Sombor.info

U subotu 19.07.2025. godine u Novom Sadu održana je humanitarna trka za profesora Aleksandra Pavlovića "Trka za Caleta - gospodar vremena". Na keju u Novom Sadu okupilo se više stotina trkača koji su došli da podrže svog kolegu Aleksandra kojeg čeka transplantacija jetre koja treba da se uradi sledeće nedelje u Turskoj.

Učešće u ovoj humanitarnoj akciji u velikom broju uzeli su i članovi Atletsko rekreativnog kluba "Somaraton’" Sombor koji su donirali priloge za lečenje profesora Aleksandra, a jedan deo trkača "Somaratona’" je i trčao 7 kilometara u Novom Sadu kako bi poslali podršku za što brže izlečenje. "Trku za Caleta" istrčali su Damjana Perenčević, Vesna Bogišić Vicko, Vedran Berleković, Milan Kovačić i Damir Marković.

Iako je trka bila pre svega humanitarnog karaktera možemo spomenuti i da su Damjana i Vesna bile druga odnosno treća u ženskoj konkurenciji.

Iako je veći deo novca potrebnog za transplantaciju sakupljen, akcija i dalje traje i svako može da uplati sredstva i donacije na račun.

Broj računa za uplate:
Ime i prezime: Jasmina Vesić-Pavlović
Broj računa: 265000000656107134
Banka: Rajfajzen banka
Svrha: Donacija za lečenje
Devizni račun (EURO)
SWIFT (BIC) code: RZBSRSBG
IBAN account number: RS35265050000046048257

Ako ste zainteresirani za virtualno kockanje, vjerojatno ste već pretraživali internet za neke povezane ključne riječi i vjerojatno pronašli neke web stranice online kockarnica. Snalaženje u svijetu online kockarskih stranica u početku može izgledati kao zastrašujući zadatak i može izazvati mnogo pitanja. 

U sljedećem članku, pomoći ćemo vam da malo razumijete sistem online kockanja i dat ćemo vam nekoliko korisnih savjeta koji vam mogu poslužiti kao smjernice za orijentaciju.

Kako odabrati najbolji kockarnicu za vas

Da biste pronašli najprikladnije stranice za kockanje za vas, trebat će vam puno strpljenja i istraživanja, ali energija i odlučnost koju uložite definitivno će se isplatiti u kratkom vremenu. 

Na internetu možete pronaći opise i prezentacije mnogih online kockarnica, koje su sastavljene na osnovu iskustava i recenzija uspješnih igrača. Ako ste uspjeli suziti krug na osnovu opisa, vrijedi birati prema nekoliko kriterija.

Zlatna pravila sigurnog igranja

Iako natpis Casino Bonus Albania na novoj web stranici može lako omesti igrače, ne smijemo zaboraviti na sigurnost naših ličnih podataka. Kako biste izbjegli nailazak na web stranicu kojom upravljaju prevaranti, prvi korak je provjera njene licence i uvjeriti se da je službena. 

Ako pogledate web stranice nekih online kazina, vidjet ćete da je u mnogim slučajevima njihov rad zagarantovan licencom koju izdaje MGA ili Curacao Online Gambling Authority. 

To su službene licence, tako da su pouzdane. Osim toga, kako biste maksimizirali zaštitu svojih podataka, vrijedi malo istražiti sigurnosni sistem kazina i tehnologiju zaštite podataka. Pregled uslova zaštite podataka je za vaše dobro. 

Pažljivo čitanje ovoga može potrajati, ali je mala cijena koju morate platiti za svoj mir. Konačno, toplo se preporučuje da provjerite načine plaćanja dostupne na web stranici: kako funkcionišu uplate i isplate. 

Uvijek provjerite s kojim pružateljima finansijskih usluga web stranica sarađuje. Zapamtite, ako se zaglavite u bilo kojem koraku ankete o web stranici za kockanje, na internetu su dostupni brojni vodiči koji će vam, na primjer, reći sve o ponudi Casino Bonus Albania. 

