na Mesecu tokom naredne decenije, gradeći lunarnu bazu koja će služiti kao testna stanica za eventualne buduće misije na Mars.

Četvoročlana posada se neće iskrcati na Mesec, već ima zadatak, između ostalog, da pošalje podatke i fotografije sa putovanja.

Tim od više desetina naučnika, smeštenih u Sobi za naučnu evaluaciju u NASA Džonson spejs centru u Hjustonu, praviće beleške dok astronauti, koji su proučavali niz lunarnh fenomena kao deo priprema za misiju, opisuju svoje uvide u realnom vremenu.

Tokom predstojećih uskršnjih praznika, obaveštavamo vas da će radno vreme Galerije Kulturnog centra biti izmenjeno.
U petak, subotu i ponedeljak galerija će raditi od 9 do 13 časova, dok će nedelja biti neradni dan.

Odigrani su preostali mečevi 21. kola PFL Sombor. Radnički je došao do boda u poslednjim trenucima susreta, dok je Kordun poražen u Selenči. Obrovčani su na Gradskom stadionu poveli u 18. minutu golom Tihomira Beljina. Izjednačenje je „palo“ u poslednjem minutu kada je Dragan Repac pogodio za izjednačenje.

Kordunaši su doživeli 11. prvenstveni poraz. Gol odluke u četvrtom minutu nadoknade prvog poluvremena postigao je Marko Popržen. Zapisnik… U derbiju začelja Slavija je bila bolja od Mladosti, dok je BSK ubedljivo porazio Polet iz Sivca golovima Veljka Vukadinovića (29 i Dejana Stankovića. Da podsetimo, ŽAK je u subotu „demolirao“ Rusin, Ravangrad je dobio Lipar, dok je Dinamo 1923 poražen u Crvenki.

Tabela: ŽAK 57, BSK 43, Rusin 40, Crvenka 34, Dinamo 1923 – 32, Lipar 30, Polet (S) 28, ČSK 28, Ravangrad 2018 – 26, Borac 46 – 26, Kordun 26, Krila Krajine 26, Radnički 25, Slavija 23, Krivanj 22, Mladost 9.

Parovi narednog (22) kola: Mladost – Žak, Rusin – Crvenka, Dinamo 1923 – Radnički, Borac 46 – BSK, Polet (S) – Ravangrad 2018, Lipar – Krivanj, Kordun – Krila Krajine, ČSK – Slavija - piše somborsport.org.

Elektronsko podnošenje prijave vrši se jednostavnim popunjavanjem onlajn obrasca, pri čemu se sva potrebna dokumenta automatski pribavljaju iz Matične knjige rođenih i Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.

Predškolska ustanova „Bambi“ Kula obaveštava roditelje da je počeo upis dece za narednu radnu godinu. Konkurs je otvoren od 6. aprila do 6. maja 2026. godine, a prijave se podnose isključivo elektronskim putem, preko usluge „eVrtić“ na Portalu eUprava.

Elektronsko podnošenje prijave vrši se jednostavnim popunjavanjem onlajn obrasca, pri čemu se sva potrebna dokumenta automatski pribavljaju iz Matične knjige rođenih i Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.

Nakon podnošenja zahteva, predškolska ustanova dodeljuje delovodni broj i putem Portala obaveštava podnosioca o daljim koracima.

Važno je naglasiti da roditelji ne treba da pripremaju dokumentaciju, osim u slučaju da pripadaju društveno osetljivim grupama, kako je navedeno u zvaničnom obaveštenju.

Pravo na prijavu imaju i roditelji dece koja su na prethodnom konkursu ostala na listi čekanja – i oni su u obavezi da ponovo podnesu prijavu.

Za pojedine kategorije (roditelji koji nisu državljani Republike Srbije, deca samohranih roditelja, deca žrtava porodičnog nasilja, deca sa smetnjama u psihofizičkom razvoju, kao i deca iz porodica koje koriste neki oblik socijalne zaštite), prijava se takođe može podneti elektronski, ali je neophodno dostaviti dodatnu dokumentaciju. Dokumenta se mogu poslati na mejl: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili predati lično u PU „Bambi“ Kula, Josipa Kramera 19.