Sombor.info

 Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture iz Petrovaradina je 2022. godine započeo proces stavljanja prostorno kulturno-istorijske celine centralne zone naselja Odžaci pod zaštitu.

Pod prostorno kulturno-istorijskom celinom se podrazumeva naselje ili delovi naselja, odnosno prostor sa više nepokretnih kulturnih dobara od posebnog kulturnog i istorijskog značaja.

Na listi nepokretnih kulturnih dobara koja već uživaju zaštitu i deo su spomeničke kulture Srbije nalazi se pet sakralnih objekata na teritoriji opštine Odžaci, kao i jedno značajno arheološko nalazište.

Ikonostas pravoslavne crkve u Ratkovu

Rešenjem iz 1950. godine, 38 ikona u ikonostasu pravoslavne Crkve Svetog Georgija u Ratkovu, nekadašnjem Parabuću, stavljeno je pod zaštitu države. Crkva je sagrađena 1775, a ikonostas je oslikao naš poznati slikar Jakov Orfelin 1800. godine.

Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture 1967. godine doneo je rešenje o upisu u registar spomenika kulture koji vodi taj Zavod.

Pravoslavna crkva u Ratkovu

Srpska pravoslavna crkva u Ratkovu, posvećena svetom ratniku Georgiju, podignuta je u drugoj polovini 18. veka. Tri traveja naosa imaju različiti ritam i ojačavajuće luke na konzolama. Nad zapadnim travejem je galerija. Duboka apsida uža je od naosa i spolja petostrano rešena. Na podužnim fasadama je sistemom dubokih slepih niša ponovljen unutrašnji prostorni raspored.

Visoka oltarska pregrada razvijenog ikonografskog programa predstavlja jedno od poslednjih slikarskih ostvarenja Jakova Orfelina. Oslikavanje ikonostasa sa 38 ikona završio je 1792. u uzdržanom baroknom maniru umirenih formi, mekog slikarski shvaćenog crteža i rokajno rasvetljenog kolorita.

Rimokatolička crkva u Odžacima

Kao nepokretno kulturno dobro od izuzetnog i velikog značaja za spomeničku kulturu Srbije, rimokatolička Crkva arhanđela Mihajla upisana je u registar Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Današnja crkva, reprezentativna monumentalna građevina sa plitkim transeptom, podignuta je 1818-1821. godine na mestu starije crkve, iz druge polovine 18. veka. Poznat je njen glavni izvođač, zidar Johan Šmaus iz Apatina.

 Posebno je dekorativna glavna fasada sa tri tornja, srednjim višim od bočnih, i klasicistički rešenim središnjim delom, gde se nad glavnim ulazom nalazi zapis na latinskom jeziku o posveti hrama arhanđelu Mihajlu, kojim se građevina datuje u 1821.

Obilato korišćeni motivi grčke i egipatske ornamentike daju građevini obeležje istorizma. Unutrašnjost svetilišta i bočnih prostorija uz njega, hor, oltari i predikaonica, arhitektonski i skulptorski su raskošno obrađeni. Pored slobodnih skultura, uz svetilište su izvedene bojene i pozlaćene reljefne predstave u drvetu na predikaonici i na balkonu hora.

Na glavnom oltaru je slika arhanđela Mihajla kako probada sotonu, rad Jozefa Peškija iz 1834. Slike na oltarima potiču iz prve i druge polovine 19. veka, među kojima je i jedna slika Svetog Trojstva, rad bečkog majstora Polaka, kopija po Rubensu. Unutrašnja zidna dekoracija, uključujući i slike svetlih, živih boja, nastala je krajem 19. veka. Prozori su ukrašeni vitražima.

Kapela na groblju u Odžacima

Rešenjem Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz 1970. godine, kapela na katoličkom groblju u Odžacima je zajedno sa rimokatoličkom crkvom proglašena za spomenik kulture.

 Prema nekim podacima kapela posvećena Svetom Venedelinu je na ovom mestu podignuta još 1776. godine. Sadašnje zdanje sagrađeno je 1893. godine. Tokom 2004. su izvedeni radovi na sanaciji vlage.

Ikonostas pravoslavne crkve u Deronjama

Ikonostas pravoslavne crkve u Deronjama koji je 1792. radio Jovan Isailović, slikar rodom iz Dalja, proglašen je za spomenik kulture velikog značaja rešenjem iz 1973. godine. Zajedno sa ikonostasom pravoslavne crkve u Despotovu, predstavlja najbolju ilustraciju Isailovićevih mogućnosti u periodu pune umetničke zrelosti.

Sadašnja crkva u Deronjama podignuta je 1869. godine na mestu stare koja je tada srušena. Ikonostas je iz stare prenesen u novu, koja je većih dimenzija od prvobitne, pa pregrada ne ispunjava prostor ispred oltara do pune visine luka. Ikonostas i prestoli su duborezani 1791. u rokajnom stilu. Prema zapisima na severnim i južnim dverima ikonostas je slikao Jovan Isailović 1792. godine (zapis o slikaru nalazi se na ikoni Svetog Jovana Preteče). Bogorodičin presto je rad istog slikara, ali je urađen pre ikonostasa 1785.

 Slikarstvo Jovana Isailovića starijeg spada u ostvarenja nastala pod uticajem slikarstva Teodora Kračuna, te zajedno sa učenicima Grigorijem Davidovićem Obšićem i Grigorijem Jezdimirovićem, učenicima Teodora Kračuna, predstavlja period u srpskom slikarstvu ka klasicističkim majstorima, školovanim na bečkoj Akademiji, koji su delovali na prelazu i početkom 19. veka.

Osim ikona na ikonostasu u crkvi postoje i zidne slike i pokretne ikone, slikarski rad Rafaila Momčilovića sa početka 20. veka i izvestan broj bogoslužbenih, štampanih i rukopisnih knjiga.

Pravoslavne crkve u Laliću i Bačkom Brestovcu

Vlada Srbije je 2002. godine proglasila pravoslavne crkve u Laliću i Bačkom Brestovcu za nepokretna kulturna dobra od posebnog kulturnog i istorijskog značaja, čime su ovi sakralni objekti postali najmlađi spomenici kulture u opštini Odžaci, prema godini početka zaštite.

