Sombor.info

Crveni krst Apatin 20.10.2022. godine u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine organizuje akciju dobrovoljnog davanja krvi.

Akcija će biti održana u prostorijama Narodne biblioteke ,,Miodrag Borisavljević'' u Apatinu u terminu od 9 do 12 časova.

Iz Crvenog krsta apeluju na dobrovoljne davaoce krvi i ostale građane da se odazovu ovoj humanoj akciji.

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović, boravila je u radnoj poseti opštini Kula. Ministarka je najpre obišla radove na postavlјanju termoizolacije na spolјnim zidovima kuće porodice Ilić u Kuli. O detalјima radova ministarku je bliže upoznao Ratko Golić, vlasnik firme „EG Dekor“, koja je izvođač radova. Ovi radovi samo su jedni u nizu projekata koji su deo Nacionalnog programa energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i domaćinstava. Takođe, ministarka je, u pratnji predstavnika lokalne samouprave i Zapadnobačkog okruga, obišla radove na postavlјanju solarne elektrane na krovu osnovne škole „Isa Bajić“ u Kuli. Solarna elektrana je jačine 15 kilovata, a u toku je postavlјanje 32 solarna panela.

Predsednik opštine Kula, Damjan Milјanić, poželeo je dobrodošlicu ministarki i istakao je da, bez podrške ministarstva, ne bi bilo moguće realizovati veliki broj projekata u oblasti energetske efikasnosti i sanacije, kako porodičnih kuća, stambenih zgrada i domaćinstava, tako i objekata od javnog značaja:
„Meni je izuzetno drago što i ovako lično, posetom, dajete podršku našem radu. Možemo da vidimo kako teku radovi na izgradnji solarne elektrane, i ovaj projekat je samo jedan u nizu velikog broja projekata koji je orijentisan na pobolјšanje energetske efikasnosti. Solarne elektrane i za građane i za javne ustanove su jedna nova faza koja će afirmaciju, ubeđen sam, doživeti u sledećoj godini. Opština Kula je i ovu godinu spremno dočekala sa projektnom dokumentacijom, kako bi spremno mogla da konkuriše sledeće godine za nove projekte. Nije samo momenat uštede prisutan, već veliku ulogu igra i momenat ekologije, koji je veoma bitan. Lokalna samouprava, bez podrške ministarstva, teško bi mogla sve te programe da sprovede, a i, naravno, sama inicijativa ministarstva je klјučna u realizaciji tih programa.“

Direktorka osnovne škole „Isa Bajić“, gde se i realizuje projekat izgradnje solarne elektrane, Mirjana Ivić Mihajlović, izrazila je veliko zadovolјstvo i čast što imaju priliku da ugoste ministarku i da je upoznaju sa svime onime što se realizuje u ovom kolektivu, a što je direktno vezano za Nacionalni program energetske sanacije objekata od javnog značaja:
„Izuzetna mi je čast što je baš Osnovna škola „Isa Bajić“ domaćin predstavnicima ministarstva i lokalne samouprave. Čast je da imati solarnu elektranu, koja nas je uklјučila u Nacionalni program energetske sanacije za ustanove od javnog značaja. Ono što ja mogu da vam obećam jeste to da jedina energija koju mi nećemo štedeti jeste energija koja isijava iz uspeha svih naših učenika i zaposlenih.“

