Sombor.info

Kada bismo mogli da biramo, želeli bismo da naši psi žive zauvek. Nažalost, to nije moguće – koliko god da su voljeni i negovani, njihovi životi su znatno kraći od naših.

Iako ne postoji precizan način da se predvidi životni vek psa, poznato je da pojedine rase u proseku žive duže od drugih. Ipak, genetika je samo jedan deo slagalice: na dugovečnost utiču i stil života, kvalitet ishrane, redovna veterinarska briga, ali i sama veličina psa.

Faktor veličine je posebno istaknut u studiji koja je otkrila da veći psi imaju veću verovatnoću da umru mlađi. Istraživači veruju da su decenije selektivnog uzgoja radi proizvodnje većih pasa možda nenamerno učinile velike rase podložnijim raku.

Drugim rečima, tela pasa nisu imala dovoljno vremena da se prilagode brzim promenama u veličini koje su ljudi izazvali, stvarajući ono što autori nazivaju „evolucionim zaostajanjem“ u njihovoj prirodnoj odbrani od raka, piše Index.hr.

Njuzvik je razgovarao sa veterinarkom dr Betani Hsija o ovoj temi, koja je otkrila koje rase pasa imaju tendenciju da najduže žive i šta vlasnici mogu da urade kako bi svojim ljubimcima pružili što više godina zajedno.

Rase pasa koje najduže žive

„Nekoliko rasa stalno se nalazi na vrhu liste pasa sa najduže živećim godinama zbog svojih genetskih predispozicija i generalno dobrog zdravlja“, objasnila je Hsija, dodajući da manji psi često imaju prednost.

Čivava

„Ovi sićušni psi su poznati po svom dugom životnom veku“, rekao je Hsija. Mnogi žive od 14 do 16 godina, a neki žive i duže. Njihova mala veličina je snažno povezana sa dugovečnošću.

Jazavičar

Jazavičari, posebno minijaturna varijanta, često žive od 12 do 16 godina, a ponekad i duže. Zbog dugih leđa i sklonosti ka razvoju problema sa kičmom, održavanje zdrave težine je ključni faktor za zdravlje ove rase.

Patuljasta pudla

Patuljaste i minijaturne pudle su poznate po svojoj inteligenciji i izdržljivosti i obično žive od 12 do 16 godina. „Oni su generalno izdržljivi psi kada se dobro brinete o njima“, rekla je Hsija.

Ši Cu

Ljubazni i orijentisani na ljude, ši cui često žive između 10 i 16 godina. Njihov životni vek u velikoj meri zavisi od zdravlja respiratornih organa i redovne nege.

Bigl

Iako su veći od ostalih rasa na ovoj listi, biglovi obično žive 12 do 15 godina. Njihova aktivna priroda doprinosi njihovoj dugovečnosti – sve dok im se apetit drži pod kontrolom kako bi se sprečilo da postanu gojazni.

Kako pomoći vašem psu da živi duže

Rasa je važna, ali nije jedina stvar koja je bitna. Dr Hsija naglašava da vlasnici mogu napraviti značajnu razliku u kvalitetu i dužini života svog ljubimca svakodnevnom negom. Evo njenih preporuka:

Hranite svog psa visokokvalitetnom, uravnoteženom ishranom koja je prikladna njegovom uzrastu, veličini i nivou aktivnosti.
Budite umereni sa poslasticama i ostacima hrane sa stola. Prekomerno hranjenje je najbrži put do gojaznosti, koja skraćuje život i pogoršava hronične bolesti.
Neka vaš pas bude aktivan. Redovna vežba podržava zdravu težinu, jake mišiće i zdravlje srca, a istovremeno sprečava probleme u ponašanju izazvane dosadom.
Ne preskačite preventivne veterinarske preglede. Rutinski pregledi, vakcinacije i zaštita od parazita pomažu u ranom otkrivanju zdravstvenih problema.
Vežbajte mozak vašeg psa, ne samo noge. Slagalice, dresura, šetnje sa mirisom i nova iskustva održavaju pse mentalno aktivnim i mogu usporiti kognitivno starenje.
Obezbedite bezbedan dom bez stresa. Udobno okruženje je neophodno za dobrobit. Pobrinite se da vaš pas uvek ima toplo mesto za spavanje, svežu vodu i zaštitu od vremenskih uslova.
„Sprovođenjem ovih sveobuhvatnih strategija nege, vlasnici mogu značajno poboljšati šanse svog psa da živi dug, zdrav i srećan život“, zaključila je Hsija.
Iako niko od nas ne može zaustaviti vreme, kombinacija pametnog izbora rase, redovne nege i zdravih navika može pomoći našim psećim prijateljima da ostanu sa nama što je duže moguće i da godine koje provedu sa nama budu ispunjene srećom.

