Sombor.info

Iako roditelji često imaju najbolje namere, ponekad nesvesno rade stvari koje mogu ostaviti negativan trag na njihovu decu.

Deca grade osećaj sopstvene vrednosti kroz odnose sa roditeljima. Porodično okruženje je njihov prvi i najvažniji odnos, a način na koji se ponašate prema njima postavlja osnovu za njihov osećaj sigurnosti, samopouzdanja i sposobnosti da se suoče sa svetom.

Iako roditelji često imaju najbolje namere, ponekad nesvesno rade stvari koje mogu ostaviti negativan trag na njihovu decu.

Minimiziranje njihovih briga

Kada odbacite probleme dece kao nevažne, šaljete poruku da njihova osećanja nisu bitna.

Iako je prirodno želeti da ih zaštitite od stresa, preterano umanjivanje njihovih briga može narušiti njihovo samopouzdanje.

Umesto toga, podržite ih dok se suočavaju sa svojim strahovima – tako ih učite otpornosti i nezavisnosti.

Vikanje zbog grešaka

Iako je ponekad potrebno podići ton da biste ih zaštitili od opasnosti, stalno vikanje na njih zbog grešaka može učiniti da se deca osećaju nesigurno.

Dom treba da bude mesto gde mogu da uče iz svojih grešaka, a ne izvor straha i nesigurnosti.

Previše vremena na telefonu

I roditeljima je potreban odmor, ali ako mnogo gledate u ekran dok ste sa svojom decom, možete im poslati poruku da nisu važni.

Posvetite im kvalitetno vreme – to je najvredniji poklon koji im možete dati.

Previše vremena na poslu

Posao je neophodan da biste obezbedili svoju porodicu, ali ako previše radite i zanemarite vreme sa svojom decom, ona će se možda osećati kao da su druga najbolja.

Pokušajte da uspostavite ravnotežu između posla i porodice tako da vaša deca znaju da su vam oni prioritet.

Ne izvinjavate se nakon greške

Niko nije savršen, čak ni roditelji. Ali odbijanje da priznaju sopstvene greške može dovesti do toga da deca misle da uvek greše.

Iskreno izvinjenje uči decu važnosti odgovornosti i gradi poverenje.

Zaboravljajući da pitaju kako im je prošao dan

Čak i jednostavno pitanje poput „Kako je bilo u školi?“ To šalje poruku da ste zainteresovani za njihov život.

Iako često odgovaraju sa „Dobro“ ili „Ništa“, samo pitanje pokazuje vašu zabrinutost i interesovanje.

Odbacivanje svojih snova

Podržavati dečije želje ne znači po svaku cenu ostvariti sve njihove planove, već znači slušati, razumeti i zajednički pronaći realne načine za postizanje svojih ciljeva.

Nedostatak strpljenja

Strpljenje je ključni deo roditeljstva. Iako je normalno da ponekad izgubite živce, hronična nestrpljivost može povećati tenzije u porodici.

Strpljenjem dok vaša deca istražuju i uče, pokazujete im bezuslovnu ljubav i podršku.

Ignorisanje njihovih uspeha

Svaka pohvala, čak i za male pobede, jača osećaj sopstvene vrednosti kod deteta.

Ako roditelji ne priznaju svoje uspehe, deca mogu razviti osećaj da nikada nisu dovoljno dobra, piše Your Tango.

Izbegavanje teških razgovora

Teške teme mogu biti neprijatne, ali izbegavanje razgovora o njima šalje poruku da je ranjivost slabost. Otvorenost i iskrenost pomažu deci da razviju poverenje, emocionalnu inteligenciju i samopouzdanje u izražavanju svojih osećanja, prenosi 24 sata.hr.

Jetra je najveći unutrašnji organ u ljudskom telu i igra ključnu ulogu u mnogim vitalnim funkcijama.

Ovaj organ reguliše zgrušavanje krvi, uklanja toksine (kao što je alkohol) iz krvotoka, učestvuje u proizvodnji žuči i obavlja niz drugih važnih zadataka.

Međutim, jetra može biti oštećena zbog bolesti ili loših životnih navika, što dovodi do smanjene funkcije.

Bolest jetre je veoma česta, a obuhvata širok spektar stanja koja remete normalno funkcionisanje ovog organa, uključujući nealkoholnu masnu bolest jetre, hepatitis, pa čak i kancer, objašnjava gastroenterolog dr Daglas Vajn.

Simptomi se ponekad javljaju odmah, ali to nije uvek slučaj.

„Znaci oboljenja jetre se obično ne manifestuju sve dok ne dođe do ozbiljnog oštećenja organa“, ističe hepatolog dr Bubu Banini.

Kako prepoznati da nešto nije u redu sa jetrom? „HuffPost“ vam donosi pet najčešćih znakova upozorenja koji ukazuju na probleme sa jetrom i šta da radite ako ih primetite.

