Sombor.info

Ako razmišljate o sezonskom poslu u nekoj evropskoj zemlji, proverili smo kakva je ponuda i kakve su plate, kao i uslovi rada.

Nekada poznat kao pečalba, sezonski rad u inostranstvu decenijama je glavni ili dodatni izvor prihoda mnogima sa ovih prostora. I dok su ranije uglavnom bili traženi građevinski radnici, sada je ponuda meštovita. A kakvi su uslovi rada i kakve su plate ako razmišljate da zaradite tamo preko?

Na internetu je mnoštvo sajtova i grupa na društvenim mrežama sa ponudama koje iskaču iz časa u čas, naročito sada, u ovo doba godine, kad se poslovi i rezervišu jer sezona je pred nama.

I kako to konkretno izgleda?

Prevoz prtljaga na aerodromu 4.000 evra

Za posao vozača električnog vozila paketa i prtljaga na aerodromu u Beču možete da dobijete 4.000 evra mesečno. Radi se u dve i tri smene, a za treću smenu se možete dodatno odlučiti.

Obezbeđeni su smeštaj u blizini radnog mesta, prevoz na posao, besplatna odeća i obuća, plaćen ručak, kao i besplatni parking na aerodromu.

Takođe, agencije koje organizuju zaposlenje u inostranstvu obično uređuju sve papire za rad i boravak, uz posao i stan.

S druge strane, za 3.000 evra, takođe na aerodromu u Beču, nudi se posao za održavanje aerodroma, a smena je dnevna.

Isto se plaća i spoljašnje pranje aviona.

Beč je vrlo popularan kad je u pitanju sezonski rad u inostranstvu i samim tim je i ponuda šarena. Recimo, zavarivači tamo mogu da zarade oko 3.500 evra. Zadaci su postavljanje, zavarivanje i naknadna obrada u mašinstvu i konstrukciji kontejnera. Neophodno je završeno školovanje za zavarivača ili metalotehničko zanimanje s daljim iskustvom zavarivanja, a u idealnom slučaju, svi potrebni sertifikati za zavarivanje. Takođe bi u tom slučaju bili obezbeđeni smeštaj, prevoz na posao, besplatna odeća i obuća…

Cvećari u Austriji se plaćaju od 3.000 do 4.500 evra

U inostranstvu su traženi i poljoprivrednici. Na austrijskim farmama krupne stoke (krava) plata je od 3.000 do 5.000 evra, a na farmama sitne stoke (ovaca, koza, pilića, kokoški, zečeva, prepelica), plata je od 2.500 do 5.000 evra.

Ratari koji vrše obradu zemlje traktorom mogu da zarade od 3.500 do 5.500 evra + dnevnice.

Što se tiče voćara i vinogradara, sezonski i stalni poslovi se plaćaju 3.000 evra mesečno.

A cvećari? Oni se plaćaju od 3.000 do 4.500 evra.

Plata za radnike u stakleniku (sadnja i branje) ide od 3.500 do 4.500 evra.

Pomoćni radnik u Nemačkoj u fabrici kolača – do 3.000 evra

S druge strane, u Štutgartu u Nemačkoj pomoćni radnik u fabrici kolača platu ima od 2.700 do 3.000 evra mesečno. U pitanju je fabrika smrznutih torti i kolača masovne proizvodnje za Evropsku uniju. Posao podrazumeva rad na linijskoj proizvodnji, stavljanje dodataka na torte i kolače, kontrolu procesa proizvodnje, pakovanje gotovih proizvoda za hladnjače. Radi se u tri smene.

U Švajcarskoj u Cirihu radnik na izgradnji puteva ima 5.500 franaka mesečno, što je oko 5.700 evra, ili godišnju platu od 76.000 do 85.000 franaka.

U opisu posla stoji: izgradnja puteva, opremanje gradilišta, popločavanje staza, ugradnja kanalizacija.

Jedna ponuda u Nemačkoj za dostavljače kaže ovako – za platu od 3.000 do 4.000 evra treba da utovarite pakete u kombi, vršite dostavu na zadatu adresu, a na raspolaganju imate službeni kombi i telefon. Radi se od 6.30 do 14.30 sati, a subote su slobodne.

U Bazelu u Švajcarskoj u ponudi je radno mesto za pakovanje u fabrici slatkiša. Plata je 4.000 franaka + razni dodaci.