Također, ne bojte se kontaktirati korisničku službu kazina, koja je često dostupna 24 sata dnevno, a također i putem live chata, što značajno ubrzava proces.

Šta misle redovni igrači?

Nakon što se uvjerite u autentičnost web stranice, svakako se isplati pročitati povratne informacije s drugih igara, jer na taj način možete dobiti sveobuhvatnu sliku o tome kako ona funkcionira iz prve ruke, a učeći o praktičnim iskustvima, možete steći odličan prvi utisak.

Međutim, važno je imati na umu pristranosti uzrokovane subjektivnim formiranjem mišljenja. Ponekad ljudi, zbog svoje frustracije ili ljutnje, daju posebno negativno i uvredljivo mišljenje o određenoj web stranici. Stoga ćete morati kritički tretirati ove komentare i pokušati uočiti nepristrasne, objektivne stavove zasnovane prvenstveno na jeziku koji vam zaista može biti koristan.

Konačno, imajte na umu da je mišljenje koje pročitate autentično, jer su na mnogim stranicama recenzije zapravo reklame koje promoviraju 1-2 kazina, dok se ostale ne spominju ili se jednostavno odbacuju. Možete vjerovati svom sudu, jer se reklamna priroda može uočiti uz dužnu pažnju.

Registrujte se na odabranoj stranici i upoznajte se s bonusima

Ako ste uspjeli pronaći online kazino koji vam najbolje odgovara prema gore navedenim kriterijima, onda sve što trebate učiniti je registrirati se. To je proces koji traje nekoliko minuta i nekoliko koraka. Ovdje samo trebate provjeriti jesu li vaši podaci tačni. 

Gotovo svaki online kazino ima bonus dobrodošlice. Ovo je odlična ponuda koju svakako trebate iskoristiti, jer je možete koristiti za dopunu svojih depozita odmah nakon registracije. 

Osim toga, mnogi kazini imaju ponudu bez depozita, koja vam omogućava da besplatno dobijete neku prednost. Ovdje bismo željeli spomenuti, na primjer, ponudu no deposit bonus Albania Casino, koja može biti odlična početna tačka. 

Ne bojte se iskoristiti razne bonuse i isprobati što više igara, jer vam redovnost omogućava da izgradite i razvijete vlastite taktike i steknete rutinu. Ne samo no deposit bonus Albania, već i mnogi drugi bonusi na depozit, ponovno punjenje i povrat novca, kao i ozbiljne promocije povrata novca dostupni su u većini kazina.

Uživanje u igri u okviru razuma

Slijedeći ove jednostavne korake, upoznavanje s online kockanjem može izgledati malo transparentnije i lakše. Prvi koraci su izuzetno važni u stvaranju sigurnog okruženja za igranje za sebe i kako ne biste propustili sjajne prilike koje nudi Casino Bonus Albania.

Nakon toga, samo trebate obratiti pažnju na nastavak igranja u razumnim granicama. Kako biste sačuvali vlastito mentalno zdravlje, možete imati koristi od postavljanja budžeta, svjesnog upravljanja financijama i poznavanja vlastitih granica prilikom kockanja. Važno je da igra ostane igra, i pored stalnog napredovanja kroz iskustvo, ostati svjesni i oprezni.

Navika koje imamo čitav život nije se lako rešiti, ali kada one utiču na naše zdravlje i uopšteno na to da se osećamo dobro, trebalo bi da se potrudimo.

Među njima je i sledećih 5 grešaka koje svi radimo posle jela, a ne bismo smeli:

1. Idemo na spavanje

Ukoliko legnete da spavate nakon što ste se najeli, nateraćete želudac da prebrzo vari hranu što može izazvati osećaj nelagode i probleme sa spavanjem. Niste jedini (zapravo ste u većini) ako vam se posle jela prispava, ali pokušajte da se oduprete snu i sačekajte bar dva sata nakon jela. Najbolje što nakon obroka za sebe možete uraditi je da prošetate - piše portal Kuvar.

