Sombor.info

U organizaciji Asocijacije žena Republike Srbije OOGO Sombor, danas je održana izložba kolača „Deci s’ ljubavlju“ i izložba likovnih radova đaka prvaka „Cvet za moju mamu“. Događaj je održan u prostorijama Doma učenika u Somboru, a ispred lokalne samouprave, manifestaciji humanitarnog karaktera prisustvovali su gradska većnica za oblast socijalne zaštite Jovana Miljević i pomoćnik gradonačelnika za oblast kulture i turizma Uroš Buzadžić.
Gradska većnica Miljević u svom obraćanju pozdravila je prisutne, zahvalila im se na učešću na ovoj manifestaciji i čestitala učesnicima na prelepim crtežima, ali i bogato pripremljenim kolačima.

„Draga deco, dragi organizatori i domaćini, zadovoljstvo mi je da vas pozdravim u ime Grada Sombora i u svoje lično ime. Okupili smo se ovde jednim slatkim i humanim povodom i drago mi je da je ova manifestacija postala sada već tradicionalna. Želim da se zahvalim Asocijaciji žena na organizaciji, đacima na trudu i angažovanju oko likovnih radova, kao i ženama koje su napravile ove raznovrsne poslastice, torte i kolače, koji će otići tamo gde će im se najviše obradovati. Grad će uvek podržati ovakve manifestacije i uvek će biti otvoren za saradnju. Proglašavam likovnu izložbu i izložbu kolača otvorenim“, rekla je gradska većnica Jovana Miljević.

Likovni konkurs „Cvet za moju mamu“ okupio je veliki broj mališana koji su pokazali svoj veliki talenat, a stručni žiri je odabrao tri najlepša rada i autorima uručio diplome i prigodne poklone. Najlepši likovni rad nacrtao je Aleksandar Livada iz OŠ „Laza Kostić“ Gakovo, drugi najlepši rad nacrtala je Anastasi Pap iz OŠ „Dositej Obradović“ Sombor, a treće mesto osvojila je Milana Plavšić iz OŠ „Branko Radičević“ iz Stapara. Kada je reč o izložbi kolača, najlepši kolač napravio je Silvijin slatki kutak, drugo mesto osvojila je Danijela Duduković, a treće mesto pripalo je Ani Gužvanj..

Slatke poslastice će po završetku manifestacije biti uručene Školi za osnovno i srednje obrazovanje sa domom „Vuk Karadžić“ Sombor.

Celokupni program su svojim nastupom ulepšali dečiji hor „Teslini slavuji“ OŠ „Nikola Tesla“ Kljajićevo i učenici Muzičke škole „Petar Konjović“ Sombor.

MARIANNE Bachmeier pucala je u čoveka koji je silovao i ubio njenu sedmogodišnju ćerku Anu u nemačkom okružnom sudu u Libeku 1981. godine. Klaus Grabovski (35) je stradao na licu mesta, a Marijana je u njega ispalila sedam hitaca.

"Ubio je moju ćerku. Htela sam da se ubijem", rekla je Marijana Bahmajer, koja je kasnije nazvana majkom osvetnicom.

„Ana, uradila sam to za tebe“, rečenica je koju je Marijana napisala tokom veštačenja rukopisa.

Kasapin koji joj je oteo ćerku, silovao je i ugušio čarapama

Klaus Grabovski, 35-godišnji mesar, kidnapovao je sedmogodišnju Anu 5. maja 1980. godine. Držao ju je nekoliko sati u svom domu, seksualno je napao i na kraju zadavio čarapama. Prema rečima tužioca, on je devojku vezao i spakovao u kutiju, koju je ostavio na obali kanala. Njegova verenica ga je prijavila policiji.

Grabovski je ranije osuđen za seksualno zlostavljanje dve devojčice. Godine 1976. dobrovoljno je podvrgnut hemijskoj kastraciji, a kasnije je otkriveno da je naknadno bio podvrgnut hormonskom tretmanu kako bi pokušao da preokrene kastraciju.

Nakon što je uhapšen, Grabovski je izjavio da je devojčica htela da kaže majci da ju je maltretirao kako bi od njega iznudio novac. Rekao je da ga je strah od povratka u zatvor naterao da je ubije.