Crkva Svetog velikomučenika Dimitrija u Laliću podignuta je 1834-1838. godine u stilu klasicizma, kao jednobrodna građevina monumentalnih razmera, sa tornjem i horom na zapadu i polukružnom apsidom na istoku.

Zapadna fasada je posebno naglašena klasicističkom konstrukcijom glavnog portala, koju čine četiri polustuba sa jednostavnim dorskim kapitelima, venac jednostavne obrade iznad i trougli fronton.

Deo tornja koji nadvisuje crkvu rešen je kao jednospratna kula što ne odgovara spratnosti unutrašnjeg prostora. Iznad venca je visoka metalna kapa završena krunom na četiri noge i krstom. Fasade su oživljene plitkim pilastrima koji prate unutrašnju podelu na traveje.

Ikonostas je izrađen oko 1838. godine, a u periodu od 1862. do 1871. godine Petar i Pavle Čortanović naslikali su ikone. Zidne slike, čiji su autori za sada nepoznati, naslikane su krajem 19. i početkom 20. veka. Očigledni su uticaji romantizma, uz prisustvo klasicističkog pristupa, što je u crkvenom slikarstvu tog vremena pre pravilo nego izuzetak.

 Pravoslavni Hram Svetih apostola Petra i Pavla u Bačkom Brestovcu sagrađen je 1786. godine na starijem kultnom mestu. Kao graditelj se pominje majstor Antonije, najverovatnije Haker. Tokom 19. veka više puta je obnavljan.

Koncipiran je kao barokna građevina, izdužene jednobrodne osnove, sa polukružnom oltarskom apsidom i zvonikom koji se uzdiže iznad zapadnog pročelja. Konstruktivni sklop čine masivni obodni zidovi i polukružni luci koji nose sferne svodove. Položaj zapadne fasade u odnosu na ulični pravac, njen neuobičajeni izgled sa masivnim stubovima koji flankiraju ulazni portal i uglastim volutama koje povezuju brod i zvonik, ukazuju na arhitekturu sa prelaska iz 18. u 19. vek. Na bočnim fasadama su duboke niše sa polukružnim prozorima.

Unutrašnjost je lukovima podeljena na oltarski prostor, dva traveja naosa i pripratu sa horom. Prostor hora je podignut na dva stuba i ograđen masivnom zidanom ogradom. Ikonostas je oslikao Đoka Rakić iz Neština 1877. godine. Rezbarija je neobarokna.

Najstarijem periodu brestovačke crkve, oko 1730. godine, pripada deo carskih dveri i Raspeća sa barokno-rokajnom rezbarijom, kao i signirane zografske ikone koje se danas nalaze u Galeriji Matice srpske. Spomenik kulture predstavlja značajno ostvarenje barokne umetnosti.

Arheološko nalazište Donja Branjevina

Pod zaštitom države kao nepokretno kulturno dobro od 2005. godine nalazi se arheološko nalazište Donja Branjevina iz perioda mlađeg kamenog doba.

Arheološko nalazište nalazi se na staroj obali Dunava oko 6 kilometara jugozapadno od sela Deronja. Na ovom mestu stara obala Dunava pravi blagi luk od pravca istok-zapad, a teren je od ostalog viši samo za debljinu kulturnog sloja. Lokalitet je slučajno otkriven 1965. godine prilikom izgradnje pomoćnog nasipa radi odbrane od izlivanja Dunava. Tim radovima je uništen veći deo lokaliteta.

Na osnovu podataka i materijala dobijenim zaštitnim istraživanjima lokalitet je opredeljen kao naselje mlađeg kamenog doba starčevačke i kereš grupe. Nađena je slikana keramika sa belim ornamentima na svetloj podlozi, a i ostali pokretni arheološki nalazi pokazuju specifične, lokalne karakteristike

Crvenokosa boginja

Istraživanja su obavljana u kontinuitetu od 1986. do 1996. godine, a nastavljena su 2020. godine. Istraženo je nekoliko celina-jama, od kojih su neke interpretirane kao objekti ritualnog karaktera. Uočeni su i ostaci nadzemnih staništa, nekoliko mognjišta i peć na otvorenom prostoru. U jamama i izvan njih, pronađena su četiri groba sa pokojnicima u zgrčenom položaju. Materijalne ostatke činili su keramičko posuđe, antropomorfne i zoomorfne figurine, žrtvenici, koštane i kamene alatke, nakit, kao i životinjske kosti.

Dugo trajanje nalazišta potvrđeno je raadiometrijskim merenjima. Najraniji datumi ukazali su na naseljavanje oko 6.000 godina p.n.e., dok su najkasniji datumi bili iz perioda oko 5.600 godina p.n.e. Godine 1989. pronađena je statueta Crvenokosa boginja, koja se danas nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu, kome je ustupljena za izlaganje. Figura je posebna zbog svoje monumentalnosti u odnosu na slične nalaze. Njena visina iznosi 38 centimetara. Činjenica da statueta datira iz vremena od pre više od 7.000 godina, daje posebnu istorijsku vrednost ovom delu.

Izvor: ico.rs

Koliko su građani Srbije ugroženi od malih boginja i velikog kašlja bez obzira na to što su vakcine protiv tih zaraznih bolesti obavezne, a zaprećene zakonske kazne za izbegavanje imunizacije, to u ovom času niko ne zna da proceni. Tek, pedijatri tvrde na nam preti epidemija malih boginja, dok Lekarska komora Srbije apeluje da se deca vakcinišu.

Ponavlja se skoro istovetna situacija iz prošle velike epidemije malih boginja 2017/2018. godine, kada je umrlo 15 osoba i blizu 6.000 bilo inficiranih: upire se prstom u antivaksere, obuhvat vakcinacijom dece protiv tih zaraznih bolesti daleko je ispod 95 odsto, odnosno kolektivnog imuniteta, a još se ne zna šta je sa prijavama protiv antivaksera nadležnim sudovima.

Čini se da smo šest godina žmurili i da su nam oči otvorile smrti beba od velikog kašlja, kao i podizanje glave zaboravljenih malih boginja od kojih sada boluju dva pacijenta u Srbiji – majka i sin.

