Sombor vesti

Član Gradskog veća za oblast ekologije i zaštite životne sredine Slobodan Stanić potpisao je danas u Novom Sadu ugovor sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, za uklanjanje divlje deponije koja se nalazi u naseljenom mestu Bezdan.

Za projekat „Čišćenje nesanitarne deponije na katastarskoj parceli broj 4922 КO Bezdan“, dodeljena su sredstva u iznosu od 4.089.240,40 dinara, na osnovu Кonkursa za dodelu podsticajnih sredstava za uklanjanje divljih deponija s poljoprivrednog zemljišta u AP Vojvodini u 2025. godini.

Pored Sombora, ugovore o sufinansiranju je dobilo još 10 lokalnih samouprava, u vrednosti od 400 miliona dinara, a prilikom svečane dodele, prisutnima se obratio pomoćnik pokrajinskog sekretara Petar Samolovac koji je istakao da je ovo jedan u nizu konkursa koje resorni sekretarijat realizuje u okviru Programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.

„Ovu meru podrške lokalnim samoupravama sprovodimo kontinuirano, s ciljem da se poljoprivredno zemljište vrati u prvobitnu namenu i upotrebu“, kazao je Samolovac i dodao da se očekuje da će ove godine biti uklonjeno oko 94.000 kubnih metara otpada i da će oko 20 hektara zemljišta biti vraćeno u poljoprivrednu namenu.

Procenjena količina otpada na divljoj deponiji u Bezdanu iznosi oko 5.550 kubnih metara na površini od oko 10.000 m2. Projektom je predviđeno da se nakon čišćenja divlje deponije, navedeni prostor pošumi i ozeleni, kao i da se postavi zaštitna ograda sa pratećim tablama sa obaveštenjem o strogoj zabrani odlaganja otpada.

Dobitnik ovog priznanja je autor devet književnih dela a svečana dodela je u petak, 27. juna, u prostoru Srpske čitaonice „Laza Кostić“.

Ovogodišnji dobitnik Nagrade „Zlatno pero Ravangrada“, priznanja koje petnaestak godina unazad za ostvareno delo u oblasti književnog, naučnog, publicističkog stvaralaštva dobijaju poslenici pisane reči iz naše sredine, je Borisav Trajković, pesnik i aforističar koji živi i stvara u Somboru. Odluku o dodeli ovog društvenog priznanja, o kome, inače, u saradnji sa Кulturnim centrom „Laza Кostić“ i pod pokroviteljstvom Grada Sombora brine Udruženje građana „Ravangradsko proleće“, doneo je tročlani žiri koji je radio u sastavu: David Кecman Dako, književnik (predsednik žirija) i članovi: Кsenija Janković, direktorica Кulturnog centra „Laza Кostić“ Sombor i Branislav Ćurčić, profesor istorije.

Borisav Trajkovića, magistar poljoprivrede i književnik koji živi i stvara u Somboru, rođen 1938. godine u selu Buvcu, Opština Lebane. Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, Magistar je nauke iz oblasti genetike, učesnik je brojnih naučnih skupova, autor jedne monografije i blizu četrdeset naučiih radova koji su objavljeni u uglednim naučnim časopisima i zbornicima. Na književnu scenu je stupio zbirkom haiku-pesama pod nazivom Oglednu se svod (2000), Usledile su još dve knjige istog žanra: Ptice smrtonosnice (2014), i Duga (2019). Jednako intersovanje pokazuje za dečju književnost: Iz te oblasti su tri knjige: Кako da stigneš sreću (2005), Ženidba princa (2019) i Кljuč za tajne (2022). U oblasti aforistike do sada su mu objavljene takođe tri knjige,: Vreme sna i vreme buđenja (2023), Кad buzdovan sabljom maše (2024) i Što dole gore, to gore bolje (2025) – O bilo kom žanru da je reč, – ističe se u obrazloženju stručnog žirija – zajedničko im je da ovog pisca privlače kratke, sažete, književne forme u kojima se u malo reči može mnogo toga iskazati. Dobitnik je jedne treće nagrade za poeziju za decu, (Festival Bulka, Crvenka, 2010), za haiku-vence tri prve nagrade na festivalu u Odžacima (2004, 2012 i 2014), kao i više drugih i trećih nagrada na raznim fstivalima u zemlji i nekoliko u inostranstvu. Nagrađivan je i za aforizme, Zastupljen je je u Antologiji pesama za decu Pere Zupca (Ruma, 2006), na stranicama Istorije srpske književnosti za decu autora Tihomira Petrovića (N. Sad, 2008) i u antologiji Čitanka srpske poezije za decu Stojana Berbera (Sombor, 2024).