Unela je pištolj u sudnicu i ispalila sedam metaka u silovatelja i ubicu svoje ćerke

Na današnji dan pre 43 godine, trećeg dana suđenja, Marijana Bahmajer je nezakonito unela Beretu M1934 u sudnicu i pucala u Grabovskog.

Pucala je sedam puta, a 35-godišnja optužena je ubijena gotovo na licu mesta. Bahmajer je tada spustio pištolj i predao se. Uhapšena je bez pružanja otpora.

Prvobitno je optužena za ubistvo, a kasnije je tužilaštvo preinačilo optužnicu u ubistvo iz nehata i nedozvoljeno držanje vatrenog oružja.

Godine 1983. sud je osudio Marijanu Bahmajer na šest godina zatvora. Puštena je 1985. godine, nakon što je odslužila tri godine kazne

Umrla je mlada, 17. septembra 1996. godine, u 46. godini. Sahranjena je pored ćerke Ane.

Izvor: index.hr

UG "Bunjevačko kolo" organizuje humanitarnikoncert za Aleksandra Komazeca, kom je potreban odlazak na lečenje u Rusiju.

Na koncertu nastupaju: Zorana Iđuški (sopran), Iva Čičovački (sopran), Stefan Jančić (klavir), Slobodan Dančulović (gitara) i Devojačka pevačka grupa "Jule" GKUD-a "Ravangrad".

Koncert će biti održan 9. marta sa početkom u 19 časova u Gradskoj kući u Somboru.

Evropska unija je postigla dogovor o novom zakonu o smanjenju ambalažnog otpada i zabrani plastike za jednokratnu upotrebu, kao što su kese u supermarketima i mini boce šampona u hotelima, ali uz izuzetke za određene sektore.

Pregovarači iz Evropskog parlamenta i Belgije, koja trenutno predsedava Evropskoj uniji, dogovorili su se u ponedeljak kasno uveče o ciljevima smanjenja ambalaže za pet odsto do 2030. godine i za 15 odsto do 2040. godine, prenosi Rojters, navodi Tanjug.

Dogovor takođe predviđa da sva ambalaža do 2030. godine mora da se pravi od materijala koji mogu da se recikliraju.

Do tada će se zabrana odnositi na plastične predmete za jednokratnu upotrebu kao što su tanjiri, šolje i kutije koje koriste restorani brze hrane, plastična pakovanja voća i povrća u supermarketima, folije za kofere na aerodromima i sličnu robu.

U predlogu se navodi da takozvane "hemikalije koje zauvek ostaju" (PFAS) neće moći da se koriste u amabalaži koja je u kontaktu sa hranom.

Svaki Evropljanin proizvede skoro 190 kilograma ambalažnog otpada godišnje, navodi Rojters.

Izvor: Blic.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 7. i 8. mart

Grad Sombor će prvi u Srbiji turistima, ali i drugim zainteresovanim, ponuditi turističku karticu. Ideja je da se kupovinom jedne kartice omogući ulazak u razne ustanove kulture i obezbede popusti na turističkim lokacijama.

Posetioci će u okviru ovog programa moći da obiđu turističke lokacije, a ovako objedinjenoj ponudi se mogu priključiti i preduzetnici i ugostitelji . Te pogodnosti će ostvariti tako što će biti deo jedinstvene turističke kartice pod nazivom „Sombor siti kard".

"Kroz kupovinu jednog proizvoda, jedne kartice omoguće sebi ulazak u gradski muzej, galeriju "Milan Konjović", u Muzej Podunavskih Švaba, Muzej Batinske bitke, dobijaće određeni popust na kupovinu pozorišnih karata kao i mogućnost da u okviru te iste cene ulaznice posete zgradu Županije i vide čuvenu sliku "Bitka kod Sente", kao i da se provozaju fijakreom centralnim gradskim ulicama i vencima", kaže Branislav Svorcan, pomoćnik načelnika odeljenja za privredu i turizam.

Razvoj turističke ponude u Somboru na ovaj način podržava i Program Ujedinjenih nacija za razvoj. Oni su promociju nazvali „domaćinski turizam".

"Napravili smo jedan paket ponuda, takvih usluga gde zaista možete da osetite onu pravu supu iz Vojvodine, onu žutu supu gde možete da vidite autentična umetnička dela koja su odavde potekla, gde možete da prošetate gradskim trgovima na svežem vazduhu, da vidite tu lepu arhitekturu i da odete kući puni utisaka da ste zaista videli i doživeli nešto lepo autentično i vama ono što prija duši", kaže Jelena Manić Petronikolos iz Programa Ujedinjenih nacija za razvoj.

