Sombor.info

Svaki put kad posetite internet, negde ostane zapisano sve što se kliknuli, pročitali ili uradili. Da li ste ikada poželeli da saznate šta sve Google zna o vama?

Vaše podatke tehnološki giganti u današnje vreme tretiraju kao robu - sve što je besplatno, uglavnom platite upravo informacijama o sebi. Najveći od najvećih, Google, ima idealnu platformu za prikupljanje podataka o onima koji ga koriste, a evo kako da otkrijete šta sve znaju o vama.

Prvo da vidimo šta sve Google skuplja o svojim korisnicima. Tu spadaju: podaci o pretraživanju, lokaciji, uređaju, korišćenju, kolačići, podaci o malozima, mejlovima, glasovnoj pretrazi, YouTube istorija, i, na kraju, podaci o interakciji sa oglasima.

Kako biste otkrili šta sve Google ima od vaših podataka, odnosno šta sve zna o vama i vašim navikama, pratite sledeće korake: Prijavite se na Gmail ili Google, zatim idite gore desno, pa odaberite "Apps" -> "Account".

Odatle, nađite "Privacy & Personalization", pa potom "Manage your data & privacy". Tu nađite "Ad Settings", i zatim "Ad personalization". Ovde ćete videti sve što je Google povezao sa vašim pretragama, Gmail podacima i YouTube istorijom.

Na sličan način možete da vidite i da li je uključeno praćenje istorije lokacije ("Account" -> "Manage your data & privacy" -> "Location History"), kao i da isključite praćenje vaših aktivnosti online ("Account" -> "Manage your data & privacy" -> "Web & App Activity").

Izvor: b92.net

Slika "Odmor bašibozuka", remek-delo čuvenog Paje Jovanovića koje je država otkupila na aukciji kod "Sotbija", izložena je u Konaku kneginje Ljubice, a posetioci će moći da je pogledaju do kraja marta. A pre nego što je vidite, važno je da znate i ko su zapravo bili bašibozuci.

Delo „Odmor bašibozuka“, dimenzija 41 sa 32.5 centimetra, predstavlja jednu od najlepših slika Jovanovićeve orijentalističke faze, a prikazuje albanskog ratnika, u bogatoj nošnji i pod punom ratnom opremom, dok odmara uz nargilu prekrštenih nogu, ali oštrog pogleda.

Ipak, reč "bašibozuk" mogla bi da vam skrene pažnju i na neke druge detalje u tumačenju slike.

Ko su bili bašibozuci?

Bašibozuci su bili surovi okrutni ratnici i pljačkaši. U doslovnom značenju bašibozuk je onaj čija je glava pokvarena, oštećena, a suštinski onaj bez vođe.

Bašibozuci su bili pripadnici neregularnih vojnih snaga osmanske vojske. Činili su ih uglavnom dobrovoljci, najčešće Čerkezi, Albanci, Kurdi i Romi-muslimani. Bili su poznati po tome da deluju bez discipline, da su okrutni i brutalni pljačkaši, a kako navode iz aukcijske kuće Sotbi od koje je slika otkupljena, regrutovani su na teritoriji današnje Srbije i Albanije.

Država ih je naoružavala i održavala, ali nisu primali platu, već su živeli od pljačke. Nisu imali uniforme ni oznake. Veće vojne operacije im nisu poveravane baš jer nisu bili disciplinovani. A pošto im se nije moglo verovati i bili su nepredvidivi, redovna vojska je povremeno morala da ih nasilno razoružava. Međutim, bašibozuci su često bili korisni u izviđačkim misijama.

Osmanlije su pored redovne vojske imale i te neregularne trupe, plaćenike, na koje su se oslanjali usled širenja carstva.

Pošto platu nisu dobijali, plen od pljačke iz borbe im je je bio motiv.

Zvanično, bašibozuci su otišli u istoriju krajem 19. veka, ali pojedinih samoorganizovanih trupa je bilo i kasnije.