Svečanost povodom dodele Nagrade „Zlatno pero Ravangrada“ Borisavu Trajkoviću, piscu iz Sombora, inače, članu Društva književnika Vojvodine, biće upriličena u petak, 27. juna, u prostoru Srpske čitaonice „Laza Кostić“ koja na sebe pruzima ulogu domaćina. Početak je u 18.00 časova i ulaz je slobodan.

Crveni krst Apatin apeluje na sve građane opštine Apatin da se u skladu sa svojim mogućnostima uključe u niz humanitarnih akcija za lečenje naših obolelih sugrađana.

Кutije za dobrovoljne novčane priloge za lečenje Gordana Tišme, Dunje Кrstić, Aleka Ištokova i Nikolu Šerera postavljene su u marketima Idea i Maxi, kao i u ugostiteljskim objektima Piano bar i Pivnica ,,Na ćošku”.

Iz apatinskog Crvenog krsta zahvaljuju Apatincima i ostalim građanima koji su do sada učestvovali u ovim humanim akcijama koje imaju za cilj da naši sugrađani ozdrave.

Izvor: radiodunav.com

Neki ljudi toliko idealizuju veze da retko kada su zaista zadovoljni u stvarnosti.

Koliko god im partner pruža, uvek postoji nešto što im smeta ili nedostaje. Skloni su da traže male mane i detaljno analiziraju svaku situaciju, prenosi Index.hr.

To ne znači da ne vole - naprotiv, često im je zaista stalo - ali njihova potreba za kontrolom ili savršenstvom otežava im da se opuste i jednostavno uživaju u vezi.

Često ni sami ne znaju zašto „nikad nije dovoljno dobro“. Takve osobe su često pripadnici sledećih znakova.

Devica

Device su poznate po tome što sve posmatraju kroz prizmu detalja - uključujući i svoje partnere. Često imaju visoka očekivanja i teško im je da se nose sa nesavršenostima, bez obzira koliko male bile.

Njihova kritička priroda je urođena i, iako dolazi iz želje za boljim, često stvara utisak da ništa nije dovoljno dobro.

Partneri Device ponekad se osećaju kao da su stalno pod mikroskopom. Umesto spontanosti, veza može postati niz zadataka koje treba „popraviti“.

Vaga

Vage deluju opušteno i ljubavno, ali često imaju potrebu za „idealnom“ vezom. U stvarnosti, smeta im kada stvari nisu savršeno izbalansirane i mogu analizirati partnera više nego što priznaju.

Iza osmeha i šarma često se krije neizrečena žalba ili emocionalna nelagodnost koju ne znaju lako da izraze.

Umesto da jasno kažu šta ih muči, često šalju suptilne signale ili se emocionalno povlače. Partneri tada osećaju da nikada ne mogu biti sasvim „dovoljni“.

Blizanci

Blizanci su radoznali, razigrani i stalno traže nešto novo - i tako je i u vezi. Iako su im veze važne, lako im može dosaditi ako stvari ne idu po njihovom.

Čim osete stagnaciju, počinju da preispituju svog partnera i svoju vezu, često pronalazeći mane i nedostatke koji ih ranije nisu uznemiravali.

Umesto da prihvate stvari kakve jesu, ponekad stvaraju dramu iz potrebe za uzbuđenjem. Ova unutrašnja potreba za promenom često ih sprečava da pronađu istinsko zadovoljstvo u svojoj vezi.