Turistička kartica je nedavno predstavljena na sajmu turizma u Beogradu. Kartica će biti dostupna na portalu domaćeg turizma, kao i na interaktivnim terminalima u Somboru.

Izvor: RTS

U Somboru, ali i u drugim delovima Vojvodine, sinoć je pao grad. Na Instagram stranici 192 objavljena je fotografija ledenica veličine zrna graška.

Vremenska prognoza za četvrtak

U četvrtak (07. 03.) u Vojvodini, zapadnoj Srbiji, Šumadiji, Velikom Pomoravlјu, kao i u Timočkoj Krajini biće pretežno oblačno i hladnije, mestimično s kišom i lokalnim plјuskovima.

U ostalim krajevima, južnije od ovih oblasti, smenjivaće se sunčani i oblačni intervali, a pojava kiše biće učestalija u drugom delu dana, kada će lokalni plјuskovi biti praćeni i grmlјavinom. Na planinama sneg.

Duvaće slab i umeren vetar iz različitih smerova, a na jugu Banata, u donjem Podunavlјu i Braničevu vetar će biti jak, jugoistočni, ujutro i pre podne i sa udarima olujne jačine. Najniža temperatura od 3 do 7 stepeni Celzijusovih, a najviša od 8 stepeni na severu i zapadu Srbije do 15 stepeni u južnim krajevima.

Oglas za posao koji je postavila britanska zdravstvena služba isprva deluje kao plaćena idila. Nudi se godišnja plata od 150.000 britanskih funti, što je više od 170.000 evra, za pojedince koji bi pristali da rade na jednom od najlepših predela u Škotskoj. Postoji, naravno, jedna caka.
Oglas traži lekara i medicinsko osoblje za ordinaciju koja je zadužena za grupu hebridskih ostrva Uist i Benbekula koja su vrlo udaljena od velikih gradova i na kojima živi manje ljudi nego u mnogim srpskim selima. Zbog udaljene pozicije tamošnje zdravstvo nudi visoku platu kako bi privuklo nove lekare koji bi živeli i radili tamo.

I za britanske uslove u velikim gradovima imali bi odličnu platu, posebno u odnosu na lokalno stanovništvo. Britansko zdravstvo nudi kandidatima „poboljšanu stopu“ zarade i do 40 odsto veće od njihovih kolega koje rade u ustanovama u gradovima.

Ukoliko prihvate, lekari bi bili zaduženi da brinu o regionu od šest ostrva sa ukupnom populacijom od oko 4.700 ljudi. Uspešnim kandidatima, kaže oglas, biće obezbeđeni troškovi preseljenja, kao i dodatna stimulacija od preko 10.000 evra. Nije dovoljno samo raditi savesno, budući doktor bi morao da bude spreman i na specifičnost zajednice u koju ide.
„To mora da bude osoba koja želi taj posao i odgovornost. Očigledno je da ne želimo samo da ih zaposlimo, već i da ih nagradimo. Nije to za svakoga. Postoje ljudi iz celog sveta koji traže ovakvo iskustvo a rade u zdravstvu, a mi mučimo muku da nađemo medicinske sestre, tehničare i lekare", rekli su iz Nacionalne zdravstvene službe Velike Britanije.

Hebridi, divlja lepota Škotske

Kada pogledate mapu velike Britanije Hebridi su ona razbacana ostrva na "kruni" Škotske na krajnjem severu zemlje. Ovaj zabačeni arhipelag sastoji se od 40 ostrva od kojih je veliki broj nenaseljen. Kelti su bili neki od prvih stanovnika Hebrida, ali danas na mnogim ostvima živi više jelena nego ljudi. Mladi su napustili ovo područje tokom dvadesetog veka zbog loših ekonomskih prilika. Ljudi ovih zabačenih krajeva najčešće žive od stočarstva i pecanja, mada postoje mesta poput ostva Skaj koja su doživela ekonomski bum kao direktnu posledicu turizma. Ostala ostrva pokušavaju isto, ali za to im je potrebna radna snaga koja se koncentriše na najgušće naseljena mesta u arhipelagu. Klima ovih ostrva često je surova, a škotske hladne zime i česta kiša nude lepe plaže na kojima se retko ko kupa. Pored toga što su Hebridi predeo izuzetnih odlika, takav bi vam bio i komšiluk. Lep i pust.