LKS poslala poruku građanima

„Suočeni sa činjenicom alarmantno rastućeg broja obolelih od velikog kašlja, veoma zarazne i opasne bolesti za koju postoji vakcina i deo je obavezne vakcinacije dece, kao i činjenicom da se opet suočavamo sa opasnošću od izbijanja epidemije morbila, želimo da građanima pošaljemo jasnu poruku o značaju vakcinacije kao naučno potvrđene i najefikasnije mere u prevenciji širenja zaraznih bolesti. Imunizacija je jedno od najvećih dostignuća čovečanstva i nijedna druga medicinska intervencija nije spasila veći broj života“, kažu za Danas u Lekarskoj komori Srbije (LKS) i dodaju:

„Plasiranje neproverenih informacija o štetnosti vakcinacije širi neopravdan strah kod roditelja, što dovodi do odbijanja ili odlaganja vakcinacije i do pada u broju vakcinisane dece u Srbiji ispod nivoa potrebnog za stvaranje kolektivnog imuniteta. Kolektivni imunitet je jedina brana koja onemogućava pojavu velikih epidemija i koja štiti i one najugroženije – decu koja zbog malog uzrasta, nekih urođenih ili hroničnih zdravstvenih stanja ne mogu da prime vakcinu i čije zdravlje i životi zavise od odgovornosti celog društva“, ističu u LKS.

Podsećaju da su na njihovu inicijativu u jeku širenja neproverenih informacija o štetnosti vakcinacije MMR vakcinom koja štiti i protiv malih boginja, predstavnici državnih, naučnih, obrazovnih institucija i strukovnih komora u zdravstvenom sistemu Srbije potpisali 30. januara 2018. godine zajedničku Deklaraciju o podršci vakcinaciji.

Na pitanje o antivakserima u redovima lekara, u LKS odgovaraju da oni uvek osuđuju istupanja u javnosti koja mogu da dovedu građane u zabludu i ugroze njihovo zdravlje.

O lekarima antivakserima

„Više puta smo uputili apel kolegama, zdravstvenim radnicima, da ne zaborave da su za mnoge ljude glavni izbor saveta i informacija o bolestima, načinima lečenja i značaju imunizacije za zaštitu od brojnih zaraznih bolesti i da, u tom smislu, imaju odgovornost da u javnim nastupima prilagode svoje izjave na takav način da, poštujući struku, budu razumljivi građanima i nikako ne unose dodatni nemir ili sumnju u opravdanost medicinskog postupanja i naučnih dostignuća“, kažu za Danas u LKS.

Prema njihovim rečima, LKS ponovo apeluje na roditelje da vakcinišu decu u skladu sa kalendarom obavezne vakcinacije i da prate savete izabranog pedijatra.

Upitani da li se i protiv kojih lekara pred sudovima časti LKS vodi neki postupak za širenje antivakcinaških ideja, odgovaraju da „prema Pravilniku o poslovnoj tajni Lekarske komore Srbije i Poslovniku o radu sudova časti LKS, nije dozvoljeno iznošenje u javnost informacija o postupcima koji su u toku pred sudovima časti LKS.“

Zaštićeni podaci

„Pored toga napominjemo da se predmeti u postupku pred sudovima časti LKS formiraju najčešće na osnovu prijave pacijenata ili člana porodice pacijenta i, pored ostalih dokumenata, sadrže izjave lekara, kolega i nadređenih u zdravstvenoj ustanovi i najčešće sadrže medicinsku dokumentaciju. S tim u vezi, prijave protiv lekara podnete sudovima časti Komore, sadrže značajan broj ličnih i poverljivih dokumenata. Konkretno, podaci o zdravstvenom stanju, odnosno podaci iz medicinske dokumentacije, u skladu sa Zakonom o pravima pacijenata, spadaju u podatke o ličnosti i predstavljaju naročito osetljive podatke o ličnosti pacijenta. Dužnost čuvanja podataka iz medicinske dokumentacije, nadležni zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni saradnici, kao i druga lica zaposlena kod poslodavca, mogu biti oslobođena samo na osnovu pismenog pristanka pacijenta, odnosno njegovog zakonskog zastupnika ili na osnovu odluke suda“, naglašavaju čelnici LKS podsećajući i da su podaci o ličnosti zaštićeni i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, te sa svim tim u vezi, nisu u mogućnosti da govore o konkretnim prijavama.

Male boginje i veliki kašalj: Da li će antivakseri među lekarima odgovarati zbog širenja svojih stavova? 3
Foto: Shutterstock/Africa Studio
Iz istih razloga u LKS nisu mogli da govore da li su pojedini lekari izgubili licencu za rad zbog širenja antivakcinaških ideja, ali su rekli da u skadu sa Statutom LKS, izrečena disciplinska mera, u koju spada i privremena zabrana samostalnog rada u obavljanju zdravstvene delatnosti, se briše iz evidencije po isteku tri godine od pravosnažnosti odluke, ukoliko lekar nije počinio novu povredu.

Upitani za postupak koji se vodio protiv psihijatra Jovane Stojković, a koji je bio otvoren za javnost 2019. godine, u LKS kažu:

„Protiv psihijatra Jovane Stojković pokrenut je postupak pred Sudom časti Regionalne lekarske komore Beograda od strane više lekara i građana zbog tvrdnji o štetnosti MMR vakcine. Na prvi pretres Suda časti, otvoren za javnost, a koji je održan u decembru 2019. godine, Jovana Stojković se pojavila sa nekoliko desetina svojih pristalica koji su ometali rad suda časti, vređali i fizički napadali sudije suda časti, onemogućavajući vođenje procesa. Pretres je prekinut i članovi veća Suda časti su napustili prostorije beogradskog Centra za mlade gde je održan. Slična situacija se, za gotovo dve decenije koliko rade sudovi časti Lekarske komore Srbije, nikada nije dogodila.
Nakon toga, raspravno Veće suda časti Regionalne lekarske komore Beograda donelo je rešenje o zastoju postupka, a do okončanja krivičnog postupka koji se vodi pred krivičnim sudom povodom istog događaja“.

Bez epiloga

Istovremeno, pedijatar iz Zrenjanina Tomislav Stevanović dodaje za Danas da je oko 300 zdravstvenih radnika i roditelja pre šest godina potpisalo krivičnu prijavu zbog širenja panike zbog MMR vakcine protiv 43 osobe, ali da taj postupak nije dobio epilog.

On dodaje da nam sedam godina posle velike epidemije malih boginja, ponovo preti isto.

