Jedna od najznačajnijih i najtraženijih predstava savremenog srpskog teatra, "Semper Idem", rađena po remek-delu Đorđa Lebovića u režiji Gorčina Stojanovića, igraće se i juna na Veliku scenu Narodnog pozorišta Sombor.

Saopštenje pozorišta vam prenosimo u celosti:

Najavljujemo dva igranja predstave SEMPER IDEM po romanu Đorđa Lebovića, u dramatizaciji i režiji Gorčina Stojanovića, koji su zakazani za 26. i 27. jun 2026, u 18.00 časova, na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor - piše Kurir.

Ulaznice će biti puštene u prodaju na sledeći način:

- u četvrtak, 7. maja, od 10.00 časova, počinje prodaja ulaznica UŽIVO, na biletarnici Narodnog pozorišta Sombor,

- potom u petak, 8. maja, od 10.00 časova ulaznice će biti puštene I ONLINE, na tickets.rs kao i u Laguna knjižarama širom Srbije.

Jednak broj ulaznica biće pušten u prodaju i uživo i online, kako biste na oba načina mogli da dođete do njih.

Jedna osoba može da kupi maksimalno 6 ulaznica.

Sala će biti klimatizovana.

Podsećamo vas da ulaznice nije moguće rezervisati putem društvenih mreža, kao i to da će u vreme prodaje ulaznica biletar biti onemogućen da se javlja na telefon.

"Semper Idem" (uvek isto) predstavlja istoriografiju detinjstva Đorđa Lebovića u kojem autor priča o svom odrastanju u Kraljevini Jugoslaviji, neposredno pre početka Drugog svetskog rata. Predstava je skrojena, preuzevši naslove iz romana, tako što je izdeljena u tri celine. Prva celina nosi naziv „Od raja do pakla“, druga „Sazrevanje“ i poslednja Predskazanja/Veliki sunovrat.

Počevši od "Raja" predstava, na lirski način i sa dozom humora opisuje Lebovićeve porodične prilike - majku i oca, očuha, deda Adolfa, tetku Paulinu, kao i dedinu drugu ženu, baku Lauru, teču, tetke, baba-tetke i ujake, drugare, uz koje je odrastao nakon razvoda roditelja. Đorđe, publici, kao narator, komentariše dešavanja i na taj način dodatno pojašnjava radnju i pojačava utisak priče.

I, tako od "Raja", kroz "Sazrevanje", kroz dečiju vizuru, najavljuje strašne događaje; najavljuje rat i predstojeći pogrom nad jevrejskim narodom. Detinjim pogledom na život uspostavljena je distanca u odnosu na strahotu sudbine deteta koji je, nakon rata, ostao bez cele svoje porodice.

Pokrajinska vlada će pomoći sanaciju objekata pogođenih zemljotresom kod Sombora, izjavio je potpredsednik Pokrajinske vlade Tomislav Žigmanov.

Kako je naveo, Pokrajinska vlada će biti partner Gradu Somboru i svim zemljotresom pogođenim prigradskim naseljima pri sanaciji štete, planiranju i sprovođenju građevinskih radova, ali će ujedno i biti na raspolaganju žiteljima naselja u Bačkoj koja nikada ranije nisu bila suočena sa sličnim elementarnim nepogodama - pše 021.rs.

"U situacijama prirodnih nepogoda Pokrajinska vlada uvek reaguje na jednak način – pokazujemo interes za ljude koji su pretrpeli nepogodu, stanje objekata na tim područjima i učinjenu štetu. Mora se pohvaliti brza i adekvatna reakcija administracije Grada Sombora, pošto su predstavnici gradskih vlasti i stručne službe izašli odmah na teren te počeli s utvrđivanjem oštećenja objekata", kazao je potpredsednik Žigmanov prilikom posete Bačkom Monoštoru kod Sombora.

Prema njegovim rečima, najbitnije je da se sada sprovodi detaljan popis svih oštećenih objekata u domaćinstvima u svim mestima gde se zemljotres intenzivno osetio, kao i da građani ostanu smireni, uprkos činjenici da se ništa slično nikada ranije nije desilo u ovom delu Srbije.

Podsećanja radi, danas u ranim jutarnjim časovima zemljotres jačine 4,1 stepen Rihterove skale pogodio je Bački Monoštor, ali su i građani drugih okolnih mesta u Zapadnobačkom okrugu osetili podrhtavanja tla.

