Sombor.info

Mnogi ljudi i dalje mešaju stil sa novcem.

Neki i dalje misle da se stil ogleda u dizajnerskoj garderobi, skupim satovima, uglađenom govoru ili sposobnosti da naruče vino bez gledanja u meni. Ali prava klasa nikada nije zavisila od bogatstva.

Sajt SpiritHack piše da je suština sila je jednostavna: mnogo manje ima veze sa onim što posedujete, a mnogo više sa načinom na koji se ponašate i odnosite prema svetu.

Ona se vidi u uzdržanosti. U manirima. U samopoštovanju. U načinu na koji se ophodite prema ljudima kada od toga nemate nikakvu korist - prenosi Nova.

Osoba sa klasom nije glasna. Ne traži pažnju. Ne mora ništa da dokazuje.

Postoji neka tiha mera u njenom ponašanju.

I najčešće, oni koji je imaju, nisu ni svesni koliko je retka.

Evo 9 znakova da imate istinski otmenu ličnost, čak i ako nikada niste imali novac.

Prema svima se odnosite s poštovanjem, ne samo prema onima od kojih imate koristi Ovo je jedan od najjasnijih znakova prave klase. Ne postajete ljubazni samo kada vam neko može biti važan, koristan ili uticajan. Konobara tretirate s istim poštovanjem kao direktora. Ne gledate s visine na ljude koji rade obične poslove i ne koristite stres kao izgovor za nepristojnost.

Nemate potrebu da se dokazujete

Ljudi sa stilom ne osećaju potrebu da stalno ističu svoje uspehe. Ne dominiraju razgovorom, ne ubacuju poznata imena u svaku priču i ne pretvaraju svaku situaciju u demonstraciju sopstvene važnosti. Sigurni su u sebe, pa im nije potrebna stalna potvrda drugih.

Umete da učinite da se drugi osećaju prijatno

Neki ljudi unesu napetost gde god se pojave, dok drugi stvaraju osećaj opuštenosti. Oni slušaju, uključuju druge u razgovor i ne čine da se neko oseća manje vredno. Prava klasa nije u pokazivanju statusa, već u tome da se drugi osećaju poštovano.

Imate standarde, ali niste snob

Otmeni ljudi imaju kriterijume, ali nisu arogantni zbog toga. Ne poistovećuju ukus sa superiornošću i ne gledaju s visine na one koji su drugačiji. Znaju da uživaju u kvalitetu bez potrebe da to nameću drugima.

Ne ogovarate na zloban način

Razgovori o drugima su normalni, ali postoji granica. Ljudi sa klasom ne uživaju u ponižavanju drugih, ne koriste tuđe slabosti kao zabavu i ne šire tračeve radi pažnje. Znaju kada treba da prećute.

Ostajete pribrani kada drugi izgube kontrolu

Jedan od najjačih znakova klase je kontrola emocija. Ne pravite scene zbog sitnica i ne prenosite svoje raspoloženje na druge. Znate da zastanete i reagujete promišljeno, čak i pod pritiskom.

Velikodušni ste na tih način

Istinski otmeni ljudi ne traže priznanje za svoju dobrotu. Primećuju male stvari, pomažu bez uslovljavanja, zahvaljuju se iskreno i dele zasluge. Njihova velikodušnost dolazi iz obzira prema drugima.

Ne jurite trendove da biste se osećali vredno

Ne morate da pratite svaki trend da biste se osećali bitno. Imate sopstveni kompas i ne zavisite od spoljašnjeg odobravanja. Radije birate autentičnost nego popularnost.

Nosite se dostojanstveno, čak i kada život nije bio lak

Najdublji oblik klase ne dolazi iz lagodnog života. Nastaje kroz izazove, razočaranja i borbe. Ljudi sa pravom klasom ne dozvoljavaju da ih teškoće učine ogorčenima. Zadržavaju dostojanstvo, empatiju i ljudskost.
Ako ste prošli kroz teške trenutke, a i dalje nastojite da budete smireni, pristojni i puni poštovanja – postoji velika verovatnoća da imate nešto vrednije od novca.

Imate klasu u njenom najdubljem značenju.

Od minimalističkih tetovaža na zglobu do celih „rukava“, umetnost na telu postala je toliko rasprostranjena da više nikoga ne iznenađuje. I dok je lično značenje tetovaže obično jasno, njeni biološki efekti ostaju uglavnom nevidljivi.

Kada mastilo jednom uđe u telo, ono ne ostaje samo na mestu. Ispod kože, pigmenti ulaze u interakciju sa imunološkim sistemom na načine koje nauka tek počinje da razume.

