Sombor.info

Naši geni imaju manji uticaj na dužinu života nego što mislite. Način života, poput unosa tečnosti, upravljanja stresom i navika spavanja, mnogo snažnije utiče na brzinu starenja.

1. Nikada ne pravite pauzu

Hronično prekovremeno radno opterećenje drži simpatički nervni sistem stalno aktivnim, što vodi ka sagorevanju, poremećajima raspoloženja i oslabljenom imunitetu.

„Naša biologija funkcioniše u ritmovima, budnost i san, stres i oporavak. Kada nikada ne stanemo, oduzimamo telu vreme potrebno za obnovu.“ Kavin Mistri, doktor medicine

Dr Mistri savetuje da svakog popodneva odvojite 15 minuta za nestrukturisano vreme. Dopustite mislima da lutaju bez osećaja krivice i vratite zaboravljenu veštinu nerada.

2. Hronična dehidratacija

Mnogi ljudi žive u dugotrajnom stanju blage dehidratacije, što utiče na rad mozga, detoksikaciju i podmazivanje zglobova.

„Dehidratacija smanjuje zapreminu moždanog tkiva i pogoršava koncentraciju, raspoloženje i pamćenje.“ Kavin Mistri, doktor medicine

Vremenom to dovodi do umora, ubrzanog starenja kože, problema sa bubrezima i slabije otpornosti na stres. Preporuka je da dan započnete velikom čašom vode sa malo morske soli i limuna, a zatim da pijete vodu ravnomerno tokom dana.

3. Preterano nošenje slušalica

Slušalice pomažu koncentraciji, ali njihovo dugotrajno korišćenje može imati negativne posledice.

„Dugotrajna upotreba slušalica odvaja vas od senzornog okruženja i preopterećuje slušni sistem, što dovodi do mentalnog zamora.“ Kavin Mistri, doktor medicine

Prekomerna upotreba može uticati i na loše držanje tela, pritisak na nerve, smanjen protok krvi ka mozgu i slabiju respiratornu funkciju.

4. Preskakanje treninga snage

Mišićna masa je jedan od ključnih pokazatelja zdravog starenja. Njeno smanjenje usporava metabolizam i povećava rizik od dijabetesa.

„Mišići proizvode snažne antiinflamatorne supstance koje štite mozak i imunitet.“ Kavin Mistri, doktor medicine

Dovoljno je deset minuta vežbi sa sopstvenom težinom svakog jutra.

5. Život pod stalnim stresom

Hronični stres povezan je sa srčanim oboljenjima, digestivnim problemima i slabijim imunitetom.

„Stres ubrzava ćelijsko starenje i povećava rizik od hroničnih bolesti povezanih sa godinama.“ Dženifer Hankenson, doktor medicine

Vežbe svesne pažnje, meditacija ili duboko disanje, čak i pet do deset minuta dnevno, mogu značajno pomoći.

6. Zapostavljanje oralne higijene

Pranje zuba pred spavanje važnije je za dugovečnost nego što se misli. Ljudi koji to rade imaju manji rizik od prerane smrti.

„Bakterije iz usne duplje mogu putem krvi uticati na zdravlje srca.“ Dženifer Hankenson, doktor medicine

7. Spavanje sa šminkom

Ova navika ubrzava starenje kože, remeti regeneraciju i podstiče pojavu akni.

„Tokom dubokog sna koža se najintenzivnije obnavlja. Zapušena površina ometa taj proces.“ Kavin Mistri, doktor medicine

Preporučuje se skidanje šminke prirodnim uljem poput jojobe uz blagu masažu lica.

8. Stalna vezanost za uređaje

Neprestano izlaganje ekranima drži nervni sistem u stanju pripravnosti.

„Vagus nerv, koji smiruje srce i varenje, zahteva trenutke tišine.“ Džozef M Mersola, doktor osteopatije

Odmor nije lenjost, već obnova.

9. Negativan pogled na život

Dugotrajna negativnost utiče na mentalno i fizičko zdravlje.

„Negativne emocije vremenom mogu doprineti hroničnim upalama i stresu.“ Lakelin Eichenberger, doktor psihologije

Vođenje dnevnika zahvalnosti i okruživanje pozitivnim ljudima može napraviti veliku razliku.

10. Odsustvo planova

Nedostatak svrhe negativno utiče na psihu i telo.

„Imati čemu da se radujete donosi motivaciju i vitalnost.“ Lakelin Eichenberger, doktor psihologije

11. Neizazivanje mozga

Bez novih izazova mozak gubi prilagodljivost.