Grupa bašibozuka u Bugarskoj 1877-78 FOTO: Wikipedia
Grupa bašibozuka u Bugarskoj 1877-78 FOTO: Wikipedia
Njihova zloglasna reputacija nastavila je da živi posle njih. Pošto su bili tako nasilni i brutalni, izraz bašibozuk je vremenom na mnogim jezicima dobio kolokvijalno značenje – nedisciplinovani razbojnik- koje se zadržalo i do danas.

Paja Jovanović i bašibozuci

Osim "Odmora bašibozuka", Paja Jovanović je je naslikao i delo "Dva bašibozuka pred kapijom". Ta slika je prodata u aprilu 2018. godine za nešto više od 531.000 evra i tad je postala najskuplja slika Paje Jovanovića.

Izvor: direktno.rs

Izbor za Pesmu Evrovizije prvi put je održan 1956. godine.

Pesma Evrovizije je jedan od televizijskih programa sa najdužom tradicijom u svetu, kao i najgledaniji ne-sportski program na svetu, čije se procene gledanosti širom sveta procenjuju na oko 200 miliona.

Pesma Evrovizije je 2015. godine ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao godišnji takmičarski televizijski program koji se najduže emituje. Takmičenje je održano svake godine od 1956. godine, osim 2020. godine kada je takmičenje otkazano zbog pandemije koronavirusa.

Najveći broj pobeda na takmičenju, sedam, su ostvarile Irska i Švedska, uključujući po dve pobede Džonija Logana i Loren kao izvođača. Najveće uspehe na međunarodnoj muzičkoj sceni nakon pobede su ostvarili ABBA i Selin Dion, dok su internacionalne hitove imali i Toto Kutunjo, Frans Gal, Katrina and the Waves, Viki Leandros i Måneskin.

Samo učešće je bilo jedno od početnih faza zapaženih muzičkih karijera izvođača kao što su Hulio Iglesijas, Olivija Njuton Džon, Domeniko Modunjo, Nana Muskuri, Klif Ričard i The Shadows, Lara Fabijan, Zdravko Čolić i t.A.T.u., a nastup u revijalnom programu prvo javno pojavljivanje trupe Riverdens.

Pobedničke zemlje i pesme kroz godine:

– 1956. godine – Švajcarska „Refrain“ Lys Assia

– 1957. godine – Holandija „Net als toen“ Corry Brokken

– 1958. godine – Francuska „Dors, mon amour“ Andre Claveau
– 1959. godine – Holandija „Een beetje“ Teddy Scholten
– 1960. godine – Francuska „Tom Pillibi“ Jacqueline Boyer

– 1961. godine – Luksemburg „Nous les amoureux“ Jean-Claude Pascal

– 1962. godine – Francuska „Un premier amour“ Isabelle Aubret
– 1963. godine – Danska „Dansevise“ Grethe and Jorgen Ingmann
– 1964. godine – Italija „Non ho l‘eta“ Gigliola Cinquetti

– 1965. godine – Luksemburg „Poupee de cire, poupee de son“ France Gall

– 1966. godine – Austrija „Merci, Cherie“ Udo Jurgens
– 1967. godine – UK „Puppet on a String“ Sandie Shaw
– 1968. godine – Španija „La, la, la“ Massiel

– 1969. godine – bila su 4 pobednika – Španija, UK, Holandija, Francuska

– 1970. godine – Irska „All kinds of Everything“ Dana
– 1971. godine – Monako „Un banc, un arbre, une rue“ Severine
– 1972. godine – Luksemburg „Apres toi“ Vicky Leandros

– 1973. godine – Luksemburg „Tu te reconnaitras“ Anne-Marie David

– 1974. godine – Švedska „Waterloo“ ABBA

– 1975. godine – Holandija „Ding-a-dong“ Teach-In
– 1976. godine – UK „Save Your Kisses for me“ Brotherhood of Man

– 1977. godine – Francuska „L‘Oiseau et l‘Enfant“ Marie Myriam

– 1978. godine – Izrael „A-Ba-Ni-Bi“ Izhar Cohen and the Alphabeta
– 1979. godine – Izrael „Hallelujah“ Milk and Honey
– 1980. godine – Irska „What‘s Another Year“ Johnny Logan

– 1981. godine – UK „Making Your Mind Up“ Bucks Fizz

– 1982. godine – Nemačka „Ein bichen Frieden“ Nicole
– 1983. godine – Luksemburg „Si la vie est cadeau“ Corinne Hermes
– 1984. godine – Švedska „Diggi-Loo Diggi-Ley“ Herreys

– 1985. godine – Norveška „La det swinge“ Bobbysocks!