Slobodan Mitrić, poznatiji kao Karate Bob, ostao je zapamćen kao jedna od najkontroverznijih figura iz senke bivše Jugoslavije.

Tajni agent, majstor borilačkih veština, pisac i čovek tragične sudbine, decenijama je izazivao polemike, kako svojim tvrdnjama o delovanju za državu, tako i nasilnim događajima koji su obeležili njegov život, prenosi Dnevno.hr.

Morao da beži iz otadžbine

Rođen u bivšoj Jugoslaviji, Mitrić je karijeru započeo radeći za državu. Prema sopstvenim rečima, obavljao je poverljive zadatke širom Evrope, delujući u interesu države i njenih sigurnosnih struktura.

Ipak, njegov se život, kako je tvrdio, nepovratno promenio kada je odbio da izvrši naredbu o likvidaciji jedne mete. Zbog toga je bio prisiljen da beži iz otadžbine.

Zato je 1973. godine stigao u Holandiju. Umesto sigurnosti, međutim, sačekao ga je događaj koji će zauvek obeležiti njegov život.

Na Božić iste godine, u Amsterdamu je ubio trojicu jugoslovenskih državljana, tvrdeći da su bili agenti poslati da ga likvidiraju. Policija je slučaj tretirala kao mafijaški obračun, dok je Mitrić uporno tvrdio da je reč o obrani i profesionalnom zadatku tajnog agenta koji je delovao pod pokrićem. Sud ga je osudio na 13 godina zatvora.

Život na ivici egzistencije

Boravak u zatvoru Mitrić je iskoristio za učenje jezika i pisanje. Dok je robijao nastala su njegova sećanja na tajni svet jugoslavenske obaveštajne službe, kasnije objavljena pod naslovom “Titov tajni agent” (Geheim agent van Tito).

U knjizi je prikazan kao svojevrsni “jugoslovenski Džejms Bond”, koji je po nalogu države izvršavao zadatke u Francuskoj, Švedskoj, Belgiji i zemljama Istočnog bloka. Tvrdio je da su njegove misije bile usmerene protiv neprijatelja države i kriminalnih struktura.

Nakon izdržane kazne, povratak u Jugoslaviju nije dolazio u obzir. Bio je uveren da bi ga tamo sačekala smrt. Holandske vlasti su ga, međutim, proglasile ”nepoželjnim strancem”, pa je ostao bez prava na posao, socijalnu pomoć, zdravstvenu zaštitu i stalni boravak.

Bez obzira, u Amsterdamu je proveo 43 godine, često na ivici egzistencije, ali, kako su svedočili njegovi retki poznanici, sa osećajem dostojanstva i upornosti.

Žalio zbog raspada Jugoslavije

Njegov privatni život obeležila je velika ljubav prema ženi koja mu je bila i najveća podrška. Nakon njene smrti 2006. godine, Mitrićev život je krenuo nizbrdo. Ostao je bez svake pomoći vlasti, te je preživljavao od pisanja knjiga, drama i eseja.

U delima koja je objavio izražavao je patriotizam i duboku bol zbog raspada Jugoslavije.

Tokom 1992. godine, u jeku ratova na Balkanu, razmišljao je o povratku i priključenju srpskim jedinicama, ali na kraju to nije učinio. Umesto toga, iz Amsterdama je slao pamflete i letke u kojima je pozivao na osvetu.