„Nedostatak mentalne stimulacije povećava rizik od kognitivnog propadanja.“ Lakelin Eichenberger, doktor psihologije

12. Nedostatak društvenog života

Socijalna izolacija dugoročno narušava zdravlje.

„Boravak među ljudima kroz aktivnosti koje volite štiti mentalno zdravlje.“ Džesika Korona Irvin, registrovana medicinska sestra

13. Celodnevno sedenje

Dugotrajno sedenje usporava metabolizam i slabi mišiće.

„Kretanje šalje snažne signale protiv starenja.“ Džozef M Mersola, doktor osteopatije

Preporuka je ustajanje na svakih 30 minuta i svakodnevno kretanje od 30 do 45 minuta.

Izvor: Health

U Srbiji i dalje nema rešenja za pitanje surogat roditeljstva, a o toj temi retko se i govori. Oblast je trebalo da reguliše Građanski zakonik, koji bi omogućio sklapanje ugovora o rađanju za drugog, uz detaljnu regulaciju. Međutim, Vlada je 2019. godine raspustila komisiju za njegovu izradu.

Surogat majčinstvo, prema važećem zakonodavstvu u Srbiji, predstavlja krivično delo za koje je predviđena kazna zatvora od tri do deset godina - piše RTS.

Procenjuje se da se u svetu bez materice rađa jedna od 5.000 žena. Zbog tog biološkog problema, parovi često odlučuju da postanu roditelji uz pomoć surogat majke.

Angažovanje žene koja će roditi i ustupiti dete drugima ili nuđenje te usluge, kod nas je krivično delo, ali je moguće tim putem dobiti dete u inostranstvu i upisati ga u naše matične knjige.

Da su razlozi zbog kojih se ljudi na to odlučuju uglavnom medicinske prirode, potvrđuju i u jedinoj agenciji u regionu koja se bavi koordinacijom surogat programa u inostranstvu.

"Mi imamo vrlo mali procenat, ispod jedan odsto, ljudi koji se javljaju iz nekih drugih razloga. To su samohrani roditelji, singl očevi ili singl majke. Ali, uglavnom su to ljudi koji imaju velike zdravstvene medicinske razloge. Žene koje imaju primarne bolesti koje im otežavaju i onemogućavaju iznošenje trudnoće", navodi Sanja Jovanović, osnivač i vlasnica agencije Link4MED.

Altruističko surogat materinstvo ruši predrasude

Iz agencije kažu da im se za pomoć obraća oko 600 ljudi, ali je zahteva za pokretanje procesa, koji može biti dug i težak, mesečno do 30. Ljudi koji sve posmatraju sa strane, često postave pitanje – zašto surogat, a ne usvajanje?

"Postupak usvojenja je jedna vrlo komplikovana procedura, nažalost. Ali, razlog zašto ljudi biraju surogat program je što su ipak na neki način genetski vezani za to dete", objašnjava Jovanovićeva.

Mnogi su i stoprocentno vezani, ukoliko koriste svoj genetski materijal, a ne donorski. To utiče i na cenu, koja se kreće od 60.000 do 80.000 evra u Ukrajini i Gruziji, gde se venčani parovi iz našeg regiona najčešće upućuju.

Nema naznaka da će se tretiranje surogat materinstva kod nas uskoro menjati. Stav mnogih je da se na etički klizavom terenu surogata može skliznuti i u trgovinu ljudima.

"I dalje je tabu, vrlo su jake struje nevladinih organizacija za zaštitu prava žena koje to tretiraju kao kršenje osnovnih prava žena. Mi nemamo nijedno istraživanje javnog mnjenja na ovu temu. Uporedno, u regionu Zapadnog Balkana, jedino je u Bugarskoj rađena šira anketa gde je pokazano da većina stanovništva nema ništa protiv toga, ako je altruistički", kaže advokatica Marjana Majstorović.

Altruističko, odnosno surogat materinstvo bez novčane naknade, pobija mišljenje koje mnogi protivnici zastupaju – da žene na rađanje za drugog pristaju samo iz materijalne koristi.

Dete se u tom slučaju rađa iz čiste želje da se drugima pomogne. Prva država na prostoru bivše Jugoslavije koja je dozvolila samo takav tip surogat materinstva je Severna Makedonija.

Koliko puta vam se desilo da se vrtite po ulicama tražeći parking mesto? Čak i kada niste u žurbi, nije prijatno gubiti vreme na pronalazak parkinga i bespotrebno kruženje.

