Sombor.info

Takmičari bezdanskog Dunava imali su odličan nastup na upravo održanom Prvenstvu u mini kajaku u Apatinu.

Bezdanci su uzeli učešće na osam trku i svih osam su završili na prvom mestu. Kako se navodi u klupskom izveštaju titulom prvaka pokrajine u pojedinačnoj konkurenciji okitili su se: Leona Kiš (9. godina), Lea Rica (11), Oliver Bezdan (11) i Sebastian Štaub (12).

Drugim pozicijama morali su da se zadovolje Emina Bojić (11) i Daniel Kantor (11). U konkurenciji dvoseda do 11. godina pobede su odneli David Dojić i Daniel Kantor u muškoj odnosno Tea Kolar i Andrea Fica u ženskoj konkurenciji.

Uspešni su bili i četverci u obe kategorije. U kategoriji do 12 godina pobede su odneli Oliver Bezdan/Sebastian Štaub/David Bojić/Vukašin Kovačević, te Andrea Fica/Lea Rica/Emina Bojić/Tea Kolar. Ovi rezultati bili su na kraju dovoljni za ekipno drugo mesto.

Izvor: somborsport.org

U jedinstvenom ambijentu centra grada, na Trgu Svetog Trojstva, proteklog vikenda, 6. i 7. avgusta, održan je profesionalni turnir u odbojci na pesku.

Sombor je osmi put bio domaćin turnira, na kome je ove godine učešće uzelo 10 ženskih i 16 muških ekipa. Mečevi su se igrali i u toku dana i pod reflektorima, po čemu je ovaj turnir jedinstven u Srbiji.

U muškoj konkurenciji prvo mesto osvojili su reprezentativci Srbije Vukašin Rajković i Marko Makarić iz Novog Sada, drugo mesto Karlo Jakovac i Toni Bunčić iz Osjeka, a treće mesto Luka Šomoši i Marko Budisavlјević iz Bača. 

U ženskoj konkurenciji turnir su osvojile reprezentativke Srbije sestre Marija i Tamara Milјević iz Novog Sada, druge su bile takođe reprezentativke Aleksandra Aleksić iz Beograda i Gorana Mrđan iz Novog Sada, a treće Nataša Mašulović i Nina Škarić iz Beograda. Odličja im je uručio direktor Sportskog centa „Soko“ Darko Kosanović.

Turnir u odbojci na pesku su organizovali Grad Sombor i Odbojkaški savez Srbije u okviru Beach volley lige Srbije.

Na istoj lokaciji do 10. avgusta organizuje se i rekreativni turnir, gde se očekuje učešće 14 ekipa.

Početkom jula u kovid bolnici na Karaburmi je bilo sedmoro pacijenata, a danas 40. Svi imaju srednje-tešku i tešku kliničku sliku i starosti su od 40 do 90 godina. Komandant kovid bolnice Karaburma doc. dr Ivo Udovičić rekao je da svi oni imaju teške pneumonije, ali i pridružene bolesti.

Udovičić je kazao za RTS da se trenutno tri pacijenta nalaze u jedinicama Intenzivne nege, na kontrolisanoj mehaničkoj ventilaciji i, kako kaže, imaju dosta pridruženih bolesti, a sada i tešku pneumoniju, te da su njihovi životi ugroženi i da je ishod neizvestan.

„Trenutno je hospitalizovano 40 pacijenata, to su sve teške pneumonije. Radi se o starijoj populaciji koja ima pridružene bolesti i koja pije dosta lekova. Oni su inače iscrpljeni i njima kovid samo doprinose da moraju da se hospitalizuju. Imamo i nešto mlađih pacijenata i oni uglavnom dolaze iz drugih bolnica. To su nam dve najugroženije grupe prema kojima treba da vodimo računa“, ističe Udovičić.

Što se tiče mlađe, srednje populacije, radno sposobnih, pa čak i starijih koji nemaju nikakve pridružene bolesti, dodaje on, oni ovo prebole za tri dana i mi za njih sada zaista ne moramo voditi toliko računa u tom smislu.

Ukazuje da je epidemiološka situacija zaista nepovoljna što se tiče brojeva, ali da je dobra vest to da je u poslednjih sedam dana na teritoriji grada Beograda zabeležen blagi pad hospitalizovanih pacijenata.