„Podneli smo prijavu Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal zbog širenja straha i panike. Na spisku su bili lekari, javne ličnosti i ostali. Nismo imali argumente da direktno optužimo te ljude za nizak obuhvat vakcinacijom i pojavu epidemije malih boginja. Saslušano je nekoliko osoba sa našeg spiska, ali se sve završilo na tome. Često smo se interesovali da li će se proces pokrenuti, ali do danas nije ništa urađeno po tom pitanju“, priča za Danas taj pedijatar.

Kada je reč o sudovima časti LKS, on dodaje da je bio na pretresu protiv Jovane Stojković 2019. godine, ali da ni taj postupak nije dobio epilog.

„Da su institucije radile svoj posao 2018. godine sada ne bismo imali ovu situaciju. Obuhvat vakcinacijom i danas je vrlo nizak kada je u pitanju MMR vakcina, ali i ona koja štiti od velikog kašlja zahvaljujući delovanju antivaksera“, naveo je on.

Izvor: danas.rs

Uprkos tome što je vakcinacija u Srbiji obavezna, a zakon predviđa i novčane kazne do 150.000 dinara za roditelje koji odbijaju imunizaciju dece, pa čak i oduzimanje roditeljskog prava, pojedini očevi i majke antivakseri se na raznorazne načine dovijaju da to izbegnu. Neki vakcinaciju odlažu godinama tvrdeći da im je dete bolešljivo i da baš tad ne može da bude pelcovano, a ima i pojedinaca koji pedijatrima nude novac i ne pitaju koliko košta samo da bi dobili potvrdu da im je dete sve vakcine primilo pre polaska u prvi razred osnovne škole!

Do epidemije velikog kašlja, ali i nova dva slučaja morbila, prema oceni stručnjaka, doveo je jak antivakcinalni lobi, a tome doprinosi i to što nadležni organi u praksi skoro pa i ne primenjuju jasne zakonske mere.

Prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, vakcinacija u Srbiji je obavezna, a za one koji odbiju da vakcinišu svoju decu predviđene su kazne od 50.000 do 150.000 dinara. Pored toga, prema Porodičnom zakonu, do oduzimanja roditeljskog prava može doći i ako roditelj ugrožava zdravlje deteta i grubo zanemaruje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava.

Kako su preneli neki mediji, Prekršajnom sudu u Beogradu je za godinu dana bilo podneto čak 240 prijava zbog nevakcinisanja dece. Prve novčane kazne izrečene su 2015, 2017. i 2018. godine, i to u Beogradu tri i u Kragujevcu jedna.

U 2020. formirano je 15 predmeta, odnosno prekršajnih postupaka protiv nesavesnih roditelja zbog odbijanja da vakcinišu decu obaveznim vakcinama, a ni u jednom nije doneta oslobađajuća presuda. U šest predmeta sudije su donele osuđujuću presudu. U narednoj godini, 2021, formirano je 59 predmeta, u 14 je doneta osuđujuća presuda, a u šest oslobađajuća. Tokom 2022. godine bilo je 60 predmeta i ni u jednom još nije doneta oslobađajuća presuda, a u šest slučajeva je presuda bila prekršajna.

Pedijatar dr Tomislav Stevanović navodi da je u prethodnih nekoliko godina svega 20 odsto roditelja kažnjeno novčano.

- Postoje i druge sankcije, recimo, ako nisu vakcinisali prvo dete, a dobili su drugo, neće dobiti novčanu pomoć od države za njegovo rođenje. Jedna od sankcija je i da ne mogu dete upisati u vrtić. Procedura je takva da se po kartonu vidi da neko dete nije vakcinisano, onda pedijatar ili glavna sestra to prosleđuju sanitarnom inspektoru, koji kontaktira s roditeljima - objašnjava dr Stevanović, dodajući:

- Ako roditelj ne prihvati vakcinaciju, onda to šalju prekršajnom sudu i onda je na sudiji da tog roditelja kazni ili ne. Te kazne su u praksi manje od propisanih ili se roditelji uopšte ne kažnjavaju i to se održava kao epidemija velikog kašlja ili povratak malih boginja. Posle toga roditelj nikad ne vakciniše svoje dete, a ta kazna, ako i bude, prođe.

On ističe da je problem i to što roditelji ne kažu da odbijaju vakcinaciju, već je odlažu, a koliko se vakcinacija može odlagati - nije precizirano.

- Postoje advokati koji čak pišu preporuke o odlaganju vakcine roditeljima, a neki za to naplaćuju i 100 evra. Naravno, to zdravstvene ustanove ne prihvataju. Problem je što je antivakcinalni lobi ojačao tokom korone, a u suštini, to je i odnos pravosuđa prema vakcinaciji. Imamo i balans koji nije jasan - osnovna škola je obavezna, a obavezna je i vakcina, a opet imamo decu koja nevakcinisana idu u osnovne škole!

Privremena sprečenost ne bi trebalo da traje duže od dve nedelje

Predsednik Udruženja pedijatara Srbije prof. dr Georgios Konstantinidis objašnjava da doktor ne može da natera roditelje da decu vakcinišu, ali da to može prijaviti zdravstvenom inspektoru.

- Bude pokrenuta procedura i onda je sve na pravosudnim organima. Dobar deo uglavom zastari. Dete može da bude privremeno sprečeno da u nekom trenutku primi cepivo, ali ta sprečenost ne bi trebalo da traje duže od dve nedelje. Nakon toga bi trebalo da se vakciniše. Ne znam za neki slučaj da je dete bolesno mesecima i godinama pa da se ne vakciniše, osim ako nije u pitanju bolest zbog koje zaista ne sme da primi vakcinu - navodi i dodaje:

- Neki su u zabludi da MMR vakcina ima veze sa autizmom. Suština je u jednom usvojenom obrascu ponašanja i uticaju antivakcinalnog lobija.

Dr Jelena Mitrović, načelnica službe pedijatrije u Domu zdravlja "Dr Simo Milošević", objašnjava da postoje dve grupe roditelja - oni koji zaista ne žele da vakcinišu dete i oni koji su zabrinuti da li je dete dovoljno zdravo da bude vakcinisano.