U Bonu u Nemačkoj radnik za montažu nameštaja imao bi platu od 3.000 do 4.000 evra mesečno. U pitanju je postavljanje nameštaja u privatne kuće, trgovinske centre, poslovne zgrade, a neophodno je da znate sa alatima i da imate dozvolu za B kategoriju i iskustvo u vožnji kombija. Radi se u smenama 6.30-14.45 h i 14.45–23.00 h. Pošto se radi po terenu po celoj Nemačkoj, imali biste smeštaj gde radite.

A kad je pitanju region, kakva je tu ponuda?

Radnik u marketu u Crnoj Gori 1.000 evra

U Podgorici u Crnoj Gori traži se recepcioner u akva parku. To je sezonski ugovor o radu sa mogućnošću stalnog zaposlenja. Sezonski smeštaj i prevoz po potrebi su obezbeđeni. Neto zarada je do 900 evra, a početak rada je april 2024. godine.

Posao konobarice u Kotoru u kafiću je 1.000 evra.

Isto bi u sezoni bili plaćeni i radnici u marketu u Radanovićima.

Pica majstor u Hrvatskoj 3.000 evra

Što se Hrvatske tiče, roštilj majstor u Istri bi imao platu od 2.100 do 2.500 evra. U pitanju je puno radno vreme, sezonski posao.

Na ostrvu Šolta traži se pica majstor. Smeštaj je obezbeđen, ali nema slobodnog dana. Radno vreme je od pet do 11 sati. Plata je 3.000 evra.

Gril majstor bi imao platu 2.500 evra, a radi se od 1. jula do 1. septembra.

Tu su i druge popularne ponude, s tim što za mnoge treba kontaktirati poslodavca za detalje, pre svega, za platu. Jedan od zanimljivijih primera je posao fotografa za sezonski rad na Kipru

Traži se iskustvo 2+ godine, a prvenstveno se traže fotografi sa radnim iskustvom na kruzerima i svadbama. Obavezno je znanje engleskog jezika.

I kao što se može videti, ponuda je vrlo šarena i svako ko iz bilo kog razloga razmišlja o sezonskom poslu u inostranstvu može da nađe nešto za sebe.

Izvor: nova.rs

Fudbalski klubovi "Vojvodina" i "Sloga" iz Čonoplje potpisali su ugovor o saradnji.

Kako je objavljeno na klupskom sajtu „Stare dame“ iz Novog Sada isti su u prostorijama fudbalskog centra „Vujadin Boškov“ potpisali predsednici klubova Dragoljub Zbiljić i Milovan Dizdar. Predsednik Vojvodine izrazio je zadovoljstvo zbog ove saradnje i kako je istakao omladinska škola „Ilija Pantelić“ sarađuje dugi niz godina sa Slogom o čemu svedoče brojne zahvalnice koje čuvamo u klubu i drago nam je što smo u mogućnosti da tu saradnju i proširimo. „Daćemo naš doprinos da se Čonoplja vrati u treću ligu, jer želimo da rastemo zajedno na obostrano zadovoljstvo.

Deo Vojvodine koji pokriva Sloga je za nas veoma važan, očekujemo razmenu dece i neke nove talente“ – rekao je Dragoljub Zbiljić. Sa druge strane predsednik Sloge Milovan Dizdar takođe je ponosan zbog potpisane saradnje.

„Drago nam je što smo danas ovde ispred našeg kluba, Čonoplje, koji ove godine obeležava vek postojanja. Upoznali smo predsednik Zbiljića i ponosni smo što smo potpisali ugovor o saradnji. Želimo da pomognemo mi sa naše strane i da popularizujemo Vojvodinu u našoj opštini, ali i u Zapadno Bačkom okrugu. Nadamo se da će ova saradnja biti na obostrano zadovoljstvo i da će potrajati“ – rekao je Milovan Dizdar. Inače, pored Sloge, FK Vojvodina je juče parafirala ugovore o saradnji i sa Ženskim fudbalskim klubom Vojvodina, kao i Fudbalskim klubom Indeks iz Novog Sada.

Izvor: somborsport.org

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Apatinu isključili su iz saobraćaja dvadesettrogodišnjeg mladića koji je upravljao automobilom „alfa romeo“ pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

Vozaču je određeno zadržavanje do 12 sati i protiv njega će biti podneta odgovarajuća prekršajna prijava.

Veliki požar izbio je večeras u Somboru kod tržnog centra kada se zapalilo nisko rastinje.
Nije poznato da li u požaru ima povređenih.

Na društvenim mrežama pojavio se video snimak. Kako se navodi, vatrogasna služba je na terenu i radi na gašenju požara.

Zbog vetra, vatra se proširila, pa je požar vidljiv i iz daljine.