„To je najverovatnije zato što je leto, što je sve na otvorenom prostoru sa jedne strane. Sa druge strane je tako jer nam je dobar deo građana Beograda van grada i što većina građana Srbije koristi godišnje odmore van Srbije“, objašnjava Udovičić.

Ukazuje da su zbog velikog broja novozaraženih slučajeva mnoge kovid ambulante ponovo aktivirane te da se, ukoliko dobijemo simptome kovida, prvo javimo tamo.

„Svi koji dobiju prve simptome bolesti, koji se ne osećaju dobro treba da idu u kovid ambulantu na takozvanu prvu trijažu, da se testiraju, da se vidi da li su oni zaista kovid pozitivni ili ne. Ukoliko jesu, a imaju blažu kliničku formu bolesti i ne zahtevaju hospitalizaciju, oni tu dobiju terapiju, vrate se kući uz savet da prate svoje zdravstveno stanje. Ukoliko se kod njih u roku od tri, četiri dana stanje pogorša oni mogu da idu pravo na trijažu i hospitalizaciju u Batajnicu jer su već definisani kao kovid pacijenti“, objašnjava Udovičić.

Vakcinacija je, dodaje on, i dalje ostaje preporuka.

„Rezultati međunarodnih studija su pokazali da je kod vakcinisanih ukoliko se zaraze manja smrtnost, prisutna je lakša forma bolesti, i post kovid mnogo lakši kod onih koji se vakcinišu“, naveo je Udovičić.

Izvor: n1info.com

Dva člana ove grupe tada su izgubila život.

Grupa „Crvena jabuka“ na samom početku svog postojanja doživela je veliku tragediju kada su dva njena člana tragično izgubila život.

Naime, pre nego što je Dražen Žerić Žera postao pevač ove grupe, to je bio Dražen Ričl Zijo.

Upravo Ričl i gitarista Zlatko Arslanagić osnovali su "Crvenu jabuku", a uz njih su postavu grupe činili i Žera koji je bio klavijaturista, Aljoša Buha kao basista i bunjar Darko Jelčić.

Ovi momci su 18. septembra 1986. godine imali zakazan nastup u Mostaru, a kada su krenuli nisu ni slutili kakva tragedija će ih zadesiti.

Naime, na utu ka Mostaru, tačnije kod Jablanice, doživeli su saobraćajnu nesreću u kojoj su živote izgubila dva člana grupe. U pitanju su basista Aljoša Buha i pevač Dražen Ričl Zijo.

Aljoša je poginuo na licu mesta, dok je Ričl podlegao povredama 1. oktobra iste godine u bolnici u Beogradu.

Teške povrede tom prilikom zadobio je i Zlatko Arslanagić, a kao posledicu nesreće oboleo je i od teške depresije. Godinama kasnije, Žera je odlučio da progovori o detaljima ove nesreće.

"Istina je da su ljudi sleteli, da ih je kamion spasio da ne odu u Neretvu, a to da smo mi prošli autom kraj slupanog fiće pa ga nismo videli, pa se vraćali, to nije tačno. Sudbina je sve to bila. Tako to ostade, ta slika. Publika nije znala zašto je koncert otkazan, ali pročulo se, pa su svi komplet krenuli prema bolnici u Mostaru", rekao je on svojevremeno medijima.

Foto: Printscreen/YouTube/Srpska Televizija Toronto Serbian Television
"Nas su kao klince poslali da snimimo pesme, ja sam otpevao dve u spomen njima dvojici. Posle toga nije bio plan da se svira dalje, ali bilo je toliko pesama i publika je tražila da nastavimo. Mi smo se skupili, dogovorili šta ćemo dalje i 1987. izlazi 'Sanjati' i jednostavno do danas trajemo", istakao je Žera.

Oni su nakon godinu dana pauze objavili album "Za sve ove godine" koji se smatra svojevrsnom posvetom poginulim članovima benda.

Draženu i Aljoši je 2009. godine podignuta spomen ploča na mestu nesreće.

Izvor: nova.rs

Da li se nalazite među njima?

Da li ponekad imate snažan osećaj kako bi nešto uskoro moglo da se desi ili da osoba sa kojom imate posla nije onakva kakvom bi želela da se predstavi?

