Sombor.info

Protekle nedelje, na bazenu Sportskog centra u Futogu održano je Otvoreno prvenstvo Srbije. Učešće je uzelo preko 400 takmičara iz Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Turske i Srbije.

Somborski plivački klub Polet predstavljalo je pet takmičara. Nastupili su juniori Bogdan Zarić, Obrad Aparlić i Milica Milošević, te kadetkinje Lena Zarić i Nađa Rađenović. Prvog dana takmičenja Nađa Rađenović je nastupila u trci na 200m leđno, gde je sa vremenom 2:57,52 zauzela 24. mesto. Lena Zarić je u trci na 200m prsno uspela da se plasira u A finale. U finalu je zauzela osmo mesto. Bogdan Zarić je u trci na 200m leđno trku završio kao petoplasirani, dok je Obrad Aperlić na 200m prsno uspeo da se izbori za A finale, gde je osvojio srebrnu medalju.

Drugog dana prvenstva, Aperlić je imao odličan nastup i u disciplini 50m prsno. Uspeo je da se plasira u finale gde je osvojio zlatnu medalju. Dan kasnije, u finalu discipline 100m prsno Obrad Aperlić je osvojio srebrnu medalju. Sve tri medalje mladi somborski plivač osvojio je u kategoriji mlađih juniora.

Ovim informacijama treba dodati i da je Aperlić isplivao normu za učešće na manifestaciji „Susret reprezentacija“ koje će se održati 21./22. marta u Mariboru (R. Srbija) - piše somborsport.org.

Povodom Međunarodnog dana žena, 8. marta, u Bačkom Monoštoru je organizovana promotivna turistička tura pod nazivom „Šokicin svit“, koja na jedinstven način predstavlja tradiciju, običaje i život nekadašnjeg Monoštora.

Ova specifična tura nastala je sa ciljem da posetiocima približi zanimljive priče, anegdote i legende o selu, ali i da prikaže svakodnevni život iz ugla žene – Šokice. Кoncept ture zasnovan je na tzv. „storytellingu“, odnosno pripovedanju priča kroz dijalog, pesmu i autentičnu atmosferu.

Za ovu priliku, članice КUDH „Bodrog“ Sonja Periškić Pejak i Anita Đipanov Marijanović, obučene u tradicionalnu šokačku nošnju, kroz razgovor i pesmu vodile su učesnice kroz priče o Bačkom Monoštoru, njegovim znamenitim ličnostima i značajnim mestima - piše Radio Dunav.

Šetnja selom započela je kod crkve, a potom je vodila kroz glavnu ulicu pored škole, Vatrogasnog doma, groblja i kapele sv. Adalberta, zatim do Pčelarske učionice, stolarske radionice za izradu unikatnih predmeta od drveta, Dunavca, Etno-kuće „Mali Bodrog“, a završena je u prostoru Кuće časnih sestara.

Učesnice promotivne ture – žene iz Beograda, Sombora i Bačkog Monoštora – imale su priliku da kroz ovaj poseban doživljaj upoznaju duh i tradiciju sela, ali i da čuju priče o životu monoštorskih žena pre više od jednog veka. Кroz dirljive i vedre trenutke, predstavljeni su važni životni događaji koji su oblikovali svakodnevicu žene, majke i domaćice u nekadašnjem Monoštoru.

Program je završen otvaranjem izložbe u Кući časnih sestara, na kojoj su predstavljeni ručni radovi žena – stolnjaci i nadstolnjaci izrađeni u različitim tradicionalnim tehnikama, poput veza, heklanja i necovanja, čime je dodatno istaknuto bogatstvo i umeće ženskog stvaralaštva.

U narednom periodu, ova autentična tura biće uvrštena u redovnu turističku ponudu Bačkog Monoštora, pa će organizovane grupe i individualni turisti imati priliku da dožive selo kroz najlepše monoštorske priče, šetajući sa Šokicama i upoznajući „Šokicin svit“.

Tura je osmišljena i realizovana u saradnji udruženja „Podunav“, КUDH „Bodrog“ i UG „Urbani Šokci“, uz podršku saradnika i prijatelja – Pčelarske učionice Periškić, Ivana Periškića i Etno-kuće „Mali Bodrog“.

Biti u formi ima veći uticaj na zdravlje srca i dugovečnost nego broj na vagi, pokazuje nedavna studija.