- Mi kao lekari smo tu da procenimo da li dete može da primi vakcinu ili ne. Ima mnogo onih koji to odlažu. Ukoliko odbiju vakcinaciju, mi šaljemo prijavu sanitarnom inspektoru. Međutim, većina je ne odbija, samo je odlažu. Za upis u vrtić ne dajemo potvrdu ako dete nije vakcinisano, ali za upis u osnovnu školu moramo da damo potvrdu i na njoj navodimo ukoliko dete nije kompletno vakcinisano. Mi svakako redovno podsećamo roditelje da deca treba da prime vakcinu.

To u praksi očigledno često znači da dete krene u školu iako nije imunizovano i ostane nevakcinisano, kao što je slučaj dečaka od 15 godina koji je oboleo od morbila pre nekoliko dana. Škola mora da ga primi jer je po zakonu osnovno obrazovanje obavezno, na onaj vakcinalni karton do polaska u prvi razred s vremenom se izgleda zaboravi i na kraju ponovo imamo zarazne bolesti za koje se mislilo da su iskorenjene upravo zahvaljujući vakcinama.

Izvor: kurir.rs

Gazirana voda je dobar izbor za one koji ne vole običnu vodu, a da li je zdravija?

Da li je gazirana voda dobra kao i obična? Prema Ronaldu Moganu, profesoru na Univerzitetu St. Andrews u Škotskoj, odgovor je: „ni blizu“.

„Gazirana voda ima zanemarljiv uticaj na hidrataciju tela u odnosu na običnu vodu“, rekao je profesor, koji je jedan od autora studije iz 2016. godine koja je upoređivala hidratantne efekte različitih napitaka.

Međutim, dijetetičar i nutricionista Jen Baum kaže da gazirana voda može da bude odličan izbor za svakoga ko nije ljubitelj obične vode.

„Radije bih da se ljudi hidriraju pićima u kojima uživaju nego da ne piju dovoljno tečnosti tokom dana“, ističe ona za „BuzzFeed“.

Da li gazirana voda oštećuje zube?

Nažalost, kada su u pitanju zubi, stomatolog Keris Monkajo ima loše vesti. Kada pijete gaziranu vodu, hemijska reakcija u vašim ustima pretvara ugljen-dioksid u ugljenu kiselinu, a kiselina nagriza zubnu gleđ, objasnio je on, prenosi Index.hr.

„Gleđ je spoljašnja zaštitna struktura naših zuba. Kada je zubna gleđ ugrožena, to dovodi do niza problema sa zubima, kao što su karijes ili pojačana osetljivost“, zaključio je Monkajo.

Izvor: n1info.rs

Zmije traže neke specijalne uslove, ali ako se napravi dobar terarijum, to je minimalno - nahrani se jednom u 15 dana, šeta se makar jednom nedeljno, a terarijum se očisti jednom mesečno, govori Branislav Jakovljević, menadžer beogradskog Tropikarijuma.

Ističe da je potrebno imati dobru volju, „jer to su ipak kućni ljubimci“.

„Mi te životinje treba da volimo i držimo kako treba, a ne da ih zapustimo, što se često dešava“, kaže Jakovljević za N1.

U petak je objavljena vest da je Osnovno javno tužilaštvo u Leskovcu podnelo optužni predlog zbog krivičnog dela ubijanje i zlostavljanje životinja protiv 64-godišnjeg muškarca kome se na teret stavlja da je mučio zmiju otrovnicu u svom stanu.

Jakovljević objašnjava da je domaće vrste, poput poskoka kog je okrivljeni čovek držao, strogo zabranjeno držati u bilo kakvim uslovima.

Pritom, Leskovčaninu se stavlja na teret da je zmiju držao u dva spojena plastična balona.

Jakovljević kaže da zmija mora da se drži u terarijumu, čije dimenzije zavise od vleičine same zmije, ali koji treba da bude dovoljno velik da se zmija gotovo u potpunosti opruži.

To nije uvek moguće, ali onda ih držimo i radimo na taj način svojevrsnu „gimnastiku“, govori on.

„Neke od tih zmija mogu da budu i malo anksiozne, da budu zatvorene i praktično se šćućure u svoj deo, i sutradan kad treba nešto da se radi s njom ona se okrene i ugrize čoveka. Znači moramo da ih vežbamo i treniramo da budu prijazne sa ljudima i da je ovo njima normalna situacija, jer ipak to su naši drugari“, kaže Jakovljević.

Ističe da treba obezbediti prostran terarijum, čist, sa grejanjem i obavezno raditi ovlaživanje terarijuma.

„Naša molba je ako želite da držite kućne ljubimce, dođite kod nas. Mi ćemo vam objasniti, pokazati, možemo vam čak napraviti terarijum“, govori on.

Kaže da je čuvati zmiju jednostavno ako ispunite uslove, i ističe da „i zmija treba da se prošeta“.

„Mi recimo pravimo za 1. maj prvomajsko ‘gušterisanje’, to znači da iznosimo sve reptile koji se nalaze ovde, ljudi dolaze, slikaju sa njima i sunčaju ih“, rekao je Jakovljević.

Izvor: n1info.rs

Na skoro svakom internet forumu postoji tema jezičkih nedoumica i grešaka, gde se u detalje raspravlja o najtananijim i najsitnijim gramatičkim i pravopisnim začkoljicama, u koje ponekad nisu sigurni ni oni kojima je jezik profesija.

Ovo je lista 10 najčešćih katastrofalnih grešaka, zbog kojih nastavnici daju jedinice, bez objašnjenja.

Negacija uz glagole se piše odvojeno
„Neznam, neželim, nemogu“ su katastrofalne nepravilnosti. Pravilno je „ne znam“, „ne želim“, „ne mogu“. Izuzetak su reči „neću“ i „nemoj“ koje se pišu sastavljeno.

Negacija uz prideve se piše sastavljeno
„Ne srećan“, „ne umoran“, „ne zadovoljan“ su nepravilni oblici. Pravilno je „nesrećan“, „neumoran“, „nezadovoljan“.

Prezent glagola „biti“
Pravilno je „ja bih, ti bi, on/ona bi, mi bismo, vi biste, oni bi“. Sve ostalo je nepravilno.

Kada se „li“ odvaja
Piše se „da li“, „je li“.

Jednina reči čitaoci, branioci, primaoci…
Čitalac, branilac, primalac, a nikako čitaoc i slično.