Žutilo kože ili očiju

„Jedan od skrivenih znakova bolesti jetre je žuta boja beonjača ili kože, poznata kao žutica“, objašnjava dr Banini.

Žutica se javlja kada se u telu nakupi previše bilirubina, pigmenta koji nastaje tokom razgradnje crvenih krvnih zrnaca. Bilirubin se normalno obrađuje u jetri i uklanja iz tela, ali prevelika količina može ukazivati na probleme sa jetrom.

Iako visoki nivoi bilirubina nisu uvek opasni za odrasle, osnovni uzrok može biti ozbiljan. Zbog toga je važno konsultovati lekara ako primetite žutilo kože ili očiju.

Taman urin

Tamna boja urina se obično povezuje sa nedostatkom tečnosti, ali može biti i znak oboljenja jetre, ističe dr Vejn.

Nakupljanje bilirubina može dati urinu tamno narandžastu, braon ili žutu boju. Ako redovno pijete dovoljno vode, a vaš urin je još uvek taman, to može ukazivati na problem sa jetrom.

Konfuzija ili promene u mentalnom statusu

Povremeni zaborav je normalan, ali ozbiljne mentalne promene ne treba zanemariti. Oni mogu biti znak problema sa jetrom ili drugih zdravstvenih stanja.

„Inače zdrava osoba može razviti akutno otkazivanje jetre, što se može manifestovati kao promena mentalnog statusa ili ličnosti, kao što su dezorijentacija, konfuzija ili pospanost“, objašnjava dr Banini.

Ako primetite takve simptome, odmah potražite medicinsku pomoć.

Oticanje nogu, članaka ili stomaka

Oticanje nogu, stopala ili stomaka može biti povezano sa problemima jetre, posebno kod osoba sa cirozom, što je ozbiljno oštećenje jetre koje uzrokuje ožiljke na organu.

Ciroza usporava protok krvi kroz jetru i povećava pritisak u portalnoj veni, koja krvlju snabdeva organe. Povećan pritisak može izazvati nakupljanje tečnosti u nogama (edem) ili abdomenu (ascites), objašnjava klinika Mejo.

Otok se može javiti i zbog nedostatka određenih proteina u krvi, kao što je albumin, koje proizvodi jetra.

Lako stvaranje modrica i krvarenja

Ljudi sa oštećenjem jetre često imaju modrice ili lako krvare. To je zbog smanjene proizvodnje proteina potrebnih za zgrušavanje krvi. Ako jetra ne funkcioniše ispravno, telo gubi sposobnost da zaustavi krvarenje.

Šta učiniti ako sumnjate na oštećenje jetre?

Ne treba zanemariti probleme sa jetrom. Faktori rizika uključuju prekomernu ili umerenu konzumaciju alkohola, dijabetes tipa 2, deljenje igala, izloženost toksinima ili porodičnu istoriju bolesti jetre, prenosi Index.hr.

Svoj životni prostor bi trebalo da uređujemo prema vlastitim željama i potrebama i po sopstvenom ukusu. Opšte je poznatno da se o ukusima ne raspravlja, što bi značilo da ne možemo očekivati da će se svima dopasti stil i način uređenja koji mi preferiramo. S druge strane, retko ko želi da mu dom izgleda manje, mračnije, skučenije ili neurednije nego što zaista jeste. Upravo takve rezultate dobijamo kada napravimo velike greške prilikom uređenja, a da ih u tom trenutku nismo ni svesni.

Impulsivna kupovina nameštaja

Ako vam se nekad desilo da se u neki komad nameštaja prosto zaljubite u salonu, a kada ga kupite i donesete kući, ta ljubav nestane - znate o čemu govorimo. Vodite računa da će izložbeni primerci nameštaja u salonima biti postavljeni u enterijer koji im savršeno odgovara. Raspored, paleta, stil - sve je pun pogodak! Ako naš dnevni boravak nije uređen tačno onako kako je predstavljen u salonu, ne možemo ni očekivati da određeni komad nameštaja u našem domu izgleda identično. U većini slučajeva će se raditi samo o blagom razočaranju, a kupljeni komad nameštaja će i dalje naći svoje mesto u novom domu. Ukoliko je kupovina bila potpuni promašaj, većina salona nudi reklamacioni period. Predlažemo da se pre kupovine raspitate o ovim uslovima.

Druga situacija je da nameštaj kupujete “odokativno”, bez ranijeg premeravanja. Kao što možete da zaključite, rezultat je da kupljeni nameštaj ne može da stane u namenski prostor ili ostaje previše “lufta”. Za ovaj problem zaista postoji jednostavno rešenje - obavezno dobro premerite sve pre kupovine!