– 1986. godine – Belgija „J‘aime la vie“ Sandra Kim
– 1987. godine – Irska „Hold me Now“ Johnny Logan
– 1988. godine – Švajcarska „Ne partez pas sans moi“ Celine Dion

– 1989. godine – Jugoslavija „Rock me“ Riva

– 1990. godine – Italija „Insieme: 1992“ Toto Cutugno

– 1991. godine – Švedska „Fangad av en stormvind“ Carola
– 1992. godine – Irska „Why me“ Linda Martin

– 1993. godine – Irska „In Your Eyes“ Niamh Kavanagh
– 1994. godine – Irska „Rock‘n‘Roll Kids“ Paul Harrington i Charlie McGettigan
– 1995. godine – Norveška „Nocturne“ Secret Garden
– 1996. godine – Irska „The Voice“ Eimear Quinn
– 1997. godine – UK „Love Shine a Light“ Katrina and the Waves
– 1998. godine – Izrael „Diva“ Dana International
– 1999. godine – Švedska „Take me to your heaven“ Charlotte Nilsson
– 2000. godine – Danska „Fly on the wings of love“ Olsen Brothers
– 2001. godine – Estonija „Everybody“ Tanel Padar, Dave Benton i 2XL
– 2002. godine – Letonija „I wanna“ Marie N
– 2003. godine – Turska „Everyway that I can“ Sertab Erener

– 2004. godine – Ukrajina „Wild Dances“ Ruslana
– 2005. godine – Grčka „My Number One“ Helena Paparizou
– 2006. godine – Finska „Hard Rock Hallelujah“ Lordi
– 2007. godine – Srbija „Molitva“ Marija Šerifović
– 2008. godine – Rusija „Believe“ Dima Bilan
– 2009. godine – Norveška „Fairytale“ Alexander Rybak
– 2010. godine – Nemačka „Satellite“ Lena
– 2011. godine – Azerbejdžan „Running Scared“ Ell and Nikki
– 2012. godine – Švedska „Euphoria“ Loreen

– 2013. godine – Danska „Only Teardrops“ Emmelie de Forest
– 2014. godine – Austrija „Rise like a phoenix“ Conchita Wurst
– 2015. godine – Švedska „Heroes“ Mans Zelmerlow
– 2016. godine – Ukrajina „1944“ Jamala
– 2017. godine – Portugal „Amar pelos dois“ Salvador Sobral
– 2018. godine – Izrael „Toy“ Netta
– 2019. godine – Holandija „Arcade“ Duncan Laurence
– 2020. godine – otkazano zbog koronavirusa

– 2021. godine – Italija „Zitti e buoni“ Maneskin
– 2022. godine – Ukrajina „Stefania“ Kalush Orchestra

– 2023. godine – Švedska „Tattoo“ Loreen.

Prema prognozama kladionica za pobedu na ovogodišnjoj Evroviziji prognozira se da će to biti predstavnik Hrvatske Baby Lazanja.

Izvor: n1info.rs

Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” organizuje promociju romana "Pesma o tri sveta" Vladimira Pištala, u ponedeljak, 11. marta 2024. godine sa početkom u 18 časova.

"Knjiga o ženi, o Boki, o svetu.

Pesmu o tri sveta vodi velika i hrabra mašta. Ona pravi širok kulturološki zahvat, od baroka – doba ranog prosvetiteljstva, masovnog ropstva i građenja svetskog sistema, pa sve do Napoleonovog osvajanja Perasta.
Pesma o tri sveta vraća glas ženi izbačenoj iz istorije.

Srpska književnost nema junakinju sa kojom se tako lako identifikovati kao što je Ozana Bolica."