Ljudi koji su smatrani zdravima, bez obzira na indeks telesne mase (BMI), imali su sličan rizik od smrti kao i zdravi ljudi sa normalnim BMI-jem, objavili su istraživači u časopisu British Journal of Sports Medicine.

Pored toga, osobe sa prekomernom telesnom težinom ili gojazne koje su bile u formi imale su manji rizik od smrti od ljudi koji nisu u formi, iako imaju normalnu težinu.

"Rizik od loše kondicije daleko nadmašuje rizik od nošenja nekoliko kilograma viška. Previše ljudi vežbanje posmatra samo kao način trošenja kalorija, dok je vežbanje moćan alat za poboljšanje kardiorespiratornog, mišićnog i metaboličkog zdravlja, a često se te koristi javljaju čak i bez promene telesne težine", rekao je za Health Siddhartha Angadi, doktor nauka, glavni autor studije i fiziolog za kardiovaskularne vežbe na University of Virginia.

Rezultati studije podržavaju tvrdnje mnogih istraživača i medicinskih stručnjaka da je BMI (izračun koji poredi težinu i visinu) nepouzdan pokazatelj gojaznosti i zdravstvenog rizika.

U izveštaju objavljenom u časopisu The Lancet Diabetes & Endocrinology navodi se da gojaznost ne treba procenjivati samo na osnovu BMI-ja, već i uzimajući u obzir opšte zdravstveno stanje osobe.

Merenje rizika kroz kondiciju i zdravlje

Angadi i njegove kolege sproveli su detaljan pregled i kombinovali rezultate više studija, prikupljajući podatke od skoro 400.000 ljudi kako bi analizirali povezanost BMI-ja i fizičke spremnosti sa rizikom od smrti - piše B92.

U većini studija ljudi su smatrani zdravima ako je njihov VO2 max (maksimalna potrošnja kiseonika) bio viši od 20 odsto ostalih u njihovoj starosnoj grupi.

VO2 max ne zavisi od BMI-ja, već pokazuje koliko efikasno srce i pluća dostavljaju kiseonik mišićima tokom vežbanja i koliko efikasno mišići koriste taj kiseonik.

Za određivanje VO2 max-a učesnika istraživači koriste test opterećenja, koji se može uraditi i kod kuće, a neki fitnes satovi i narukvice takođe procenjuju VO2 max na osnovu podataka o otkucajima srca.

Osobe u dobroj formi, bez obzira na to da li su imale višak kilograma ili bile gojazne, imale su sličan rizik od smrti kao i osobe u dobroj formi sa normalnom težinom. Sa druge strane, osobe u lošoj formi, sa nižim VO2 max-om, imale su dva do tri puta veći rizik od smrti od bilo kog uzroka ili srčanih bolesti, bez obzira na telesnu težinu.

"Ljudi treba da shvate da je kondicija mnogo više od broja na vagi (koji uopšte nije mera kondicije). Gotovo 100 odsto pokušaja mršavljenja propadne nakon pet godina, a ljudi mogu odustati od vežbanja samo zato što ne vide promenu na vagi", rekao je Angadi.

"Međutim, studija ima određena ograničenja. Nije analizirala podatke prema starosti niti je uzela u obzir koliko dugo neko ima višak kilograma ili je gojazan, što je posebno važno kod mlađih pacijenata", rekla je za Health Diana Patterson, ortopedska hirurškinja i lekarka sportske medicine.

Studija je takođe uglavnom obuhvatila ljude iz Severne Amerike i Evrope. Dalja istraživanja treba da ispitaju da li je ovaj odnos isti i u populacijama Južne Azije, Kine i Afrike.

Zašto je aerobna kondicija važna za dugovečnost
Aerobna kondicija pokazuje koliko efikasno funkcionišu sistemi u telu. Kada ste u formi, krv efikasnije cirkuliše, mišići su jači, srce i pluća rade optimalno, a mozak dobija hranljive materije koje su mu potrebne.

"Ovi faktori daju jasniju sliku zdravlja od same telesne težine. Korišćenje težine i visine kao pokazatelja zdravlja nema toliko smisla kao posmatranje toga kako fiziološki sistemi zapravo funkcionišu", objasnila je Megan Wroe, nutricionistkinja i dijetetičarka u Providence St. Jude Medical Center.

