Sombor.info

Planirana isključenja struje u Somboru, Bačkom Monoštoru i Telečkoj za petak, 18. jul:

08:30 - 13:30
Bački Monštor: Sportska, Oslobođenja, V.Nazora, P.Drapšina, Dolska 1-93, 4-90, Pionirska, Oslobođenja, B.Jedinstva, Braće Mišković, Šumska, Partizanska, Nova, Dunavska, Ribarska, I.G.Кovačića, Zagrebačka, I.L.Ribara, deo Baštovanske i Bezdanska

09:00 - 14:00
Telečka: komplet selo

09:00 - 14:00
Sombor: A. Šarčevića, A.Cesarca, M.Gorkog 25-59, 22-58, Školska, D.Markovića

U našoj zemlji aktivna su tri žarišta afričke kuge svinja - u Mačvanskom, Podunavskom i Zapadnobačkom okrugu, preciznije u Bogojevu. Ugroženom području pripadaju i sva okolna naselja, u krugu od najmanje deset kilometara.

Proces repopulacije svinja započeće 40 dana od zadnjeg registrovanog slučaja bolesti. U Bogojevu je do sada eutanazirano 217 svinja u 33 domaćinstva, a u celoj zemlji 255 svinja u 44 domaćinstva", navela je šef odseka veterinarske inspekcije Danijela Kozomora.

"Alarm koji je uključen još 2019. godine podrazumeva određene mere zabrana, kao što su zabrana kretanja životinja, održavanje sajmova, kao i krajnji oprez u domaćinstvima u kojima je zabeležena afrička kuga.

Odeljenje za prostorno planiranje, urbanizam i građevinarstvo somborske Gradske uprave pozvalo je građane i pravna lica na javnu prezentaciju urbanističkog projekta za potrebe urbanističko-arhitektonske razrade lokacije za izgradnju marine kod Bezdana.

Upravo to je pokušaj da Bezdan iskoristi potencijale koje nesumnjivo poseduje u oblasti nautičkog turizma, te da se obezbede planska dokumenta potrebna za uključivanje u državni projekat „Zaplovimo Srbijom” - piše Dnevnik.rs.

Dokument je izradila firma „Saputnik-M” d. o. o. Sombor, Meridijanprojekt – urbanističko i prostorno planiranje, ogranak Sombor, a kako je objavljeno, usmene primedbe i sugestije se neće evidentirati, dok će pisane primedbe i sugestije koje budu dostavljene u toku javne prezentacije razmatrati nadležna Komisija za stručnu kontrolu urbanističkog projekta.

Ovom planskom dokumentu je prethodilo proglašenje lučkog područja i usvajanje izmene plana generalne regulacije Bezdana, prošlog septembra. Bezdan se, kao srpska kapija Dunava, nalazi na ukrštanju Bajskog i Velikog bačkog kanala, a u neposrednoj blizini prevodnice na vodenoj žili kucavici Evrope, Dunavu.

Osim glavnog objekta za oko 120 plovila, u obalnom prostoru marine predviđena je izgradnja radionice, sanitarnog objekta, stanice za snabdevanje gorivom i portirnice

Dve katastarske parcele na kojima je planirana gradnja marine za mala plovila kategorije dva sidra, nalaze se na potesu Kenđija, odnosno između Brodogradilišta u Bezdanu i prevodnice na Bajskom kanalu. Zemljištem uz Veliki bački kanal, na kom je planirana izgradnja marine, upravlja JVP „Vode Vojvodine”.

Osim glavnog multifunkcionalnog objekta koji će biti sigurna luka za oko 120 plovila, u obalnom prostoru marine predviđena je izgradnja radionice, sanitarnog objekta, stanice za snabdevanje gorivom i portirnice.

Istim projektom, „Zaplovi Srbijom“ je predviđeno da Apatin konačno dobije prikladno pristanište za veće turističke brodove, kruzere, a prema svojevremenim izjavama nadležnih u Ministarstvu turizma, ugovorena je i izgradnja međunarodnog putničkog pristaništa u Banoštoru – takođe na Dunavu, u opštini Beočin – uz gradnju objekata za nautički turizam i u Donjem Podunavlju.

