Sombor vesti

SOMBOR-APATIN - JP "Putevi Srbije" obaveštava da se do 10. jula izvode radovi na popravci oštećenja na asfaltu na državnom putu II A reda broj 107, Sombor–Apatin (izlaz iz mesta Sombor prema Apatinu od km 0+650 do km 0+900).

U zoni radova saobraćaj se odvija naizmeničnim propuštanjem vozila i regulisan je semaforima. Radovi su obezbeđeni adekvatnom saobraćajnom signalizacijom i opremom.

Izvor: rtv.rs

Sledeći susret zakazujemo za ponedelјak, 7. jul, i već sada znamo – biće zanimlјivo!

Tema ovog puta otvara vrata ozbilјnoj i podsticajnoj debati:

Muška i ženska književnost – postoji li razlika?

Pozivamo sve članove (i one koji to tek žele da postanu) da nam se pridruže.

Vidimo se u Biblioteci!

Sportsko udruženje “3×3 Apatin” organizuje turnir u basketu koji će biti održan 26. jula u dvorištu Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“.

Takmičiće se kadeti (U16) i seniori, a igraće se po FIBA 3×3 pravilima i broj ekipa je ograničen na dvanaest po kategoriji. Кotizacija za kadetske ekipe je tri hiljade dinara, a novčana nagrada za pobednika će biti 70% od ukupno prikupljenog novca za upisnine.

Seniorski timovi za učešće na turniru u Apatinu treba da uplate pet hiljada dinara, a prvak će dobiti 500 evra, vicešampion 200 evra, a ekipi koja završi kao treća će pripasti 100 evra. Uz novčane nagrade, tri prvoplasirane ekipe u obe konkurencije će dobiti medalje i pehare.

Prijave ekipa se mogu obaviti do 10. jula, a sve dodatne informacije o basket 3×3 turniru u Apatinu mogu se dobiti putem telefona 063/464-306 (Nenad Ugarković) i 060/433-05-60 (Dalibor Ćopić).

Turnir će biti i humanitarnog karaktera u svrhu prikupljanja pomoći Apatincu, Gordanu Tišmi kako su najavili organizatori na društvenim mrežama.

“Budimo humani i pomozimo našem Gordanu. Ljudi, svako ima vremena da ovdoji nekoliko sekundi i posalje SMS kako bi pomogao Gordanu. Jedan SMS nekom znaci malo a njemu mnogo, a budimo realni, mozemo i moramo mnogo više! Na 3×3 turniru Apatin 2025, koji će se održati 26. jula u dvorištu O. Š Žarko Zrenjanin, svako ko pošalje SMS poruke (što više), i pošalje nam screenshot istih na @3x3_apatin ili @dadoapatin ući će u “bubanj” iz kojeg ćemo izvući jednog dobitnika koji će imati priliku da zapleše sa pola terena za novčanu nagradu od 12.000 dinara. Кod nas nije bitna nagrada, bitno je da se ukupimo u što većem broju i pošaljemo za Gordana što veći broj poruka i pozitivnu energiju za njegovo ozdravljenje” poručili su organizatori, sportsko udruženje “3×3 Apatin”.

Izvor: radiodunav.com

Grčko ostrvo Kimolos, koje se nalazi severno od Milosa u Egejskom moru, nedavno je proglašeno za mesto sa najbistrijom vodom na svetu.

Američka turistička agencija Florida Panhandle objavila je svoju listu plaža sa najčistijom vodom na svetu. Da bi došla do rezultata, agencija je prvo napravila početnu listu od 50 plaža širom sveta koje su najbolje ocenjene na turističkim sajtovima, prenosi Greekreporter.

Zatim su izračunali ocenu svake plaže na osnovu procenta recenzija koje pominju izraz „čista voda“. Ukupno je analizirano više od 2,4 miliona recenzija.

Na osnovu prikupljenih i analiziranih podataka, plaža Prasa na Kimolosu u Grčkoj ima najbistriju vodu na svetu.

Na listi su se našle i druge grčke plaže – drugo mesto zauzela je plaža Genadi na Rodosu, a potom slede Tajlandski zaliv Pileh, plaža Agios Dimitrios na grčkom kopnu i plaža Agia Ana na ostrvu Naksos, čime se zaokružuje prvih pet.

„Grčka obala se proteže na 13.679 kilometara i najduža je u Sredozemnom basenu, moru poznatom po kristalno čistoj vodi i bogatim nijansama plave“, navodi se u izveštaju.