Pri kraju života bio beskućnik

Poslednja godina njegova života bila je posebno teška. Bolestan, bez doma i ikakve pomoći, živeo je na tavanu napuštene školske zgrade u istočnom delu Amsterdama.

Kada su ga slučajno pronašli u novembru 2016, bio je u lošem stanju. Prebačen je u bolnicu, gde je preminuo u 68. godini.

Na pitanje o svojoj prošlosti, jednom je izjavio: “Nisam ubio nikoga. Samo sam likvidirao neprijatelje države i kriminalce”, prenosi Telegraf.

UKOLIKO na parkingu zateknete oštećen automobil, nikako nemojte da krećete dalje sa njim, već odmah primenite nekoliko koraka zbog kojih postoji mogućnost da otkrijete ko vam je upropastio vozilo i naplatite štetu.

Neretko se dešava da parkirate svoje vozilo na propisnom mestu, a da vas sutradan sačeka havarija.

Zbog toga je važno da budete upućeni u to šta treba da učinite, pre nego što izgubite svaku šansu za dobijanje moguće odštete - pišu Novosti.

- Najvažniji momenat je da ne pomerate automobil, napravite fotografije i pozovete policiju. Zbog čega? Zato što kada budete pozvali policiju, njihovo prvo pitanje biće ''Da li ste pomerali vozilo?'', ukoliko vaš odgovor bude ''Da'', često će se dogoditi da oni neće ni izaći na teren zato što nema dovoljno dokaza gde i na koji način je šteta nastala - objasnio je advokat Rodić i dodao:

- Oni bi u tom slučaju morali da prave zapisnik samo na osnovu vašeg iskaza, koji može da bude lažan. U najvećem broju slučajeva potraživanje ove vrste naknade štete služi i za prevare, zbog toga treba biti dodatno oprezan i iskoristiti svaki vid dokazivanja, kao, na primer, nadzorne kamere ili svedoke koji su bili prisutni, koji će takođe dati vid izjave na policijski zapisnik. Nakon izlaska policije na lice mesta, biće sastavljen zapisnik i pokrenuće se postupak gde će se utvrditi ko je zapravo oštetio vaše vozilo i iz koga će zapravo proisteći vaše pravo, vaš odštetni zahtev, gde ćete se obratiti osiguranju lica koja je štetu načinila.

Počela je sezona slava a sa njom je tu dobre hrane u izobilju, kao što tradicija i red nalažu kada je o našem narodu reč.

Na trpezi se tako mogu naći posne i mrsne đakonije, sarme, svinjsko i jagnjeće pečenje, riba, razni deserti i još mnogo toga drugog, a gostima nije uvek lako da se izbore sa svom tom hranom.

Tako neretko dolazi do mešanja raznih namirnica, ali i prejedanja koje može stvoriti velike tegobe.

Poenta je biti umeren u hrani i piću kako ordinacije ne bi bile prepune pacijenata koji su preterali sa jelom, kao što je to bio slučaj prošle godine za vreme slava.

Inače, prosečan obrok tokom slavske trpeze sadrži oko 4.000 kalorija što je duplo više od preporučenog dnevnog unosa, zbog čega i ne čudi što svi organi u telu postaju opterećeni sa ovim unosom, a prejedanje može čak da izazove i infarkt i moždani udar, upozoravaju lekari.

Kako se obuzdati?

Prejedanje na slavama je česta pojava uzrokovana bogatstvom trpeze i tradicijom gozbe, ali se može izbeći svesnim pristupom: uživanjem u druženju, postepenim uzimanjem hrane, izbegavanjem kombinovanja teških jela, pijenjem vode i laganijim izborom hrane, kao i ne uzimanjem više od jednog tanjira supe ili čorbe.

Cilj je da slava bude druženje, a ne trka sa hranom, kako bi se očuvala tradicija bez opterećenja za organizam.

Fokus neka bude na druženju, jer je slava prvenstveno praznik porodičnog okupljanja, ne samo jela.

Ne morate probati sve što se na stolu nađe, već birajte ono što najviše volite.