Greška u slaganju boja

Većina ljudi se plaši kombinovanja boja, posebno kada je uređenje enterijera u pitanju. U suštini, plaše se da će im stan izgledati “kao papagaj” i da će boje odskakati jedna od druge. Međutim, rezultat ovog straha jesu (nenamerno) monohromatski enterijeri, koji deluju monotono, beživotno i dosadno. Boje koje se najlešće biraju su smeđa, bela i bež. Pri tome se različiti podtonovi apsolutno ne uzimaju u obzir. Tako ćemo npr. u jednoj sobi imati parket žućkasto smeđe boje, sto crvenkasto smeđe, stolice nešto tamnije smeđe boje i ugaonu garnituru nešto svetlije smeđe boje. Zidovi će biti bež ili beli. Različite nijanse jedne te iste boje se apsolutno neće slagati i prostor neće imati karaktera.

Naravno, moguće je savršeno uklopiti različite nijanse iste boje - u pitanju je monohromatsko slaganje boja. Međutim, da bi se ovaj poduhvat dobro izveo, potrebno je dosta prethodnog znanja i talenta. Ako ne želite da se igrate hrabrijim nijansama, dovoljno je da izaberete jednu dominantnu boju, koju ćete koristiti za akcente i detalje u jednoj prostoriji ili celom domu. Nemojte se plašiti da se udaljite od tradicionalne smeđe ili neutralne bež boje. Ako niste sigurni koje boje i dezen da izaberete, posavetujte se sa stručnjacima za uređenje enterijera.

Preterivanje u dekorisanju

Dekoracija je umetnost. Krajnji cilj je da određeni predmet ili detalj privuče pažnju posmatrača ili čak postane tema razgovora. Jasno je da će previše zanimljivih sitnica na jednom mestu izazvati haos, jer naše oko neće znati na šta da se fokusira. Određeni ukrasi ili umetnička dela zaista mogu oplemeniti prostor, ali je veoma važno gde ih postavite i čime ih okružite. Dekorisanje je posebno teško u manjim stanovima, jer sve vreme u vidokrugu imamo praktično ceo prostor. To bi značilo da svaki kvadratni metar mora biti u skladu s ostatkom prostora. Kod dekorisanja se nekako uvek igramo na granici umetnosti i kiča i vrlo je lako slučajno prekoračiti tu granicu.

Kada maksimalno korišćenje prostora ode u krajnost

Gotovo svako ima želju da bar malo poveća svoj životni prostor. Danas, kada većina stanovništva živi u većim gradovima, uglavnom smo prisiljeni da se zadovoljimo manjim stanovima - bilo da je u pitanju finansijsko stanje ili prosto prostorno planiranje. Kada smo već osuđeni na manji broj kvadrata nego što bismo želeli, daj da svaki taj kvadrat maksimalno iskoristimo!

S tim u vezi, kod nas je i dalje prisutan trend zastakljivanja terasa, kako bi se dobila još jedna prostorija. Međutim, na ovaj način sebe lišavamo boravka na vazduhu kada god to poželimo i prostor koji planski nije bio projektovan kao životni prostor koristimo u tu svrhu. Dodatno, tu su i ideje pregrađivanja celog stana, kako bi se napravilo više soba. Imajte na umu da će podizanje novih zidova vizuelno (i stvarno) smanjiti prostor. Zatim, tu je nastojanje da svaki komad nameštaja bude multifunkcionalan. Ako je negde moguće ubaciti ležaj, to ćemo i učiniti. Opredelićemo se za kauč na razvlačenje (možda će nekad zatrebati da gost namernik na njemu prespava), iako bi dvosedi bili idealno rešenje za taj prostor. Svaki zid ćemo prekriti policama i ormarićima - jer prostora za skladištenje nikad dosta, a možda bi jedan čist i slobodan zid prostoru dao život, svetlinu i karakter. Naravno, jasno je da kada “kuburimo” sa prostorom, prednost moramo dati funkcionalnosti, a ne estetici. Međutim, povremeno možda možemo napraviti ustupak, kako bismo svom domu udahnuli malo posebnosti i dali lični pečat

Velike greške u uređenju enterijera učiniće da prostor deluje manje, tamnije, skučenije, neurednije, bez karaktera, kičasto ili zapušteno. Međutim, sve će to biti sudovi drugih ljudi. Najvažnije je da se vi u svom domu osećate kao “svoj na svome” i da vam se čak i vaše “greške” u uređenju dopadaju. Ako velike greške želite da izbegnete po svaku cenu, najbolje bi bilo da se obratite stručnjaku.

Kupovina putem interneta je sastavni deo svakog dana modernog čoveka. Sve više kupovina, ali i drugih aktivnosti koje su nekada bile offline, danas prelaze na internet nebo. Međutim, sa sve većim brojem onlajn kupaca, raste i broj sajber prevara.

Prema pouzdanim podacima iz istraživanja iz sveta, globalni gubici zbog prevara u e-trgovini dostigli su gotovo 50 milijardi dolara u 2023. godini, a procenjuje se da će do 2028. godine premašiti 362 milijarde dolara.

Bilo da kupujete osiguranje, odeću, hranu, računarski program ili nešto potpuno drugačije, prevara nažalost može da vas sačeka.