Projekat Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Petrovaradin biće promovisan u utorak, 27. februara u 12 sati u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor.

U utorak, 27. februara u 12 sati u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor biće održana promocija projekta Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Petrovaradin pod nazivom Kontekstualizacija kulturnog nasleđa kroz rad sa mladima.

Projekat je realizovan posredstvom Ministarstva kulture sa zadatkom da mladima približi kulturno nasleđe — i to kroz njihovu aktivnu participaciju, a bavio se popularizacijom zaštićenih kulturnih dobara sa stanovišta saradnje i učešća mladih iz lokalnih srednjih škola. Fokus projekta bio je na dva objekta, nastala u stilu secesije: Palatu Konjović u Somboru i zgradu Gradske kuće u Apatinu.

Projekat je obuhvatio edukaciju — razmenu znanja među generacijama, popularizaciju i prezentaciju spomenika kulture kroz vizuru i alatke koje koriste mladi i predstavlja uspešan primer sistematskog rada sa mladima u pravcu njihovog uključivanja u procese očuvanja i korišćenja nepokretnog kulturnog nasleđa.

U okviru kvalifikacija za Prvenstvo Vojvodine u Sportskoj Hali “Park” Stara Pazova 18. februara održano je Prvenstvo Bačke za poletarce, pionire i nade.

Karate klub „Dušan Staničkov“ je imao 10 predstavnika sa 12 osvojenih medalja.

Ostvareni su sledeci rezultati:

Poletarci
1. Vladimir Radmilović - Poletarci 2016. i ml. KATE - E klasa – 3. Mesto

Poletarke
1. Helena Paljenkaš - Poletarke 2016. i ml. KATE - E klasa – 3. mesto

Pioniri
1. Milan Radmilović - Pioniri 2013. KATE - D klasa – 1. mesto
2. Milan Radmilović - Pioniri 2013. KATE – Apsolutna – 1. mesto
3. Milan Radmilović - Pioniri 2013. BORBE -40 kg – 2. mesto
4. Milan Bunjevčev - Pioniri 2013. KATE - D klasa – 2. mesto

Pionirke
1. Iskra Ivanović - Pionirke 2013. KATE - D klasa – 1. mesto
2. Mila Gligorević - Pionirke 2014. KATE - D klasa – 1. mesto

Ženske nade
1. Jovana Golubović - Ženske nade 2011. KATE - D klasa – 2. mesto
2. Anja Buljević - Ženske nade 2011. KATE - D klasa – 3. Mesto
3. Lana Merli - Ženske nade 2012. KATE - D klasa – 3. mesto

Muške nade
1. Mihajlo Gligorević - Muške nade 2011. KATE – Apsolutna – 3. mesto

Dan pre, 17. ferbuara, u gradu svetskih i olimpijskih karate šampiona Roksanda Atanasov i Jovana Prekovic, Aranđelovcu, KK "Dušan Staničkov" učestvovao je na Međunarodnom karate turniru “Aranđelovac open 2024” nakom je učestvovalo preko 1000 takmičara, 76 klubova iz 9 država.

Somborski tim predstavljali su braća Radmilovic, Milan i Vladimir.

Milan Radmilović – PIONIRI Kate 2013. Apsolutna – 3. mesto
Milan Radmilović - PIONIRI Kate 2013. Klasa ED – 2. Mesto

Poletarac Vladimir Radmilović u izuzetno jakoj konkurenciji izborio je 5-o mesto.

EMOCIONALNA sigurnost u roditeljstvu gradi temelje ljubavi i prihvatanja. Kroz pažljivo slušanje i podršku, roditelji stvaraju okruženje koje omogućava deci da izraze svoja osećanja i da se suoče sa izazovima.

Ova dinamika podstiče ne samo razvoj emocionalne stabilnosti kod dece već i izgradnju snažnog, povezanog odnosa između roditelja i dece. Dečji terapeut Džesika Vander Vir je na Instagramu otkrila šest znakova da roditelji pružaju emocionalnu sigurnost svojoj deci.

Izvinjavaš se

Ako se roditelji izvinjavaju svojoj deci kada je to potrebno, to je znak emocionalne sigurnosti. "Znate da zaslužuju izvinjenje i hrabro se suočavate sa sopstvenim greškama", napisao je VanderVier u objavi.

Pružate podršku u teškim vremenima

U izazovnim situacijama roditelji treba da budu prvi koji će pružiti podršku. Terapeut ističe: „Shvatate da kada se vaše dete suočava sa poteškoćama, potrebna mu je vaša briga. Možete ponuditi utešni zagrljaj, potvrditi njegova osećanja ili se jednostavno postaviti na njegov nivo i pitati šta se dešava.