Tetovaže se generalno smatraju bezbednim, ali sve više istraživanja pokazuje da mastila nisu biološki inertna. Ključno pitanje više nije da li unošenje stranih supstanci utiče na organizam, već koliko su one potencijalno toksične i kakve posledice mogu imati dugoročno.

Mastila za tetoviranje su složene hemijske mešavine. Sadrže pigmente koji daju boju, tečnosti koje omogućavaju ravnomerno nanošenje, konzervanse i različite nečistoće. Mnogi pigmenti prvobitno su razvijeni za industrijsku upotrebu, poput auto-lakova, plastike ili tonera za štampače, a ne za ubrizgavanje u ljudsku kožu.

U nekim mastilima nalaze se tragovi teških metala poput nikla, hroma, kobalta, a ponekad i olova. Ove supstance mogu biti toksične i poznate su po tome što izazivaju alergijske reakcije i preosetljivost organizma.

Osim toga, mastila mogu sadržati i organska jedinjenja poput azo-boja i policikličnih aromatičnih ugljovodonika. Azo-boje se široko koriste u tekstilu i plastici, ali se pod određenim uslovima, kao što su izlaganje suncu ili lasersko uklanjanje tetovaže, mogu razložiti u potencijalno opasne supstance povezane sa oštećenjem DNK i razvojem raka.

Crna mastila, koja se često prave od čađi, mogu sadržati jedinjenja koja se povezuju sa kancerogenim efektima. S druge strane, obojena mastila, naročito crvena, žuta i narandžasta, češće izazivaju alergije i dugotrajne upale.

Proces tetoviranja podrazumeva ubrizgavanje mastila duboko u dermis. Organizam to prepoznaje kao strano telo i pokušava da ga ukloni, ali su čestice prevelike da bi bile potpuno izbačene. Zato ostaju zarobljene u ćelijama kože, što tetovaže čini trajnim.

Međutim, mastilo ne ostaje samo u koži. Istraživanja pokazuju da čestice mogu putovati kroz limfni sistem i zadržavati se u limfnim čvorovima. Dugoročni efekti toga još nisu u potpunosti poznati, ali činjenica da su limfni čvorovi ključni za imuni odgovor izaziva zabrinutost.

Uticaj na imuni sistem

Nedavna istraživanja sugerišu da pigmenti iz tetovaža mogu uticati na imunitet, izazvati upalne procese i čak oslabiti reakciju organizma na određene vakcine. Mastilo preuzimaju imune ćelije, a kada one odumru, oslobađaju signale koji produžavaju stanje upale i aktiviraju imuni sistem.

Zabeleženo je i da prisustvo mastila na mestu primanja vakcine može promeniti imuni odgovor, pa je u nekim slučajevima primećena slabija reakcija na vakcinu protiv kovida. To ne znači da su vakcine nebezbedne, već da pigmenti mogu uticati na komunikaciju između imunih ćelija.

Rizici i dugoročne posledice

Za sada ne postoje čvrsti dokazi da tetovaže direktno uzrokuju rak kod ljudi, ali laboratorijska istraživanja ukazuju na moguće rizike. Problem je što se mnoge bolesti razvijaju decenijama, pa je teško pratiti dugoročne posledice.

Najčešće zdravstvene komplikacije su alergijske reakcije i upale. Posebno je problematična crvena boja, koja može izazvati svrab, otok i stvaranje granuloma malih upalnih čvorića koje telo formira kako bi izolovalo strane materije.

Ove reakcije mogu se javiti i mesecima ili godinama nakon tetoviranja, često pod uticajem sunca ili promena u imunitetu. Hronične upale mogu dodatno povećati rizik od različitih bolesti, naročito kod osoba sa oslabljenim imunitetom.

Postoji i rizik od infekcija, kao i kod svake procedure koja narušava integritet kože. Loša higijena može dovesti do bakterijskih infekcija, hepatitisa ili retkih, ali ozbiljnih oboljenja.

Jedan od najvećih problema jeste nedovoljna regulacija. U mnogim zemljama mastila za tetoviranje nisu strogo kontrolisana kao kozmetika ili medicinski proizvodi, pa proizvođači često ne moraju da navode sve sastojke. Evropska unija je uvela stroža pravila, ali globalno gledano, kontrola je i dalje neujednačena.

Tetovaže kao trajno izlaganje hemiji

Za većinu ljudi tetovaže ne izazivaju ozbiljne zdravstvene probleme, ali nisu bez rizika. One unose u telo supstance koje nisu predviđene da tu ostanu dugoročno, a neke od njih mogu biti štetne u određenim uslovima.