2. Palimo cigaretu

Mnogim pušačima veliki je užitak da zapale cigaretu posle jela, ali to je velika greška. Nakon što ste pojeli, telu treba vremena da svari hranu, a pušenje mu u tome sigurno neće pomoći. Naime, nikotin se veže za višak kiseonika koji je potreban za probavu zbog čega će telo da apsorbuje još više kancerogenih materija nego inače.

3. Tuširamo se

Kada se tuširamo, protok krvi u telu se menja jer krv želi brže da dopre do površine kože kako bi organizam lakše podneo promenu temperature. To znači da će količina krvi koja pomaže u varenju hrane biti smanjena, što proces probave može da uspori ili uzrokuje lošu probavu.

4. Jedemo voće za dezert

Ne govore nutricionisti uzalud da je voće najbolje jesti za doručak, odnosno na prazan želudac. Osim što će vas šećer iz voća napuniti energijom potrebnom za novi radni dan i obaveze, izbeći ćete i lošu probavu koju može izazvati konzumiranje voća za desert.

S obzirom na to da su za varenje voća potrebni drugi enzimi, voće je najbolje jesti na prazan želudac kako bi se maksimalno apsorbovalo u organizam. Jedete li voće odmah nakon obroka, ono neće moći da se pravilno svari jer će se pomešati s drugom hranom koju ste pojeli pre.

5. Vežbamo

Trebalo bi da sačekamo barem dva sata posle jela da bismo išli da vežbamo. Pustite hranu da se slegne i tako ćete izbeći mogući želučani refleks, štucavicu, mučninu, pa čak i povraćanje.

Vreme u Srbiji će danas biti pretežno sunčano i veoma toplo, sa slabim i umerenim južnim vetrom, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ).

Vetar će se tokom dana pojačati na severu Vojvodine i Kosovu.

Najniža temperatura kretaće se između 15 stepeni i 23, a najviša dnevna između 36 i 40 stepeni.

Vreme u Beogradu će danas biti sunčano i veoma toplo, sa slabim i umerenim južnim vetrom.

Najniža temperatura biće od 20 stepeni do 23, a najviša oko 38 stepeni.

Brza, jednostavna i naizgled praktična - supa iz kesice je mnogima omiljeno rešenje kada nemaju vremena za kuvanje.

Ono što se krije u sastavu supe iz kesice može ozbiljno ugroziti vaše zdravlje, upozoravaju stručnjaci.

Skriveni sastojci koji ubrzavaju starenje

Naučnici su analizirali uticaj industrijski obrađene hrane na ćelijsko starenje i otkrili da supe iz kesice spadaju među najštetnije proizvode. Sadrže visoke količine natrijuma, šećera, zasićenih masti i pojačivača ukusa, koji podstiču upalne procese u telu i oštećuju ćelije.

Koliko soli zapravo unosite

Jedan tanjir supe iz kesice može sadržati između 800 i 1.000 mg natrijuma, što je skoro polovina preporučenog dnevnog unosa. To dovodi do zadržavanja tečnosti, nadutosti i pritiska na bubrege, a dugoročno može povećati rizik od srčanih oboljenja, piše Krstarica.

Zabluda o praktičnosti – po koju cenu?

Iako je priprema brza, cena koju plaćate je vaše zdravlje. Osim soli, ove supe sadrže rezance od belog brašna, transmasti i veštačke arome, koje dodatno opterećuju organizam. Redovno konzumiranje može doprineti razvoju metaboličkog sindroma i drugih hroničnih tegoba.

Birajte domaće – vaše telo će vam biti zahvalno

Umesto da posegnete za kesicom, odvojite malo vremena za domaću supu od svežih sastojaka. Ne samo da ćete kontrolisati količinu soli i masti, već ćete svom telu pružiti pravu nutritivnu vrednost.

Iako dodaci ishrani mogu imati pozitivan efekat na zdravlje, osobe sa povišenim holesterolom treba da budu posebno oprezne.

Neki suplementi mogu imati negativan uticaj na holesterol ili ometati delovanje terapije, upozorava dr Vesli Bakl, stručnjak za prirodnu medicinu, prenosi Index.hr.