BMI može biti varljiv jer ljudi sa velikom mišićnom masom mogu imati viši BMI, a i dalje biti zdravi. Ipak, BMI ne treba potpuno zanemariti jer povišen BMI i dalje predstavlja faktor rizika za određene zdravstvene probleme.

Kako povećati aerobnu kondiciju

Patterson naglašava da poboljšanje aerobne kondicije može biti jednostavno ako se počne malim, dostižnim koracima. Preporučuje postavljanje jednostavnih ciljeva, poput 20-minutne šetnje, umesto da se odmah cilja na maraton.

Ako osoba ima bolove u zglobovima, šetnja u bazenu može biti dobra alternativa jer je blaža za kolena, a i dalje predstavlja dobar trening.

"Doslednost je ključna. Počnite da se krećete. Izaberite bilo koji pokret koji je moguć za vaše telo i radite ga redovno — bilo da su to više kratkih šetnji od po 10 minuta ili nekoliko čučnjeva", kaže Wroe.

Kada se razvije navika kretanja, moguće je postepeno dostići preporuke Smjernica za fizičku aktivnost za Amerikance: odrasli bi trebalo da imaju najmanje 150 minuta umerenog kardio-vežbanja nedeljno ili 75 minuta intenzivnog vežbanja.

Oni koji su preneli dane godišnjeg odmora iz prošle godine imaju rok da ih iskoriste do 30. juna. Sudeći po istraživanju koje je obuhvatilo više od 20 hiljada ispitanika širom Evrope, objavljenom krajem 2025, reč je o većini naših sugrađana, jer je tada više od polovine ljudi iz Srbije imalo između 7 i preko 20 dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.

Kritikovana poslovica "što se mora nije teško“ ipak važi u ovom slučaju. Radnik na odmor mora, hteo ne hteo, jer je reč o pravu kojeg ne može da se odrekne. Nije moguće neiskorišćene dane zameniti novčanom naknadom, a od tog pravila postoji samo jedan izuzetak - piše RTS.

Advokat Ozren Slović kaže da godišnji odmor može da se isplati jedino u slučaju nakon prestanka radnog odnosa.

Jedini način tužba

"Ako poslodavac neće da isplati dane odmora dobrovoljno, čak i posle neke opomene pred utuženje upućene od zaposlenog ili od advokata zaposlenog, jedini način je tužba. Tu je bitno napomenuti da su rokovi zastarelosti tri godine, odnosno da zaposleni može da utuži poslodavca za neiskorišćene godišnje odmore u prethodnih 36 meseci", rekao je Slović.

Upravo je u rukama poslodavaca odluka o vremenu korišćenja odmora. Na njima je odgovornost da ne trpe ni proces rada, ni radnik.

"Poslodavac je taj koji donosi rešenje i koji donosi konačnu odluku, ali prethodno bi trebalo da se konsultuje sa zaposlenim, da uvaži njegove potrebe. U određenim kompanijama postoje, kad je manjak posla, kolektivni godišnji odmor ili zbog procesa rada, kad bi većina zaposlenih otišla u tom intervalu leti ili zimi - onda je bolje i ekonomičnije da se odredi kolektivni godišnji odmor i zaposleni su upoznati", kaže Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije.

Prvi deo odmora - najmanje deset dana

Treba računati i na to da ako se odmor uzima u delovima, prvi mora da traje najmanje deset dana. Da li se poštuju to i druga pravila kontroliše i inspekcija rada, iz koje kažu da su u prošloj godini izvršili skoro 33.000 nadzora u oblasti radnih odnosa.

Samo četiri odsto rešenja odnosilo se na otklanjanje nepravilnosti u vezi sa odmorima i odsustvom sa rada. Da li poslodavci poštuju pravo radnika na odmor prate i sindikati.

"Plan treba da bude definisan kroz kolektivni ugovor, zaposleni sve te informacije treba da dobije od ovlašćenog predstavnika sindikata. Na takav način sindikat ukazuje poslodavcu da zaposleni mora da koristi godišnji odmor da bi dobio odmornog radnika i bolju produktivnost, da dođemo do kvaliteta rada", kaže Slađan Bobić, sekretar veća Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Da bi radnik bio odmoran, zakon je predvideo najmanje 20 dana plaćenog godišnjeg odmora, na šta se dodaju i dani za doprinos na radu, staž, stručnu spremu i uslove rada. Sve to važi za zaposlene u stalnom radnom odnosu. Onima sa drugim ugovorima zakon pravo na plaćeni godišnji odmor ne garantuje.