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović, zahvalila se na dočeku i naglasila je da njena poseta opštini Kula nije slučajna, pošto je upravo opština Kula primer pozitivne prakse kada je u pitanju realizacija nacionalnih programa u oblasti energetske efikasnosti:
„Osnovni razlog zašto sam posetila baš Kulu, a ne neko drugo mesto, je taj što je Kula prvi grad u Republici Srbiji koji je, ne samo krenuo, nego i došao gotovo do kraja u realizaciji projekta u Nacionalnom planu za povećanje energetske efikasnosti objekata od javnog značaja. Ova škola jeste prva škola u Srbiji koja je ušla u ovaj program i koja je završila sve procedure koje je trebala da završi. Na ovoj školi će biti solarni paneli koji će, praktično, pomoći da smanje potrošnju električne energije za gotovo 40%. Sutra će biti sve gotovo, proverićemo odmah, narednog meseca, jesu li zaista računi niži, kao što bi po našoj proceni trebalo da bude. Negde smo želeli da ovo pokažemo svima drugima koji vode škole, domove zdravlјa i ostale javne objekte, da nema nijednog razloga da se ne prijavlјuju na javne konkurse. Mi imamo dva programa: jedan program je Nacionalni program povećanja energetske efikasnosti objekata od javnog značaja, dakle to su škole, sve lokalne, državne ustanove itd, a drugi je Nacionalni plan za povećanje energetske efikasnosti domaćinstava. Pre ovoga smo bili u jednom domaćinstvu koje je takođe za primer i prilično se razlikuje od ostalih domaćinstava na teritoriji Srbije, zato što su lјudi odlučili da urade termoizolaciju svoje fasade. Najčešće se naša domaćinstva odlučuju da menjaju stolariju, dakle prozore i vrata. Ovo je bila ozbilјnija investicija, od 900 hilјada dinara, i tu u okviru nje su se lјudi odlučili na izolaciju svoje kuće. Kula je, inače, grad koji je nekako prepoznat po tome da potpuno drugačije posmatra priču oko energetske tranzicije, dakle nema tu vrstu otpora. Kula je prvi grad koji ima vetroelektranu, grad u kojem se grade dve solarne elektrane i prvi grad koji je ušao u ovaj program. Država, odnosno ministarstvo, kada su u pitanju javni objekti, učestvuje sa 70%. Dakle, ovo je koštalo 2,7 miliona dinara i 70% iznosa je platilo ministarstvo, a 30% opština Kula. Kod domaćinstava, odnos je 50:50 i upravo je to bio razlog što želimo da sa vama ovo podelimo, u stvari želimo da lјudi u Srbiji vide da je ovo realno i moguće, da ovo ništa nije strašno i da postoje jasne procedure koje treba ispoštovati.“

Opština Kula prepoznala je važnost uštede energije, posebno u današnjem vremenu kada je energetska diversifikacija stvar nužnosti, te je tako ogromna većina javnih ustanova prešla na kotlove na gas. Takođe, konkursi koji su usmereni na podršku građanstvu doprineli su da se poveća broj domaćinstava koja su ugradila PVC stolariju, izolaciju, kao i broj domaćinstava koja su nabavila i instalirala kotlove na prirodni gas i drveni pelet.

OBAVEŠTENJE O SISTEMSKOJ DERATIZACIJI

ORIS doo obaveštava građane Sombora da će počevši od 17. oktobra u saradnji sa „Ciklonizacija“ a.d. Novi Sad vršiti sistemsku deratizaciju na teritoriji svih mesnih zajednica Grada Sombora u gradu i u seoskim naseljima.

Suzbijanje štetnih glodara vrši se izlaganjem zatrovanog mamka čija je aktivna materija bromadiolon.

Mamak je štetan ukoliko se proguta i otrovan za faunu, odnosno domaće životinje i kućne ljubimce.

Protivotrov je vitamin K1.

Zatrovani mamak će biti uručen ili postavljan u domaćinstvima, odnosno stambenim zgradama na za to predviđena mesta. Istovremeno će biti tretirane i javne površine u naseljima kao što su parkovi, grobljia, zelene površine, određeni javni objekti i deponije.

U svim Mesnim zajednicama biće istaknuta obaveštenja o sistemskoj deratizaciji putem kojih će građani biti informisani o terminima i aktivnostima suzbijanja glodara.

Pozivaju se građani da sarađuju u akciji sistemske deratizacije i pridržavaju se priloženih uputstava, kako bi akcija bila što uspešnija.

Sve informacije mogu se dobiti na telefone izvođača: ORIS d.o.o. Sombor 025/515 50 55 i Ciklonizacija a.d. Novi Sad 021/ 641 23 22.

Manifestacija „Miholјdanski susreti sela“ po prvi put je održana u Stanišiću od 10. do 12. oktobra i predstavila se posetiocima bogatim trodnevnim programom.