1. Dodaci za rast mišića

Popularni među onima koji redovno vežbaju, ovi suplementi mogu ozbiljno ugroziti zdravlje srca. Mnogi proizvodi – posebno oni kupljeni preko interneta – nisu dovoljno regulisani i mogu povećati loš (LDL) i trigliceride, dok istovremeno snižavaju dobar holesterol (HDL), što je veoma nepovoljno za srce.

Zdravija alternativa su rastvorljiva vlakna, koja pomažu varenje, produžavaju osećaj sitosti i snižavaju loš holesterol, posebno kada se kombinuju sa uravnoteženom ishranom.

2. Dodaci sa visokim dozama vitamina A

Iako se vitamini često smatraju bezbednima, prevelike količine mogu izazvati probleme. Visoke doze vitamina A mogu povećati i HDL i trigliceride, što kod osoba sa već povišenim holesterolom može dodatno povećati rizik od srčanih bolesti.

Zato je preporuka da se ovaj vitamin unosi kroz uravnoteženu ishranu, a ne kroz jake suplemente. Ako se koriste multivitamini, treba birati one sa umerenim i sigurnim količinama hranljivih materija.

Poznata scena prepričava se i danas, a snimljena je malo pre Titove smrti. Upravo taj događaj je uticao da iz filma sasvim bude izbačena jedna druga scena, koja nam je danas jako poznata.

Jedan od najpopularnijih filmova jugoslavenske kinematografije je sigurno film “Ko to tamo peva“. Iako je snimljen 1980. godine, replike iz ovog ostvarenja Slobodana Šijana prepričavaju se i danas. Posebno ona legendarna “I tata bi sine” koju izgovara slavni Pavle Vuisić.

Ali samo mali broj ljudi zna da ova čuvena replika nije ni trebalo da se nađe u tom filmu.

Božidar Bota Nikolić, direktor fotografije popularnog filma, otkrio je da je ta ljubavna scena u kojoj se izgovara čuvena replika u kojoj glume Neda Arnerić i Slavko Štimac, ubačena naknadno u film.

“Snimao sam sa Zoranom Čalićem film “Kakav deda, takav unuk”, kojeg je pogledalo pola miliona ljudi. Predložio sam Kovačeviću i Šijanu da vidimo šta to ljudi zapravo vole i žele da gledaju. Moj su predlog odbili.

Otišao sam u bioskop i primetio kako ljubav privlači publiku. Tada sam Dušku rekao da u scenarijo filma “Ko to tamo peva” moramo da ubacimo ljubavnu scenu. On je kreirao lik Nede Arnerić i Slavka Štimca. Duško je tako tek posle napisao i onu čuvenu rečenicu: “I tata bi sine”. Pre nje, ljubavi nije bilo u našem filmu”, rekao je Bota Nikolić.

Osim ove ubačene scene, postoji i ona izbačena.

“Ko to tamo peva” u početku je trebalo da ima sasvim drugačiji kraj, ali film je sniman u vreme kada je preminuo tadašnji jugoslavenski predsednik Josip Broz Tito, poslednja planirana scena nikad nije ugledala svetlost dana, makar ne u tom filmu.

Osmišljena scena je tako stajala u fioci i nakon 15 godina završila u potpuno drugačijem filmu – “Underground”.

“Titova smrt spriječila nas je da završimo “Ko to tamo peva” kako smo hteli. Po scenariju, u trenutku u kojem izlaze dva dečaka iz autobusa, trebalo je da se pojavi nekoliko životinja i scena je trebala da izgleda kao apokalipsa. Direktor filma imao je dogovor sa vlasnikom cirkusa u Italiji, koji je imao dresirane životinje i trebalo je da dođe u Beograd. Ali, umire Josip Broz i zabranjuje se ulaz svim strancima. Mi smo morali da završimo film i snimili smo kraj koji znate. Ali, to što nije snimljeno kao kraj filma, je kasnije postalo početak Undergrounda”, ispričao je scenarista Dušan Kovačević u jednoj emisiji, piše Expres.hr.