Stradalih, kao ni povređenih nema, ali je zemljotres prouzrokovao materijalnu štetu na jednom broju kuća i objekata, dok su sa plafona Rimokatoličke crkve Svetog Petra i Pavla u Bačkom Monoštoru otpali delovi maltera.

Posle više od 40 godina, u Somboru je počela izgradnja potpuno novog vrtića, čime grad pravi značajan korak ka rešavanju dugogodišnjeg problema s nedostatkom mesta za najmlađe. Radovi su počeli 21. aprila, a vrtić će se nalaziti u u naselju Selenča, delu grada koji važi za jedan od najgušće naseljenih.

Novi objekat Predškolske ustanove "Vera Gucunja" u Somboru treba da bude završen do kraja 2027. godine. Vrednost projekta iznosi 389 miliona dinara, od čega 40 miliona obezbeđuje grad, dok veći deo finansira Fond za kapitalna ulaganja Autonomne pokrajine Vojvodine. Planirani vrtić prostiraće se na oko 1.700 kvadratnih metara i biće izgrađen kao objekat sa prizemljem i jednim spratom.

"Nije planirana samo izgradnja samog objekta, već i parterno uređenje sa pristupnim saobraćajnicama, parkinzima. Planirano je i veliko igralište na istočnoj strani objekta, a zamišljeno je da objekat bude sastavljen od dvanaest zasebnih jedinica, svaka grupa će imati svoju zasebnu jedinicu, garderobu, sanitarije i sve ostalo. Kapacitet je 228 mališana i time bismo verovatno uspeli u potpunosti da prevaziđemo listu čekanja. Novi vrtić imaće kuhinju, perionicu, sve je planirano projektom", rekao je Milan Stakić, zamenik gradonačelnika Sombora - piše RTV.

"Činjenica je da u ovom periodu, kada je upis u toku, na listi čekanja zna da se nađe i do 600 mališana. To je prilično velik broj. Uspevali smo da a smanjimo, pa je konstantan broj na listi čekanja oko 200 do 250 dece za koje nismo uspeli da nađemo smeštaj u toku prošle i pretprošle godine", rekla je Snežana Gazetić Pavošev, direktorka PU "Vera Gucunja".

Istovremeno, grad nastavlja da ulaže i u postojeće vrtiće, a za mnoge roditelje ovaj projekat predstavlja dugo očekivano rešenje da u budućnosti svako dete ima svoje mesto u predškolskom sistemu.

Proteklog vikenda u Mladenovcu je održano Prvenstvo Srbije za poletarce, pionire i nade, u organizaciji Karate federacije Srbije. Nadmetanja su se odvijala u svim disciplinama sportskog karatea po pravilima Karate Federacije Srbije.

Među učesnicima je bio je predstavnik Karate kluba Sombora Ilija Hristov, koji je poneo titulu vicešampiona prvenstva Srbije. Srebrnu medalju osvojio je u izvođenju kata u kategoriji muških nada – naveo je njegov klub u izveštaju sa ovog takmičenja.

Započeta je rekonstrukcija pontonskog mosta između Bezdanu i Bačkog Monoštora u sklopu redovnog održavanja.

U narednom vremenskom periodu od 04.05. do 25.05.26. saobraćaj će biti obustavljen preko pontonskog mosta što će biti obeleženo adekvatnom saobraćajnom signalizacijom.

Izvodjač radova je VIP GROUP DOO pod pokroviteljstvom Grada Sombora. Vrednost radova je oko 2,5 miloona dinara.

U narednom vremenskom periodu od 04.05. do 25.05.26. saobraćaj će biti obustavljen preko pontonskog mosta što će biti obeleženo adekvatnom saobraćajnom signalizacijom.

Premijer liga već dugo nije samo nacionalno takmičenje u Engleskoj, već fudbalski prostor u kojem se sudaraju različite škole igre, trenerske ideje, poslovni modeli i očekivanja miliona navijača. Upravo zato svaka nova sezona donosi priče koje prevazilaze samu borbu za titulu. Od taktičkih promena i razvoja mladih igrača do načina na koji klubovi grade identitet, engleski fudbal ostaje jedna od najzanimljivijih tema za sve koji redovno prate Sportske fudbalske vesti na Vivat Sport.

Liga u kojoj se stilovi stalno menjaju

Jedna od najvećih vrednosti Premijer lige jeste njena sposobnost da se menja. Nekada je engleski fudbal bio prepoznatljiv po direktnoj igri, fizičkoj snazi i brzom ritmu. Ti elementi su i dalje prisutni, ali današnja liga izgleda znatno složenije.