Šta možemo da uradimo kako bismo se zaštitili kada kupujemo online?

Evo nekoliko ključnih saveta.

Ažurirajte antivirusni softver

Računarski virus je softverski program koji se širi sa jednog računara na drugi i ometa njegov rad. Može da ošteti ili izbriše podatke na računaru, da koristi program za e-poštu za širenje virusa na druge uređaje ili čak da izbriše sve na hard disku. I dok virus možda ne može direktno da skine novac sa vaše kartice, definitivno može da ošteti vaš računar i napravi vam ogromne probleme. Zbog toga je važno da redovno ažurirate svoj antivirus.

Sajber pretnje se stalno razvijaju, a hakeri svakodnevno pronalaze nove načine za zloupotrebu sistema. Tako vam mogu stići mejlovi sa popustima, čak i poklonima, koji će zapravo po kliktanju na link, ubaciti virus u vaš računar, ukoliko nemate antivirusnu zaštitu.

Virus može ući u vaš računar kada posetite određeni sajt koji je kontaminiran, bilo za kupovinu ili jednostavno razgledanje, a od virusa vas deli samo jedan klik.

Kupujte sa pouzdanih sajtova

Izbegavajte nepoznate i sumnjive sajtove, posebno tokom sezonskih popusta. Proverite da li URL adresa odgovara pravom sajtu, jer prevaranti često koriste lažne sajtove sa sitnim pravopisnim razlikama u adresi. Najsigurnije je da direktno posetite zvanični sajt omiljenih brendova.

Takođe, uvek proverite da li sajt preko koga kupujete ima SSL sertifikat, a to ćete vrlo lako saznati, jednostavnom proverom prefiksa ispred sajta: da li on počinje sa https (ima sertifikat) ili http (nema sertifikat). Sajtovi koji nemaju SSL sertifikat mogu da pročitaju podatke sa vaše kartice i time kompromituju vaše finansije.

Ovo su neki od prvih koraka pri proveri sajta, koji ako nisu ispunjeni, ne možete biti bezbedni prilikom kupovine na njima i nikako ne smete ostavljati svoje podatke.

Dodatno istražite sajt pre kupovine

Kada proverite URL adresu, naredni korak je provera uslova i pravila e-prodaje (politika privatnosti, uslovi poslovanja..) koje treba da ima svaki sajt koji ima opciju online kupovine. E-trustmark je još jedan dokaz da treba da ukažete poverenje sajtu, a on predstavlja nacionalnu oznaku poverenja u elektronskoj trgovini u Srbiji.

Dodatno, proverite recenzije za sajt sa koga kupujete i istražite njihove društvene mreže. Ukoliko ste imali loše iskustvo sa kupovinom na određom sajtu, ne zaboravite da i vi ostavite svoj komentar na Google-u i time upozorite druge korisnike, a i u suprotnom, pohvalite dobro i fer poslovanje.

Ako vam neka ponuda deluje previše dobra - proverite dva puta

Ako naiđete na ponudu koja deluje predobro da bi bila istinita, budite oprezni. Proverite recenzije kupaca ili informacije o njemu na nezavisnim sajtovima kako biste se uverili da nije u pitanju prevara.

Ne nasedajte na mejlove koji tvrde da ste vi srećni dobitnik skupocenog artikla. Čak iako vam deluje da je mejl stigao direktno od vama poznate kompanije, uvek pogledajte kako glasi mejl adresa sa koje vam je poruka stigla. Verovatno će biti nasumična kombinacija brojeva i slova. Tako možete znati da je u pitanju prevara. Mejlovi koji stižu od kompanija uglavnom dolaze sa “čistih” mejl adresa.

Posebno budite oprezni tokom Black Friday i Cyber Monday popusta, novogodišnjih praznika i drugih perioda tokom godine kada brendovi nude popuste i poklone.

Birajte opciju plaćanja po pouzeću ili kreditnom karticom

Plaćanje kreditnom karticom je postalo sigurnije jer većina banaka nudi zaštitu od prevara i mogućnost povraćaja novca u slučaju lažne transakcije. Izbegavajte korišćenje debitnih kartica na nesigurnim sajtovima.

Kada plaćate kreditnom karticom, pre nego što transakcija prođe, stići će vam poruka na telefon koji ste povezali sa karticom o iznosu novca koji uplaćujete kao i kod koji treba da ukucate i potvrdite kupovinu.

Osim iznosa u ovoj poruci proverite i naziv trgovca koji je takođe važan da se slaže sa nazivom sajta sa koga obavljate online kupovinu.

Plaćanje pouzećem je takođe odlična, a i dalje najsigurniji metod plaćanja, posebno za kupovinu preko sajtova u koje još uvek nemate poverenja.

Postavite jake lozinke

Za mejl adrese ili sajtove na koje se često logujete, koristite lozinke koje su duže od 12 karaktera, sa kombinacijom velikih i malih slova, brojeva i specijalnih znakova. Nemojte ponavljati lozinke na više sajtova.