Za razliku dvorca Leopolda Fajfera na pustari Višnjevci u Velikim Radincima, postoje dobri izgledi da stotinu godina stariji kaštel u Riđici nadomak Sombora, koji je sagradio plemeniti Imre (Emerik) Kovač od Riđice 1806. godine, povrati nekadašnji izgled i počne da „živi“ novi život.

Nadu za to uliva činjenica da je više od dve stotine godina star najimpozantniji objekat u tom selu, koji je u međuvremenu devastiran u velikoj meri, sticajem okolnosti došao u ruke somborskoj lokalnoj samoupravi, koja je obezbedila projektno-tehničku dokumentaciju za njegovu obnovu i dogradnju, za šta je, kažu, pribavljena i građevinska dozvola - piše Dnevnik.

Nameru da se to zdanje od preko 1.000 kvadratnih metara rekonstruiše i pretvori u višenamenski objekat u kom će biti mesta i za prezentaciju vinogradarstva i vinarstva, koje doživljava renesansu u tom kraju, zdušno podupire riđičko udruženje vinogradara i vinara, shvatajući od kolikog značaja bi kaštel plemićke porodice Kovač bio za afirmaciju vinogradarske tradicije kraja i aktuelne proizvodnje.

– Riđičani i grad Sombor uvideli su važnost kaštela koji je dospeo u ruke lokalne samouprave, a ona pokrenula inicijativu pre četiri-pet godina, uz veliko razumevanje tadašnje gradonačelnice Sombora Dušanke Golubović da se preduzmu koraci ka njegovoj obnovi – kaže pravni zastupnik riđičkog udruženja vinogradara, novosadski advokat Branko Munižaba, koji se u okviru porodičene vinarije „Zaba“ bavi i uzgojem loze i proizvodnjom vina u Riđici.

Vinari pokretačka snaga

Pokretačka snaga Riđice, po svemu sudeći, jesu vinari. Vinski turizam u selu je počeo da se razvija. Na tom polju odmakla je vinarija „Dragić“, a vinarija „Zaba“ je u završnici dobijanja upotrebne dozvole za degustacionu salu i pet apartmana, što će obogatiti vinsko- turističku ponudu. Oni sebe vide i na međunarodnom vinskom putu koji uključuje Riđicu, Sombor, Baju, manastir Grabovac u Mađarskoj i druga mesta.

Kako dodaje, uz pomoć Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture izrađen je projekat rekonstrukcije koji podrazumeva dogradnju srušenog dela i revitalizaciju kompletne zgrade, uključujući i krov.

Foto: Ovako bi kaštel trebalo da izgleda do Ekspa 2027/ render

– Objekat bi trebalo da ima svestranu namenu – kaže. – Zamišljeno je da u njemu bude regionalni centar vina, da služi kao podijum za održavanje programa iz kulture, simpozijuma, konferencija, prijema, smeštaj turista i đaka. Lane je na zajedničkoj sednici Republičke i Pokrajinske vlade doneta odluka, koliko smo obavešteni, da se u kaštel što pre uloži novac sa osnovnom idejom da do izložbe EKSPO 2027 bude zaokružen kao deo ponude Sombora i Riđice i da se na taj način upotpuni i ponuda države Srbije. Nadamo se sa ćemo određen broj ljudi s te svetske izložbe videti u našem vinogroju i Somboru i da će to pomoći da se ova mala sredina koja ima šta da ponudi ekonomski razvija.

Ideja je da se ovo zdanje od preko 1.000 kvadratnih metara rekonstruiše i pretvori u višenamenski objekat u kom će biti mesta i za prezentaciju vinogradarstva i vinarstva

Dvorac je prvobitno imao 16 prostorija, od kojih su tri bile dvorane. Zidan je u duhu poznog baroka kao kompaktan spratni objekat pravougaone osnove sa naglašenim centralnim delom pročelja zgrade – rizalitom koji je u međuvremenu srušen, a tokom predstojeće obnove treba da bude dograđen.

Postoje podaci koji govore da su kaštel u vreme dok je bio u rukama porodice Kovač pohodile značajne ličnosti tadašnjeg društvenog života. Čak se pominje da je među njima bio i Lajoš Košut. Spominju se i raskošne zabave i balovi.