Dijabetična retinopatija je najčešća dijabetična manifestacija na oku i ujedno i najčešća mikrovaskularna komplikacija dijabetesa uopšte.

Ona predstavlja oboljenje mrežnjače – zadnjeg sloja oka u kojem se nalaze fotoreceptori, male nervne ćelije zadužene za prijem vizuelnih signala koji se potom putem optičkog nerva prenose u naš mozak.

Glikemija

Usled povišenog nivoa šećera u krvi stradaju prvo sitni krvni sudovi mrežnjače i dolazi do oštećenja njihovih zidova, povećane propustljivosti i izlaska tečnosti. Na taj način nastaje dijabetični makularni edem, odnosno otok žute mrlje koja predstavlja centar za naš jasan vid.

S druge strane, povišen nivo šećera u krvi dovodi i do začepljenja krvnih sudova mrežnjače, (takozvane okluzije) kako kapilara, koji su najsitniji krvni sudovi, tako i većih krvnih sudova poput arterija i vena.

Ovo dovodi do ishemije koja predstavlja nedostatak snadbevanja tkiva i ćelija mrežnjače kiseonikom, usled čega dolazi do posledičnog stvaranja novih krvnih sudova.

Ti novoformirani krvni sudovi su krti, lako pucaju i dovode do krvarenja unutar mrežnjače i staklastog tela- vodeno gelaste supstance koja ispunjava oko.

„Pacijent sa ovim promenama simptome oseti u slučaju pojave makularnog edema i u slučaju krvarenja unutar staklastog tela. Ostale promene kao što su stvaranje novih krvnih sudova i ishemija su asimptomatski za pacijenta, što znači da ih on ne može primetiti, a to je upravo ključni momenat kada treba terapijski delovati. Iz tog razloga su redovne oftalmološke kontrole neophodne minimum jednom godišnje, a češće ukoliko postoje određene promene i to vaš oftalmolog zahteva” , navodi oftamolog, dr Jelena Ćuk za Stetoskop.

Oftalmološke kontrole podrazumevaju proveravanje vidne oštrine, pregled očnog dna na široku zenicu i ukoliko je potrebno, dopunske dijagnostičke metode kao što je optička koherentna tomografija žute mrlje (OCT) koja predstavlja dubinski skener oka.

Ukoliko tom prilikom oftalmolog primeti određeni stepen promena na očnom dnu, neophodno je pristupiti nekom od terapijskih modaliteta a to su:

laser fotokoagulacija,

anti-VEGF intravitrealna terapija,

u najtežim slučajevima operativno lečenje – vitrektomija.

Laser fotokoagulacija

Laser fotokoagulacija je minimalno invazivna metoda koja se obavlja ambulantno, u lokalnoj anesteziji postignutoj pomoću kapi za oči.

Tokom ove intervencije neophodna je saradnja pacijenta u smislu praćenja jasnog upustva lekara o pravcu pogleda. Jedan ciklus laser fotokoagulacije traje obično između 10 i 20 minuta i lekar će odlučiti koliko je potrebno ciklusa i u kojem vremenskom intervalu.

Ovom intervencijom se postiže sprečavanje stvaranja pomenutih novih krvnih sudova koji su nefunkcionalni i štetni i idealno, povlačenje već stvorenih. Nakon intervencije, može doći do prolaznog zablještenja svetlom koje se povlači za nekoliko minuta.

Metoda je bezbolna, ali određeni pacijenti mogu da osete:

blagu neprijatnost uzrokovanu intenzivnim svetlom,

blago peckanje.

Anti VEGF terapija

Anti VEGF terapija podrazumeva primenu terapeutskih agenasa koji su po svom sastavu antitela koja se vezuju za vaskularni endotelni faktor rasta (VEGF) i blokiraju njegovu funkciju.