U traženju parkinga često nailazimo na mesta na kojima nema parkiranog vozila ali je parking mesto fizički zaštićeno. Neko to zove "žabica", neko parking barijera, stubić, rampa i slično, ali svakako se radi o nekoj vrsti "rezervacije" parking mesta, piše sajt Super registracija.

Interesantno je da to vozači doživljavaju kao nečije rezervisano parking mesto i uredno prolaze dalje tražeći sebi drugo. Ali, važno je napomenuti da su te barijere u najvećem broju slučajeva – protivpravno postavljene!

Ko ima pravo na "rezervaciju" parking mesta?

Dobijanje dozvole za fizičku rezervaciju parking mesta nije jednostavna procedura. Ako se barijera nalazi na imovini vlasnika, onda nema nikakvih problema, jer svakako niko nema pravo da vam se parkira u dvorište ili na placu.

Ulica je, ipak, druga stvar. Niko ne može biti vlasnik ulice, javnog parkinga, javne površine ili slično.

Prostor se može eventualno zakupiti, ali u tom slučaju mora postojati i adekvatan saobraćajni znak.

Dozvole za postavljanje parking stubića je vrlo teško dobiti. Postoji mogućnost zakupa nekog parking mesta, ali onda mora postojati i saobraćajni znak na kome piše ko ima pravo da parkira, po imenu i prezimenu ili nazivu firme, kao i vreme u toku kojeg je parking rezervisan.

Šta raditi kada neko bespravno zauzme parking mesto i postavi stubiće ili slične naprave?

Zovite nadležne organe. Budite uporni i tražite od nadležne službe da reši problem. U nekim gradovima je to komunalna policija, u nekim gradska inspekcija ali koga god da pozovete, sigurno će znati na koga da vas uputi.

Nemojte odustajati ako ste naišli na nezainteresovanost da se vaš problem reši jer to znači da je "okupator" parking mesta pobedio. Zovite, pišite, jer nadležni moraju ukloniti barijeru.

Ako lično poznajete osobu koja je na taj način zaštitila parking mesto možete je obavestiti da to nije u skladu sa zakonom i upozoriti da je dužan to da ukloni, jer nije moguće svojatati površinu kojoj niste vlasnik ni korisnik.

Zabranjeno je postavljanje barijere čak i ispred sopstvene kapije

Parkirati nekome ispred kapije jeste zabranjeno. Ali to ne znači da osoba koja živi iza te kapije sme da stavlja fizičku zaštitu na prilaz. I to spada u javnu površinu i samim tim se ne može blokirati.

Kroz ulice, po gradovima, posebno u naseljima gde dominiraju kuće, često se može videti da neko protivpravno zauzme parking mesta jer se nalaze ispred njegove kuće ili placa.

To je, takođe, nazakonit potez, makar to mesto bilo, na primer, ispred spavaće sobe. Mnogi su spremni da ga agresivno brane, podižu brisače pa čak i nešto gore od toga.

Ako vam ljudi prete, ponašaju se agresivno, savetujemo da se ne upuštate u raspravu kad vidite da je neko jako ostrašćen ili da postoji opasnost od eskaliranja.

Nemojte sebe dovoditi u opasnost, pozovite tada policiju (redovnu, ne komunalnu), a oni će već napraviti zapisnik i agresor će biti postavljen na mesto.

Vaše je pravo da parkirate na javno dostupna parking mesta i niko vam to pravo ne može oduzeti.

Šta se dešava u praksi – kako osloboditi prolaz ispred sopstvenog ulaza?

Ako je neko parkiran ispred vašeg ulaza, a vi ne možete da isparkirate vozilo, verovatno će biti potrebno da, prilikom prijave, slikate ulaznu kapiju, otvorenu, kao i vaše vozilo kako pokušava da izađe iz dvorišta dok je nepropisno parkirano vozilo blokiralo prolaz.

Upravo je takva situacija, primera radi, u Novom Sadu i nadležni će tražiti ovakav dokazni materijal da bi izašli na teren.

Jedan od čestih trikova u borbi za više parking mesta jesu lažni saobraćajni znaci. Postavljeni na nekom drvetu, kapiji, zidu, banderi, u kartonskom/PVC formatu ili sa nekim slikama.

Sve je to nevažeće i služi da obmane. Svako ko je položio vozački ispit zna kako izgleda saobraćajni znak i gde on može biti postavljen. Tako da ne nasedajte kada vidite da je sve uredno obeleženo, jer pojedini idu čak dotle da obeležavaju parking mesto žutom farbom.