Ostrvo sa samo 40 stanovnika
Nisu samo lekari potrebni u ruralnim delovima Škotske. Hebridi vape i za kadrom u obrazovanju, a baš kao i na Benbekuli, škole se služe finansijskim podsticajima ne bi li privukle mlade.
Na obližnjem ostrvu Rum, roditelji traže novog učitelja za petoro osnovaca i dvoje dece iz vrtića – za godišnju platu od oko 79,496 evra u domaćoj valuti. Na ostrvu živi samo 40 ljudi, a svi žive u okolini sela Kinlok. Osnovna škola na ovom ostrvu ima samo petoro učenika, uzrasta od pet do 11 godina, i dvoje dece u jaslicama uzrasta od tri do četiri godine. Za sada im se javljaju samo ljudi za oglas na mesto direktora škole.

Putovanje do ostrva traje 90 minuta trajektom sa kopna, a život na ostrvu Rum opisan je kao život "van mape" sa malim hidroelektranama koje obezbeđuju struju.

Ostrvo je poznato po velikoj populaciji crvenog jelena, a većina njegovog zemljišta je u vlasništvu škotske vladine agencije Nejčur Skot.

Pre četiri godine u Kinloku su izgrađene četiri nove kuće. Ostrvska zajednica Trast rekla je da se nadaju da će to privući mlade porodice i „učiniti život na ostrvu prikladnim“.

Lokalne vlasti su saopštile da su obezbedile „velikodušan paket za preseljenje“ za nastavnike koji se sele u oblast ovih ostrva na stalna radna mesta, što uključuje doprinos za iznajmljivanje i putovanja.
Škotska ima preko 790 ostva, a samo 93 su naseljena. Veliku pažnju ova zemlja je privukla prošle godine kada je oglasila čitavo ostrvo na prodaju i to za oko 180.000 evra. Ostrvce Barloko koje se nalazi na zapadu Škotske ponuđeno je internacionalnim kupcima, a iako na njemu nema nijedne građevine javili su se potencijalni kupci iz Italije i Norveške.

Izvor: nin.rs

Kožni brendirani novčanik ili torba, kaiš, skupoceni parfem, poklon-vaučer, zamenili su, nažalost, nekadašnje bukete cveća, bombonjeru ili knjigu, koji su se ranije za 8. mart poklanjali vaspitačicama, učiteljicama, nastavnicama, tetkicama u školama i vrtićima. Danas skoro da nema ovakvih poklona jer se roditelji (a ne deca) odlučuju na skuplji i "konkretniji" poklon, zbog čega izdvajaju i veću sumu novca. Tako je ovogodišnje planiranje osmomartovske kupovine već počelo, a roditeljske vajber grupe prepune su najrazličitijih predloga, zbog kojih često učiteljice svoje dece dovode u neprijatnu situaciju.

Svake godine krajem februara počinje, doslovno rečeno, osmomartovsko ludilo, kada se roditelji u vajber porukama dogovaraju o kupovini zajedničkog poklona za vaspitačicu, učiteljicu ili razrednu njihove dece.

Već nekoliko godina „utihnuli“ su skromni buketi prirodnog cveća, karanfil, ruža ili čestitka od deteta jer su, kako izgleda, mame odlučile da preuzmu stvar u svoje ruke.

„Dragi roditelji, bliži se 8. mart, trebalo bi da počnemo sa prikupljanjem novca za poklon učiteljici. Imate li predloge šta bismo mogli kupiti? Šta do sada niste kupovali? Da li mislite da treba da prikupljamo po 500, 700 ili 1.000 dinara? Molim vas, glasajte za željenu opciju“, ovako glasi poruka od jedne mame koja je napravila posebnu roditeljsku grupu, namenjenu za kupovinu poklona učiteljici povodom 8. marta.

Svi su se uključili – bilo je onih koji su predlagali novčanik, vaučer u nekoj od drogerija, knjigu, a bilo je i mama koje su istakle da je dovoljno da svi daju po 200 dinara i da joj kupe simboličan buket sveća uz bombonjeru i čestitku koju će joj napraviti sama deca.