Ako je odgovor na takva i slična pitanja potvrdan, verovatno imate jaku intuiciju.

Iako svi ljudi donekle imaju intuiciju, neki su malo više „nadareni“ u tom pogledu.

Ako ste rođeni u sledeća tri horoskopska znaka, šanse da imate snažno šesto čulo su znatno veće.

Rak

Ljudi rođeni u ovom znaku vole da se okružuju ljudima i stvarima zbog kojih se osećaju kao kod kuće. Zbog toga su i mnogo osetljiviji na bilo kakve promene.

Između ostalog, odmah će osetiti da ih drugačije držite za ruku i da je ton vašeg pozdrava drugačiji. Bez obzira na to koliko mala ili velika promena bila, intuitivni Rak će to znati, čak i ako o tome ranije niste progovorili ni reč.

Ribe

Ne postoji takva promena u ljudskom energetskom polju koja bi izbegla unutrašnje senzore Ribe.

Ljudi rođeni u ovom znaku će vam reći da nešto nije u redu pre nego što to i sami shvatite.

I nemojte se iznenaditi kada vam Riba kaže da je sinoć nešto sanjala, a slično se desilo danas.

Škorpija

Iako su veliki majstori tajne kada su u pitanju njihovi sopstveni životi, Škorpije su pravi umetnici kada je reč o otkrivanju najdubljih i najmračnijih tajni drugih ljudi.

Imaju tako jaku intuiciju da otkrivaju probleme pre nego što isplivaju na površinu.

Zato nemojte lagati Škorpiju jer će ih njihova urođena radoznalost naterati da vas javno i neprijatno razotkriju pred svima, piše Metropolitan.

„Niko u bolnici ne poznaje moju suprugu kao ja“, kaže tata Nikola koji je bio na rođenju oba svoja deteta.

Živimo u državi u kojoj je akušersko nasilje, nažalost, naša realnost. Promena koja bi ovu nedopustivu sliku mogla da makar malo izmeni nabolje je prisustvo oca, odnosno pratnje na porođaju. Ali to je od početka pandemije korone zabranjeno u svim državnim porodilištima. U nadi da će inicijativa portala Zadovoljna ostvariti cilj, prenosimo priču Nikole Sretenović (39), Beograđanina koji 12 godina živi u Norveškoj. U toj zemlji prisustvo oca na porođaju je obavezno, te je Nikola bio uz suprugu kada je ona rodila ćerku koja sad ima šest godina i sina koji sada ima tri godine.

Za početak Nikola priča kakav je u Norveškoj odnos očeva prema tome što prisustvuju porođaju u odnosu na to kako se ista stvar doživaljava u Srbiji.

„Najprirodniji. Prisustvovanje porođaju je deo kulture u Norveškoj.“

S druge strane, u Srbiji, i kada b imali priliku, mnogi muškarci ni u ludilu ne bi pristali na to.

„Poznato mi je da se po rođenju deteta očevi opijaju u Srbiji. U Norveškoj pomažu majkama tih prvih nekoliko dana i zajedno sa majkama (pogotovu kada je reč o prvoj deci) uče kako da promene pelene bebi, kako da okupaju bebu, provode prve dane zajedno u bolnici.“

Otuda i pitanje kako su Nikolini prijatelji iz Srbije reagovali kad su saznali da će prisustvovati porođaju.

„Nismo pričali o tome posebno, ali par njih je reklo da se plaše krvi i slično.“

I kako zaista izgleda to iskustvo i imaju li očevi čega da se boje? Šta je zapravo njiihova uloga u tim trenucima?

„Kada dođete u porodilište, prvo odlazite kod babice da potvrdi da će uskoro biti porođaj. Kada to potvrde, dobijate sobu u kojoj će se majka porađati. Sobe su opremljene krevetom, medicinskom opremom, kompjuterom za doktora/sestru, par stolica i WC-om. Pre, u toku i posle porođaja nismo videli lekara, već smo imali kontakt samo sa babicom. Moja uloga u toku porođaja je bila, pre svega, da podržavam suprugu. Porođaj sam proveo na stolici koja se nalazila pored njenog kreveta uz uzglavlje. Zajedno smo pratili kontrakcije. Donosio sam joj vodu sa ledom. Kada je sam porođaj krenuo, pomagao sam babici. Na prvom porođaju držao sam leđa supruzi. Na drugom porođaj je krenuo brže nego što smo očekivali i mi i babica, tako da krevet nije bio podešen. Nisu bili dodati nasloni za noge i u žurbi sestra nije uspela da ih namesti. Na tom porođaju sam rukom držao jednu nogu, a druga sestra koju smo pozvali držala je drugu nogu dok se porođaj nije završio. Verujem da se te stvari retko dešavaju, ali eto. Babica koja je porađala suprugu je bila pozitivna, sve se završilo dobro.“