Zdanje je bilo okruženo lipama, a na ostatku parcele bio je formiran park u engleskom stilu sa ukrasnim i plemenitim stablima, žbunjem i cvetnim lejama. Može se pronaći podatak da je na posedu u parku bila i staklena bašta, a na rečici po imenu Plazović, odnosno Kiđoš kako je Mađari zovu, koja je inače u celom selu na 15 mesta premošćena drvenim mostovima, postojala je i vodenica potočara, ali je srušena 1926.

Na prostranom posedu Kovečevih bilo je i vinograda, što ukazuje na tradiciju uzgoja vinove loze u tom selu.

– Podrum od 48 kvadratnih metara, suv kao barut, bio bi na raspolaganju našem udruženju i onima koji vinskim putem stignu do Riđice – kaže Munižaba. – Kada bude renoviran, kaštel će biti nezaobilazna destinacija na vinskom putu. Smatramo da smo u pravom trenutku preduzeli taj korak i da će sve imati smisla ako pre EKSPO-a bude završen. Tada će se naš trud pokazati ispravnim i biti zamajac za dalje aktivnosti.

Munižaba napominje da je Riđica jedno od sela u Srbiji sa neverovatnim potencijalom, koji je delimično prepoznat. To je selo iz 16. Veka, o čemu svedoče turski defteri. Trećina stanovnika su potomci doseljenika iz vremena Velike seobe, koji se bave raznim delatnostima, između ostalog i vinogradarstvom i vinarstvom. Kultura gajenja loze i proizvodnje vina, po njegovim rečima, stigla je na ovaj prostor sa Aresenijem Čarnojevićem. Selo je 1800. imalo 1.150 jutara vinograda, a 1945. godine 400 hektara.

Novodoseljeni stanovnici Riđice nakon Drugog svetskog rata u provom redu iz Dalmacije nastavili su tradiciju negovanja vinove loze. Urušavanje vinogradarstva u SFRJ nije zabišlo ni Riđicu, ali poslednjih desetak godina probudilo se interesovanje za tu vrstu delatnosti.

U velikom broju domaćinstava postoje stari zasadi vinove loze, ali četiri proizvođača izdigla su se iznad ostalih novim načinom vinogradarenja i proizvodnje vina koji uključuje obaveznu primenu naučnih saznanja i saradnju sa stručnjacima sa Tehnološkog fakulteta i Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

– Riđica je u vinskom svetu poznata kao vinogorje. Pre deset i više godina, kada su mapirana vinogradarska područja Srbije, utvrđeno je da Riđica na osnovu parametara koji su praćeni, a jedan od njih je i zemljište koje je u ovom slučaju smeđi pesak, jeste vinogorje. Riđica se nalazi u okviru Subotičko-horgoške peščare i sa Palićem i Horgošem čini Subotički rejon. Geografski pripada Somboru, a vinski Subotičkom rejonu. Dva kilometra je dele od granice sa Mađarskom, koja je zapravo okružuje sa tri strane. Vinogorje podrazumeva da područje ima potencijal za proizvodnju vina visokog kvaliteta, što su potvrdile četiri registrovane riđičke vinarije „Vrt“, „Dragić“, „Šveljo“ i „Zaba“ rezultatima na svetskim ocenjivanjima vina – dodaje Munižaba.

Potencijali Riđice, kako on kaže, ne temelje se samo na vinogradarstvu i vinarstvu već i na otkriću izvorišta lekovitog blata i voda.

– To su potencijali koje država treba da podrži, i ne samo ona. Očekujemo da će na tom planu vrlo brzo da se dese konkretni pomaci. U prvom redu da se kaštel revitalizuje, što će biti pokretač za mnoge druge aktivnosti. Bila bi to sredina bez premca ukoliko se iskoriste svi kapaciteti, što mi očekujemo da će se desiti. Do tog velikog cilja se ne dolazi jednostavno – ističe Munižaba i dodaje da su tri preduslova za to, od kojih su vrlo značajni izgradnja vodovodne mreže od Stanišića do Riđice, jer kvalitet nije na zavidnom nivou, i završetak puta od Riđice do graničnog prelaza Rastina.