„Ma kakvi, bolje nešto konkretno, pa neka joj ostane kao uspomena. Kožna torba je sjajna, uvek će se sećati dece kad god je bude nosila“, napisala je druga mama.

I tako u beskraj.

Majka Gordana Soćanin koja je i članica Udruženja „Roditelj“ kaže za Nova.rs da joj je ova tema i te kako poznata. Smatra da je pogrešno što su roditelji preuzeli ovaj „zadatak“ na sebe umesto dece.

„Ja sam majka jednog gimnazijalca i od početka srednje škole roditelji se ne mešaju u kupovinu poklona za razrednu. Moje dete i njegovo odeljenje često obraduju i neku drugu omiljenu nastavnicu, ne samo razrednu, pa čak i za rođendan, tako što se dogovore i kupe joj cvet ili knjigu. Deca najbolje poznaju svoje nastavnice i najbolje znaju šta one vole odnosno koji cvet, knjigu… Treba pustiti decu da se sama organizuju jer, verujte, ispadne mnogo bolje nego kada roditelji umešaju prste. Deca su i kreativna i skromna, a to i obraduje njihove nastavnice, dok ih skupoceni pokloni dovode u neprijatnu situaciju“, ističe Dragana.

Dodaje da sve zavisi i od sredine, te da deluje da je organizacija osmomartovskog poklona u manjim gradovima svedena na „pristojniju meru“.

„Kad kažem ‘pristojno’, mislim na buket cveća ili deca naprave poklon-čestitku, poklon-pano sa njihovim zajedničkim slikama, dakle nešto prikladnije. Naravno, uvek je bilo roditelja i ima ih i dalje, koji individualno kupuju poklone, što je, opet, na svakom roditelju da odluči, ali je mnogo bolje kada se deca dogovaraju između sebe. I stariji osnovci i srednjoškolci mogu da se dogovore koliko novca da skupe, ko će biti blagajnik, pa kupe nešto simbolično. Uvek ima preterivanja, ali često ni učiteljicama ni nastavnicama nije prijatno“, smatra naša sagovornica.

Drugo je, kaže, kada deca završavaju osnovnu ili srednju školu, pa žele da se zahvale razrednoj. Tada je prihvatljivo da se roditelji „uključe“ u organizaciju poklona.

„Tada može da bude neki konkretniji poklon, ali ja bih opet ostavila deci da odluče, s tim što mogu nas roditelje da pitaju za mišljenje ili savet. Ali za 8. mart ima preterivanja, a nema potrebe. Nažalost, praksa je pokazala da se roditelji i posvaćaju u vajber grupama. Ima onih koji se, recimo, ne slažu da treba davati po 1.000 dinara, ali im je glupo da to i napišu. Ali ima i onih glasnijih koji smatraju da danas 1.000 dinara ništa ne znači. Pa kažu da nastavnice imaju male plate i da je ovo sjajna prilika da im kupe nešto lepo. I to je tačno, zaista. Ali mislim da ih time dovodimo u neprijatnu situaciju“, priča Dragana.

Uzajamno poštovanje, a ne skupi pokloni

Učiteljica Svetlana Milutinović iz Osnovne škole „Mihajlo Pupin“ koja 30 godina radi u prosveti kaže za Nova.rs da se na početku njene karijere 8. mart obeležavao na potpuno drugačiji način nego što se to radi danas.

„Roditelji su tada nekim sitnicama iskazivali zahvalnost zato što radimo sa njihovom decom. To je bilo nešto simbolično sa nekom lepom posvetom. Međutim, već nekoliko godina, situacija je drugačija, a tome su doprinele vajber poruke u kojima se polemiše o poklonima za učiteljice. To je postalo ružno. Svima nama koji radimo u školi to se ne dopada jer je predstavljeno kao da mi očekujemo od dece i roditelje da nam nešto kupe. A verujte mi, mi ne očekujemo ništa osim poštovanja koje smo, nažalost, izgubili“, kaže ona.

Dodaje da je ovo najteže vreme za prosvetu i obrazovanje i da bi svim prosvetnim radnicima najviše značilo poštovanje, a ne skupi pokloni.