VEGF je protein koji se luči u slučajevima pomenute ishemije i dovodi do povećanje propustljivosti kapilara i makularnog edema, kao i do stvaranja novih krvnih sudova. Anti VEGF terapija danas ima nekoliko tipova, i primenjuju se u vidu intravitrealne injekcije koja podrazumeva injekciju koja se daje direktno u staklasto telo oka.

Ova intervencija je bezbolna i brza, primenjuje se u sterilnim uslovima kako bi se sprečio nastanak infekcije i takođe se izvodi pod lokalnom anestezijom u vidu kapi. Pacijent posle intervencije ima zavoj na oku do sutradan i naredna tri dana primenjuje lokalnu antibiotsku terapiju u vidu kapi.

Anti-VEGF terapija se primenjuje na 4 nedelje i prati se njen efekat i potrebe za ponovnim lečenjem. Terapijski odgovor je kod većine pacijenata dobar, ali je neophodno redovno oftalmološko praćenje, a broj injekcija koji je potreban svakom pacijentu je individualan.

Generalno gledano, većini pacijenata je potrebno dati 3 uzastopne injekcije na po mesec dana, a odluku o daljem lečenju donosi njegov oftalmolog.

Vitrektomija

Vitrektomija je invazivna hirurška metoda uklanjanja staklastog tela iz oka, a sa njim i svih krvarenja i proliferativnih traka koje nastaju kao posledica dugotrajne i ozbiljne dijabetične retinopatije.

Ona se izvodi najčešće u lokalnoj anesteziji i nosi sa sobom određene postoperativne rizike ali je nažalost često jedina metoda kojoj se mora pribegnuti kada su sve druge terapijske opcije iscrpljene, a promene na očnom dnu uznapredovale.

Lečenje

Lečenje dijabetične retinopatije od strane oftalmologa je lečenje komplikacija nastalih usled loše glikoregulacije odnosno neregulisanog šećera u krvi.

Jedan od najboljih pokazatelja glikoregulacije je takozvani tromesečni šećer, odnosno glikolizirani hemoglobin A1C (HbA1C).

On predstavlja prosečnu vrednost nivoa glukoze u krvi za prethodna tri meseca, a preporučene vrednosti su ispodosam odsto, idealno još niže od toga (preporuka ispod šest odsto). Nivo HbA1C, dužina trajanja dijabetesa i hipertenzija su osnovni faktori rizika za nastanak dijabetične retinopatije.

Pacijenti treba da znaju da pored dijabetične retinopatije, druge česte manifestacije dijabetesa na oku su katarakta koja se javlja kod mlađih ljudi više nego što je to očekivano i često brže napreduje, kao i prolazno, dnevno zamućenje vida koje nastaje zbog dnevnih fluktuacija glikemije (nivoa glukoze u krvi).

Pacijenti se u ovom slučaju mogu žaliti na prolazno zamagljenje vida koje se nakon nekoliko sati vrati u normalu. S druge strane, simptomi dijabetičnog makularnog edema se manifestuju kao zamagljenje vida koje traje i onemogućava pacijenta u obavljanju svakodnevnih aktivnosti kao što je čitanje, rad na blizinu ali i otežan vid na daljinu, vožnju kolima, prepoznavanje lica itd.

„Ukoliko dođe do krvarenja u staklastom telu, simptomi koje će pacijent imati su raznoliki: od pojave letećih i plutajućih traka, mušica i mrlja u vidnom polju , preko pojave delimičnih ili potpunih senki u vidnom polju do potpunog i iznenadnog gubitka vida na jednom ili oba oka”, objašnjava dr Ćuk.

Prema dostupnim podacima, u Srbiji od dijabetesa boluje između 700.000 i 800.000 ljudi, a oko 800 miliona u celom svetu. Oko 30–40 odsto osoba sa dijabetesom razvije neki oblik dijabetične retinopatije, dok oko 10–15 odsto dijabetičara razvije teži oblik koji može dovesti do gubitka vida.