„Nije iznenađujuće što se većina najboljih svetskih plaža sa bistrom vodom nalazi upravo u Grčkoj, a predvodi ih plaža Prasa na ostrvu Kimolos, za koju se u 43,56% javno dostupnih turističkih recenzija pominje izraz ‘čista voda’“, saopštila je agencija.

Plaža Prasa, koja se nalazi na severoistočnoj obali Kimolosa, prekrivena je finim belim peskom i oblucima, sa mirnim i plitkim morem idealnim za kupanje i opuštanje.

Kimolos ima i druge prelepe plaže

Ostrvo Kimolos se može pohvaliti i brojnim drugim prelepim plažama, od kojih svaka ima svoj jedinstveni karakter. Neke koje vredi posetiti su:

Plaža Aliki: Dugačka peščana plaža sa plitkom vodom, idealna za porodice sa malom decom
Plaža Mavrospilija: Pejzažna plaža sa crnim vulkanskim peskom i dramatičnim stenama, savršena za miran beg od gužve
Plaža Bonaca: Mala, skrovita uvala sa kristalno čistom vodom, popularna za ronjenje i snorkeling
Plaža Agios Georgios (poznata i kao plaža Psati): Peščana plaža sa tirkiznim morem i zlatnim peskom, pruža zadivljujuće poglede
Za razliku od svojih turistički razvijenijih suseda, Kimolos pruža autentično i opušteno grčko ostrvsko iskustvo. Očekujte tipične kikladske prizore – bele kuće, kaldrmisane uličice i šarmantno glavno seoce (Horio).

Zahvaljujući vulkanskom tlu, ostrvo ima jedinstven pejzaž, a posetioci mogu videti zanimljive geološke formacije kao što je „Skiadi“ – ogromna stena u obliku pečurke.

Studija organizacije Clean Cities Campaign analizirala je školske zone bez saobraćaja, bezbedne brzine vožnje i zaštićenu biciklističku infrastrukturu – i francuska prestonica je ponela titulu.

Pariz je već poznat kao Grad svetlosti i Grad ljubavi, ali sada može da se pohvali i novim nadimkom zahvaljujući kampanji Clean Cities: Grad infrastrukturne pogodnosti za decu.

U redu, možda to ne zvuči tako romantično kao njegovi originalni nadimci, ali priznanje je potkrepljeno podacima i urbanističkim rešenjima usmerenim na potrebe dece. Clean Cities Campaign je nevladina organizacija koja se zalaže za saobraćaj koji ne zagađuje klimu, a analizirali su 36 evropskih gradova po kriterijumima kao što su školske ulice bez automobila, bezbedne brzine vožnje i zaštićene biciklističke staze. Pariz je zauzeo prvo mesto sa ukupnim rezultatom od 75 odsto zahvaljujući brojnim inicijativama prilagođenim deci širom grada.

Uzmimo ulice, na primer. Grad je počeo da preuzima prostore oko škola i pretvara ih u 220 „školskih ulica“ u koje automobili nemaju pristup. Uz to, ograničenje brzine od 30 km/h postalo je standard, a biciklističke staze su na svakom koraku. Zašto? Sve je to deo biciklističke revolucije koja menja način kretanja po Parizu, piše Time Out.

Ali tu ne prestaju pogodnosti za decu. Pariz je prilično zelen, a čak 131 školsko dvorište je pretvoreno u prijatna igrališta-oaze, a za porodice postoje i brojne pogodnosti: besplatan javni prevoz za decu, subvencionisane vannastavne aktivnosti, besplatni školski pribor već od prvog razreda, 100% organski obroci u vrtićima i cene ručka koje se za porodice sa niskim prihodima kreću već od 13 centi.

Pored toga, više od 20 škola sada ima učionice na otvorenom, u šest škola postoji Jezička akademija, Tumo Pariz podstiče digitalne veštine kod dece, a Klimatska akademija oblikuje ekološki svesne građane.

Tokom letnjeg raspusta, 20.000 dece ima priliku da učestvuje u programima više od 400 gradskih centara za slobodno vreme – a sve to dolazi uz dodatak muzeja, biblioteka i centara za pozajmljivanje igračaka. Impresivno, zar ne?

Prva tri mesta na listi zaokružuju Amsterdam, sa 63 odsto, i Antverpen, koji je odmah iza sa 62 odsto. Evo kako izgleda lista deset najprijateljskijih gradova za decu u Evropi:

Pariz
Amsterdam
Antverpen
Brisel
Lion
Helsinki
Barselona
Bristol
Oslo
Gent

Blizu 60 odsto ljudi ima oštećenu hrskavicu kolena bez ikakvih simptoma, koja se otkrije slučajno.