Mnogi zaposleni tek nakon provere u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje otkriju da im u evidenciji nedostaje deo radnog staža. Upravo takvu situaciju prijavio je i jedan radnik iz Beočina koji tvrdi da mu u evidenciji nedostaju gotovo dve godine staža, iako je u firmi zaposlen ukupno šest godina.

Kako navodi, posumnjali su da poslodavac ne uplaćuje doprinose, pa su odlučili da provere stanje u PIO fondu.

„Proveravali smo u Fondu PIO jer smo posumnjali da vlasnik firme ne uplaćuje doprinose. Meni lično nedostaju skoro cele dve godine, iako radim u firmi već šest godina. Poslodavac tvrdi da je sve plaćeno“, naveo je radnik - piše Blic.

Zašto može da nedostaje staž u evidenciji

Iz PIO fonda objašnjavaju u svom izdanju "Glas osiguranika" da razlog za nedostatak podataka o stažu može biti više stvari.

Ukoliko za određeni period nisu registrovane prijave M4, to može značiti da poslodavac nije uplatio doprinose. Međutim, moguće je i da su doprinosi plaćeni, ali da poslodavac nije dostavio odgovarajuće prijave Fondu.

U tom slučaju podaci o stažu i zaradi ne mogu da budu uneti u matičnu evidenciju.

„Ukoliko nemate registrovane prijave M4 za neke godine ili za određeni period osiguranja, to može značiti da poslodavac nije uplatio doprinose ili da jeste uplatio, ali nije dostavio prijave Fondu“, navode iz PIO fonda.

Šta treba da uradite ako primetite da vam nedostaje staž

Iz PIO fonda savetuju da zaposleni prvo provere sa poslodavcem da li su doprinosi za sporni period zaista uplaćeni i da li su Fondu dostavljene prijave M4 za godine koje nedostaju u evidenciji.

Ovo se odnosi na period do 2020. godine, jer se od tada podaci o uplaćenim doprinosima automatski preuzimaju elektronski sa Portala Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja CROSO.

Na osnovu tih podataka Fond obračunava staž i unosi ga u matičnu evidenciju.

Kada treba da se obratite Poreskoj upravi

Ukoliko zaposleni sumnjaju da doprinosi nisu uplaćeni, mogu da se obrate i Poreskoj upravi, koja je nadležna za naplatu poreza i doprinosa.

„Za podatke iz radnog odnosa koji nisu registrovani ili za koje smatrate da nisu tačni, potrebno je da se obratite svom poslodavcu. S obzirom na to da je naplata poreza i doprinosa u nadležnosti Poreske uprave, kod ovog organa možete proveriti uplate za sporne godine“, navode iz PIO fonda.

Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) objavio je da će svakoj arapskoj ili evropskoj zemlji koja protera izraelske i američke ambasadore sa svoje teritorije biti odobren neograničen prolaz kroz Ormuski moreuz od danas.

Prema iranskoj državnoj televiziji IRIB, IRGC je saopštio da bi ove zemlje imale „puno pravo i slobodu“ da prođu kroz strateški morski prolaz ako prekinu diplomatske odnose i sa Izraelom i sa Sjedinjenim Državama, prenosi Danas.

Ormuski moreuz, širok oko 34 kilometra, jedan je od najvažnijih energetskih koridora na svetu. Skoro petina globalnih zaliha nafte prolazi kroz njega, zbog čega se smatra ključnim i izuzetno rizičnim uskim grlom za svetska tržišta, prenosi Index.

Rat između Sjedinjenih Država i Izraela s jedne i Irana s druge strane već je podstakao cene nafte iz dva glavna razloga: gotovo potpunog zatvaranja Ormuskog moreuza i usporavanja proizvodnje nafte na Bliskom istoku.

Predsednik SAD Donald Tramp je juče za CBS njuz rekao da njegova administracija razmatra preuzimanje kontrole nad Ormuskim moreuzom. Tramp je rekao da je Ormuski moreuz trenutno otvoren, ali da Bela kuća još uvek „razmišlja o njegovom preuzimanju“ i da bi mogla da uradi „mnogo“.