Kod osoba sa dijabetesom tipa 1, prevalenca može biti i veća – čak 50–60 odsto nakon 20 godina trajanja bolesti. Kod dijabetesa tipa 2, dijabetična retinopatija pogađa oko 20–30 odsto pacijenata u zavisnosti od trajanja bolesti i regulacije šećera u krvi.

„Endokrinološka kontrola i redovni (minimalno godišnji) oftalmološki pregledi su jedini način da se prevenira gubitak vida uzrokovan dijabetičnom retinopatijom koja je i dalje vodeći uzrok potpunog slepila kod radno sposobne populacije u srednje razvijenim i razvijenim zemljama sveta” , napominje dr Ćuk.

U srcu planina severne Jermenije nalazi se selo Fiolotovo – neobičan deo usred Kavkaza, gde već gotovo dva veka žive staroverci, poznati kao molokani. Ovo selo sa domaćinstvima ukrašenim drvenim rezbarijama, plavookim stanovnicima i specifičnom kulturom, kao da pripada nekoj drugoj dimenziji.

U Fiolotovu se ne puši, ne pije, nema televizora, a psovke su nepoznate. Stanovnici žive prema pravilima koja su nasledili od svojih predaka, verujući u jednostavan život i poštovanje tradicionalnih vrednosti.

Za molokane, verski običaji su potpuno odvojeni od pravoslavne crkvene hijerarhije – ne priznaju ikone, ne krste se, a obrede krštenja nazivaju "kstine". Njihovo ime potiče od činjenice da tokom posta konzumiraju mlečne proizvode, što je bilo suprotno pravoslavnim pravilima, zbog čega su ih car Nikola I prognavao daleko od pravoslavnog sveta. S druge strane, sami molokani će se uvrediti na ovu teoriju o poreklu njihovog imena, već će vam reći da im ime potiče od sintagme "duhovno mleko" iz Biblije.

Danas Fiolotovo ima 380 domaćinstava, oko 1.500 stanovnika, i samo dve glavne ulice. Pripadnici ovog staroveračkog društva, radni i čestiti, nisu poznati po nametanju svojih proizvoda, već po suzdržanoj prodaji i blagim, skoro eteričnim licima koja podsećaju na portrete sa starih slika. Krompir, mleko i poseban molokanski kiseli kupus na prodajnim štandovima privlače pažnju prolaznika širom Jrmenije.

Zajednica u Fiolotovu strogo poštuje svoje običaje: muškarci se briju tek nakon ženidbe, žene su obučene u skromne haljine s belim keceljama, a fotografisanje smatraju „đavolskim“.

Prvi molokani su se naselili u ovoj zabiti 1840. godine, proterani iz Tambovske gubernije. Verovalo se da će se, smešteni među različite narode Kavkaza, molokani asimilovati, ali se dogodilo suprotno – molokani su stvorili čvrstu zajednicu i očuvali ruske običaje. Napustili su plodne ruske crnice i borili se sa surovim tlom Kavkaza, a učeći lokalno stanovništvo zanatima, uveli su nove poljoprivredne tehnike, pa su i sami usvojili neke lokalne običaje.

Fiolotovo je postalo poznato kao „Meka za kiseli kupus“. Svako domaćinstvo uzgaja svoje polje kupusa, a molokanska kupus kiseljen u dubovim buradima sa dodatkom šargarepe poznata je širom regije. Stanovnici kažu da je tajna njihovog kupusa u velikim količinama i posvećenosti sa kojom se priprema.

U selu vlada striktna etika i stroga hijerarhija: sve važne odluke donosi zajednica uz konsultacije sa presviterom duhovnim vođom sela. Svojevremeno je i kolektivno vođena farma (kolhoz) u Fiolotovu bila među vodećima u regionu, a pod sovjetskim režimom, Fiolotovo je postalo poznato po izvozu kiselog kupusa širom bivšeg SSSR-a.

Molokani su uvek bili poznati po svojoj besprekornoj moralnosti. U Fiolotovu, zločini su retki, a ako se i dogode, molokani radije izbegavaju pravne sporove jer smatraju da osuda nekoga predstavlja prevelik teret za sopstvenu dušu. Mnoge porodice i dalje neguju skromnost – oko 50 meštana odbija penzije verujući da je neprihvatljivo primati novac koji sami nisu zaradili.