Koleno je najveći zglob ljudskog tela. Čine ga zglobni okrajci butne kosti i golenjače, koji su pokriveni hrskavicom, zglobna tela – meniskusi, ligamenti, zglobna kapsule i okolni mišići i tetive.

Često je izloženo povredama, kako kod sportista i rekreativaca, tako i u saobraćajnim nezgodama, pri raznim padovima.

Kao posledica ponovljenih manjih povreda, ili kod povrede meniskusa i/ili ukrštenih ligamenata kolena, vremenom može doći do oštećenja hrskavice, a kod starijih i do potpunog gubitka hrskavice, što može dovesti do nastanka bolova raznog intenziteta i deformacije kolena.

Šta je zglobna hrskavica?

To je hrskavica posebne građe, takozvana hijalina hrskavica. Zdrava hrskavica je:

sjajna, beličasta, glatka, elastična,

omogućava glatke pokrete zgloba,

i ima ulogu šok-absorbera pri hodu, trčanju i skakanju.

Kao sunđer, u njoj se zadržava zglobna tečnost, koja se pri aktivnosti istiskuje u zglobni prostor i omogućava nesmetan pokret zgloba.

U kolenu postoje praktično dva zgloba. Jedan je između butne kosti i čašice (patelofemoralni zglob) i između butne kosti i golenjače (tibiofemoralni zglob).

Kako da znate da je hrskavica kolena oštećena?

Podaci iz literature navode da čak blizu 60 odsto ljudi ima oštećenu hrskavicu kolena bez ikakvih simptoma, koja se otkrije slučajno, obično prilikom, MRI - magnetnom rezonancom, pregleda zbog drugog razloga. Značaj uticaj na oštećenje hrskavice imaju:

genetski faktori,

uslovi života i rada,

povrede,

zapaljenska oboljenja zglobova.

„Jednom oštećena, hrskavica počinje nezaustavljivo da se gubi. To je spor i dugotrajan proces, i može dugo da ostane pritajen”, navodi za Stetoskop, ortopedski hirurg, dr Vaso Kecojević.

Prvi znaci koji upućuju na moguće probleme sa hrskavicom su:

bol pri pokretima,

jutarnja ukočenost,

zvučni fenomeni kao škljocanje, škripanje, grebanje,

teško opružanje kolena nakon duže vožnje ili sedenja,

otežan hod po stepenicama,

otežan čučanj,

pojava izliva.

U kasnijim, nelečenim stadijumima, može doći i do deformacije oblika kolena, u obliku O ili X.

„Vaš ortoped će nakon pregleda predložiti eventualne dopunske preglede, rentgensko snimanje ili magnetnu rezonancu (MRI) kolena”, objašnjava dr Kecojević.

Kako se gubi hrskavica kolena - stadijumi?

Hrskavica kolena se gubi postepeno. U prvom stadijumu dolazi do razmekšanja, u drugom se javljaju pukotine na glatkoj površini, u trećem dolazi do istanjenja debljine hrskavice, i u četvrtom postoji defekt pune debljine hrskavice, tako da se ogoli kost na koju hrskavica naleže.To može biti praćeno:

jakim bolovima,

pojavom izliva u kolenu i

ograničenjem pokreta.

„Ako vaš doktor ustanovi da imate oštećenu hrskavicu, lečenje se sprovodi zavisno od stadijuma oštećenja”, naglašava dr Kecojević.

Kako se leči oštećena hrskavica kolena?

Obično se počinje davanjem lekova protiv bolova. To su takozvani:

nesteroidni antiinflamatorni lekovi,

potom takozvani hondroprotektori - lekovi koji blokiraju lučenje enzima koji su odgovorni za nastanak bola, zadržavaju tečnost u hrskavici i mikroskopskim kolagenim vlaknima, i blokiraju enzime koji razgrađuju hrskavicu),

razne procedure fizikalnog lečenja,

davanje injekcija u koleno koje sadrže gradivne supstance koje ulaze u građu hrskavice (hijaluronska kiselina).

„U prva tri stadijuma odlične rezultate je pokazalo lečenje autolognom kondicioniranom krvnom plazmom- Orthokine”, ističe dr Kecojević.

Postoje i hirurške tehnike popunjavanja defekta hrskavicom uzetom sa drugog mesta ili veštačkim implantima (Majoregen, Agili C).

Promena aktivnosti, smanjenje telesne mase i prilagođavanje načina života takođe utiče na usporenje procesa gubitka hrskavice.

Ponekad se rade i operacije korektivne osteotomije golenjače ili butne kosti da se opterećenje na koleno ravnomernije rasporedi.