Čudesno brzo mršavljenje oduvek je dolazilo sa napomenama pisanima sitnim slovima, a sada su se pojavili novi rizici veoma opasni po zdravlje.

Donedavno su se te napomene uglavnom odnosile na probavne smetnje – bolove u stomaku i zatvor – što je neugodno, ali podnošljivo i retko ozbiljno.

Međutim, nova istraživanja predstavljena ovog meseca upućuju na to da bi ovi lekovi mogli uticati na nešto mnogo temeljnije: naše kosti, piše The Washington Post.

Analizom podataka gotovo 150.000 pacijenata, istraživači su otkrili da su osobe koje uzimaju lekove iz grupe GLP-1 izložene znatno većem riziku od poremećaja kostiju. Tokom petogodišnjeg perioda, rizik od osteoporoze – bolesti koja slabi kosti i čini ih lomljivima – bio je veći za gotovo 30 odsto.

Ozbiljne posledice

Rizik od gihta, bolnog upalnog artritisa koji nastaje nakupljanjem kristala u zglobovima, porastao je za 12 odsto. Rizik od osteomalacije, omekšavanja kostiju zbog manjka minerala, bio je veći za više od 150 odsto, iako se taj poremećaj ređe javljao - prenosi B92.

"To je bilo mnogo više nego što sam očekivao“, izjavio je Džon Gebrijel Hornef, jedan od autora studije i vanredni profesor kliničke ortopedske hirurgije na University of Pennsylvania. Podaci, predstavljeni ovog meseca na godišnjem sastanku American Academy of Orthopaedic Surgeons, prikupljeni su iz elektronskih zdravstvenih kartona pohranjenih u nacionalnoj bazi podataka.

Kliford Rozen, profesor medicine na Tufts University koji nije učestvovao u istraživanju, smatra da je kod miliona ljudi koji danas uzimaju GLP-1 lekove ukupni rizik na nivou populacije mali. Ipak, za pojedince i umereno povećanje može imati ozbiljne posledice.

Dodatni rizik

Kod starijih osoba, prelom može pokrenuti niz komplikacija od kojih se neki nikada ne oporave. Posebno ranjive mogle bi biti žene u postmenopauzi, kojima se u prvim godinama nakon menopauze rizik od preloma povećava za 1 do 2 odsto godišnje.

"Dodatni procenat rizika povrh toga mogao bi imati razorne posledice“, rekao je Rozen, koji proučava uticaj GLP-1 lekova na zdravlje kostiju. Studija, predstavljena kao sažetak i tek treba da prođe naučnu recenziju, zabeležila je kada su pacijenti počeli sa terapijom, ali ne i dozu ili trajanje lečenja.

Istraživači su uzeli u obzir starost, pol, rasu, pušenje i brojna zdravstvena stanja. Kao i druge opservacione studije, ni ova ne može dokazati uzročno-posledičnu vezu, već samo ukazati na povezanost. Rozen ističe da nalazi otvaraju hitna pitanja: nastavlja li se gubitak koštane mase dok traje mršavljenje i oporavlja li se gustina kostiju nakon prestanka uzimanja leka?

Povezanost kostiju, mišića i tetiva

Otkako je porasla popularnost GLP-1 lekova, fitness influenseri i wellness kompanije uglavnom su se fokusirali na gubitak mišićne mase. Ipak, istraživanja pokazuju da otprilike četvrtina izgubljene težine može poticati od tzv. "nemasne mase", koja obuhvata mišiće, vodu i vezivno tkivo. Kosti, tetive i mišići deluju kao jedinstvena strukturna celina koja pruža podršku telu.

Ljudski kostur je dinamičan sistem koji se neprestano razgrađuje i obnavlja. U normalnim okolnostima, taj proces odvija se u omjeru otprilike 50-50, objašnjava Hornef. No, šta se dešava sa kosturom kada se telo smanji? Dok su rani nalazi o GLP-1 lekovima i zdravlju kostiju nagoveštavali moguću korist, novi nalazi sugerišu suprotno.

U zasebnoj analizi, takođe predstavljanoj na istoj konferenciji, Hornef i njegovi kolege izvestili su da je upotreba GLP-1 lekova povezana i sa oko 50 odsto većim rizikom od nekoliko vrsta puknuća tetiva tokom pet godina. To uključuje tetive velikog prsnog mišića, rotatorne manšete koja stabilizuje rame i Ahilove tetive.