Hvaliti i faliti
Kada vam nešto nedostaje, onda vam fali, a kada je neko nešto dobro uradio, onda se on hvali.

Hoćemo ili nećete?
Uvek i isključivo – piše se zajedno.

Slovo J, da ili ne?
Slovo J je suvišno u prošlom vremenu (učio, radio, bio), ali je neophodno u prisvojnim zamjenicama – moje, tvoje.

Glasovne promene
Pravilno je reći potpredsednik, a nepravilno je napisati podpaliti, svecki, srbski…

Superlativ je uvek jedna reč
Najbolji, najjači, najslabiji, a ne naj bolji, naj jači, naj slabiji…

Izvor: naučionica.com

Od danas pripejd korisnici mobilne telefonije moraće da se registruju, saopštilo je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija. Rok za registraciju je 10. februar 2025. Prema novom Pravilniku o tehničkim uslovima za korisnike kartica, uz plaćanje unapred, uvodi se obavezna registracija za nove, ali i postojeće korisnike. Stari korisnici koji se ne registruju do isteka roka moći će samo da pozivaju hitne službe ili korisnički servis.
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija objavilo je Pravilnik o tehničkim uslovima za registraciju krajnjih korisnika usluge sa plaćanjem unapred uSlužbenom glasniku. Pravilnikom je uvedena registracija krajnjih korisnika usluge sa plaćanjem unapred (pripejd) u skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama koja će biti obavezna počev od 10. februara, ističe se u saopštenju.

Ovo znači da će prilikom kupovine pripejd kartica za mobilnu telefoniju korisnici morati da se registruju pre korišćenja nove kartice, što će moći da urade u poslovnicama ili preko interneta otvaranjem naloga na potpuno bezbedan način.

Pravilnik stupa na snagu danas, a svi neregistrovani pripejd korisnici moći da se registruju u poslovnicama, dok će postepeno biti uvedena i onlajn registracija korišćenjem šeme elektronske identifikacije osnovnog nivoa pouzdanosti. Rok za registraciju je 10. februar 2025. godine.

"Neregistrovani pripejd korisnici će najkasnije do 10. februara 2025. moći da koriste sve usluge, a od tog datuma registracija će biti obavezna i za postojeće i za nove korisnike. Nakon 10. februara 2025. korisnici pripejd usluga koji se ne budu registrovali imaće samo omogućene usluge obavljanja poziva ka hitnim službama ili ka sistemu korisničke podrške operatora", zaključuje se u saopštenju.

Izvor: RTV

Izgled i funkcije Google Mapsa uglavnom su isti poslednjih nekoliko godina, ali sada je došlo do novih momenata.

Za početak, gore levo ispod opcije za pretragu nalaze se nove funkcije, koje se odnose na vremensku prognozu mesta koje želite da posetite. Tu možete da dobijete i dublji uvid o vremenskim uslovima.

Što se tiče kozmetičkih promena, kada tapnete na neku lokaciju, dobićete listu novog dizajna gde imate opcije za zatvaranje i deljenje u gornjem desnom uglu.

Druga promena je to što lokacije više neće biti preko celog ekrana, već se vidi deo mape sa gornje strane. Na ovaj način, smatra se, korisnici će imati bolji uvid u to gde se nalaze.

Najveći redizajn odnosi se na način na koji se koristi pretraživanje u okviru Directions opcije. Ovaj korisnički interfejs više ne ide od ivice do ivice, i sada služi samo za unos adresa.

Sveukupno, redizajn je imao za cilj da se Google Maps aplikacija čini manje natrpana. Promene su već dostupne nekim Android korisnicima, a uskoro će stići i ostalima. Što se tiče iOS operativnog sistema, nema nekog određenog datuma.

Evropska unija ima novu direktivu koja bi potrošačima trebalo da olakša popravke uređaja i učini ih jeftinijim.

Ko se odluči na popravku dobija produženje zakonske garancije za još godinu – ne samo za besplatne popravke i zamenski uređaj dok ona traje, već i za najpovoljnije servisiranje. Taj propis bi za nekoliko godina trebalo da se primeni i u Srbiji, piše RTS.

Prošle godine potrošači u Srbiji najviše su se žalili na obuću, a od elektronskih uređaja na mobilne telefone. Složni su u oceni – najsporije i najteže ide sa reklamacijama električnih uređaja.

„Veš mašinu, frižider i zamrzivač smo uzeli, neću da reklamiram firmu, i kada je istekla garancija crkla je veš mašina posle tri dana“, kaže jedan sugrađanin.

I drugi su saglasni da bilo koji uređaj traje koliko i garancija.

„Kupila sam bojler, imala garanciju, zvala sam, kad god su došli – ništa te garancije ne važe, možeš i da ne uzmeš“, objašnjava jedna sugrađanka.

I serviseri kažu – najveći problem je nabavka rezervnih delova, pa se popravka oduži. Uz to su skupi, a na tržištu je i mnogo robe lošeg kvaliteta.

„Završimo posao pa posle čekamo da nam stigne rezervni deo i da naplatimo uslugu. Ima tu par slučajeva gde se u prvih mesec dana desio kvar. Čovek insistira na zameni uređaja, centralni servis izbegava odgovornost. Tako da je situacija prilično nategnuta“, kaže Bratislav Jovanović, serviser bele tehnike iz Prokuplja.

Nova direktiva Evropske unije trebalo bi da omogući ne samo bržu popravku, već i isplativiju od kupovine novih električnih i elektronskih uređaja. Predviđeno je da na istoj platformi budu: proizvođači, trgovci, serviseri i potrošači – kako bi popravka bila što povoljnija.

„Cilj ove direktive je ‘pravo na popravku’. Potrošači u Evropskoj uniji su u 77 procenata, u velikom broju ispitanika, odgovorili da bi radije popravili telefon nego kupili novi. Ovde govorimo i o nečemu što se zove kućni budžet. Zašto biste zbog nekog malog kvara bili prinuđeni da bacite uređaj ili je skupa opravka ili neće da ga poprave“, navodi Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Novim propisima, Brisel želi da više angažuje potrošače u borbi protiv klimatskih promena i gomilanja elektronskog otpada.