Fiolotovo je jedinstven primer suživota ruske zajednice u srcu Jrmenije. Iako mladi danas sve više odlaze zbog obrazovanja i rada, molokani iz Fiolotova ostaju odani tradicijama, verujući da im planine Kavkaza daju osećaj sigurnosti i pripadnosti. U ovom mirnom kutku Krmenije, daleko od gradskih svetala i televizijskih antena, život teče svojim ritmom, vođen jednostavnošću i duhovnim vrednostima.

Izvor: zena.blic.rs

Gubitak jednog kilograma masti možda zvuči kao jednostavan cilj, ali iza te brojke krije se ozbiljan trud i veliki kalorijski deficit.

Da biste skinuli jedan kilogram sala, potrebno je sagoreti između 7.000 i 7.700 kalorija – što zavisi od sastava i količine vode u vašem masnom tkivu, piše Slobodna Dalmacija.

Koliko kalorija troše različite aktivnosti?

Kilogram sala nije lako skinuti.

Naravno, potrošnja kalorija zavisi od pola, starosti, telesne mase i intenziteta vežbanja.

Za osobu tešku 70 kilograma, okvirni broj sagorenih kalorija po satu izgleda ovako:

Hodanje (5 km/h) – 330 do 370 kcal

Brže hodanje (6–8 km/h) – oko 500 kcal

Hodanje uzbrdo – 400 do 700 kcal

Trčanje (10 km/h) – 700 do 800 kcal

Trčanje uz stepenice – do 819 kcal

Vožnja bicikla (15–20 km/h) – oko 500 kcal

Brža vožnja bicikla (22–25 km/h) – do 735 kcal

Plivanje (brzim tempom) – oko 590 kcal

Planinarenje – oko 438 kcal

Preskakanje vijače – čak 861 kcal

Koliko vežbanja je potrebno za jedan kilogram manje?

Ako uzmemo u obzir prosečnih 7.000 kalorija, to bi značilo da:

treba da hodate 20 sati umerenim tempom

trčite 9 do 10 sati

vozite bicikl oko 14 sati

plivate 12 sati

Naravno, nije preporučljivo da sve to uradite odjednom – ni fizički ni psihički.

Vežbanje bi trebalo da traje do dva sata dnevno, a početnici bi trebalo da krenu sa 30 minuta i postepeno povećavaju trajanje.

Najbolji pristup: kombinacija ishrane i kretanja

Stručnjaci savetuju da kombinujete smanjeni unos kalorija i povećanu fizičku aktivnost. Na primer, ako dnevno pojedete 500 kalorija manje i dodatno potrošite 500 kroz kretanje, za nedelju dana možete izgubiti oko jedan kilogram masti.

Ključ je u doslednosti, pametnom planiranju i svakodnevnim malim koracima. Umesto da jurite čudo za tri dana, fokusirajte se na održiv ritam – i biće rezultata.

Zašto je toliko ljudi opsednuto Labubu lutkicama i šta se iza toga krije...

Neki pokušavaju da shvate ove čupave kreature, dok ih drugi jednostavno ne podnose.

Postoji i treća grupa – manja, ali zato vrlo Instagram-prijemčiva – koja ih s ponosom kači na svoje luksuzne torbe, prenosi City Magazine.

Bez obzira na to kojem taboru pripadate, jedno je sigurno: odavno nismo videli da neki ukras izazove toliku podeljenost. Postavlja se pitanje, zašto su svi opsednuti njima?

Labubu biografija

Ako vam je ova tema promakla, evo kratkog uvoda: Labubu su čupave, lutkice nalik čudovištima i potiču iz Hongkonga, a nastale su 2015.

Prva kolekcionarska izdanja plasirala je firma "Pop Mart" 2019. i prodaja je odmah eksplodirala.