Ukoliko niste sigurni da je sve po propisu, pozovite nadležne službe i raspitajte se o konkretnom parking mestu.

Parking mesto ispred kuće, van pripadajuće površine placa na kom je stambeni objekat, smatra se parkiranjem na javnoj površini i dozvoljeno je svima.

Zakonska uporišta

Zakon o javnoj svojini

Član 10 govori o tome kako svako ima pravo da koristi dobra u opštoj upotrebi u javnoj svojini. U istom zakonu član 16 govori kako se ova dobra ne mogu otuđiti iz javne svojine.

Zakon o komunalnim delatnostima

Član 3 tačka 7 govori o tome kako su javna parkirališta isključivo u nadležnosti komunalne delatnosi u smislu održavanja i upravljanja. U javna parkirališta spadaju i besplatna parking mesta.

Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) odobrila je tabletu za mršavljenje koja sadrži aktivnu supstancu semaglutid.

To predstavlja prvu takvu tabletu na tržištu i potencijalnu prekretnicu u lečenju gojaznosti, prenosi N1.

Vest je objavio proizvođač leka, danski farmaceutski gigant Novo Nordisk.

Praktičnija opcija sa istim efektom

Kako se navodi u pitanju je tableta koja se uzima jednom dnevno, „praktičnija opcija“ u poređenju sa injekcijom koja se prima jednom nedeljno, te da omogućava isti stepen gubitka telesne težine.

Ovaj lek, za razliku od drugih koji su prvenstveno odobreni za lečenje dijabetesa tipa 2, od samog početka namenjen isključivo za mršavljenje.

Klinička ispitivanja koja je sprovela danska kompanija pokazala su veoma dobre rezultate. Tableta koja sadrži aktivnu supstancu semaglutid dovela je do prosečnog smanjenja telesne težine od 16,6 odsto.

Iz kompanije navode i da je čak trećina od oko 1.300 učesnika istraživanja izgubila 20 odsto ili više svoje telesne mase.

„Isti gubitak težine kao i injekcija“

„Pacijenti će imati praktičnu tabletu koja se uzima jednom dnevno i koja im može pomoći da izgube jednako mnogo kilograma kao i originalna injekcija“, izjavio je Majk Daustdar, glavni izvršni direktor kompanije.

Očekuje se da će se tableta pojaviti na američkom tržištu već početkom januara 2026. godine, odnosno za svega nekoliko nedelja.

Pozitivna reakcija tržišta

Odobrenje tablete moglo bi značajno da poveća prodaju kompanije nakon izazovne godine, tokom koje je kompanija upozoravala na dobit i suočila se sa jakom konkurencijom.

Vest je odmah pozitivno odjeknula na berzi – akcije kompanije porasle su za skoro 10 odsto u trgovanju nakon zatvaranja berze u Njujorku.

Odobrenje za evropsko tržište se čeka

Treba napomenuti da u Evropi ove tablete još nisu odobrene, čeka se odobrenje Evropske agencije za lekove (EMA).

Kompanija je podnela zahtev za registraciju oralnog semaglutida od 25 miligrama za lečenje gojaznosti Evropskoj agenciji za lekove u drugoj pollovini ove godine.

To je prvi korak u dolasku leka na evropsko tržište i tek nakon dobijanja odobrenja biće jasnije kada će lek biti dostupan u evropskim zemljama, uključujući i Srbiju.

Konvoj okićenih kamiona pod nazivom "Konvoj sa srcem" krenuo je 21. decembra iz Bečeja i sve do 7. januara preći će više od 3.000 kilometara, a tokom tog putovanja članovi Udruženja "Drug sa druma" podeliće više od 1.500 paketića. Jučerašnja stanica je između ostalih bila i Sombor. 

"Konvoj sa srcem" krenuo je na put koji se ne meri kilometrima, već osmesima, a juče je Sombor bio jedna od stanica. Pažljivo pripremljene paketiće dobila su deca iz Udruženja za podršku osobama sa autizmom, kao i deca iz Doma za decu i omladinu "Mika Antić" iz Sombora - piše RTV.

"Ovo je divan gest i svim ovim divnim ljudima bih poručila da i dalje slede izreku "Kada uzimaš pune ti se ruke, kada daješ puni ti se srce". Juče su deca iz "Maslačka" bila usrećena ovim divnim gestom", rekla je Slavica Menićanin, Udruženje za podršku osobama sa autizmom "Maslačak" Sombor.