Izvor: danas.rs

Daliborka Stojšić je bila i ostala jedna od najlepših žena jugoslovenske i srpske javne scene.

Ova uspešna pevačica zabavne muzike ali i voditeljka, glumica, bivša Mis Jugoslavije i književnica je, na iznenađenje mnogih, 1996. godine objavla svoj poslednji album i povukla se iz javnog života.

Tada je govorila da je glavni razlog bio taj što su neke stvari u muzici počele da se menjaju iz korena. Ona je te promene osetila, nisu joj se dopale, tako da je odlučila da ne bude deo njih.

- Ušla sam u javni svet sasvim slučajno. Spremala sam se za nešto drugo, ali sve u životu mi se dešavalo mimo planova. Tako da uopšte ne verujem da čovek može da isplanira svoj život i da ostvari sve ciljeve baš onako kako je zamislio. U tom smislu može se reći da sam na neki način pomalo fatalista jer mi se lično događalo uvek nešto drugo od onoga što sam planirala. Moj deda je bio inženjer hemije, a tata mi je bio elektrotehničar i oni su uticali na mene da i ja zavolim nauku. Smatrala sam da je to normalno da nastavim dedina istraživanja kojim se on bavio. Rođena sam i živela do petnaeste godine u Ćupriji, gde je bila fabrika šećera u kojoj je moj deda bio glavni inženjer. Prešli smo u Beograd gde sam u Desetoj gimnaziji upisala matematički smer, ali i Srednju muzičku školu „Josip Slavenski“ gde sam učila klavir i solo pevanje. Iako su svi mislili da ću upisati tehničke nauke, ja sam se opredelila za svetsku književnost na beogradskom Univerzitetu odnosno, otišla sam tamo gde me je srce vodilo - započinje priču za „Blic magazin“ Daliborka Stojšić (80).

Mis Jugoslavije

Na fakultetu nije „pala“ nijedan ispit i već u 21. godini je bila apsolvent. Tokom studiranja su je koleginuice nagovarale da se prijavi na konkurs za „Mis Universe Yugoslavia”, ali to nju nije previše zanimalo. Međutim, u jednom trenutku, tačnije 1967. Godine, se iz znatiželje prijavila i ušla u uži izbor. I te godine je postala Mis Jugoslavije i već 1968. je predstavljala našu zemlju u Majamiju i na neki način, ušla u tu “mašineriju”.

- Nisam se ničemu specijalno nadala ali zaista je bilo uzbudljivo. U Majamiju sam proglašena za najfotogeničniju ženu sveta. Inače, u to vreme sam se uveliko bavila muzikom. Osim što sam bila u „Abraševiću“, pevala sam i u muzičkoj sekciji koju je vodio mladi Miša Blam. Tako sam već tada stekla skustvo na sceni i osetila da želim da se bavim muzikom. Išla sam i na časove klasičnog pevanja. Sećam se da sam te 1968. godine dobila poziv iz Zagreba, od Antona Martija koji je imao čuveni šou program. Tada sam prvi put u životu sama išla na put avionom. Imala sam samo jednu večernju haljinu u kojoj sam pobedila i razmišljala kako ću i šta ću. Kada sam došla u Zagreb, smestivši se u hotel „Dubrovnik“ u centru grada, odmah sam krenula u studio da snimim pesmu. Snimak je ispao fantastično. Sećam se da se pesma zvala „Reci mi“. Sutradan su mi uzeli mere, sašili srebrno odelo, dala sam intervju Antonu Martiju i bila sam spremna za TV nastup. Od tada počinje moja muzička karijera...

U međuvremenu Daliborka je završila manekenski kurs kod Tamare Bakić, iako nikada nije imala želju da bude manekenka. Profesija fotomodela tada nije postojala, tako da je te godine uradila i brojne reklame, ali i revije iako ističe da nikada nije želela da bude „hodajuća vešalica“.

Muzika za žestoke momke i lake žene

- Želelela sam da predstavim sebe u najboljem svetlu a to sam mogla samo pevanjem. To sam smatrala delom mog obrazovanja. Međutim, kada sam shvatila da ne želim više na taj način da se bavim ovom umetnošću, rekla sam muzici doviđenja iako sam mogla još dosta toga da pružim. Ne volim preterano o tome da pričam ali sada ko ima sopstvene pare ili sponzora može da napravi karijeru. Tada to nije tako išlo. Sada se jednostavno dresira publika unapred agresivnim marketingom i predstavlja se proizvod koji možda i nema neki kvalitet, ali je uložen veliki novac u njega. Sada dolaze u prvi plan osobe koje nemaju pravi kvalitet za to što rade već imaju iza sebe nekoga ko ih podržava i sponzore. Jedino što imaju da ponude je njihovo telo, kao i „odrađeno“ lice da bi bile ekskluzivne. Naravno da je lepota vrlo važna i sigurno da ne želite da gledate neko ružno lice koje treba da vas oraspoloži i zabavi. Ali ovo danas je otišlo u ekstrem, tako da je to sada karikatura. Kada su počeli silikoni i ostala čuda da „niču“, počelo je da se razara biće publike jer ono više ne zna šta gleda i šta sluša. Nestalo je prave poezije i pesama i prave ženstvenosti i sve je otišlo u nekakvu agresiju i primarna čula. To više nema nikakve veze sa umetnošću. Zašto mladi danas i dalje slušaju muziku sedamadesetih i osmadesetih godina? Zato što dobijaju poruku iz tih pesama i mogu da se identifikuju sa nekakvim porukama kada su tada mladi ljudi svojim vršnjacima slali. Sada imate pesme koje šalju poruku žestokim momcima i lakim ženama. Kada sam ja to osetila da dolazi i da sve preplavljuje, odlučila sam se za penziju i to u 55. godini. Iza sebe sam već imala dovoljnu karijeru. Mogla sam i više ali meni je to bilo dovoljno - zaključuje pevačica

Sedmdesetih i osamdesetih godina Daliborka je bila uspešna i u voditeljskim vodama. Radila je brojne manifestacije, ali i emisije sa Mićom Orlovićem, Branom Surutkom, Dunjom Figenvald, Oliverom Mlakarom a snimala je i filmove i serije.