Na taj način izbegavate mogućnost da hakeri pristupe više vaših naloga odjednom.

Izbegavajte javni Wifi i koristite VPN kada je to potrebno

Kupujte na internetu iz udobnosti svog doma, jer javne WiFi mreže predstavljaju veliki rizik za krađu podataka. Ako već koristite javni internet, ne unosite poverljive informacije.

Dodatno, VPN šifrujte vašu internet vezu, čime ćete zaštititi vaše podatke od potencijalnih hakera. Ovo je posebno korisno ako morate da koristite javni Wifi, jer krije vašu lokaciju i čuva privatnost.

Kupovina na internetu može biti sigurna i prijatna ako se pridržavate ovih saveta. Ostanite oprezni i uživajte u pogodnostima digitalne trgovine!

U nedelju je održan četvrti Somborski hamburg maraton (SoHaMar), koji je ponovo okupio ljubitelje dugoprugaškog trčanja iz Hrvatske i Srbije. Na startu se našlo pet maratonaca, dok su im podršku pružili trkači iz više somborskih klubova, koji su svoju nedeljnu dužinu posvetili ovom događaju.

Iako je vreme bilo prohladno, iskusnim maratoncima to nije predstavljalo prepreku da završe još jedan izazovan maraton. Na stazi je vladala sjajna atmosfera, a takmičari su, kao i uvek, pokazali snažan timski duh i međusobnu podršku, što SoHaMar s pravom opravdava kao prijateljski maraton.

Prvi kroz cilj prošao je Aleksandar Oparnica (Sombor) s vremenom 3:55:40. Na svom četvrtom nastupu na SoHaMaru, druga je u cilj ušla Dubravka Tresoglavić (Osijek) s vremenom 5:01:54, dok je treće mesto zauzeo Zlatko Platužić (Đakovo) sa samo jednom sekundom zaostatka (5:01:55).

Stjepan Čošić (Vukovar), koji je dan ranije istrčao i Tartan maraton u Beogradu, zauzeo je četvrto mesto (5:14:43), dok je peti kroz cilj prošao Damir Milankov Gozer (Sombor), inače i organizator manifestacije, s vremenom 5:53:07.

Pored volontera, dodatnu pomoć su pružili i planinari iz planinarskog udruženja Dr. Radivoj Simonović iz Sombora.

Sledeći Somborski hamburg maraton zakazan je za 30. mart, kada će maratonci ponovo imati priliku da testiraju svoje granice i uživaju u sportskom duhu ovog jedinstvenog događaja.

Bilo da na vašoj malenoj terasi imate tek nekoliko saksija sa cvećem, ili na gracioznom tremu i u dvorištu posedujete bogatu koleciju najrazličitijih biljnih vrsta, priča je uvek ista.

Volimo ih, kupujemo, rasađujemo, negujemo, poklanjamo onima koje volimo. One predstavljaju naš mali doprinos očuvanju prirode i unošenju iste u velike gradove. Kada su sukulenti u pitanju priča je zaista zanimljiva. Ovo cveće spada u red biljaka koje ne zahtevaju mnogo brige i nege zbog čega su vrlo zahvalne za održavanje. Mogu da se uzgajaju na prostranim plantažama poput famozne Echeverie, ali i da u malenoj saksiji krase okvir vašeg prozora. Takođe ukoliko želite da vaša bašta bude bogata cvećem, a nemate dovoljno ni vremena ni iskustva da se bavite negom cveća – sukulenti su pravi izbor za vas.

Skromne ali veoma otporne biljke poput svima nam znane čuvarkuće, aloe, agave i dr., mogu na vrlo učinkovit način da oplemene vaše okruženje. Njihova sposobnost skladištenja vode, odnosno čuvanja iste kao u rezervoaru, omogućava im da budu bez zalivanja i do dve nedelje. Naravno ukoliko želite da vaša bašta sa sukulentima izgleda sveže, ne dozvolite joj da bude tako dugo zapostavljena.

Postoji neverovatno mnogo vrsta sukulenata. Njihovi oblici, zadebljani sjajni listovi i gotovo nestvarne boje čine ih zaista posebnim. Dizajneri enterijera ih posebno vole, jer svaki prostor ispunjavaju svežinom. Osim toga sukulenti nisu sebični i uopšte im ne smeta da dele saksiju ili tlo sa drugim biljnim vrstama. Ovo vam daje mogućnost da stvorite fantastičan prizor u svojoj bašti, kombinujući brojne vrste.

Kako biste započeli sa uzgajanjem sukulenata u bašti, prvo je potrebno da odaberete koje će to vrste biti. I mada su šanse da napravite pogrešan izbog gotovo ravne nuli, jer sve vrste izgledaju fantastično, pokušaćemo makar malo da vas usmerimo. Postoji nekoliko ključnih faktora koji su presudni za uspešno gajenje sukulenata. Uvek nas možete kontaktirati radi saveta u vezi gajenja sukulenata.