– Država će u potpunosti snositi troškove gradnje na teritoriji Bezdana, dok će lokalna samouprava u Somboru pripremiti projektnu dokumentaciju. Potom ćemo, po sistemu „ključ u ruke”, za dve godine izgraditi potpuno novu marinu koja će, faktički, biti ulaz u Srbiju sa dunavske strane. Ovo je velika razvojna šansa i mi ćemo je svakako iskoristiti – pojasnio je u oktobru 2024. godine državni sekretar u Ministarstvu turizma i omladine Uroš Kandić, dok su istom prilikom predstavnici somborske lokalne samouprave naglasili da će ovakvim i sličnim projektima biti obuhvaćena i sva ostala naseljena mesta, kako bi tokom narednih godina bilo realizovano još više sadržaja na Velikom bačkom kanalu.

Zaboravljene dereglije

Mada ima izvanredne preduslove za nautički turizam, Bezdan nije imao sreće sa pokušajima da iskoristi svoje prednosti. Početkom ovog veka lokalna vlast kupila je dve rashodovane dereglije za 40.000 evra ne bi li se na Dunavu, kod spomenika Batinskoj bitki, napravio objekat za prihvat turističkih kruzera, čiji bi se putnici autobusima prevozili do Sombora u razgledanje grada. Godine su prolazile, dereglije su trunule, priča o pristanu donekle oživljavala svakog izbornog ciklusa, da bi u medijskoj tišini pre nekoliko godina, zanemarivanjem dodatno ruinirane, dereglije prosto nestale sa obala reke, nakon što su prodate kao staro gvožđe.

U prostorijama Somborskog šahovskog kluba (Čitaonička 9) biće organizovana dva humanitarna blic turnira, a sav novac od kotizacija koja iznosi 500 dinara po igraču zajedno sa dobrovoljnim prilozima će biti prosleđen u fond pomoći članu ovog sportskog kolektiva i internacionalnom majstoru Stanislavu Mikheevu, za kupovinu novih invalidskih kolica.

Turniri će biti odigrani 18. i 25. jula od 19 časova, nisu rejtingovani i nema nagrada, a tempo igre je pet minuta po igraču plus tri sekunde po potezu.

Zainteresovani se mogu prijaviti putem telefona 060/308-19-84.

Opšta bolnica „Dr Radivoj Simonović“ Sombor raspisala je oglas za prijem u radni odnos velikog broja kako medicinskog tako i nemedicinskog osoblja.

Kako se navodi u oglasu, radnici su im potrebni na određeno vreme sa punim radnim vremenom, i to dva doktora medicine, 14 medicinskih sestara-tehničara, dve ginekološko akušerske sestre-tehničara, dva administrativna radnika, dva nemedicinska tehnička radnika sa srednjom stručnom spremom, te pet nemedicinskih pomoćnih radnika sa nižom stručnom spremom.

Konkurs je otvoren do 24. jula, a dodatne informacije o istom zainteresovani mogu pronaći na sajtu Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“https://www.bolnicasombor.org.rs/?p=8032.

Istraživači su otkrili zabrinjavajuću vezu između raka debelog creva i još jedne zdravstvene tegobe.

Prema organizaciji Cancer Research UK, u Ujedinjenom Kraljevstvu godišnje se dijagnostikuje oko 44.000 novih slučajeva raka creva, a stručnjaci su zabrinuti zbog značajnog porasta broja mladih ljudi kojima je otkrivena opaka bolest.

Istraživanje koje se sprovodilo 20 godina na više od 630.000 odraslih osoba u SAD-u, kojima je dijagnostikovan ovaj oblik raka, sada pokazuje povezanost između bolesti i veće verovatnoće smrtnog ishoda od kardiovaskularnih bolesti, piše LADBible.

Ova opasnost posebno je izražena u prve dve godine nakon dijagnoze raka, a rizik se čini posebno visokim kod osoba mlađih od 50 godina. Studija ne identifikuje točan razlog ove povezanosti, ali sugeriše da zdravlju srca pacijenata tokom lečenja raka debelog creva treba posvetiti dodatnu pažnju, posebno 'kod Afroamerikanaca, muškaraca i mlađih od 50 godina u trenutku dijagnoze'.

"Na temelju naših otkrića, dvogodišnji period nakon dijagnoze kolorektalnog raka ključan je period u kojem je pacijentima potrebna intenzivna nega kako bi se poboljšali kardiovaskularni ishodi", rekao je dr Ahsan Aiaz iz bolnice Montefiore St. Luke’s Cornwall u Njujorku.