Klubovi sve češće grade napade od golmana, koriste bekove kao dodatne veziste, visoko pritiskaju protivnika i traže igrače koji mogu da pokriju više pozicija. Treneri više ne dolaze samo sa jednim jasnim modelom, već se od njih očekuje da stalno prilagođavaju sistem protivniku, rasporedu i formi ekipe.

Zbog toga jedna utakmica Premijer lige može da izgleda kao taktički šah, a već sledeća kao potpuno otvoren duel pun tranzicije, duela i šansi. Ta raznovrsnost je jedan od razloga zbog kojih se liga ne svodi samo na najveće klubove. Čak i ekipe iz sredine tabele mogu da imaju jasan stil, hrabre ideje i dovoljno kvaliteta da poremete planove favorita.

Borba za titulu više nije jedina velika priča

Iako se najviše pažnje prirodno usmerava na vrh tabele, Premijer liga je zanimljiva i zbog slojeva takmičenja koji postoje ispod borbe za prvo mesto. Trka za Ligu šampiona, borba za evropska mesta, opstanak i unutrašnji razvoj klubova često stvaraju podjednako uzbudljive narative.

Za neke klubove uspeh znači osvajanje titule. Za druge je to plasman u Evropu, stabilizacija u ligi ili razvoj mladog tima koji može da raste kroz naredne sezone. Upravo ta razlika u ambicijama čini svako kolo važnim.

U Premijer ligi retko postoje utakmice bez težine. Tim iz donjeg dela tabele može da igra za opstanak, dok protivnik juri Evropu. Ekipa koja je već daleko od titule može da utiče na rasplet šampionata pobedom protiv favorita. Zbog toga se tenzija ne gubi ni kada se sezona približava kraju.

Transferi kao deo fudbalske strategije

Premijer liga je poznata po velikim ulaganjima, ali novac sam po sebi više ne garantuje uspeh. Klubovi sve pažljivije analiziraju tržište, skautiraju mlade igrače i traže profile koji se uklapaju u dugoročnu ideju.

Najuspešniji transferi nisu uvek najskuplji. Često se kao ključni pokažu igrači koji donesu ravnotežu timu, popune problematičnu poziciju ili omoguće treneru da promeni sistem. Dobar defanzivni vezista, pouzdan štoper ili bek koji razume igru mogu da budu jednako važni kao napadač sa velikim brojem golova.

Zato se o Premijer ligi sve češće govori i kroz prizmu sportskog menadžmenta. Nije dovoljno samo dovesti poznato ime. Klub mora da zna zašto ga dovodi, kako će ga koristiti i kakav uticaj taj igrač može imati na svlačionicu, stil igre i finansijsku stabilnost.

Mladi igrači dobijaju sve veću ulogu

Još jedna važna promena u engleskom fudbalu jeste veći prostor za mlade igrače. Akademije premijerligaških klubova rade na sve višem nivou, a treneri su spremniji da ukažu poverenje talentima koji mogu da odgovore fizičkim i taktičkim zahtevima takmičenja.

Naravno, pritisak je ogroman. Mladi fudbaler u Premijer ligi mora brzo da sazri, jer se greške vide odmah, a konkurencija je jaka. Ipak, kada klub ima jasan plan razvoja, mladi igrači mogu da postanu nosioci igre, ne samo rezervne opcije.

Za navijače, to donosi poseban osećaj povezanosti. Igrač koji je prošao akademiju, razume klub i raste pred očima publike često postaje važan simbol identiteta. U eri skupih transfera, takve priče imaju posebnu težinu.

Trenerski uticaj nikada nije bio vidljiviji

U modernoj Premijer ligi trener nije samo osoba koja bira startnih jedanaest. On je arhitekta celog sistema. Od načina presinga, organizacije napada i prekida, do komunikacije sa medijima i upravljanja energijom ekipe tokom naporne sezone, njegova uloga je ogromna.

Zato se promene trenera često vide vrlo brzo. Neki donesu jasniju strukturu u odbrani, drugi oslobode kreativce u napadu, dok treći promene mentalitet tima. U ligi u kojoj nijanse odlučuju, trenerska ideja može da bude razlika između prosečne i uspešne sezone.

Posebno je zanimljivo posmatrati kako se različiti trenerski stilovi sudaraju. Jedan tim želi posed i kontrolu, drugi čeka grešku i napada prostor. Jedan gradi igru strpljivo, drugi koristi intenzitet i direktnost. Upravo ti kontrasti daju Premijer ligi dodatnu dubinu.