Grupa "One i oni"

- Radila sam i brojne muzičke spotove. Mislim da je gluma pomoćno sredstvo koje se izgovara kroz pesme, a sve je začinjeno energijom. Mislim da bih tek sada mogla da otpevam prave pesme a to bi uglavnom bile balade ili starogradske. Na početku karijere sam pevale šlagere i nastupala sam na Beogradskom proleću, Opatijskom festivalu..., a onda sam postala deo grupe „One i oni“ koju su još činili i: Minja Subota, Lidija Kodrič, Boba Stefanović, koga je posle godinu dana zamenio Žarko Dančuo. Osnovali smo 1970. godine grupu po uzoru na italijanski bend „Ricchi e Poveri“. Publika nas je prozvala jugoslovenskim „Abbama“. To je bila ideja Saše Subote koji je bio odličan pijanista i orguljaš. Imali smo divne turneje po Sovjetskom Savezu, ali i koncerte po Jugoslaviji. Sećam se da smo prvi nastup imali na Beogradskom proleću sa pesmom „Šta je babi milo“. Kada smo snimili tu pesmu na singlici, sa druge strane je bila numera „Hej, curo medena“. Kao grupa smo odlično funcionisali šest godina. U međuvremenu sa sam se udala za Žarka Dančua i na poslednjoj turneji sa grupom sam ostala u drugom stanju. Dobili smo sina Bojana avgusta 1976. . priseća se umetnica.

Iako je sin izuzetno muzikalan i kao mali imao glas „bečkih dečaka“, nije želeo da se bavi muzikom.

- Vodila sam ga još kao malog na sve svoje nastupe. Dragan Laković ga je obožavao, a i Branko Kockica. Znao je sve dečje pesme, ali u jednom trenutku je shvatio da mu muzika neće biti životni poziv. Iako su mu i deda i otac i ja pevači, kao i očuh koji je izvanredan muzičar, on nije želeo da se bavi muzikom, već se okrenuo IT tehnologiji. Godinama je radio smart telefone za stranu kompaniju a sada je u pregovorima za drugu firmu. Velika želja mi je da se oženi a najveća mi je da postanem baka. Sve ono što sam želela na neki način sam doživela i ispunilo me je. Sada bih puno volela da imam svoje unuče, jer umem da decom i mislim da bih tu mogla da dođem do izražaja kao baka - smatra ona.

Daliborka je 43 godine u srećnom braku sa muzičarom Branimirom Đokićem. Na pitanje kako funkcioniše brak dva muzičara, Daliborka odgovara:

- Mnogo teško jer traži surovo prilagođavanje i veliku toleranciju. Ti brakovi su naporni. Imaju i dobre strane a to je da svako razume onog drugog i koje su žrtve potrebne za taj posao, koje je vreme potrebno, čega morate da se lišite da bi se išlo napred. Dosta smo radili i putovali zajedno, skoro stalno posle venčanja. Zaista sam najviše radila sa njegovim orkestrom koji je fantastičan. Pre nego što smo se upoznali, njega sam zapazila po čuvenom osmehu na televiziji. I on je znao za mene. Stanovali smo oboje na Banovom brdu ali se nikada nismo sretali. Sećam se da sam dobila poziv za turneju po Vojvodini, a trebao je da svira orkestar Branimira Đokića. Kažem ja menadžeru: „Čoveće, to su narodnjaci. Ja imam note i pevam zabavnjake. Ne možemo se uklopiti“. Međutim, moj menažer mi je tada rekao da ne brinem i da treba da odem na probu i sama se uverim kako sviraju i zabavnjake. Odem na probu, skeptično im pružim note, a oni sve u cugu odsviraju odlično. Tada me je Bane pitao da li je sve u redu i da li sam zadovoljna? Zaista sam apsolutno bila zadovoljna, pa čak sam mu se tada i izvinila što sam imala predrasude. Od tada smo puno radili zajedno, snimali ploče i išli na velike turneje.

Susret sa Titom

Daliborka naglašava da je od tinejdžerskih dana piskarala za svoju dušu. Odmah se okrenula poeziji, ali ju je interesovala i proza.

- Priznajem da prezirem da čitam herc romane i sladunjave autobiografije. To mi je zaista odvratno. Ja ću svakako jednu svoju biografiju napisati da bi ona ostala mom sinu. Nosim u sebi knjigu koja će biti slična mojoj biografiji ali će se likovi zvati drugačije i biće malih odstupanja. Imam već inserte u glavi i pomalo „kljucam“. To će biti razvojni put mojih misli i mog stava prema životu garnirano sa mnogim stvarima koje sam doživela, kao i sve ono što je uticalo na moj duhovni rast, za koji mislim da je to osnovni cilj. Dosada sam napisala tri knjige poezije i to: „Lutka koja govori“, „Prividna daljina“ i „Vuk od srebrne kiše“. Pisanje traži zrelost i vreme i to je moj duhovni poriv. Inače, u slobodnom vremenu dosta čitam, pa se čak sada vraćam i piscima koji su ranije drastično uticili na moj svet. Trenutno ponovo čitam Dostojevskog - otkriva Stojšićeva.

Za kraj razgovora Dalibora se prisetila i susreta sa drugom Titom.

- Na moje veliko zadovoljstvo imala sam priliku da se i lično upoznam sa drugom Titom. On je bilo veoma harizmatična ličnost. Tri puta sam pevala za Tita. Prvi put se me pozvali iz redakcije Borbe 1968. godine i rekli da idem u Beli dvor, gde ću pevati predsedniku za Novu godinu. Nosila sam Joksimovićevu venčanicu od izvezenih bisera, a na glavi sam imala moju dijademu od belog zlata. U ponoć sam pevala pesmu „Srećna Nova godina“ Lole Novaković. Sećam se tada velikog broja ljudi u Belom dvoru a u centu su bili Tito i Jovanka. Imam i dalje ceo album fotografija sa tog nastupa i susreta sa Titom i Jovankom. Tada sam im i lično čestitala Novu godinu. Te slike Tomislava Peterneka su godinu dana bile u izlogu Borbe. Drugi put smo se videli na Dan Republike na Brionima. I treći put sam pevala Titu takođe za Dan Republike na Tari. Videlo se već tada da je bolestan a samo nekoliko meseci kasnije je preminuo u Ljubljani. Sećam se da je tada sedeo sam i tužan bez Jovanke - priseća se Daliborka.

Izvor: blic.rs