"Na primer, potrebno je agresivno pristupiti kontroli kardiovaskularnih faktora rizika i propratnih bolesti poput dijabetesa i hipertenzije. Takođe je neophodna bolja koordinacija između onkoloških timova i timova primarne zdravstvene zaštite, jer se većinom faktora rizika upravlja upravo u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

Prethodna istraživanja pokazala su da preživeli od raka imaju 37 posto veći rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti, a ova nova studija dodatno rasvetljava situaciju s kojom se suočavaju oboleli od raka creva.

Stručnjaci su otkrili da je u prve dve godine nakon dijagnoze rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti 45 posto veći, dok su oboleli od raka imali 16 posto veću verovatnoću smrtnog ishoda zbog kardiovaskularnih bolesti u u poređenju s osobama koje nemaju karcinom.

Kod osoba mlađih od 50 godina, koje nisu imale rak creva, verovatnoća smrtnog ishoda od kardiovaskularnih bolesti bila je 2,4 puta manja. Istraživači još uvek ne znaju da li je uzrok tome nuspojava lečenja raka, sam rak ili neki drugi faktor.

"Za novije terapije nema puno podataka o nuspojavama i toksičnosti, ali sve više dokaza ukazuje na to da mogu izazvati kardiovaskularnu toksičnost', rekao je dr Aiaz.

"Važno je brzo identifikovati ove probleme i preduzeti korake kako bi se smanjili njihovi učinci.Sledeći korak za istraživače je proučavanje kardiovaskularnih smrti kod pacijenata s rakom creva koji primaju različite tretmane, kako bi se preciznije utvrdilo koji faktori doprinose povećanom riziku".

Astronomi su otkrili Amonit — udaljeni, zaleđeni svet zvanično označen kao 2023 KQ₁₄, koji orbitira daleko iza Neptuna. Sa perihelom od 66 AJ (astronomskih jedinica – što je duplo dalje od Neptunove orbite) i polu-velom osom od 252 AJ, Amonitu je potrebno zapanjujućih oko 4.000 godina da završi jedan krug oko Sunca.

Ovaj ledeni relikt otkriven je zahvaljujući gotovo 19 godina arhivskih podataka sa opservatorija kao što su Subaru, CFHT, DECam i Kitt Peak. Njegova orbita ostala je izuzetno stabilna više od 4,5 milijardi godina, zbog čega je dobio nadimak „fosil drevnog Sunčevog sistema“ - piše Nova.

Orbita koja se izdvaja iz šablona

Većina poznatih objekata tipa „sednoidi“ — poput Sedne, 2012 VP113 i Leleākūhonua — prate slične orbite, što ukazuje na zajedničku gravitacionu prošlost. Ali Amonit je drugačiji. Njegova orbita usmerena je gotovo u suprotnom pravcu, popunjavajući zbunjujuću prazninu u našoj karti spoljnog Sunčevog sistema.

Šta to znači?

Amonit možda krije tragove o dinamikama drevnog Sunčevog sistema — moguće o bliskom prolasku zvezdanog „brata“ našeg Sunca ili o jačim ograničenjima za misterioznu Planetu Devet. Simulacije ukazuju da je Amonit nekada orbitirao u sinhronizaciji sa drugim sednoidima, pre nego što je njegova putanja postepeno odstupila tokom milijardi godina.

Putokaz ka nepoznatom

Otkrivenje Amonita sugeriše da u dubinama prostora možda vrebaju još skrivenih svetova. Buduća posmatranja i poboljšani modeli mogli bi nam pomoći da otkrijemo te tajne i da napokon sagledamo kompletnu priču o nastanku našeg Sunčevog sistema.

Naučni rad: Ying-Tung Chen i saradnici, „Otkriće i dinamika objekta nalik Sedni sa perihelom od 66 AJ“, Nature Astronomy (2025)

Ako ste se ikada pitali može li ishrana uticati na dužinu vašeg života, odgovor je da – tvrde nutricionisti.

Iako postoji niz namirnica koje doprinose dugovečnosti, jedna mnogima omiljena vrsta bobičastog voća – borovnice – ističe se kao posebno korisna. Prema rečima nutricionista, ove slatke bobice prepune su hranljivih materija i biljnih jedinjenja koja mogu pomoći da živite duže i zdravije, prenosi Index.

Naravno, dugovečnost ne zavisi isključivo od hrane. Genetika, socioekonomski status i pristup zdravstvenoj zaštiti igraju veliku ulogu. Ipak, ishrana je ključni faktor koji možemo da kontrolišemo – a borovnice su odličan saveznik.

Zašto su borovnice toliko moćne?

