Biti u formi ima veći uticaj na zdravlje srca i dugovečnost nego broj na vagi, pokazuje nedavna studija.
Ljudi koji su smatrani zdravima, bez obzira na indeks telesne mase (BMI), imali su sličan rizik od smrti kao i zdravi ljudi sa normalnim BMI-jem, objavili su istraživači u časopisu British Journal of Sports Medicine.
Pored toga, osobe sa prekomernom telesnom težinom ili gojazne koje su bile u formi imale su manji rizik od smrti od ljudi koji nisu u formi, iako imaju normalnu težinu.
"Rizik od loše kondicije daleko nadmašuje rizik od nošenja nekoliko kilograma viška. Previše ljudi vežbanje posmatra samo kao način trošenja kalorija, dok je vežbanje moćan alat za poboljšanje kardiorespiratornog, mišićnog i metaboličkog zdravlja, a često se te koristi javljaju čak i bez promene telesne težine", rekao je za Health Siddhartha Angadi, doktor nauka, glavni autor studije i fiziolog za kardiovaskularne vežbe na University of Virginia.
Rezultati studije podržavaju tvrdnje mnogih istraživača i medicinskih stručnjaka da je BMI (izračun koji poredi težinu i visinu) nepouzdan pokazatelj gojaznosti i zdravstvenog rizika.
U izveštaju objavljenom u časopisu The Lancet Diabetes & Endocrinology navodi se da gojaznost ne treba procenjivati samo na osnovu BMI-ja, već i uzimajući u obzir opšte zdravstveno stanje osobe.
Merenje rizika kroz kondiciju i zdravlje
Angadi i njegove kolege sproveli su detaljan pregled i kombinovali rezultate više studija, prikupljajući podatke od skoro 400.000 ljudi kako bi analizirali povezanost BMI-ja i fizičke spremnosti sa rizikom od smrti - piše B92.
U većini studija ljudi su smatrani zdravima ako je njihov VO2 max (maksimalna potrošnja kiseonika) bio viši od 20 odsto ostalih u njihovoj starosnoj grupi.
VO2 max ne zavisi od BMI-ja, već pokazuje koliko efikasno srce i pluća dostavljaju kiseonik mišićima tokom vežbanja i koliko efikasno mišići koriste taj kiseonik.
Za određivanje VO2 max-a učesnika istraživači koriste test opterećenja, koji se može uraditi i kod kuće, a neki fitnes satovi i narukvice takođe procenjuju VO2 max na osnovu podataka o otkucajima srca.
Osobe u dobroj formi, bez obzira na to da li su imale višak kilograma ili bile gojazne, imale su sličan rizik od smrti kao i osobe u dobroj formi sa normalnom težinom. Sa druge strane, osobe u lošoj formi, sa nižim VO2 max-om, imale su dva do tri puta veći rizik od smrti od bilo kog uzroka ili srčanih bolesti, bez obzira na telesnu težinu.
"Ljudi treba da shvate da je kondicija mnogo više od broja na vagi (koji uopšte nije mera kondicije). Gotovo 100 odsto pokušaja mršavljenja propadne nakon pet godina, a ljudi mogu odustati od vežbanja samo zato što ne vide promenu na vagi", rekao je Angadi.
"Međutim, studija ima određena ograničenja. Nije analizirala podatke prema starosti niti je uzela u obzir koliko dugo neko ima višak kilograma ili je gojazan, što je posebno važno kod mlađih pacijenata", rekla je za Health Diana Patterson, ortopedska hirurškinja i lekarka sportske medicine.
Studija je takođe uglavnom obuhvatila ljude iz Severne Amerike i Evrope. Dalja istraživanja treba da ispitaju da li je ovaj odnos isti i u populacijama Južne Azije, Kine i Afrike.
Zašto je aerobna kondicija važna za dugovečnost
Aerobna kondicija pokazuje koliko efikasno funkcionišu sistemi u telu. Kada ste u formi, krv efikasnije cirkuliše, mišići su jači, srce i pluća rade optimalno, a mozak dobija hranljive materije koje su mu potrebne.
"Ovi faktori daju jasniju sliku zdravlja od same telesne težine. Korišćenje težine i visine kao pokazatelja zdravlja nema toliko smisla kao posmatranje toga kako fiziološki sistemi zapravo funkcionišu", objasnila je Megan Wroe, nutricionistkinja i dijetetičarka u Providence St. Jude Medical Center.
BMI može biti varljiv jer ljudi sa velikom mišićnom masom mogu imati viši BMI, a i dalje biti zdravi. Ipak, BMI ne treba potpuno zanemariti jer povišen BMI i dalje predstavlja faktor rizika za određene zdravstvene probleme.
Kako povećati aerobnu kondiciju
Patterson naglašava da poboljšanje aerobne kondicije može biti jednostavno ako se počne malim, dostižnim koracima. Preporučuje postavljanje jednostavnih ciljeva, poput 20-minutne šetnje, umesto da se odmah cilja na maraton.
Ako osoba ima bolove u zglobovima, šetnja u bazenu može biti dobra alternativa jer je blaža za kolena, a i dalje predstavlja dobar trening.
"Doslednost je ključna. Počnite da se krećete. Izaberite bilo koji pokret koji je moguć za vaše telo i radite ga redovno — bilo da su to više kratkih šetnji od po 10 minuta ili nekoliko čučnjeva", kaže Wroe.
Kada se razvije navika kretanja, moguće je postepeno dostići preporuke Smjernica za fizičku aktivnost za Amerikance: odrasli bi trebalo da imaju najmanje 150 minuta umerenog kardio-vežbanja nedeljno ili 75 minuta intenzivnog vežbanja.