Hornef kaže da je njegov tim započeo istraživanje nakon što su uočili neobičan obrazac povreda. Puknuća tetive prsnog mišića obično se dešavaju pri napornim aktivnostima, poput dizanja velikih težina.

Veći uticaj od očekivanog

Umesto toga, pacijenti bi mu rekli: "Samo sam se nekako nagnuo napred, oslonio se i tetiva je pukla.“ Nakon povrede rotatorne manšete, koja najčešće nastaje usled pada, pacijenti su govorili: "Podigao sam nešto teško."

Jedna hipoteza o povezanosti sa gubitkom koštane mase jeste da GLP-1 lekovi mogu ometati hormone ključne za metabolizam kostiju. Druga objašnjenja upućuju na sam gubitak težine. Smanjen apetit može dovesti do manjka nutrijenata; bez dovoljnog unosa ključnih minerala, kosti se možda neće efikasno obnavljati. Postoji i jednostavnije, mehaničko objašnjenje.

Rozen kaže da podaci sugerišu da je "uticaj na kosti sveobuhvatniji nego što smo mislili" i napominje da farmaceutske kompanije već rade na novim verzijama lekova osmišljenih da ublaže gubitak koštane mase.

"Kompanije su toga svesne. Ova rasprava ih ne iznenađuje. Već razvijaju lekove koji bi se suprotstavili tom gubitku", rekao je.

PR kompanije Novo Nordisk, proizvođača Ozempika i Wegovyja, odbio je da komentariše novu studiju.

U saopštenju su naveli da im je "bezbednost pacijenata prioritet" i da usko sarađuju sa regulatornim telima poput FDA u praćenju upotrebe lekova.

Vaganje rizika i koristi

Anđelo Gafo, profesor medicine na Odeljenju za reumatologiju University of Alabama at Birmingham, rekao je da su nalazi o gihtu zbunjujući i "pomalo neočekivani". GLP-1 lekovi se generalno povezuju sa snižavanjem mokraćne kiseline, koja je ključni uzročnik gihta.

Jedno moguće objašnjenje, kaže, jeste da nagli pad nivoa mokraćne kiseline može privremeno izazvati napade. Postavio je pitanje da li je povećani rizik uočen u studiji možda kratkotrajan.

"Predviđam da će se s vremenom, kada nivo mokraćne kiseline duže ostane nizak i opšte zdravlje se poboljša, taj rizik smanjiti“, rekao je.

Lekari su naglasili da ovi nalazi ne bi trebali zaseniti značajne koristi koje GLP-1 lekovi mogu ponuditi. Dokazano je da ti lekovi dovode do značajnog gubitka težine, poboljšavaju kontrolu šećera u krvi i smanjuju rizik od kardiovaskularnih događaja, kao i bolesti bubrega i jetre.

Miranda Stivig-Rap, docentkinja endokrinologije na UC Davis Health, poručuje da bi pacijenti trebali kombinovati GLP-1 lekove sa ishranom bogatom nutrijentima, fizičkom aktivnošću i pažljivim lekarskim nadzorom.

"Mnogi moji pacijenti kažu da je ovo lakši put, da su pronašli čarobno rešenje i da mogu jesti šta god žele, a mislim da je to vrlo česta zabluda", rekla je. "Objašnjavam im da im lek pomaže da se pridržavaju promena u ishrani i načinu života kako bi smršali. I dalje se moraju truditi.“

Osećaj naglog padanja dok tonemo u san poznat je mnogim ljudima. Taj iznenadni trzaj često nas probudi usred uspavljivanja, ali lekari ističu da je reč o uobičajenoj i bezopasnoj pojavi. Iako može delovati neprijatno ili čak zastrašujuće, zapravo predstavlja prirodnu reakciju organizma u trenutku prelaska iz budnog stanja u san.

Jedan lekar objasnio je zbog čega dolazi do ove pojave i šta se zapravo dešava u telu u tim trenucima.

Doktor dr Amir Kan kaže da je to takozvani hipnički trzaj. „Da li ste se ikada osećali kao da padate baš kada tonete u san? Taj iznenadni trzaj koji vas budi zapravo se naziva hipnički trzaj. Dok tonete u san, vaši mišići se opuštaju, a mozak to ponekad tumači kao da padate“, rekao je, piše Unilad. Dodao je da mozak zatim šalje signal telu da „stigne“, što uzrokuje da se naglo trznemo. „To je pogrešno tumačenje… Potpuno je bezopasno“, objasnio je dr Kan, prenosi Index.hr.