Prvo i osnovno pravilo vezano je za temperaturu

Potrebno je da konstatujete kakva je temperatura i nivo osunčanosti u vašoj bašti. Iako većina sukulenata voli sunce, ipak im je u toku dana potrebno da provedu par sati u hladu. Tokom najtoplijih dana u godini, oni mogu potpuno da budu uništeni ako su prepušteni na milost i nemolost Suncu.

Raznolikost je i više nego dobro došla

Odlučite se za nju prilikom aranžiranja vaše bašte sa sukulentima. Ovo je važno zbog toga što ćete sigurno poželeti da vaša bašta bude razigrana. Različiti sukulenti, različito rastu. Neki idu u visinu, neki se spuštaju ka dole, a neki se eksponencijalno šire. Sam dizajn vaše bašte zavisiće od odabira odgovarajućih vrsta sukulenata.

Drenaža tla

Dobra drenaža je svakako važna stavka za uspešno gajenje sukulenata.

Naučnici predviđaju da će se u budućnosti atmosfera vratiti u stanje slično onom iz davne prošlosti, sa visokim nivoima metana i vrlo malo kiseonika.

Ova promena verovatno neće nastupiti još najmanje milijardu godina, ali kada dođe do nje, odvijaće se prilično brzo, prema istraživanju objavljenom 2021. godine. Zemlja će se tada vratiti u stanje slično onom pre Velike oksidacione revolucije koja se dogodila pre oko 2,4 milijarde godina, piše newscientist.com, a prenosi nova.rs.

„Godinama se diskutovalo o tome koliko dugo će biosfera Zemlje opstati, na osnovu naučnih saznanja o postepenom jačanju sjaja Sunca i globalnom geološkom ciklusu ugljenika i silikata“, izjavio je ekološki naučnik Kazumi Ozaki sa Univerziteta Toho u Japanu, kada je studija objavljena.

„Jedna od posledica ovog teorijskog okvira jeste kontinuirani pad nivoa ugljen-dioksida u atmosferi, uz globalno zagrevanje na geološkoj vremenskoj skali“, dodao je Ozaki.

Naučnici ističu da prisustvo kiseonika u atmosferi verovatno nije trajna karakteristika nastanjivih planeta uopšte, što može imati velike posledice u potrazi za životom u svemiru.

„Naš model predviđa da će do deoksigenacije atmosfere doći naglo, pri čemu će nivo kiseonika pasti na vrednosti slične onima iz arhajskog doba Zemlje, i to pre nego što klima dođe u stanje vlažne staklene bašte i pre nego što dođe do opsežnog gubitka površinske vode iz atmosfere“, navodi tim istraživača u svom radu.

U tom trenutku, za ljude i većinu organizama koji zavise od kiseonika biće kraj puta, pa se nadamo da ćemo do tada pronaći način da napustimo planetu.

Da bi došli do ovih zaključaka, naučnici su koristili detaljne modele biosfere Zemlje, uzimajući u obzir promene u sjaju Sunca i odgovarajući pad nivoa ugljen-dioksida, koji se razgrađuje pod uticajem rastuće toplote. Manje ugljen-dioksida znači i manje fotosintetičkih organizama, poput biljaka, što vodi ka smanjenju proizvodnje kiseonika.

Prema proračunima Ozakija i Reinharda, period u kojem je Zemlja pogodna za život sa obiljem kiseonika mogao bi trajati samo 20 do 30 procenata ukupnog životnog veka planete – dok će mikrobiološki život opstati i dugo nakon što ljudi nestanu.

„Atmosfera nakon velike deoksigenacije biće bogata metanom, sa niskim nivoom ugljen-dioksida i bez ozonskog omotača“, rekao je Ozaki.

Inflacija u Srbiji u januaru je iznosila 4,6 odsto u poređenju sa istim mesecom 2024. godine, a da bude tolika najviše su doprinele cene kafe i konditorskih proizvoda. Naime, konditorski proizvodi za godinu dana poskupeli su čak 15,1, a kafa 12,6 odsto.

Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je podatke o inflaciji za januar, prema kojima se vidi da je hrana u periodu od godinu dana poskupela 3,6 odsto. Najveći udeo u poskupljenjima imaju dve grupe proizvoda – šećer, džem, med i čokolada na prvom mestu, sa poskupljenjem od 15,1 na godišnjem nivou. Na drugom mestu je kategorija u koju spadaju kafa, čaj i kakao, koji su poskupeli 12,6 odsto - piše Nova ekonomija.

Za to delimično mogu da se “okrive” kretanja sirovog kakaoa i kafe na berzi.