Majka se za to kratko vreme oporavlja uz sok, hleb, paštetu, džem i sličnu hranu koju dobije.

„Smejali smo se zato što se slična hrana u Srbiji u istim bolnicama na društvenim mrežama često zove neprimerenom. Ali služi svrsi. I to je jedino šta je bitno“, kaže Nikola.

On priča i kako dalje izgleda procedura.

„Dok se majka oporavlja, otac odlazi u drugi deo bolnice da reguliše smeštaj za narednih nekoliko dana. Možete da izaberete ili veliku sobu u kojoj će i otac da provede ta tri dana ili malu sobu, ukoliko će samo majka biti tu. Smeštaj za majku je besplatan, za oca se doplaćuje. Na prvom porođaju smo uzeli prvu opciju i ja sam tri dana proveo u bolnici uz suprugu.“

Priznaje kako su ta tri dana bila vrlo dragocena.

„U Norveškoj smo bili bez pomoći roditelja, pa su ti dani bili važni. Tada smo učili po prvi put kako i šta da radimo sa bebom. I imali smo 24 sata dostupne i lepo raspoložene babice koje su odgovarale na sva naša pitanja, nedoumice i strahove.“

Posle drugog porođaja je bilo nešto drugačije.

„Uzeli smo manju sobu pošto sam ja bio sa ćerkom kod kuće odakle smo išli u posete kod mame, a i tada smo već bili iskusni roditelji“, kaže Nikola.

Naš sagovornik otkriva i kako se osećao u tim trenucima, kao i kad je zapravo njegovoj supruzi bilo nabitnije što je on tu.

„Niko u bolnici ne poznaje moju suprugu kao ja.Medicinsko osoblje je bilo pozitivno i lepo raspoloženo, ali po rečima moje supruge, to što sam bio prisutan, što smo zajedno pratili kontrakcije na monitoru u najmanju ruku ju je smirivalo. Na kraju, kao otac, stekao sam veliko poštovanje prema svim majkama. Sam čin porođaja je opasan po majke, međutim one tu ne stavljaju sebe na prvo mesto, već bebu i to hrabro i lavovski rade.“

U svemu ovome provejava i jedna predrasuda koja u Srbiji vlada među muškarcima, a nažalost i ženama – bojazan da će prisustvo porođaju ugušiti želju za seksom nakon toga. Nikola otkriva šta bi poručio tatama u Srbiji povodom toga.

„Bez bojazni i izgovora. Pritom, pre prisustvovanja porođaju sam smatrao da su muški i ženski polovi apsolutno jednaki i da nema jačih i slabijih i sl. Danas bih rekao da su majke hrabrije. Sa druge strane, sveukupno, roditeljstvo u Norveškoj je obaveza koja jednako pripada i očevima i majkama. Nakon porođaja majke odlaze na porodiljsko bolovanje. Međutim, i očevi odlaze na porodiljsko odsustvo i u obavezi su da se bave sopstvenom decom. A to što sam bio uz ženu na porođaju dalo mi je mogućnost da podelim taj najvažniji događaj sa voljenom osobom. I nisam morao da čekam dane da se pozdravim sa svojom decom.“

Izvor: nova.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu identifikovali su i uhapsili S.M. (26), osumnjičenog da je novinarki televizije Pink, Jovani Jeremić upućivao uvredljive i preteće poruke putem jedne društvene mreže.

-Zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti, osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, navodi se u policijskom saopštenju.

Pojedini mediji, među kojima je i „Kurir“, navode da je osumnjičeni iz Apatina, te da je negirao izvršenje ovog krivičnog dela.