Da biste što pre osetili sitost pijte vodu pre i tokom obroka. Potom krenite od salata i laganijih predjela, a izbegavajte pretrpavanje tanjira suvom hranom - piše B92.

Najvažnije pravilo neka bude da se ograničite na jedan tanjir glavnog jela.

Neka bude mesta i za dezert

Ostavite mesta za desert, ali ne preterujte. Praksa je pokazala da je tokom praznika pojačan broj lekarskih pregleda. Ukoliko osetite određene tegobe u stomaku poput grčeva, važno je da se javite lekaru, kako bi se isključila mogućnost trovanja.

Ako se baš prejedemo, malo kisele vode, sode bikarbone može u prvi mah da nam pomogne u toj priči, takođe i šetnja. Preventivno ne bi bilo loše da ne unosimo tečnost pola sata pre, za vreme i pola sata posle obroka. To će nam malo zaštititi digestivni sistem i neće dovesti do nadutosti i lošeg varenja.

Kalorična "jaka hrana" negativno deluje na krvne sudove, pa se često u ovom periodu javlja povećan broj infarkta ili moždanih udara.

Osobama sa kardiovaskularnim problemima savetuje se redukcija ishrane. Birajte namirnice sa nižim sadržajem soli.

Grejna sezona je uveliko počela i, uprkos sve češćoj upotrebi savremenih izvora energije poput struje i gasa, brojna domaćinstva i dalje se greju na peći u kojima drva prijatno pucketaju. Pepeo koji ostaje posle sagorevanja najčešće se baca, iako zapravo predstavlja izuzetno koristan i višestruko primenljiv materijal.

6 načina kako možete ponovo iskoristiti pepeo

Pepeo sadrži hranljive materije poput kalijuma, kalcijuma, magnezijuma i fosfora i predstavlja ekološku alternativu za razne potrebe. Zato, sledeći put, ne bacajte pepeo, već ga iskoristite za jednu od sledećih šest namena, piše Večernji.hr.

Prirodno đubrivo za baštu

Pepeo je odličan izvor kalijuma i drugih minerala koji podstiču rast biljaka. Posipanje pepela po zemljištu poboljšava njegovu plodnost, posebno za povrće poput paradajza, krompira i šargarepe. Međutim, važno je koristiti pepeo umereno i izbegavati biljke koje preferiraju kiselo zemljište, poput borovnica.

Regulacija kiselosti tla

Pepeo može neutralisati kiselo tlo jer deluje kao prirodni vapnenac. Ovo je osobito korisno za travnjake i vrtove s biljkama koje bolje uspevaju u neutralnim ili blago alkalnim uslovima. Pre primene preporučuje se testiranje pH vrednosti tla kako biste izbegli prekomernu alkalnost.

Prirodno sredstvo protiv štetočina

Pepeo odbija puževe i insekte, poput mrava. Pospite ga oko biljaka koje želite da zaštitite. Ali izbegavajte preterivanje, jer previše pepela može promeniti ravnotežu zemljišta.

Čišćenje i poliranje

Pepeo se koristi za čišćenje od davnina. Pomešajte ga sa malom količinom vode da biste napravili pastu za poliranje srebrnih, staklenih ili metalnih površina. Ovaj prirodni abraziv uklanja mrlje bez štetnih hemikalija.

Održavanje staza i puteva

Zimi, pepeo pomaže u sprečavanju klizanja na zaleđenim stazama. Rasipanje tankog sloja pepela obezbeđuje bolju stabilnost i bezbednost, a takođe je ekološki prihvatljivije od soli, koja može naštetiti biljkama i životinjama.

Kompostiranje

Dodavanje pepela u kompost obogaćuje ga mineralima i pomaže u uravnoteženju pH vrednosti. Međutim, mora se voditi računa o količini kako bi se izbegla prekomerna alkalnost, koja može ometati proces razgradnje.

Kardiolog je izdao važno upozorenje o rizicima zanemarivanja „najčešćeg simptoma“ koji mnogi ljudi često odbacuju kao bezopasan. Dr Robert Keli otkrio je da, suprotno uobičajenom mišljenju, taj simptom nije bol u grudima, već kratak dah.