Ne birate favorite

Važno je da svako dete zna svoju vrednost. Ključno je da roditelji ne stvaraju preferencije među decom, ne etiketirajući jedno kao problematično, a drugo kao „zlatno dete“. Svako dete je jedinstveno i važno.

Ne osuđujete njihova osećanja

Roditelji ne treba da osuđuju osećanja svoje dece, čak i ako ih ne razumeju. Važno je znati da su njihove emocije stvarne i da im roditelji daju prostor da izraze ta osećanja.

Postavljate i pridržavate se jasnih granica

Deca treba da znaju da roditelji neće tolerisati nasilno ponašanje prema drugoj braći i sestrama. Međutim, granice treba postavljati s ljubavlju, doprinoseći detetovom osećaju sigurnosti.

Dajete deci vremena za odmor

Odmor znači više od sna. Roditelji koji svojoj deci pružaju emocionalnu sigurnost daju im vremena da se opuste kada im zatreba.

Izvor:bitiroditelj.com

Britanski list Gardijan objavio je na svom sajtu snimak grupe muškaraca u donjem vešu, kako po hladnoći u koloni i po mraku idu putem. Prema pisanju Gardijana, u pitanju su migranti kojima je srpska policija skinula garderobu i naterala ih nazad u Severnu Makedoniju.

Gardijan navodi da nije mogao nezavisno da potvrdi sadržaj dva snimka, a da je do njih došao preko nevladine organizacije Legis iz Severne Makedonije. Prema tvrdnjama ove organizacije, snimci su napravljeni kod sela Lojane u blizini granice sa Srbijom i predati su toj organizaciji 10. februara.

Britanski list prenosti navode NVO Legis, prema kojima su se tog dana desila dva „degradirajuća“ puš-beka, u kojima je više od 50 ljudi bilo primorano da se skinu goli ili u donji veš i naterani da se vrate nazad u Severnu Makedoniju, odakle su i ušli ilegalno na teritoriju Srbije.

Legis tvrdi da je njihovo osoblje uspelo da razgovara sa jednim od muškaraca sa snimka, koji je rekao da su u pitanju Sirijci.

Jasmin Redžepi, predsednik Legisa, kaže za Gardijan da se „uznemirujući i ponižavajući“ pušbek desio oubrzo posle samita Evropske unije i Srbije o graničnoj saradnji, koji je održan u cilju jačanja srpske granice protiv krijumčarenja ljudi.

„Ovi incidenti su se desili dok je Evropska unija pripremala restrikcije za migrante na ruti, i u ovom slučaju samo nekoliko dana posle samita EU i Srbije. Tada smo videli direktni uticaj i posledice“, rekao je Redžepi.

Iako je bilo izveštaja da se migranti skidaju goli i na drugim granicama, Redžepi ističe da je ovako nešto prvi put dokumentovano na granici između Srbije i Severne Makedonije.

Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila u Srbiji, rekao je da osoblje Centra beleži povećan broj pušbekova iz Srbije za Severnu Makedoniju od početka godine.

„Možemo reći da je to sada regularna praksa“, rekao je Đurović za Gardijan.

Dunja Mijatović, komesarka za ljudska prava Saveta Evrope, istakla je da je neophodna hitna istraga nedavnih izveštaja o navodnim pušbekovima koje srpska policija sprovodi na granici sa Severnom Makedonijom.

„Ovi incidenti nisu samo uznemirujući, već takođe pokazuju širi, zabrinjavajući trend. Ove akcije krše Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, koja zabranjuje kolektivno proterivanje, kao i druge međunarodne standarde“, kazala je Mijatović.

Prema njenim rečima, rašireni fenomen ileglanih pušbekova predstavlja „hitan panevropski problem“.

Redžepi je zatražio da navodni incident sa snimka istraže zaštitnici prava građana Severne Makedonije i Srbije, a da posmatračima bude dozvoljeno da prisustvuju policijskim operacijama što će, prema njegovoj oceni, obezbediti da se nasilje i dehumanizacija ne nastave u mraku.

Gardijan piše da srpska policija nije odgovorila za zahtev da prokomentariše slučaj.

Izvor: nova.rs

"Sombor City Card" biće ekskluzivno predstavljen na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu. Ovaj domaći projekat uvodi potpuno novi pristup turizmu primenom digitalnih inovacija, koje donose revolucionaran i održiv način istraživanja destinacija.