U zadnjem stadijumu, ako dođe do veće deformacije zgloba i svakodnevnih bolova, radi se operacija ugradnje proteze kolena, kad se ceo zglob kolena hirurški zamenjuje protezom.

Grčka je proglašena za najlepšu zemlju na svetu u 2025. prema listi koju na godišnjem nivou sastavlja U.S. News and World Report.

Prema globalnom istraživanju koje je sproveo U.S. News and World Report, Grčka je i u 2025. zadržala titulu najlepše zemlje na svetu. Ovo priznanje ističe kulturno bogatstvo Grčke, prirodne lepote i njenu izdizanje kao vodeće destinacije za istraživanje, lični rast i jednog od najdinamičnijih centara za međunarodno obrazovanje.

Iako je na listi najboljih zemalja na svetu „tek“ na 26. mestu, kad je lepota u pitanju – Grčka je prva. I to ne samo za srpske turiste koji je iz godine u godinu biraju kao svoju omiljenu letnju destinaciju. Uostalom, u ovom istraživanju vrednovale su se i neke druge stvari, piše Nova.rs.

U kategoriji „nasleđa“ Grčka je osvojila maksimalnih 100 i prva je na toj listi, za avanture koje nudi dobila je ocenu 96,1 (i treće mesto na svetskoj listi), a odlično prošla i kad su u pitanju kulturni utcaji (#13), društvena svrha (#23) i kvalitet života (#29).

Takva reputacija odražavaju raznolike kulturne i geografske atrakcije zemlje, bogatu istoriju, vrednosti usmerene na čoveka i dinamičan potencijal za budući rast.

Nasleđe je glavna karakteristika koja Grčku stavlja u prvi plan kulturne dostupnosti i raznolikosti. Njene kulturne i geografske atrakcije, bogata istorija, živopisno okruženje i prijatna klima inspirišu osećaj uključenosti i želju za istraživanjem, avanturom i uživanjem u njenoj čuvenoj kuhinji.

Na drugom mestu ove liste našao se Novi Zeland, treća je Italija. Pogledajte koje su zemlje još ušle u 25 najlepših u 2025. godini.

Najlepše zemlje na svetu u 2025.

Grčka

Novi Zeland

Italija

Švajcarska

Španija

Tajland

Norveška

Island

Australija

Austrija

Irska

Brazil

Portugalija

Švedska

Turska

Egipat

Finska

Kanada

Meksiko

Francuska

Holandija

Peru

Japan

Kostarika

Danska

Iako se vitamin D često preporučuje za jačanje imuniteta i zdravlje kostiju, važno je znati da njegovo prekomerno unošenje može imati i ozbiljne posledice po organizam.

Kada se vitamin D unosi u većim količinama nego što je telu potrebno, dolazi do prekomernog nakupljanja kalcijuma u krvi, umesto u kostima, što može izazvati niz neprijatnih, pa čak i opasnih nuspojava. Portal „Kreni Zdravo“ upozorava na simptome koji mogu ukazivati na to da ste preterali s ovim „vitaminom sunca“.

Gubitak apetita, mučnina i povraćanje

Jedan od prvih znakova viška vitamina D može biti osećaj mučnine i gađenja prema hrani. Kalcijum u povišenim koncentracijama iritira sistem za varenje, što može izazvati gubitak apetita, mučninu, pa čak i povraćanje. Moguća je i osetljivost stomaka na dodir – sve su to pokazatelji da telo pokušava da izbaci višak kalcijuma.

Umor, slabost i osećaj nelagodnosti

Osećaj iscrpljenosti može biti posledica mnogih stanja, ali ako ste u poslednje vreme počeli da uzimate vitamin D i osećate se slabije nego obično, uzrok bi mogla biti upravo prevelika količina kalcijuma. Osim umora, mogući su vrtoglavica, razdražljivost ili opšti osećaj slabosti i neraspoloženja.

Učestalo mokrenje i dehidratacija

Među nuspojave uzimanja vitamina D spadaju i učestalo mokrenje i dehidratacija. Kako bi izbacili višak kalcijuma, bubrezi počinju intenzivnije da rade – što dovodi do učestalog mokrenja, čak i ako ne unosite više tečnosti. Vremenom to može rezultirati dehidratacijom, osećajem žeđi, glavoboljama i suvim sluzokožama, uključujući oči i nos.