Po pisanju ovog lista, voditeljka je dobijala poruke u kojima joj se preti uništenjem „jer je sa nama uvek Nevolja“, potom da ne misli da ako je Velja pao, da oni nisu podelili pozicije i da bi trebalo da kupi kartu iz Srbije u jednom pravcu, jer će, u suprotnom, „narod jesti žito na njenoj sahrani“.

Izvor: apatiskenovine.rs

Tradicionalna “Romska noć” održava se u okviru proslave Kirbaja, u organizaciji Udruženja Roma „Zlatno sunce“ uz podršku opštine Apatin, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine i Turističke organizacije Apatin.

Najatraktivniji deo Romske noći je izbor za Mis na koji se svake godine prijavi veliki broj učesnica iz čitavog regiona. U kulturno-umetničkom programu nastupiće brojne folklorne grupe, a ove godine Apatince i njihove goste zabavlјaće Aleksandra Ristanović.

Romska noć u Apatinu je pored “Srbobranskih Ciganskih vatri” jedina manifestacija koja se u Vojvodini bez prekida održava preko tri decenije, ujedno je i najmasovnija jer se 15. avgusta u Apatinu okupi preko 10.000 Roma iz celog regiona.

Izvor: Radio Dunav

Policija u Somboru, u akciji pojačane kontrole saobraćaja, sprovedenoj od 29. jula do 2. avgusta, kontrolisala je 1.657 učesnika u saobraćaju i otkrila 776 saobraćajnih prekršaja.
Najviše vozača, njih 415 sankcionisano je zbog prekoračenja brzine kretanja, dok 190 vozača i putnika nije koristilo sigurnosni pojas.

Saobraćajna policija iz saobraćaja je isključila 19 vozača zbog vožnje pod dejstvom alkohola, a zadržan je i jedan vozač pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

Sankcionisano je i 47 vozača koji su tokom vožnje koristili mobilni telefon, kao i 5 koji su nepropisno prevozili decu.

Apelujemo na vozače da budu odgovorni prema sebi i drugima, da poštuju ograničenje brzine, koriste sigurnosni pojas, kao i da ne upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola.

Takođe, apelujemo i na sve ostale učesnike u saobraćaju da poštuju saobraćajne propise, jer na taj način čuvaju svoj i živote drugih učesnika u saobraćaju.

Izvor: RTV

Sezona na javnim kupalištima uveliko traje, a dobar kvalitet vode je među najvažnijim uslovima za sezonu. Kvalitet vode u Somboru, Apatinu, Kuli i Odžacima vrši Zavod za javno zdravlje Sombor, a kupači kažu da su zadovoljni kvalitetom vode.

"Nisam još išla na kupanje, kažu da je na Štrandu voda drugog kvaliteta i da je bezbedna za kupanje", kaže jedna Somborka, dok drugi Somborci dodaju da ipak najviše vole da idu u Banju "Junaković" jer im je tamo čisto, uredno i ima mnogo bazena.

Zavod za javno zdravlje Sombor kontroliše površinskui vodu u okviru programa "Brige za javno zdravlje", zajedno sa gradom Somborom. Analize se vrše jednom nedeljno.

- Jedina analiza koja je odskakala od druge klase je bila kvalitet vode na vikend naselju "Korlatoš" nije bilo preporučeno kupanje, međutim već u narednom uzorkovanju smo potvrdili da se kvalitet vratio u drugu klasu, pa je voda mogla da se koristi za kupanje objasnila je za RTV Vojvodina dr Jelena Zelić, specijalista higijene u ZZJZ Sombor.

Kako dodaje, u opštini Kula, voda je mikrobiološki bila neispravna na Malom Staparu i tamo nije preporučljivo kupanje. U Apatinu su poslednje analize pokazale da u rukavcu, kod "Plave ruže" i na živom Dunavu kvalitet vode nije bio u okviru druge klase, zato što su iskočili određeni mikrobiološki parametri I voda nije preporučljiva za kupanje na ovim lokacijama.

- Na "Pčeli" u Kupusini je voda bila u redu. Na mestima gde nije preporučljivo kupanje postoji povećan rizik da kupači dobiju neki od zdravstvenih problema kao što su stomačni problem ili infekcija spoljašnjeg ušnog kanala" - kaže doktorka.

U toku jula meseca površinske vode su se kontrolisale tri puta, a tako će biti i tokom meseca avgusta.

Izvor Blic