Medalja medalju stiže

Četiri perjanice riđičkog vinogradarstva i vinarstva visokim pozicioniranjem na najvažnijim ocenjivanjima vina u svetu potvrdile su kvalitet sopstvenih proizvoda, ali i vinogorja kom pripadaju. Vinarija „Vrt“ nosilac je trofeja za najbolje belo vino Balkana 2022, zlata za bermet u Beču i mnogih drugih. Vinarija „Zaba“ može da se pohvali zlatom i srebrom iz Beča, bronzom iz Londona. Vinarija „Dragić“ baštini pored ostalih tri bronze i tri srebra iz Londona, a „Šveljo“ srebro i bronzu takođe iz Londona.

„To su rezultati koji daju za pravo riđičkim vinogradarima da mogu očekivati bolje rezultate i podršku lokalne, republičke i pokrajinske vlasti, što se i dešava, nadamo se i na dalje”, kaže Branko Munižaba.

Predajom hleba od novog brašna gradonačelniku Sombora, Antoniu Ratkoviću, Udruženje građana „Bunjevačko kolo“ i Hrvatsko kulturno – umetničko društvo „Vladimir Nazor“ su obeležili tradicionalnu žetelačku svečanost „Dužionica“.

Dva hleba, napravljena od prvog ovogodišnjeg brašna, osveštana su na crkvenoj službi, a zatim su ih u Svečanoj sali zgrade Županije, gradonačelniku Ratkoviću predali bandaši i bandašice Natalija Matarić i Bojan Fratrić ispred UG „Bunjevačko kolo“ i Valentina i Luka Vuković ispred HКUD „Vladimir Nazor“.

Zahvalivši se na hlebu, gradonačelnik Ratković je istakao da je Dužionica jedna od najstarijih i najznačajnijih tradicija koja se sa ponosom neguje i čuva u našem gradu.

„Dužionica je jedna od najstarijih i najznačajnijih tradicija koju sa ponosom čuvamo i negujemo u našem gradu. Ona predstavlja duboko ukorenjen izraz zajedništva i sloge, a Sombor je sredina u kojoj se ljudi uzajamno poštuju, razumeju i uvažavaju, sredina u kojoj se ne ističe različitost, već neguje posebnost! Izuzetno sam ponosan na sve nas Somborce, kada ovako zajednički, u radosti i veselju, proslavljamo ovaj značajan žetveni ovičaj, jer slaveći završetak žetve, ujedno slavimo plodnost i njeno obnavljanje, kao simbol cikličnosti života i pobede nad prolaznošću. Izreka „hleb sa sedam kora“ nam kazuje koliko je između surove stvarnosti i neizvesne krajnosti, zemljoradnik umeo iz kamena i znoja svog, teškom mukom i poštenim radom da iznedri hleb, kruh ili kruv. Zato je najslađi iz svoje njive! Želim svima vama da se zahvalim na trudu, radu i naporu koji ste uložili, na znojem zalivenom ravničarskom zlatnom klasju, na semenu koje će postati brašno, te od novog žita zamešenom i ispečenom hlebu koji ste nam danas doneli, a koji je simbol života, ali i nas samih. Čestitam vam uspešno završenu ovogodišnju žetvu, čestitam vam Dužionicu“, rekao je Ratković.

Pre svečane ceremonije predaje hleba, gradonačelnik Antonio Ratković je zajedno sa zamenikom gradonačelnika Milanom Stakićem, članicom Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Jasminom Ilić, te pomoćnicima gradonačelnika Davorom Francuzom i Silardom Jankovićem, upriličio prijem za predstavnike UG „Bunjevačko kolo“ i HКUD „Vladimir nazor“ i njihove goste.

Planirana isključenja struje u Somboru za 21. jul

U perioduod 09:00 do 14:00 časova bez struje će biti ulice: Ambrozija Šarčevića, Avgusta Cesarca, Maksima Gorkog 25-59, 22-58, Školska i D. Markovića.