Cene na berzi drastično porasle

Samo tokom prošle, 2024. godine, cene kakaa na berzi porasle su za oko 180 odsto, gledano decembar na decembar. Ovoliki skok izazvao je najveći globalni deficit snabdevanja u proteklih šest godina. Razlog za tolika poskupljenja su prvenstveno loši vremenski uslovi u zemljama koje su najveći proizvođači i izvoznici, poput Gane i Obale Slonovače. Zapadnoafričke države, zapravo, čine više od 70 odsto svetske proizvodnje kakaovca.

Cene kafe takođe su porasle tokom prošle godine, i to za u proseku 70 odsto. Ključni razlog za skok ponovo su nepovoljni vremenski uslovi u zemljama proizvođačima. Brazil su pogodile najveće suše u prethodnih sedam decenija, dok se Vijetnam suočio sa poplavama izazvanim tajfunom.

Na cene je uticao i sukob na Bliskom istoku. Naime, početkom prošle godine najavljeno je da brodovi koji transportuju kafu neće prolaziti kroz Suecki kanal, zbog napada Huta u tom području. Preusmeravanje brodova oko Afrike produžava uobičajene rute za oko četiri nedelje, a sa uvećanim troškovima transporta, uvećavaju se i cene.

Kakve su cene u prodavnicama?

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, za novembar 2024. godine, prosečna cena kilograma kafe u radnjama u Srbiji je bila 1.894 dinara.

Tačno godinu dana ranije, u novembru 2023, bila je 1.734 dinara, što znači da je u poslednjih godinu dana cena kafe u Srbiji porasla, u proseku, za 9,23 odsto.

Što se tiče čokolade, zvanični podaci RZS-a pokazuju da je kilogram u novembru u prodavnicama u proseku koštao 1.850 dinara.

Samo godinu dana ranije, kilogram čokolade koštao je 1.227 dinara. To je, dakle, poskupljenje od čak 50 odsto.

Cene rasle i u Evropi

Cene su rasle i u Evropskoj uniji i regionu.

U Crnoj Gori je letos kafa poskupela 20 odsto, a u Hrvatskoj je, prema oktobarskim podacima, skočila 10 procenata. Prema podacima Eurostata, u oktobru je međugodišnji rast cena kafe bio najveći u Estoniji – 13,3 odsto, Danskoj 12,5 i Italiji 11,8 odsto.

Cene kakaoa takođe su rasle. U decembru 2024. godine, potrošačke cene kakaa i praškastih čokoladnih proizvoda u EU bile su 9,5 odsto više u poređenju sa majem 2023, pokazuju podaci Eurostata. Međutim, u Srbiji su bile čak 21,9 odsto veće, što našu zemlju stavlja na šesto mesto od 33 zemalja Evrope po stopi poskupljenja kakaoa i čokolade u prahu u 2024.

Takođe, prema podacima Međunarodne organizacije za kakao (ICCO), u drugom kvartalu 2024. godine, mlevenje kakaa u Evropi poraslo je za četiri odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Šta će se dešavati u budućnosti?

Fjučersi kakaoa su zabeležili stabilizaciju na manje od 10.200 dolara po toni nakon rasta u drugoj nedelji februara, pokazuju podaci sajta Trading Economics. Takođe, u Obali Slonovače očekujuju se jake kiše, što će ojačati stabla kakaoa i poboljšati uslove za rast. U međuvremenu, ipak, trgovci su primetili smanjenu dopremu kakaoa u luke Obale Slonovače, uz zabrinutost zbog kvaliteta.

Što se kafe tiče, fjučersi za arabiku su, prema podacima sajta Trading Economics, pali na manje od 4,1 dolara po funti (oko 450 grama), što je najniži nivo u poslednje dve nedelje. Isti sajt navodi da je procenat prodaje brazilske kafe veći u odnosu na prethodne godine, što znači da je na raspolaganju manje kafe za prodaju. Naime, do 11. februara, proizvođači su prodali 88 odsto brazilske kafe za 2024/25 godinu. Istovremeno, prodaja kafe za 2025/26 bila je spora, sa 13 odsto prodaje, daleko ispod proseka, što, prema analizi ovog sajta, ukazuje na manjak nove ponude i oprez proizvođača.

Pesma „Pluća su mi bolna“, autora Dragiše Nedovića, duboko je ukorenjena u istoriju nekadašnje Jugoslavije. Ova balada, nastala 1950. godine, odražava ličnu borbu pesnika s tuberkulozom i osećaj neminovne propasti.

Jedna od urbanih legendi koje se vezuju za Josipa Broza Tita, Jovanku i bivšu državu, povezana u vezi je sa pesmom „Pluća su mi bolna“ koju su navodno komunisti zabranili. Pesmu je napisao i komponovao Dragiša Nedović. Smatrana je za jednu od najtužnijih i najdepresivnijih pesama od svih nastalih na ovim prostorima.

Legenda kaže da je bila zabranjena u čitavoj Jugoslaviji za slušanje. Zvuči kao briga za mentalno zdravlje, ali i nije baš tako, piše „Nedeljnik„.