Prvog dana promovisana je knjiga „Iz mraka“, autora Branka Ćurčića, koja je bila u najužoj konkurenciji za Ninovu nagradu. Tom prilikom, Đorđe Vukadinović otvorio je izložbu umetničkih slika nastalih na likovnoj koloniji Udruženja vinara „Visovi“ iz Klјajićeva. Drugog dana usledio je muzički program na kom su Bojana i Nebojša Brdarić okuplјenu publiku pesmom proveli širom Balkana. Sestra i brat Brdarić odavno su prisutni na domaćoj etno sceni i njihova interpretacija tradicionalnih melodija oduševila je publiku u seoskoj Galeriji.

Manifestacija je završena sajamskim danom u okviru kog su se šarenolikom ponudom domaćih proizvoda, gde su se mogli videti med, testo, paprika, ajvari, kolači, ručni radovi i brojni druge rukotvorine, predstavili proizvođači iz Stanišića, ali i iz svih okolnih sela, kao i iz Sombora i Apatina.

Sajam je posetila i zamenica gradonačelnika Ljilјana Tica koja je pozdravila prisutne ispred Grada Sombora i uručila zahvalnice učesnicima koji su se predstavili na sajmu i svojim učešćem dali značajan doprinos manifestaciji. Program je ulepšan i kulturno-umetničkim nastupom SKUD „Izvor“.

Trodnevni program privukao je brojne meštane i stanovnike okolnih sela, na najlepši način promovisao tradiciju naroda sa ovih prostora, ponudio i omogućio šarolike kulturne sadržaje i obogatio i učinio lepšom seosku svakodnevicu.
„Miholјdanske susrete sela“ u Stanišiću finansiralo je Ministarstvo za brigu o selu, a realizovala Mesna zajednica „Stanišić“, uz podršku Grada Sombora.

Centar Čonoplјe će zahvalјujući participativnom budžetiranju uskoro dobiti potpuno novi izgled. Centralni plato u ovom naselјenom mestu biće popločan behatonom, asfaltiraće se staze, biće postavlјen novi urbani mobilijar i česma, a ceo prostor biće obogaćen zelenilom.

Radove koji su u toku obišli su danas gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, članovi Gradskog veća Sava Dojić i Darko Smilјanić, kao i predstavnici Mesne zajednice „Čonoplјa“.

Gradonačelnik je ovom prilikom istakao da će grad nastaviti sa realizacijom projekata koje građani izaberu.

„Grad Sombor sluša potrebe svojih građana, kako u gradskim, tako i u seoskim sredinama. Nastavlјamo sa sprovođenjem ideja da svaka mesna zajednica svake godine, pored komunalne i putne infrastrukture, kroz projekat participativnog budžetiranja realizuje i projekte koje građani ovih mesnih zajednica sami odaberu. Danas se nalazimo u Čonoplјi gde su započeli radovi na uređenju platoa u samom centru ovog naselјenog mesta koje će biti centar okuplјanja za celokupnu zajednicu. Zahvalio bih se radnicima koji vredno rade na ovom bitnom projektu za sve nas, a očekuje nas i realizacija projekata u drugim naselјenim mestima i drugim mesnim zajednicama u gradu Somboru“ poručio je gradonačelnik Ratković.

Radovi na uređenju centra Čonoplјe trebalo bi da budu završeni do kraja novembra.

Vakcinacija protiv sezonskog gripa počela je 3. oktobra i u Somboru, a zainteresovanost građana je velika. Pacijenti vakcinaciju mogu zakazati kod izabranog lekara ili se bez zakazivanja vakcinisati na vakcinalnom punktu grada Sombora. Za teritoriju zapadnobačkog okruga opredeljeno je više od 13.000 doza, dok je za grad Sombor rezervisano 4.200 vakcina. 

Više od 1700 građana primili su vakcinu protiv sezonskog gripa na Vakcinalnom punktu u Somboru. Građani imaju priliku da biraju između dva proizvođača vakcine.

"Koristimo dve vakcine dostupne našem tržištu, to su "Torlaks Flu" iI "Vaxigrip" , a razlika između njih je što se Torlakova vakcina može dati osobama od 18 do 65 godina, a Vaxigrip vakcina se daje za imunizaciju odraslih osoba ,zajedno sa trudnicama I deci preko 6 meseci starosti.Vakcina se preporučuje ljudima koji vakcinu primaju radi hroničnih oboljenja tj. medicinskih indikacija ,zatim tu su službe Socijalne zaštite, Javne službe, starački domovi I zdravstveni radnici", rekao je dr. Zdravko Hlodik, koordinator vakcinalnog punkta u Somboru.