„Ako vam ponestaje daha pri penjanju uzbrdo, razgovoru ili bilo kakvom manjem naporu, tada treba da se obratite kardiologu“, savetovao je u videu objavljenom na TikToku.

Britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS) potvrđuje da kratkoća daha može imati mnoge uzroke, uključujući astmu, infekcije grudnog koša, gojaznost, pušenje i napade panike, prenosi Citymagazin.

Međutim, ovaj simptom može ukazivati i na nešto mnogo ozbiljnije.

„Ponekad kratkoća daha može biti znak ozbiljnijih problema, poput plućnih bolesti kao što je hronična opstruktivna plućna bolest (HOBP), ožiljaka na plućima poznatih kao idiopatska plućna fibroza, zatajenja srca i raka pluća“, navodi NHS.

Kada potražiti lekarsku pomoć?

S obzirom na to da simptom može proizaći iz različitih uzroka, NHS savetuje: „Ne pokušavajte sami da dijagnostikujete uzrok kratkoće daha – uvek posetite lekara opšte prakse. Lečenje koje vam može biti potrebno zavisi od uzroka vaših simptoma.“

NHS posebno ističe potrebu da se konsultujete sa lekarom opšte prakse ako:

Kratkoća daha se pogoršava tokom obavljanja uobičajenih aktivnosti ili kada legnete.
Osećate kratkoću daha i imate otečene zglobove.
Kašljete tri nedelje ili duže.

„Važno je potražiti lekarski savet kako biste bili sigurni da nije ništa ozbiljno“, dodaju.

Takođe, trebalo biste da kontaktirati hitnu službu ako:

Imate teškoće s disanjem – osećate se više bez daha nego inače.
Osećate mučninu ili povraćate.
Iskašljavate krv.
Osećate bol ili oticanje u jednoj nozi.
Osećate ubrzano kucanje srca, preskakanje ili lepršanje u grudima.

Iskustva pacijenata govore sve

Na video Dr Keli-ja reagovali su brojni korisnici TikToka, deleći svoja iskustva. Jedan je napisao: „Potpuno se slažem, mislio sam da sam u formi, ali sam počeo ostajati bez daha pri obavljanju podizanja i sličnih zadataka. Sledeće što znam je da sam završio na ugradnji stenta.“

Slično iskustvo podelila je i druga osoba: „Ostajao sam bez daha pod naporom, otišao sam na pregled i dve nedelje kasnije ugrađen mi je bajpas. Sada sam dobro.“

Dr Keli je odgovorio s ohrabrenjem: „Tako mi je drago da čujem da ste sada dobro – upravo zato je deljenje ovih priča važno. Oporavak ne prestaje nakon operacije, radi se o dugoročnoj zaštiti vašeg srca.“

Jedna korisnica komentarisala je svoju situaciju: „Ne mogu se popeti uz stepenice a da ne ostanem bez daha. Stres test je bio normalan. Međutim, takođe imam prekomernu težinu i posao na kojem stalno sedim.“

Na to je dr Keli savetovao: „Hvala što ste ovo podelili – i dobro je što je vaš stres test bio normalan. Ipak, o kratkoći daha uvek vredi razgovarati sa svojim lekarom opšte prakse ili kardiologom, pogotovo ako vam ograničava svakodnevni život.“

Tetovirane osobe mogle bi imati veći rizik od obolevanja od raka kože, posebno melanoma, upozorio je tim švedskih epidemiologa i toksikologa.

Naučnici sa švedskog Univerziteta u Lundu proučavali su gotovo 3.000 osoba kojima je dijagnostikovana bolest i oko 8.500 zdravih ispitanika.

„Među učesnicima koji su imali melanom, 22 odsto ih je bilo tetovirano, u poređenju sa 20 odsto u kontrolnoj grupi. Međutim, kada smo uzeli u obzir faktore životnog stila koji bi mogli da iskrive ovu povezanost, uočili smo za 29 odsto povećan relativni rizik među tetoviranim osobama”, rekla je Emeli Ric Liljedal sa Univerziteta u Lundu - piše N1.