Navijači kao stalni pokretač atmosfere

Bez obzira na komercijalni rast i globalnu popularnost, Premijer liga i dalje snažno zavisi od navijačke kulture. Stadioni u Engleskoj imaju posebnu energiju, a lokalni identitet klubova ostaje važan čak i kada ih prate milioni ljudi širom sveta.

Navijači ne reaguju samo na rezultat. Oni prepoznaju trud, borbenost, odnos prema dresu i način na koji se tim ponaša u teškim trenucima. Zbog toga klub može imati podršku i kada ne osvaja trofeje, ukoliko postoji osećaj da se gradi nešto smisleno.

Ta veza između tribina i terena često utiče na utakmice. Domaći teren u Premijer ligi nije samo statistička prednost, već ambijent koji može da podigne ekipu, ubrza ritam i stvori pritisak na protivnika.

Zašto svaka sezona donosi novu priču

Premijer liga je toliko zanimljiva jer nikada ne ostaje ista. Jedne sezone u prvom planu je dominantan šampion, sledeće iznenadni uspon kluba iz sredine tabele, zatim povratak velikana ili borba mladog tima da napravi iskorak.

Upravo ta nepredvidivost čini ligu živom. Iza svake utakmice stoji šira priča o taktikama, ambicijama, navijačima, novcu, tradiciji i budućnosti fudbala. Zato Premijer liga nije samo takmičenje koje se prati vikendom, već stalni izvor tema, analiza i rasprava.

Za ljubitelje fudbala, ona ostaje idealan primer kako se moderan sport razvija bez gubljenja osnovne draži igre: neizvesnosti, rivalstva i emocije koje se ne mogu unapred izračunati.

Stalni rad bez odmora dugoročno ne vodi ničemu dobrom, a istraživanja su odavno pokazala da je odlazak na odmor pouzdan način za poboljšanje opšteg fizičkog i psihičkog stanja. Ipak, čini se da slobodne dane ne koristimo onoliko koliko bi trebalo.

Studija iz 2025. pokazala je da je za oporavak od stresa i sagorevanja na poslu potrebno znatno više odmora nego što je potrebno prosečnom zaposlenom. Iako postoji mnogo razloga zašto uzimanje plaćenog slobodnog vremena ponekad može biti teško, od straha od zaostajanja na poslu do ograničenih dana, preopterećenost je štetna po zdravlje, zbog čega je ključno dati prednost opuštanju.

Preporuka: odmoriti svaka dva meseca

Prema pomenutom istraživanju, zaposleni bi trebalo da idu na odmor svaka dva meseca. Iako to mnogima može izgledati kao nedostižan cilj, studija je pokazala da za pozitivne efekte nisu neophodna duga i skupa putovanja. Dovoljna su i kraća putovanja, koja ipak ostavljaju dovoljno slobodnog vremena za nepredviđene obaveze.

„Naglašavamo kako redovne pauze pomažu oporavku i poboljšavaju osećaj opšteg blagostanja, čime se smanjuje stres i poboljšava radni učinak. Zalažemo se za to da se češće pauze ugrade u radnu kulturu kroz praktične strategije za pojedince i organizacije“, napisao je autor studije Selvaraj Giridharan, a prenosi Bizlife.

Brojne zdravstvene prednosti odmora

Stalni rad bez pauze na kraju iscrpljuje telo. U jednoj studiji koja je obuhvatila 749 žena, istraživači su otkrili da su one koje su letovale manje od jednom u šest godina imale osam puta veće šanse da razviju probleme sa srcem od žena koje su letovale dva puta godišnje.

Boravak u prirodi ili na suncu može drastično smanjiti nivo stresa kojem je telo izloženo tokom rada, a donosi i mentalne i emocionalne koristi. Vreme provedeno van radnog stola ili laptopa daje vam priliku da napravite pravi predah na način koji često nije moguć na poslu.

Ljudi su mnogo više od poslova koje rade i svakodnevnog stresa. Pri tome, odmor ne mora biti luksuzan, to može biti odmor kod kuće ili kratak put automobilom. Sve dok odvojite vreme za sebe, osetićete prednosti.

Razmatraju da donesu istu odluku za turiste kako bi izbegle haos na svojim granicama

Lepa vest stigla je nedavno za sve građane Srbije, a u kojoj se navodi kako će od 1. juna, pa sve do 30. avgusta novi sistem ulaska u Evropsku uniju, EES (Entry/Exit System) biti suspendovan za građane Srbije koji idu u Grčku, kao i da će se primenjivati u noćnim satima i neće uticati na dodatne gužve, što je i potvrdila generalna konzulka Srbije u Solunu Jelena Vujić Obradović. U međuvremenu, još dve države razmatraju da odbace novi način provere.