„To je prevazišlo svaku meru, mediji se bave time šta se kupuje za poklon učiteljicama, polemiše se na društvenim mrežama… To je uzelo velikog maha, a zapravo treba sagledati suštinu, a to je da učenik kada dođe u školu, svaki dan, a ne samo 8. marta, poštuje svog učitelja i nastavnika, da taj roditelj posluša ono što mu kažemo i da se jednostavno vrate neke prave vrednosti. Nama nije do poklona“, iskrena je ona.

Pomoć za bolesnu decu

Prošle godine je cela Srbija čula za sjajnu učiteljicu Dinu Vojnović iz zemunske Osnovne škole „Rade Končar“ koja nije želela da joj deca kupuju brendiranu torbu, parfem, kožni novčanik ili vaučer od nekoliko hiljada dinara, što je postalo praksa u skoro svim školama.

Ona je, u dogovoru sa decom, sav novac koji je prikupljen za njen osmomartovski poklon uplatila za jednog bolesnog dečaka kom je bio potreban novac za lečenje u inostranstvu.

„Ovo nije moja ideja, ovo je zajednički predlog. Samo sam sugerisala deci da ne želim nikakve poklone za 8. mart jer to je nekako izgubilo smisao. Sakupljaju se sume novca koje nisu nimalo prikladne. Ne želim da ružim, niti da neko pomisli da imam nešto protiv toga. Svi slavimo ovaj praznik i želim da ovaj dan bude svaki dan, a ne samo kad je 8. mart, zato smo svi zajedno rešili da ove godine nema poklona. Ponosna sam što sa roditeljima uopšte nisam razgovarala o ovoj humanoj ideji, nego samo sa decom koja su predlog preneli mamama i tatama“, objasnila je ona za naš portal.

„Pomozite nekome ili udomite psa“

Redakcija portala Nova.rs pitala je korisnike na društvenoj mreži Fejsbuk da li kupuju poklon za 8. mart vaspitačicama i učiteljicama svoje dece, kao i šta im najčešće kupuju.

Komentari su različiti. Ima i onih koji žele da kupuju poklon jer smatraju da je to najmanje što mogu da učine za učiteljice i vaspitačice.

„Naravno da sam kupovala. Te žene provode puno vremena sa našom decom i vole ih. I kad se nisu dogovarali roditelji ili deca, slala sam poklone vaspitačicama, učiteljicama, razrednoj. To mi je baš lep gest zahvalnosti i to bude uglavnom nešto od kozmetike ili što se koristi svaki dan“.

„Ne kupuju deca već roditelji u znak poštovanja i zahvalnosti za nečiji rad i trud, za to što se neko bavi vašim detetom i to vrlo često i više nego sami roditelji. Za to što neko boravi više od pola dana sa vašim detetom i brine o njemu za to vreme“, „Da, da, preko viber grupe se prvo dobro posvađamo, pa onda kupimo poklon“.

A tu su i oni koji imaju drugačije mišljenje oko kupovine osmomartovskog poklona.

„Svake godine uzmemo neki mali znak pažnje, ali baš mali, a ostatak novca zajedno sa učiteljicom uplatimo za bolesnu decu“.

„Nema potrebe da deca kupuju poklone, njihov posao i jeste da rade sa decom“.

„Da, mi skupljamo da joj kupimo stan“, bio je jedan očigledno ironičan komentar.

Uključila se i jedna nastavnica.

„Ja sam nastavnica, često deci govorim da mi ne kupuju ništa, nego da mi nešto nacrtaju ili napišu, tako da ja svakodnevno dobijam crteže i presrećna sam. Isto tako ako baš žele da troše pare na mene, kažem da nahrane nekog psa ili mačku sa ulice ili još bolje udome. Verujem da je dosta nastavnica takvih“.

„Ima mnogo nastavnica koje zbog prozivanja koje počne još u aprilu po društvenim mrežama i pretvori se u pljuvačinu po prosvetnim radnicima više ni cvetić ne žele da prihvate“, glasi komentar.

Izvor: nova.rs

Jedna od najplemenitijih riba naših voda je smuđ. Uskoro biološki počinje razmnožavanje, odnosno mrest ove ribe, samim tim i lovostaj koji traje dva meseca od 01.03 - 30.04. Taj period je vrlo značajan za očuvanje vrste i trebamo se posvetiti tome, da smuđa u to vreme ne lovimo, ne uznemiravamo i mrest pomognemo specifičnim metodama.