U zavisnosti od kolekcije, Labubu može da bude privesak za torbu, plišana igračka ili čak neobični privezak za ključeve. Još jedna važna stvar – moderne Labubu lutkice dolaze u takozvanom “blind box” pakovanju, što znači da ne znate koju ćete dobiti dok je ne otvorite.

„Ne znate šta ćete dobiti, i tu leži deo uzbuđenja“, kaže terapeutkinja Lindzi Fleming, LCPC, za Popsugar.

Taj iznenadni nalet dopamina ključan je razlog što se ljudi iznova vraćaju po još.

„Postoji osećaj utehe, pa zatim uzbuđenje i iščekivanje, a onda i misao – ovo možda čak može da bude investicija“, kaže Fleming, dodajući da su neke Labubu lutkice retke i kolekcionarski vredne. Ali to je tek početak…

Ko su ljudi koji ih sakupljaju?

Keli En Šuman, influenserka poznata kao “Labubu kraljica”, počela je svoju kolekciju još u aprilu 2024, pre nego što su lutkice postale viralne u SAD.

„Volim korejsku i japansku modu, i stalno sam ih viđala kao priveske za torbe“, priča Šuman. Pomislila je – "šta je, dođavola, ova stvarčica? Moram da je imam.“, piše Popsugar.

Danas vodi Discord kanal sa preko 350 članova.

„Mnogo devojaka mi je reklo da se zbog njih osećaju manje usamljeno“, kaže i dodaje da misli da ih zaista povezuje.

Ako na ulici vidite nekoga sa Labubu i i vi imate svoju, razmenite pogled i kao da kažete: ‘Kapiram te, devojko. Znam te.’“

Fleming kaže da je povezivanje logično, naročito u eri usamljenosti. Čak i tako mala stvar kao privezak može doprineti osećaju pripadnosti i kontrole.

„Omogućava nam da se osećamo kao da držimo konce svog života i misli“, kaže ona, opisujući stanje u kome neko kaže: „Ne moram da mislim o nesigurnosti na poslu ili budućnosti – mogu da mislim o svom Labubu“.

Šuman se slaže. Iako je počela da ih kupuje jer su joj slatki, Labubu su postale nešto mnogo dublje.

„Letos sam se još više navukla na njih jer mi je najbolji prijatelj bio u terminalnoj fazi kancera. Nisam mogla da se fokusiram ni na šta drugo. Labubu su mi donosile radost – onu detinju“, kaže. Nakon njegove smrti u oktobru 2024, Šuman je istetovirala Labubu.

Psihologija iza fenomena

Fleming smatra da Labubu – i igračke uopšte – mogu imati realne koristi za mentalno zdravlje.

„Kada osećamo dolazak krize ili nesigurnosti, ljudi se okreću ovakvim stvarima“, kaže ona i dodaje da je to kao mali mehurić radosti usred anksioznosti.

Isto važi i za žaljenje.

„Ako ste u procesu tuge i postoji nešto što može da vam vrati osmeh, ljudi će se uhvatiti za to – pesmu, recept ili, da, čak i Labub“.

Iako postoje brojni razlozi da ih obožavate, to nije zaustavilo internet od mržnje.

„Ne mogu da budem jedina osoba koja iskreno mrzi te Labubu lutke“, kaže jedan TikTok korisnik u videu sa preko 156.000 lajkova. Šuman zna za hejtere – ali je to ne pogađa.

„Ljudi vole da hejtuju, ali ja samo kažem – ako ne kapiraš, ne kapiraš“, kaže.

Na kraju dana, zna koliko su Labubu značile njoj i njenoj zajednici, i to joj je dovoljno.

„Toliko je negativnosti svuda. Ko mari ako ti ovo donosi radost?, zapitala se.

Izuzetno prljav predmet koji koristite svakodnevno može ugroziti vaše zdravlje, a većina ljudi toga nije svesna.

Ključevi od automobila su često prljaviji od mobilnog uređaja ili tastature, a mnogi ih koriste svakodnevno, a da ne razmišljaju o higijeni. Iako ljudi redovno čiste kupatila i druge površine, ova važna stavka je uglavnom zanemarena.