Antioksidansi koji štite ćelije

Borovnice su bogate antioksidansima, naročito antocijaninima, koji im daju prepoznatljivu tamnoplavu boju. „Antocijanini u borovnicama povezani su sa smanjenim rizikom od bolesti koje dolaze sa starenjem, kao što su dijabetes, kardiovaskularna i neurološka oboljenja“, ističe nutricionistkinja Lisa Endruz, prenosi Eating Well.

Ova jedinjenja smanjuju upalne procese i oksidativni stres – stanje koje može oštetiti ćelije i doprineti razvoju hroničnih bolesti poput raka i srčanih oboljenja. Najbolje od svega je to što istraživanja pokazuju da je već jedna trećina šolje borovnica dnevno dovoljna za značajne koristi.

Podrška zdravlju creva

Zdravlje creva sve se češće dovodi u vezu sa opštim zdravstvenim stanjem. Jedna šolja borovnica sadrži 3,5 grama vlakana, što je oko 13% dnevne preporučene količine. „Vlakna pomažu u regulaciji varenja, kontroli apetita i stabilizaciji nivoa šećera u krvi“, kaže Endruz.

Pored vlakana, borovnice su bogate i polifenolima – jedinjenjima koja hrane dobre bakterije u crevima. Iako se istraživanja i dalje razvijaju, postoje snažni dokazi da redovna konzumacija borovnica pozitivno utiče na crevnu mikrobiotu.

Smanjuju rizik od hroničnih bolesti

Borovnice mogu smanjiti rizik od nekih od najčešćih uzroka smrtnosti: srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2 i Alchajmerove bolesti. Istraživanja pokazuju da ljudi koji redovno konzumiraju borovnice imaju manji rizik od povišenog krvnog pritiska i holesterola, kao i manju verovatnoću za srčani udar.

Takođe, sve je više dokaza da borovnice poboljšavaju osetljivost na insulin, čime se može sprečiti razvoj dijabetesa. Dodatna istraživanja ukazuju na to da borovnice mogu očuvati kognitivne funkcije i možda štititi od Parkinsonove bolesti.

I drugo voće doprinosi dugovečnosti

Borovnice nisu jedine koje doprinose dugom životu. Evo još nekoliko vrsta voća koje nutricionistkinja preporučuje:

Pomorandže – Bogate su vitaminom C i kalijumom, podržavaju zdrav krvni pritisak i štite od moždanog i srčanog udara.
Jabuke – Sadrže oko četiri grama vlakana i bogate su antioksidansima, a takođe pomažu u očuvanju zdravlja srca.
Avokado – Prepun je zdravih masti i vlakana. Studije pokazuju da konzumacija avokada dva puta nedeljno može smanjiti rizik od srčanih bolesti.
Višnje – Osim što deluju protivupalno, podržavaju zdravlje mozga i zglobova, a sadrže i prirodni melatonin koji poboljšava san – a san je izuzetno važan za dug život.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsili su na području Sombora, Apatina i Rume šest pripadnika organizovane kriminalne grupe koji su, kako se sumnja, tokom 2024. godine, za najmanje 71 iregularnog migranata omogućili nedozvoljen tranzit preko Srbije u cilju nedozvoljenog tranzita ka zemljama Evropske unije.

Uhapšeni su B. D. (46) iz Sombora, za koga se sumnja da je organizator ove organizovane kriminalne grupe, D. Z. (24) i J. I. (27), obojica iz Sombora, B. D (41) i B. D. (30), obojica iz Leskovca, kao i S. M. (26) iz Apatina, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, saopštio je MUP.

Sumnja se da su pripadnici grupe organizovali nedozvoljen tranzit za najmanje 71 iregularnog migranta, sa područja Pirota i Dimitrovgrada do Beograda, a u cilju omogućavanja njihovog daljeg nedozvoljenog tranzita ka zemljama EU.

Prilikom pretresa stana i drugih prostorija koje koriste osumnjičeni pronađena su i privremeno oduzeta vozila, kao i više mobilnih telefona i SIM kartica.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal u Beogradu.

Akciju hapšenja su sproveli pripadnici MUP-a, Uprave kriminalističke policije, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, u koordinaciji sa Javnim tužilaštvom za organizovani kriminal u Beogradu.

CRVENI krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 17. jula, organizuje redovnu akciju dobrovoljnog davanja krvi. Svi koji žele da doniraju dragocenu tečnost, mogu to učiniti od 9 do 13 časova u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Iz Crvenog krsta napominju da svi sgrađani koji imaju između 18 i 65 godina i koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu na akciju dobrovoljnog davanja krvi.