Najveća zabrinutost odnosi se na kumulativni efekat – kako tetovaže postaju veće, brojnije i šarenije, raste i ukupna količina hemikalija u organizmu. U kombinaciji sa sunčevim zračenjem, starenjem ili uklanjanjem laserom, moguće posledice još nisu u potpunosti istražene.

Tetovaže ostaju snažan oblik ličnog izražavanja, ali istovremeno predstavljaju i dugotrajno izlaganje hemijskim supstancama. Iako trenutno nema dokaza o širokoj opasnosti, sve veći broj istraživanja ukazuje na pitanja na koja nauka tek treba da da konačne odgovore.

Kako popularnost tetoviranja raste širom sveta, potreba za strožom regulacijom, većom transparentnošću i dodatnim istraživanjima postaje sve očiglednija.

Izvor: The Conversation

Nik Poup, nekadašnji zvaničnik britanskog Ministarstva odbrane zadužen za istraživanje neidentifikovanih letećih objekata, preminuo je u 60. godini, preneli su britanski mediji.

Poup je radio u Ministarstvu odbrane više od dve decenije, a od 1991. do 1994. godine vodio je projekat poznat kao "NLO desk", u okviru kog su analizirani izveštaji o neidentifikovanim pojavama u vazdušnom prostoru Velike Britanije, sa posebnim fokusom na bezbednost i potencijalne pretnje.

Vest o njegovoj smrti saopštila je njegova supruga, navodeći da je preminuo nakon borbe sa uznapredovalim rakom jednjaka.

Tokom karijere, Poup je učestvovao u analizama nekih od najpoznatijih britanskih slučajeva, uključujući misteriozni incident sa NLO-om u Rendlšamu, poznatom kao britanski "Rozvel", koji se dogodio 1980. godine.

Taj slučaj, koji uključuje svedočenja vojnog osoblja o neobičnim svetlosnim pojavama i mogućem sletanju letelice, i dalje nije dobio konačno objašnjenje - piše B92.

Poup, koji je radio na proceni potencijalnog uticaja na nacionalnu bezbednost i bezbednost avijacije, nakon prijavljenih viđenja NLO, rekao je da je broj viđenja daleko veći nego što većina ljudi misli i procenjuje da ih je u proseku bilo do 300 godišnje.

Nakon odlaska iz državne službe, Poup je postao javni komentator i autor na temu neidentifikovanih letećih objekata i potencijalnog vanzemaljskog života, često gostujući u medijima i dokumentarnim emisijama.

Tokom poslednjih nedelja života nastavio da daje intervjue i učestvuje u javnim raspravama o toj temi.

Kardiolozi su se složili u jednom, a to je da šetanje umnogome pomaže kod zdravlja srca.

Navike je često teško promeniti, naročito kada živimo ubrzano, ali kardiolozi ističu da i male svakodnevne rutine mogu značajno uticati na zdravlje srca.

"Veoma je važno razumeti naše dnevne rutine i navike jer utiču na ishranu, fizičku aktivnost i mentalno zdravlje“, kaže kardiolog dr. Srihari S. Naidu za Parade.

Dodaje i da "navike stvaraju okruženje u kojem živimo, a upravo u tom okruženju moramo održavati zdravlje srca".

Problem je što se najviše fokusiramo na jutro i veče, dok veliki deo dana, naročito na poslu, provodimo sedeći i pod stresom. Upravo zato kardiolozi naglašavaju jednu ključnu naviku: popodnevnu šetnju - piše B92.

Redovno hodanje tokom dana može imati veliki uticaj na zdravlje srca.

"Hodanje može poboljšati protok krvi u mozgu, unaprediti zdravlje krvnih sudova i smanjiti mentalni stres koji se nakuplja tokom dana", ističe kardiolog dr. Bradley Serwer.

Kako objašnjava kardiolog dr. Lars Søndergaard, "dugotrajno sedenje usporava cirkulaciju, što može dovesti do nakupljanja plaka u arterijama i povišenog krvnog pritiska", pa čak i kratka šetnja može pomoći u ublažavanju tih efekata.

Šetnja pomaže i mentalnom zdravlju

Jedna od najvećih prednosti ove navike je bolja regulacija šećera u krvi.

"Nakon ručka telo razgrađuje hranu u glukozu, što povećava nivo šećera u krvi. Kada se pokrenemo, mišići koriste tu glukozu za energiju, čime se sprečavaju nagli skokovi šećera u krvi", objašnjava dr. Søndergaard.

Osim toga, šetnja prekida dugotrajno sedenje:

"Čak i kratka šetnja podstiče bolju cirkulaciju, aktivira mišiće i smanjuje negativne efekte sedelačkog načina života", dodaje. Time se čuva elastičnost krvnih sudova i smanjuje opterećenje srca.