Generalna konzulka izjavila je da, uprkos tome što Grčka najverovatnije neće doneti formalnu odluku o suspenziji EES sistema (Entry/Exit System) za građane Srbije, postoje čvrsta uverenja i obećanja zasnovana na prijateljskim odnosima dve zemlje.

"Od 1. juna do 30. avgusta sistem će biti suspendovan za građane Srbije. Primenjivaće se eventualno u noćnim satima, ali tako da ne utiče na stvaranje dodatnih gužvi", navela je Vujić Obradović.

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) Aleksandar Seničić potvrdio je da je grčka strana srpskoj delegaciji usmeno obećala da sistem kontrole neće biti u potpunoj primeni tokom špica sezone.

"Preduzeli smo konkretne korake, imali smo sastanke sa Grcima i krajem maja ćemo imati sastanak na visokom nivou u Atini, a prethodno u Solunu sa direktorom granične policije, sa kojim očekujemo dogovor o otvaranju maksimalnog broja prelaza i proširenju traka sa šest na deset i dodatne za autobuse da bi se ubrzao protok putnika u špicu sezone", rekao je Senićić.

Nakon vesti da je Grčka donela odluku da od 1. juna do 30. avgusta novi sistem ulaska u Evropsku uniju, EES (Entry/Exit System) bude suspendovan za građane Srbije, stiže vest da još dve evropske države razmatraju da donesu istu odluku za turiste kako bi izbegle haos na svojim granicama.

Naime, stručnjaci za putovanja veruju da će Italija i Portugalija odlučiti da odbace ovu vrstu provera na svojim aerodromima, piše Telegraf.

Podsetimo, EES (Entry/Exit System) predstavlja novi digitalni sistem kontrole ulaska u Šengen zonu koji menja dosadašnje pečatiranje pasoša. Ovaj sistem podrazumeva uzimanje biometrijskih podataka putnika, kao što su otisci prstiju i fotografisanje, a privremena odlaganja njegove primene ključna su za nesmetano putovanje turista ka grčkoj obali.

Mnogi turisti trpe kašnjenja na aerodromima u kontinentalnoj Evropi zbog uvođenja novih graničnih pravila. Sistem ulaska/izlaska EU (EES) podrazumeva registraciju otisaka prstiju i fotografisanje ljudi iz spoljnih zemalja, poput Srbije, ali i Velike Britanije, kako bi ušli u Šengensku zonu.

Postojalo je jedno jelo koje Tito nije mogao ni da zamisli na svom tanjiru.

Slovenac Jože Oseli, poslednji batler i lični kuvar Josipa Broza Tita, otkrio je detalje o prehrambenim navikama doživotnog jugoslovenskog predsednika, za kojeg je radio u rezidenciji na Brdu kod Kranja od 1972. godine do njegove smrti 1980.

Oseli je u svojoj knjizi „Titovi poslednji dani“ zabeležio da su Titu svakodnevno služena razna jela od mesa, uz priloge i salate, a on bi zatim sam birao šta će tog dana jesti, prenosi Index.hr

Ipak, postojalo je jedno jelo koje nije mogao ni da zamisli na svom tanjiru. Kada su mu jednom prilikom posluženi puževi, njegova reakcija bila je vrlo jasna: „O ne, puževe zaista ne mogu da jedem“, rekao je Tito.

Ovu anegdotu ispričao je slovenački kuvar koji je sa suprugom Metkom sedam i po godina bio zadužen za pripremu hrane i organizaciju prijema u Titovoj rezidenciji. Zahvaljujući tom poslu imao je priliku da kuva i za brojne poznate ličnosti iz sveta politike i filma.

Puževi se, inače, smatraju delikatesom u mnogim delovima sveta. Najpoznatiji su u Francuskoj, gde se služe kao predjelo, najčešće u sosu od putera, belog luka i peršuna. Konzumiraju se i u delovima Azije, poput Vijetnama, gde su deo tradicionalne kuhinje.

Omiljena jela i jutarnji ritual

Kada je reč o omiljenim jelima, Tito je posebno cenio zagorsku kuhinju, a najviše je voleo zagorske štrukle. Od mesa je najradije birao govedinu. Dan je započinjao espresom bez šećera.