Rezultati, u koje su uključeni faktori poput izlaganja suncu, boravka u solarijumu i tipa kože, naveli su istraživače na zaključak da „tetovaže mogu biti faktor rizika za melanom kože“.

Istraživanje je objavljeno u časopisu European Journal of Epidemiology i predstavlja najnoviji doprinos rastućem broju studija koje pokušavaju da rasvetle povezanost između tetovaža i raka kože, na koju se dugo sumnja.

„Rezultate je potrebno potvrditi dodatnim epidemiološkim istraživanjima pre nego što se može zaključivati o uzročnosti”, dodali su članovi tima, objašnjavajući da su istraživanje sproveli zbog podudarnosti između naglog porasta „učestalosti melanoma kože” i „brzog rasta trenda tetoviranja“.

„Prisustvo kancerogenih hemikalija, poput policikličnih aromatičnih ugljovodonika, aromatičnih amina i teških metala u mastilima za tetovaže, opravdava istraživanje rizika od melanoma kože i tetoviranja”, naveli su.

„Kada se mastilo za tetovaže ubrizga u kožu, telo ga percipira kao stranu supstancu, što aktivira imuni sistem”, objasnio je tim, upozoravajući da se neki pigmenti mogu razgraditi u „štetne hemikalije koje mogu izazvati rak” – naročito ako se osoba izlaže suncu nakon tetoviranja.

„Zato je potrebno dodatno razjasniti da li postoji povezanost između mastila za tetovaže i raka kože”, rekla je Kristel Nilsen, vanredna profesorka i istraživačica u oblasti epidemiologije na Univerzitetu u Lundu.

Verovanje da odžačar donosi sreću potiče iz priča koje su se prenosile generacijama. Nekada je ognjište bilo srce kuće. Ako je dimnjak bio zapušen, mogao je izazvati požar. Odžačar je dolazio da „spase kuću“ – zato se njegov dolazak smatrao dobrom, zaštitničkom pojavom.

Poslednji čuvari starog zanata bez koga se nekada nije mogla zamisliti zima su odžačari. Danas ih je ostalo tek nekoliko. Na prste jedne ruke mogu se izbrojati u Somboru. Nestali su zajedno sa starim pećima i dimnjacima ili jednostavno izgubili trku sa savremenim grejanjem - piše RTV.

Najstariji među njima je majstor Blaža Turčik - crne ruke, torba puna četki, dugački štapovi, ali uvek sa osmehom na licu. Blaža kaže da svaki dimnjak ima svoju narav i da svaki drugačije „diše“.

Stari majstor Blaža voli da priča kako su nekada odžačari morali da polože ozbiljne ispite pre nego što bi ih iko pustio da se popnu na krov.

Ljudi su uvek zanimljivo reagovali kada bi videli odžačara. Neki bi se široko osmehnuli i dohvatili dugme za sreću, kao što običaj nalaže,a drugi bi ga radoznalo posmatrali, kao da pred sobom vide čoveka koji je zalutao iz prošlog veka.

Majstor Blaži njegov izbor nije samo posao, već čuvanje uspomene na jedno vreme, na toplinu doma i na priče o sreći koju donosi čovek u crnom odelu.

Podeli Postuj Pošalji Štampaj

Mladi sastav somborskog „Džokera 361°“ je u beogradskoj hali „FMP“ ubeležio drugu pobedu u ovogodišnjoj Кošarkaškoj ligi Srbije, savladavši takođe mladi sastav „Dinamika“ rezultatom 62:71 (15:21, 16:26, 12:12, 19:12). U redovima Somboraca najraspoleženiji su bili Marko Bajić sa 17 i Jovan Savić koji je ubacio poen manje. Milan Šuput je za 32 minuta na terenu zabeležio pet poena, sedam skokova i dve asistencije, dok je njegov brat Uroš igrao minut manje i upisao je tri skoka i pet asistencija.

“Džoker” ima dve pobede i devet poraza, a ovog vikenda gostuje u Zemunu gde će igrati protiv „Mladosti“ - piše Radio Dunav.