Prema ovoj urbanoj legendi, za koju ne postoje konkretni dokazi, razlog zbog kog je Partija donela takvu odluku bio je porast broja samoubistava u SFRJ.

Prema podacima iz publikacije Saveznog zavoda za statistiku: Vitalna statistika, odnosno „Demografska statistika“, broj samoubistava u Jugoslaviji je od 1950. godine do 1957. značajno rastao. Zabeleženo je da je 1950. bilo 1.660 samoubistava, a 1957. bilo je 2013.

Zbog toga je, eto tako glasi ta nikad nepotvrđena priča, Tito odlučio da ovu pesmu zabrani. Obrazloženje je bilo da je pesma tužna i da loše utiče na ljude, toliko da su zbog nje ljudi dizali ruku na sebe.

Iako to nije bilo moguće dokazati, ni tada a ni sad, njegova je ipak bila poslednja. Centralni komitet i Tito odlučili su da se ploča sa ovom pesmom povuče iz prodaje i zabranjeno je bilo svako njeno izvođenje.

„Prokletstvo pesme“

U trenutku kada je napisao pesmu, Nedović je bio u izuzetno lošem zdravstvenom stanju. Pesma je brzo postala popularna, ali ju je ubrzo obavila mračna senka. Nakon njenog objavljivanja, navodno primećen je zabrinjavajući porast broja samoubistava među obolelima od tuberkuloze.

Ovaj trend izazvao je reakciju vlasti, pa su Josip Broz Tito i Centralni komitet odlučili da zabrane njeno izvođenje i prodaju ploča, uz obrazloženje da pesma može podstaknuti suicidne misli.

Zabrana je trajala gotovo deset godina, sve dok nije neočekivano prekinuta na jednoj proslavi. Inicijativu za ponovno izvođenje pokrenula je Jovanka Broz, supruga Josipa Broza Tita, a pesmu je tom prilikom otpevala legendarna Nada Mamula. Taj trenutak označio je kraj zabrane i povratak pesme u javni život.

Stihovi pesme odišu dubokom tugom i osećajem neizbežnog kraja:

„Pluća su mi bolna, zdravlja više nemam

Jer su sasvim blizu, moji zadnji dani

Živeću još danas, a možda i sutra

A onda zauvek, zbogom moj živote“

Ovu potresnu baladu prvi je snimio Zaim Imamović, a kasnije su je izvodili i Nada Mamula, kao i Velibor Spužić Kvaka.

„Bole me pluća“ nije samo pesma – to je svedočanstvo jednog vremena, društvenih prilika i ljudskih emocija koje su ostale zapisane u istoriji.

Jovanaka je pesmu „podigla iz mrtvih“

Prema priči koja se i danas prepričava, tokom jedne od proslava drugarica Jovanka naručila pesmu „Pluća su mi bolna“ da joj se otpeva na uvo. Prema jednoj teoriji, iako nije utvrđen pravi razlog, navodi se da je ona tokom tog perioda bolovala od tuberkuloze i da je zbog toga zatražila baš ovu pesmu. Od tog momenta veto na pesmu je skinut.

Prema drugoj teoriji, naručivanjem te pesme Jovanka Broz je želela da stavi do znanja Titu kakvog je mentalnog stanja u tom trenutku, ali je to ipak „nategnuta“ teorija.

Na zahtev prve dame pesmu je tad otpevala Nada Mamula, Beograđanka koja je zbog ljubavi otišla u Sarajevo. Kasnije su tu pesmu otpevali i drugi pevači, a najdirljivijom verzijom smatra se ona u izvođenju Bore Spužića Kvake.

Obična prehlada i grip imaju mnogo simptoma, ali pošto grip ponekad može da eskalira u nešto mnogo ozbiljnije, prepoznavanje ključnih razlika može biti ključno za pravilno lečenje simptoma.

Sa prehladom su svakodnevne aktivnosti obično još podnošljive, dok ćete se prvih nekoliko dana gripa osećati toliko loše da normalne aktivnosti neće biti moguće.

Još jedna ključna razlika je u tome što prehlada obično uzrokuje nazalne simptome kao što su curenje ili začepljen nos i kijanje, a prvi simptom je verovatno bol u grlu, dok je to manje verovatno kod gripa.

Jak, suv i uporan kašalj čest je kod gripa, kao i bolovi u telu i drhtavica, prenosi Danas.

Dok je blago povećanje temperature normalno kod prehlade, grip može izazvati temperaturu od 38 stepeni ili više.

Umor je još jedan pokazatelj. Dok je blagi umor uobičajen kod prehlade, kod gripa je mnogo izraženiji i može trajati nedeljama nakon što drugi simptomi nestanu.

Kod dece, simptomi gripa ponekad uključuju probleme sa varenjem, uključujući mučninu, povraćanje ili dijareju. Ovi simptomi se retko javljaju kod prehlade.

Najbolji način za lečenje virusa je da se odmorite i pijete puno tečnosti.