Zato stručnjaci upozoravaju na veliku količinu bakterija koje se nakupljaju na ključevima i potrebu za njihovim redovnim čišćenjem, piše Express.co.uk.

Većina vozača nikada ne čisti ključeve od auta

Novo istraživanje kompanije "Money Supermarket" otkrilo je da ključevi od auta sadrže skoro četiri puta više bakterija nego mobilni uređaj ili tastatura, što ih čini jednim od najprljavijih predmeta koji se koriste svakodnevno, prenosi Net.hr.

Uprkos ovim zabrinjavajućim nalazima, trećina vozača nikada nije očistila ključeve od auta, iako ih četvrtina koristi više od pet godina.

Dok su volani, ručice menjača i kontrolne table poznati kao leglo bakterija, stručnjaci upozoravaju da se ključevi od auta često zanemaruju.

„Pranje ruku, brisanje stolova i čišćenje kupatila su stvari koje većina ljudi redovno radi, ali šta je sa sitnicama koje stalno držite u rukama, poput ključeva od auta? Ovi mali predmeti su često svuda sa vama, na stolovima restorana, na podu teretane ili u vašoj torbi, ali često zaboravljate da ih očistite“, ističu stručnjaci.

Tim je anketirao 2.000 vozača u Velikoj Britaniji o njihovim navikama čišćenja i vrstama automobila koje voze. Takođe su uzeli briseve sa raznih predmeta kao što su mobilni telefoni, tastature i toalet šolja, dugo smatrana jednim od najprljavijih predmeta u kući. Rezultati su bili šokantni.

Ekrani mobilnih telefona imali su u proseku 66 jedinica bakterija, tastature 68, dok su tasteri imali čak 241, što je skoro četiri puta više bakterija nego mobilni telefoni i tastature. Toalet šolja je imala čak 1.100 jedinica bakterija.

Crevne bakterije na ključevima od auta

Dr Džo Latimer, mikrobiolog sa Univerziteta u Salfordu i direktor kompanije "Microbe Consulting Ltd", vodio je istraživanje i istakao da stvarni broj bakterija na ključevima može biti veći nego što se mislilo.

Najčešća bakterija na ključevima bila je Staphylococcus epidermidis, koja se obično nalazi na koži, ali može izazvati ozbiljne infekcije u bolnicama, posebno nakon operacija. Zabrinjavajuće je što ova bakterija postaje sve otpornija na antibiotike, što dodatno brine stručnjake.

Iako je većina bakterija na ključevima bila sa kože, istraživači su takođe pronašli tragove crevnih bakterija na jednom od ključeva.

„Mada ove bakterije obično ne predstavljaju problem, ali pod određenim uslovima mogu prenositi bolesti“, upozorava dr Latimer.

Stručnjaci savetuju vozačima da redovno čiste svoje ključeve mekom, vlažnom krpom i blagim sapunom. Treba izbegavati izbeljivač jer može oštetiti metal, a ključeve nikada ne treba potapati u vodu zbog mogućeg oštećenja elektronskih delova i daljinskih upravljača.

Utvrđeno je da vozači troše stotine evra na zamenu ključeva, a jedan vlasnik Fijata je navodno platio više od 900 funti (1.052 evra).

Zabrinjavajuće je što 15 odsto vozača priznaje da nema rezervni ključ, što bi moglo dovesti do ozbiljnih problema ako se izgubi glavni ključ.

Vlasnici Fijata najčešće imaju samo jedan set ključeva (27 odsto), Lend Rovera (23 odsto) i Tojote (20 odsto).

S druge strane, vlasnici BMW-a su najviše zabrinuti za higijenu, jer 57 odsto čisti svoje ključeve najmanje jednom nedeljno ili češće. Slede vlasnici Mercedesa (55 odsto), Lend Rovera (46 odsto), Audija (43 odsto) i Tojote (41 odsto).