Bolovi u kostima i nakupljanje kalcijuma u tkivima

Iako je vitamin D poznat kao saveznik zdravih kostiju, preterivanje može izazvati bolove u kostima i zglobovima. Višak kalcijuma može se nataložiti u mekim tkivima, krvnim sudovima ili zglobovima, uzrokujući ukočenost, bol ili nelagodnost.

Neurološki simptomi

Zbunjenost, poteškoće sa koncentracijom i takozvana “mentalna magla“ mogu biti znaci da je nivo kalcijuma previsok. Takvo stanje ometa prenos nervnih signala i ravnotežu tečnosti u telu, što se može manifestovati i kroz razdražljivost ili dezorijentisanost.

Zamislite da ste mišar – grabljivica koja kruži nebom u potrazi za plenom. Na stotine metara ispod vas, sakriven među lišćem, šuška veverica. Iako joj je krzno gotovo stopljeno s okolinom, vaš sokolovski vid lako je pronalazi.

Ptice grabljivice – poput jastrebova, orlova i sokolova – imaju izuzetno dobar vid.

Ali da li zaista imaju najbolje oči u životinjskom carstvu? Ili postoje životinje čiji je vid još impresivniji?

Odgovor nije jednostavan, ali neke životinje definitivno se izdvajaju, piše Danas.

„Ne postoji savršen vizuelni sistem“, kaže Esteban Fernandez-Huričić, profesor bioloških nauka sa Univerziteta Purdue. Sa evolutivnog stanovišta, razvijanje naprednih očiju zahteva mnogo energije, jer su oči direktno povezane sa nervnim sistemom. Zato evolucija razvija tačno onakav vid koji je životinji potreban da preživi u svom okruženju.

Najdetaljniji vid: grabljivice

Orlovi, sokolovi i jastrebovi zasluženo su poznati po svom izuzetno oštrom vidu – oni mogu uočiti plen na udaljenosti od više kilometara. Njihove oči su proporcionalno veće od ljudskih, a mrežnjača im sadrži više fotoreceptora – ćelija koje registruju svetlost.

Prema rečima profesora Tomasa Kronina sa Univerziteta Merilend u Baltimoru, vid grabljivica je tri do pet puta oštriji od ljudskog. Ako biste gledali njihovim očima, to bi bilo kao da neprekidno gledate kroz dvogled.

Najbogatiji spektar boja: račić bogomoljka

Kada je u pitanju percepcija boja, apsolutni šampion je – račić bogomoljka. Ovo neobično morsko stvorenja, koja žive u plitkim tropskim vodama, može da vide boje koje mi čak ni ne možemo da zamislimo.

Ljudi imaju tri vrste fotoreceptora za boje (crvenu, zelenu i plavu), dok mnoge ribe i ptice imaju četiri. Račić bogomoljka ima čak 12 vrsta fotoreceptora, uključujući one koji detektuju ultraljubičastu svetlost, pa i polarizaciju svetlosti, što mu omogućava da vidi svet na potpuno drugačiji način.

Ipak, naučnici još uvek ne znaju kako tačno mozak ovog račića obrađuje tolike informacije – pretpostavlja se da ne vidi više boja pojedinačno, već prepoznaje kombinacije kao obrasce, piše Live Science.

Najbrži vid: insekti

Ljudski vid funkcioniše kao neprekidni tok slika, ali zapravo vidimo oko 60 sličica u sekundi. Insekti, međutim, vide mnogo više – čak stotine sličica u sekundi.

Zato muva može da izbegne vaš pokušaj da je uhvatite – ona vas vidi kako prilazite dok vi još i ne slutite da se pomerate. Kako su insekti sitni, signali iz očiju brže stižu do mozga, što im omogućava ultra-brzu obradu vizuelnih informacija.

Da muva uleti u bioskop, njoj bi film izgledao kao prebrza prezentacija slajdova.

Ali sve ima svoju cenu

Svi ovi specijalizovani sistemi imaju i mane. Na primer, i račić bogomoljka i insekti imaju složene oči, koje se sastoje od mnoštva malih jedinica. Zbog toga je njihova slika sveta niže rezolucije – poput veoma pikselizovane fotografije.

Ljudski vid možda nije najbolji u nijednoj pojedinačnoj kategoriji, ali je dovoljno dobar u svemu. Kako kaže profesor Kronin:

„Ljudi su dobar kompromis. Ne bih voleo da budem račić bogomoljka – njegov mozak je veličine graška. Iskreno, zadovoljan sam ovim što imam.“

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 3. jula, organizuje vanrednu akciju dobrovoljnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Iz Crvenog krsta napominju da su rezerve krvi i dalje smanjene, te pozivaju sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu na akciju dobrovoljnog davanja krvi.