Vladimir Pištalo, romanopisac i pripovedač, aktuelni upravnik Narodne biblioteke, dobitnik je NIN-ove nagrade, nagrade „Meša Selimović” i nagrade „Borisav Stanković”. Za roman Pesma o tri sveta dobio je nagrade „Beskrajni plavi krug” i „Dr Špiro Matijević“.

U programu će uz autora učestvovati pisac Nenad Šaponja, u ime izdavača Agora iz Novog Sada, i Nataša Turkić, direktorica Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki”.

Program će biti održan u sali Dečjeg odeljenja „Karlo Bijelicki”, a početak je zakazan za 18.00 časova.

Mini jazavičar - merle, šarena, posebna, mala kao mačka, odaziva se na ime Mirna. Već neko vreme je na ulici.

Vlasnici mole za bilo kakvu informaciju.

Sve informacije na 061 15 40 312

Nalazaču novčana nagrada!

Retki su oni koji dok su gledali kultni film "Lepa sela, lepo gore" nisu pustili po neku suzu dok su gledali scene koje su na specifičan način prikazale propast jedne zajedničke države i drugove koji su preko noći postali neprijatelji na dve suprotne zaraćene strane. Većina radnje tog filma smeštena je u jednom tunelu, a malo ljudi zna da se nalazi u blizini manastira Mileševa kod Prijepolja. On je i danas tu, ali nije funkciji. Kroz njega odavno ne prolaze vozovi, niti se snimaju filmovi.

- Obožavam taj film. Kad sam na internetu pronašao informaciju da je tunel u kom je sniman u blizini Prijepolja, odlučio sam da ga obiđem. Mislim da ne postoji čovek koji je odgledao taj film, a da ga jeza nije prošla. Došao sam na ovo mesto prisećajući se svake scene. Sada je tunel zapušten i nije u upotrebni, a do njega vodi kameni put. Imao sam osećaj kao da će se svakog momenta pojaviti Halil ili Milan, u glavi su mi samo odvanjale čuvene replike iz tog filma. Neverovatan osećaj zaista, kazao je za RINU, Nikola Sretić.

Scenografiju za ovaj kultni film poprilično je pojeo zub vremena, i sada u njega svraćaju samo usputni prolaznici u zaljubljenici u kultno filmsko ostvarenje poput Nikole, do njega dolaze starim kamenim putem.

- Za vreme Titove Jugoslavije, ovim putem pa i kroz tunel planirano je povezivanje Prijepolje sa Sjenicom. Stizalo bi se znatno brže, za 30 kilometara bi zaobišli put preko Nove Varoši. Danas ostoje da ovo mesto pamtimo samo po jednom čuvenom srpskom filmu u kom su glumili Dragan Bjelogrlić, Manda, Bata Živojinović, Nikola Kojo i mnogi drugi, dodao je on.

Izvor: lepotesrbije.alo.rs

Do skoro vikendice su bile najtraženije nekretnine za prodaju. Sve je počelo sa pandemijom i tada su doživele svoju ekspanziju kakva nije odavno zapamćena. Prema zvaničnim podacima Republičkog geodetskog zavoda situacija više nije takva. Zainteresovanost za vikendice vratila se na nekadašnji nivo.

Jelena Davidović, vođa portala za nekretnine, nekretnine.rs za "Blic Biznis" objasnila nam je kakva je sada situacija trenutno na ovom tržištu. Zašto je došlo do velikog skoka interesovanja, a sada ga ipak i manjka.

- Domaće tržište nepokretnosti je poslednjih nekoliko godina doživelo ekspanziju, rast od 30 odsto zabeležen je nakon pandemije. Ovaj rast se temelji na osnovu broja ostvarenih transakcija i ukupne vrednosti kupoprodaja, kaže Davidović.

- Nakon pandemije došlo je do promene navika u kupovini nekretnina, zvezde tržišta su postale vikendice odnosno kuće van gradskih područja.

Zabeležen je trend kupovine vikendica i seoskih imanja jer je tražnja upravo za ovim objektima nakon pandemije porasla za fantastičnih 50 odsto.