Osmišljen kao digitalni ekosistem, "Sombor City Card" predstavlja integralni deo pilot projekta održivog turizma grada Sombora. "Sombor City Card" aktivno doprinosi razvoju Sombora kao turističke destinacije koji se temelji na 17 ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija.

Cilj "Sombor City Card" je da omogući različite usluge i pogodnosti ne samo turistima i gostima Sombora već i lokanom stanovništvu kroz pristup raznim turističkim atrakcijama, muzejima, kulturnim događajima, restoranima i smeštajnim objektima. "Sombor City Card" pruža praktičnost i uštedu vremena, omogućavajući posetiocima da uživaju u gradu uz povoljnije cene i dodatne pogodnosti.

u eri ubrzanog digitalnog razvoja, "Sombor City Card" će biti dostupna na onlajn platformi domaćeg turizma Visit-Serbia.online , kao i na interaktivnim terminalima sa beskontaktnim plaćanjem raspoređenim po lokacijama u Somboru.
U okviru "Sombor City Card" se nalaze registrovani pružaoci ugostiteljskih usluga za smeštaj i ishranu. Sve onlajn kupovine "Sombor City Card" su fiskalizovane i svaki kupac dobija račun elektronskim putem.

"Sombor City Card" ima i dodatnu vrednost koju omogućavaju članovi tima - Turistička organizacija grada Sombora, Gradski muzej Sombora i Muzej Podunavskih Švaba, zgrada Županije sa atraktivnom slikom "Bitka kod Sente", Narodno pozorište Sombor, Galerija "Milan Konjović", Poljoprivredno domaćinstvo Periškić , Hotel Barkod, Green Town apartmani, Etno domaćinstvo Naš salaš i Etno restoran Fijaker.

Tokom četiri dana sajma, od 22-25. februara posetiocima će biti predstavljena turistička ponuda Sombora "Sombor City Card" na atraktivnom štandu izmedu Hale 4 i Hale 1.

Promocija projekta sadrži VR video prezentaciju "Sombor City Card", interaktivne toteme sa beskontaktnim plaćanjem, LCD ekrane sa video prezentacijom projekta i najatraktivnijih ponuda vezanih za Grad Sombor.

Posebna atrakcija biće promo aktivacija Fijaker Avanture - Put ka Somboru, uz poklone i suvenire Sombora, prva tri dana sajma od 15:00 do 15 :30 časova i u nedelju od 12:00 do 12:30 časova.

Opštinu Apatin je posetila ambasadorka SR Nemačke u Beogradu Anke Konrad i tom prilikom razgovarala sa predsednicom opštine Apatin Dubravkom Korać o različitim privrednim i kulturnim temama. Sastanku je prisustvovao i kulturni ataše ambasade Migel Valterajt (Miguel Waltereit). Nakon sastanka koji je održan u kabinetu predsednice opštine Apatin, u obilasku Muzeja Podunavskih Nemaca, delegaciji se pridružio i predsednik udruženja Nemaca “Adam Berenc” Boris Mašić.

“Ambasadorka Konrad je tokom posete upoznata sa kulturnim nasleđem opštine Apatin. Bila je veoma zahvalna radom našeg udruženja, ali i podrškom koju nam lokalna zajednica pruža u realizaciji projekata. Poseta je bila od velike važnosti za naše udruženje, čijem sastanku su prisustvovali gosti iz ambasade, kao i predsednica opštine Apatin, a verujem da će u budućnosti koristiti i daljem razvoju naše opštine”, poručio je Boris Mašić.

“Velika zahvalnost s moje strane na ljubaznom i prijateljskom dočeku u opštini Apatin. Osetila sam mnogo optimizma u razgovoru sa predsednicom Korać i verujem da ćemo u budućnosti imati još mnogo prilike za saradnju i nove susrete. Takođe, ljudi koji vode udruženje “Adam Berenc” već godinama pokazuju veliku posvećenost svom radu i ono što sam danas videla i čula je za poštovanje”, istakla je ambasadorka Anke Konrad.

“Veliko je zadovoljstvo i privilegija razgovarati o raznim temama sa ambasadorkom jedne zemlje kakva je Nemačka. Razgovarali smo o iskustvima koja Anke Konrad ima sa razvojem manjih sredina, kakva je naša opština, sa sličnim u Nemačkoj. Pričali smo o sličnim problemima, ali i kako se nemački narod suočavao sa njima. Takođe, razgovarali smo i o bogatom kulturnom nasleđu Nemaca na ovim prostorima i nadam se da će u budućnosti današnja poseta otvoriti neke nove pravce u razvoju opštine Apatin”, rekla je Dubravka Korać.