Iz milja ga zovemo staklenooki lovac ili baron. Riba iz porodice grgeča roda Zander, kako ga obično zovu Nemci i Englezi. Italijani ga zovu lucioperka, što je i deo njegovog latinskog imena. Delikates na trpezama pravih ljubitelja ribljih specijaliteta, i mudra grabljivica sa kojom se nadmudruju smuđaroši - ribolovci. Upravo zbog toga ovu plemenitu vrstu trebamo očuvati i pripaziti je u vreme kada se ona mresti i razmnožava. Kraj zime je taj period kad nastupa i lovostaj na smuđa. Tačno vreme teško je odrediti, a ono zavisi od više faktora, koji su u stvari biološki pokazatelji koje riba svojim receptorima prepoznaje. To su spoljna temperatura i temperatura vode, koja za početak ovog čina mora biti najmanje 8-10 stepeni. Polno zrela ženka u proseku snese ili ispusti oko 150-200.000 jajašaca po kilogramu težine, kaže Ljubomir Pejčić, stručno lice i biolog, referent za ribarstvo u Ribolovačkom savezu Vojvodine, koji navodi neke uslove mrešćenja:

Jedna od najbitnijih stvari na koje moramo paziti u ovom periodu jeste ta da ne uznemiravamo smuđa u vreme razmnožavanja, da ispoštujemo zakonsku obavezu da ga u tom periodu ne lovimo. Postoji više načina kako čovek može pomoći u očuvanju vrste, a jedan od tih načina je i obavezno vraćanje slučajno ulovljenih, posebno matičnih primeraka riba, kako ženki tako i mužjaka. Na žalost, nije retkost da se u periodu lovostaja sa gnezda podigne i ulovi velika matica sa kojom se ti isti neodgovorni pecaroši fotografišu, razvlačeći ih po obali. Time se čini ogromna šteta ribljem fondu kako ove vrste, tako i drugih vrsta riba koje su u mrestu veoma ranjive. Naš sagovornik to pojašnjava apelom.

Trajanje samog mresta može ponekad da se produži, a pred sam ovaj proces, čovek može konkretnom akcijom uticati da se mrest što uspešnije obavi praveći takozvana gnezda za smuđa. Prirodna mesta mrešćenja su u najvećoj meri mirniji delovi reka sa bujnijom vodenom vegetacijom, a omiljena mesta su mu adventivno korenje vrba, podvodna trava i mesta sa šljunčanim dnom. Dubine su uglavnom od 1-1.5 metra vrlo blizu obale, gde se ponekad mogu videti i krupne matice na gnezdu, kaže biolog Pejčić:

Dobar primer akcije pravljenja gnezda upravo ovih dana dolazi nam iz Crvenke sa Velikog bačkog kanala čiji su korisnik Vode Vojvodine. Naime s obzirom da je ovaj deo kanala nedavno izmuljavan, pa je time ostao bez potrebne akvatične vegetacije, ukazala se potreba da se napravi određeni broj gnezda čime će se neutralisati ta trenutna golišavost i napraviti mesto i prostor za mrešćenje smuđa. Konstrukcije veštačkih gnezda se običnio prave u ramovima od drveta površine oko 0.8 kvadrata ispunjeno prirodnim korenom vrbe, ali najčešće morskom travom ili žimom iz starog nameštaja vezano obavezno organski razgradivim kanapom, a kompletno gnezdo otežano kamenjem. predsednik udruženja ribolovaca Simo Dragović kao i članovi ovog udruženja rekli su nam nešto o njihovoj akciji pravljenja gnezda za smuđa.

Slične akcije imalo je prethodnih godina Udruženje sportskih ribolovaca iz Futoga. Ako se za pravljenje konstrukcije gnezda upotrebljava armaturna žica ili neki drugi nerazgradiv materijal, u tom slučaju takva potopljena gnezda obeležavau se plutajućim bovama, da bi se mogla izvaditi nakon obavljenog mresta i ponovo iskoristiti sledeće godine.

Učinimo sve da se mrest uspešno obavi da bi imai podmladak, koji ćemo za koju godinu moći pecati i uživati u svojim hobijima pa i gurmanskim specijalitetima. Čuvajmo ribe naših voda.

Izvor: RTV