Trzaji se najčešće javljaju tokom prelaska iz budnosti u san

Neki naučnici veruju da ovaj fenomen ima evolutivno objašnjenje. „Misle da je to drevni refleks preživljavanja, iz vremena kada smo spavali na drveću. Taj iznenadni trzaj nas je možda sprečio da zapravo padnemo“, rekao je dr Kan. Iako danas više ne spavamo na drveću, ovaj refleks je možda ostao kao relikt iz prošlosti. Zato mnogi ljudi osećaju taj iznenadni trzaj dok zaspavaju.

Hipnički ili hipnagoški trzaji se najčešće javljaju tokom prelaska iz budnosti u san. Dr Kan kaže da su češći kada smo pod stresom, kasno smo popili kafu ili smo veoma umorni.

„Sledeći put kada vam se to desi, ne paničite. To je samo vaš mozak na delu. To je sasvim normalno i potpuno bezopasno“, rekao je. Stručnjaci takođe savetuju da smanjite unos kofeina, nikotina i alkohola pre spavanja i da održavate redovan ritam spavanja kako biste smanjili pojavu ovog fenomena.

Odigrano je 17. kolo Druge odbojkaške lige Sever. Somborski klubovi imali su polovičan učinak. Ekipa CVS Elbraco tehnolenda gostovala je u Bačkoj Palanci gde je u četiri seta (17:25, 25:18, 23:25, 18:25) pobedila domaću Panoniju. Nakon ove pobede somborski klub i dalje zauzima devetu poziciju sa 17 bodova. U narednom kolu očekuje ih duel sa ekipom Jedinstva 2 iz Stare Pazove.

Goks In je očekivano izgubio na gostovanju u Novom Sadu od domaćeg NS Volej Team-a sa maksimalnih 3:0 (25:14, 25:21, 25:22). I dalje su poslednji tim ovog ranga takmičenja sa samo jednim osvojenim bodom. U sledećem kolu Goks – In će odmarati. Muška ekipa Sombora u četvrtak, 12. marta dočekuje Maglić 1953. Susret počinje u 21.30 časova - piše somborsport.org.

Kompanija TerraPower, čiji je osnivač milijarder i filantrop Bil Gejts, dobila je ključnu dozvolu za početak izgradnje svog inovativnog nuklearnog reaktora u Vajomingu.

Za razliku od konvencionalnih nuklearnih elektrana koje koriste vodu pod pritiskom, Natrium sistem kompanije TerraPower koristi tečni natrijum kao rashladno sredstvo.

Glavne prednosti ove tehnologije su:

Veća bezbednost: Tečni natrijum ima mnogo višu tačku ključanja od vode, što znači da sistem može da apsorbuje više toplote bez rizika od eksplozije usled visokog pritiska - piše B92.

Skladištenje energije: Sistem uključuje tehnologiju skladištenja rastopljene soli, što omogućava elektrani da po potrebi poveća snagu, slično kao kod baterija velikog kapaciteta.

Efikasnost: Reaktor je dizajniran da direktno dopunjuje obnovljive izvore energije poput vetra i sunca, uskačući onda kada oni zakažu.

"Ovo je ogroman korak ka budućnosti sa nultom emisijom ugljen-dioksida. Naš dizajn je bezbedniji, čistiji i drastično efikasniji od svega što smo do sada imali," izjavio je Gejts povodom dobijanja dozvole.

Iako je projekat u gradiću Kemerer (Vajoming) dobio dozvolu, put do realizacije nije bio bez prepreka. Prvobitno je planirano da se koristi gorivo iz Rusije, ali je rat u Ukrajini primorao kompaniju da potraži domaće alternative u SAD, što je pomerilo rokove za završetak.

Očekuje se da će izgradnja reaktora snage 345 megavati koštati oko 4 milijarde dolara, od čega će polovinu finansirati Ministarstvo energetike SAD, dok će drugu polovinu pokriti Gejts i privatni investitori.

Ukoliko sve prođe po planu, ovaj reaktor će postati model za novu generaciju "malih modularnih reaktora" (SMR) koji bi mogli da transformišu globalnu energetsku mrežu do kraja decenije.