"Cela ruta je u dužini od oko 3.500 kilometara i podelićemo više od 1.500 paketića. Ova humanitarna organizacija postoji već šestu godinu, mi pomažemo deci naših kolega koji su nastradali ili koji su nesposobni za rad, pomažemo njihovoj deci pre svega, pomažemo i svim vozačima u Srbiji, svima koji imaju veze sa poslom vozača, ali ne libimo se da pomognemo i domovima za nezbrinutu decu ili uduženjima koja štite decu", rekao je Miroslav Maglić, Deda Mraz Udruženja "Drug sa druma".

Ideja za "Konvoj sa srcem" rodila se jednostavno – iz potrebe da se pomogne. Nekolicina ljudi, okupljenih oko istih vrednosti, shvatili su da praznici i posebni datumi najteže padaju upravo onima koji nemaju porodičnu podršku. Tako je pre nekoliko godina prvi konvoj krenuo na put, skromno, ali sa jasnim ciljem: da ni jedno dete ne ostane bez pažnje i znaka da je važno. A današnji osmesi u Somboru još jednom su pokazali da je malo dobrote dovoljno da napravi veliku razliku.

Novogodišnji sajam stripova i kolekcionarskih stvarčica, biće održan u 27. decembra 2025. godine, u Maloj sali SC „SOКO“ (Sokolski dom) u Somboru u vremenu od 12,00 do 20,00 sati. Ulaz za posetioce je slobodan.

Sajam je namenjen ljubiteljima stripova, vinila i kolekcionarstva i okuplja izlagače i publiku zainteresovanu za strip i pop-kulturu svih generacija.

Organizatori manifestacije su udruženja Кlub ljubitelja stripova Sombor i Centar PEB Sombor, u saradnji sa SC “SOКO” Sombor, uz podršku Grada Sombora - piše Radio Dunav.

Javno komunalno preduzeće „Čistoća“ Sombor obaveštava korisnike usluga da odeljenje za prikupljanje i transport otpada neće raditi za vreme trajanja Novogodišnjih praznika, odnosno 01. i 02.01.2026. godine (četvrtak i petak), kao ni 07.01.2026. godine, za vreme Božića.Za vreme navedenih praznika neće raditi blagajna kao ni centar za selekciju otpada.

Poslove čišćenja i održavanja javnih površina u užem i širem centru grada obavljaće zaposleni u Odeljenju javne higijene prema ustaljenom rasporedu. Dežurne ekipe vršiće pražnjenje kontejnera postavljenih na javnim površinama.

Grad Sombor je jedan od učesnika međunarodnog projekta „Reindustrialisation Following the Brownfield is Better than Greenfield Principle – ReInd-BBG“, koji je usmeren na unapređenje održivog pristupa procesima reindustrijalizacije kroz primenu principa „Braunfild je bolji od Grinfilda“ (BBG).

Projekat objedinjuje partnere iz šest malih i srednjih opština sa područja Slovenije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Rumunije, Crne Gore i Srbije, dok ulogu vodećeg partnera ima Privredna i industrijska komora Slovenije. Osnovni cilj projekta je jačanje institucionalnih kapaciteta javnih organa i drugih relevantnih aktera u Dunavskoj regiji, kao i smanjenje socijalno-ekonomskih i administrativnih prepreka u procesima prostorne, ekonomske i ekološke transformacije.

Oslanjajući se na postojeća iskustva i realizovane projekte, predstavnici javnog sektora, privrede, civilnog društva i akademske zajednice zajednički rade na razvoju i testiranju naprednih modela upravljanja. Cilj ovih aktivnosti je kreiranje primenljivih i održivih scenarija za reindustrijalizaciju u skladu sa BBG principom.

U utorak, 16. decembra 2025. godine, u konferencijskoj sali hotela „Pupin“ u Novom Sadu, održana je interaktivna radionica u okviru navedenog projekta. Tom prilikom predstavljeni su sam projekat, kao i pilot-lokacija Grada Sombora, nakon čega je kroz otvorenu i interaktivnu diskusiju zajednički razmotren niz ključnih tema.

Poseban akcenat stavljen je na smanjenje „potrošnje“ zemljišta, ostvarivanje ciljeva Zelene Evrope i očuvanje zdrave životne sredine, podsticanje razvoja cirkularne i održive lokalne ekonomije, kao i obezbeđivanje uravnoteženog teritorijalnog razvoja. Učesnici su, kroz dijalog, formulisali zajedničke zaključke i definisali naredne korake u okviru projektnih aktivnosti. Radionici su prisustvovali predstavnici Grada Sombora, lokalnih samouprava i Razvojne agencije Srbije.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 24. decembar