2020. godina nesporno je bila najbolja za tržište vikendica. U odnosu na 2019. prodato ih je čak za 50 odsto više, a prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, Vojvodina je bila najtraženija oblast. Na prvom mestu, po broju prodatih objekata, bila je Fruška gora gde je prodato 882 vikendice, dok ih je u ostatku zemlje prodato oko 560.

Izražena potreba za bekstvom u prirodu i mir značajno je doprinela popularnosti ove vrste nepokretnosti i tokom 2021 kao i 2022.godine.

Vrеdnost tržišta vikеndica u Rеpublici Srbiji u 2022. godini iznosila je 27 miliona еvra, a u Vojvodini 13 miliona еvra.

Međutim 2023.godina donosi promene i tako tokom prvog polugodišta 2023 godine, broj prodaja ovih nekretnina pao je za 30 odsto u odnosu na 2022 godinu.

Postavlja se pitanje zbog čega je došlo do promene ovog trenda? Koliko su promene u navikama kupaca i ubrzan način života uticali a koliko globalna kriza?

Kao jedna novina na tržištu potaknuta onom eksplozivnom tražnjom za vikendicama iz 2020. godine jeste pojava odnosno izgradnja stambenih kompleksa i apartmana u vangradskim i planinskim područijma.

U prilog tome govore podaci da se odmah nakon plasiranja novih projekata, proda većina nekretnina.

Pored potrebe za prirodom kupci žele i određeni sadržaj kao i mogućnost održavanja nekretnine za vreme njihovog odsustva.

Može se konstatovati da investitori pažljivo prate gde je to usmereno interesovanje kupaca, kakav im je sadržaj potreban kao i koliko je važan značaj mesečnog održavanja ukoliko se kupci nakon kupovine opredele za rentiranje svoje nekretnine.

"Bogat si ako imaš svoju kuću i svoju zemlju"

Sigurno je da i dalje postoji interesovanje kako za vikendicama tako i za seoskim imanjima jer u našem narodu se kaže da ste bogat čovek ukoliko imate svoju kuću i zemlju.

U prilog tome govore nam i sledeći podaci iz četvrtog kvartala 2023, prema vrstama nepokretnosti samo je poljoprivredno zemljište zabeležilo međugodišnji rast od 38 odsto kao i rast u broju kupoprodajnih ugovora od 8 odsto.

Druge vrste nepokretnosti prodavale su se manje u odnosu na 2022. godinu.

Izvor: blic.rs

Ovo treba uraditi nakon korišćenja peškira.

Da li spadate u ljude koji peškir bacaju na pranje već posle prve upotrebe ili ga koristite nekoliko puta dok ne počne da se oseća na ustajalo?

U suštini, jasno je da iz tuš-kabine ne izlazite prljavi, te da se brisanjem nakon tuširanja peškir i ne uprlja. Možda postoje neke kožne bakterije koje se za njega zalepe, ali one su zanemarive.

Jedino je važno da ga odmah nakon toga okačite da se osuši, jer ako danima ostane zgužvan i vlažan, pojaviće se onaj neprijatni miris.

Ipak, to ne znači da treba da ga koristite tako unedogled. Pravilo je da svoj peškir možete koristiti tri puta.

Nakon toga bi bilo dobro da ga promenite, jer svaki put kada se pokvasi, bakterije na njemu dobijaju idealnu priliku za širenje i razmnožavanje. Nakon nekog vremena peškir postaje prilično prljav.

Izvor: Srbija danas

Nasledila je muzički talenat od oca.

Može se reći da uopšte nije čudo što je reperka Ivana Rašić, poznatija kao Sajsi MC, završila sa mikrofonom u ruci, budući da potiče iz muzičke porodice. Doduše, stilski nije nimalo povukla na svog oca, koji je poznat u rokenrol krugovima.

Otac popularne pevačice je Jovan Rašić, prvi pevač čuvenog benda Generacija 5. Ovaj Zaječarac bio je deo originalne postave grupe nastale 1977. godine, međutim, bend je napustio već krajem sedamdesetih, kada ga je nasledio mnogo poznatiji Goran Milošević.