Pored fizičkih koristi, šetnja pomaže i mentalnom zdravlju.

"Hodanje u poslepodnevnim satima prirodno smanjuje stres“, navodi dr. Søndergaard, objašnjavajući da stres podstiče lučenje hormona koji povećavaju pritisak i puls. Dodaje da "šetnja aktivira reakciju opuštanja, smanjuje nivo hormona stresa i dugoročno štiti srce“.

Dr. Naidu ističe i zanimljiv detalj:

"Većina ljudi ne jede dok hoda“, pa ova navika može pomoći i u smanjenju prejedanja. Čak i kratke pauze imaju smisla, jer kako kaže dr. Serwer, „i šetnja od samo pet minuta može biti korisna“.

Na Svetski dan zdravlja koji se obeležava 7. aprila, pažnja je usmerena na prevenciju i brigu o sopstvenom zdravlju, a lekari često ističu da je zdravlje vrednost o kojoj treba misliti od najranijeg uzrasta. U Domu zdravlja u Somboru kažu da je najčešći razlog za dolazak u ambulantu upravo osećaj opšte slabosti.

Iza jednostavne rečenice "Ne osećam se dobro" kriju se različiti zdravstveni problemi, od povišenog pritiska do poremećaja šećera u krvi. I upravo tu počinje uloga lekara, da prepoznaju, istraže i postave dijagnozu. Na Svetski dan zdravlja poseban akcenat stavljen je na brigu od samog rođenja, majke i novorođenčeta, ali i nastavak te brige kroz detinjstvo, školovanje i odraslo doba. Ipak praksa pokazuje da mnogi građani o zdravlju počnu razmišljati tek kada se pojave problemi - piše RTV.

"Najčešće se javljaju kada sami sebi izmere pritisak, tada preuzimamo određene dijagnostičke postupke, vadi se krv, meri se pritisak, uradi se ekg, i svakako da preporučujemo svima koji se ne osećaju dobro da se jave svom izabranom lekaru", rekla je Aleksandra Jandrić, specijalista opšte medicine u Domu zdravlja "Dr. Đorđe Lazić" u Somboru.

Posebno se ističe značaj preventivnih pregleda.

"Nacionalni skrining pregledi se rade od 2012. godine na karcinom debelog creva, karcinom dojke i od skoro je počeo na karcinom pluća, koji još nije nacionalni program, i radi se Papa test koji nije pravi skrinig, na karcinom grlića materice. Svako ko uđe u tu neku dob, a prepoznato je da to bude od 50. godine kada je u pitanju mamografija i debelo crevo treba da uradi te preglede. Mamografija treba da se radi na svake dve godine, kao i debelo crevo, a kada je u pitanju skrining za pušače on se radi jednom godišnje, ali i češće u koliko nešto bude sumnjivo", objasnila je dr. Jandrić.

Životni stil igra ključnu ulogu, redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana, dovoljno sna i izbegavanje stresa, svakodnevna šetnja od najmanje 45 minuta, dosta tečnosti i boravak na suncu ključni su za kvalitetan život, a poseban apel je na prestanak pušenja.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova apeluju na vozače da povećaju opreznost i smanje brzinu kretanja vozila, naročito u zonama pešačkih prelaza.

Od 9. do 12. aprila biće organizovana akcija pojačane kontrole saobraćaja usmerena na otkrivanje prekršaja nepoštovanja ograničenja brzine kretanja vozila, upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci, nekorišćenja sigurnosnog pojasa, nepoštovanja ograničenja brzine kretanja vozila, naročito u zoni pešačkih prelaza, kao i drugih prekršaja kojima se ugrožava bezbednost učesnika u saobraćaju.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova apeluju na vozače da povećaju opreznost i smanje brzinu kretanja vozila, naročito u zonama pešačkih prelaza.

Javno komunalno preduzeće „Čistoća“ Sombor obavestilo je korisnike da u petak i ponedeljak, 10. i 13. aprila 2026. godine, Odeljenje za prikupljanje i transport komunalnog otpada neće raditi, osim dežurne ekipe koja će biti zadužena za pražnjenje kontejnera na javnim površinama.

Кako je saopšteno, tokom prazničnih dana Odeljenje javne higijene radiće po redovnom rasporedu. To znači da će odvoz komunalnog otpada iz centra grada, kao i čišćenje ulica i pražnjenje korpi za otpatke, biti organizovani bez prekida.

Iz preduzeća napominju da blagajna i centar za selekciju otpada neće raditi u navedenim danima.

Кorisnicima se preporučuje da imaju u vidu izmene u radu službi i da odlaganje otpada prilagode prazničnom rasporedu - piše Radio Dunav.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 8. april