Rašić je tada postao stomatolog, i tim poslom se bavio sve do penzije. Muzici se vraćao samo povremeno, ali ne u profesionalnom smislu.

Sajsi je tema svih medija nakon "Pesme za Evroviziju", gde je bila deo stručnog žirija.

Rašićeva je ovogodišnjoj pobednici dala maksimalnih 12 poena, a zamerke na njen račun potiču od onih koji su glasali za Anđelu Ignjatović, poznatiju kao Breskvica, kojoj je poznata reperka dala 0 poena.

- Tamo nisam došla da ocenjujem nečiju karijeru, već šta treba da ode na "Evroviziju". Nikada nisam bila u žiriju za ovako veliko takmičenje i to sam ozbiljno shvatila. Nikakvih pritisaka nije bilo i sve je proteklo na visokom nivou. Mrzim tu podelu na prvu i drugu Srbiju i mislim da je jako štetna. Ona toliko unazađuje ovo društvo, i ono je ranjeno. Ovakva vrsta jednog takmičenja da izazove toliku buru – ona je pokazatelj da nešto nije u redu. Ovo društvo nema viziju gde treba da ide već decenijama, pa se ide u najsuroviji kapitalizam - objasnila je Sajsi MC.

Izvor: sd.rs

Naučnici u Nemačkoj proglasili su aortu zasebnim organom. Tako je statusom izjednačena s plućima, mozgom i srcem. Nijedan od tih organa ne bi funkcionisao da nema aorte.

Aorta je glavna i najveća krvna žila u ljudskom telu. Počinje od leve ventrikule, odakle se grana na sve ostale organe te oni na taj način dobijaju kiseonik. Proteže se od srca do trbuha i razdvaja se na dve manje arterije. Grane iz uzlazne aorte opskrbljuju srce, iz aortnog luka opskrbljuju se glava, vrat i ruke, a iz grudne silazne aorte opskrbljuju se grudi, dok grane iz trbušne aorte opskrbljuju trbuh, piše Dnevnik.hr.

Bez nje nema ni nas. Aorta je postala organ. Proglasili su je naučnici koje je predvodio Martin Černi s nemačkog univerziteta.

„Ako se poveća potreba za specijalizacijom, dobićemo bolje rezultate kod pacijenata i bolje zdravlje celog kardiovaskularnog sistema, kao i našeg novog organa. Sada je pokrenut razvoj stručnjaka za aortu“, pojasnio je.

Za hirurge aorta i sve povezano s njom značilo je neke od najtežih operacija. Njih je olakšala tehnologija, a ova će odluka s vremenom stvarati nove stručnjake.

„Oni će znati baratati i s razumevanjem same bolesti, ali i s postavljanjem nekih novih sprava koje nam omogućavaju i služe da, s jedne strane, produžimo život bolesnika, a s druge strane da izbegnemo invazivnije procedure“, rekao je doc. dr. sc. Igor Alfirević, v. d. direktora KBSD-a.

Od srčanih bolesti decenijama umire najviše ljudi u svetu a poslednji podaci kažu da je u Hrvatskoj gotovo svaka treća osoba koja je umrla – umrla od kardiovaskularnih bolesti.
„Ta zdravstvena pismenost koja je mizerna u Hrvatskoj na svim nivoima, od pojedinaca, opšte populacije bolesnika, pa i zdravstvenih radnika, slobodno mogu reći, pa i institucija koje vode brigu o zdravlju, i zbog toga tako imamo situaciju kakva jeste“, otkrio je Bojan Jelaković iz Hrvatske liga za hipertenziju.

Jer neki uporno ne paze na sebe. „Radim koliko mogu, kako da ga pazim? Kad se ne osećam dobro, onda idem da izmerim pritisak, a inače ne“, kaže Barica.
To za gospodina Binaja više nije opcija. Redovno ide na preglede otkad mu je pre pola godine dijagnostifikovan dijabetes. „Moram paziti, imam šećer plus masnoću. Bez obzira na to je li daleko ili blizu, ja idem. Pazim jer zdravlje je bitno“.

Na to nije više potrebno ništa dodati.