Pacijenti mogu zakazati vakcinaciju kod svog izabranog lekara ili se bez zakazivanja vakcinisati na Vakcinalnom punktu grada Sombora i Doma zdravlja koji se nalazi u Beogradskoj ulici broj 31 svakog radnog dana od 8 do 14 sati.

Izvor: RTV

Astronomsko društvo "Ruđer Bošković" saopštilo je večeras da će iz Evrope, osim iz Portugalije i delova Španije, 25. oktobra 2022. moći da se posmatra ceo tok delimičnog pomračenja Sunca.

Mesec će kao brži trkač od Sunca na istok, u Beogradu dodirnuti severozapadni deo Sunčevog diska u 11.22, a napustiće njegov severoistočni deo u 13.38.

U maksimumu će Mesec pokriti 42 odsto Sunčevog prečnika.

Najveći deo Sunčevog prečnika, preko 82 odsto, Mesec će pokriti u Rusiji, u Istočnom Sibiru, severno od Tjumena.

Ukoliko bude vedro, pojavu treba posmatrati kroz staklo maske za zavarivanje i astronomske filtere. Pomračenje će se pratiti i sa terase Narodne opservatorije na Kalemegdanu.

Dve nedelje kasnije, 8. novembra sledi i pomračenje Meseca, koje se neće videti iz Srbije.

Ceo tok ove pojave će moći da posmatraju stanovnici tihookeanskih ostrva.

Izvor: nova.rs

Zavod za transfuziju krvi Vojvodine i Crveni krst Sombor, u sredu, 12. oktobra, organizuju akciju dobrovolјnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u terminu od 09.00 do 13.00 časova u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Crveni krst poziva sve sugrađane (od 18 do 65 godina), koje su zdravi i dobro se osećaju, da se odazovu na akciju davanja krvi.

Kako je najavlјeno iz Gradske uprave na, za četvrtak, zakazanoj sednici lokalnog parlamenta, odbornici će se izjašnjavati o predlogu Gradskog veća da se ovogodišnji varoški budžet preprojektuje, odnosno da dođe do njegovog rebalansa.

Prema predlogu očekuje se da će se prihodovna strana buyeta značajno uvećati, pre svega zbog porasta prihoda ostvarenih naplatom poreza na zarade, većim prihodima ostvarenim od izdavanja u zakup polјoprivrednog zemlјišta u državnom vlasništvu, kao i prodaje nepokretnosti odnosno parcela u industrijskoj zoni.
Tako se ukupna sredstva budžeta definišu na nivou od 4.619.000.000 dinara, od čega procena ostvarenja tekućih prihoda, bez sredstava transfera iznosi 4.030.296.133 dinara što predstavlјa uvećanje plana tekućih prihoda u odnosu na prihode iz prvobitne Odluke o budžetu na nivou od 6,5 odsto.
U strukturi procenjenih prihoda za rebalans buyeta 2022. godine dominira stavka prihoda od poreza koji bi trebali da popune gradsku kasu sa 2.865.747.000 dinara, dok bi se od transfera u budžet slilo 722.422.833 dinara. Drugi prihodi bi na račun gradskog budžeta trebali da se sliju u iznosu od 876.395.884, dok bi preneta sredstva popravila finansijsku „krvnu sliku“ gradske kase za ukupno 154.434.283 dinara.

Nova imenovanja
Na 19. sednici Skupštine grada u ovom sazivu tri varoške ustanove će dobiti nove rukovodioce. Dok se za Sportski centar „Soko“ i Centar za socijalni rad predviđa izbor direktora u punom mandatu, gradska Turistička organizacija će dobiti čelnog čoveka u statusu vršioca dužnosti direktora.

S druge strane, rashodi i izdaci po prvom rebalansu gradskog buyeta su definisani tako da će se na potrebe Gradske uprave, izvršnih organa, Skupštine i Gradskog pravobranilaštva izdvajati bezmalo 13 odsto novca iz budžeta, dok će komunalna oblast zahvatiti čak 35,6 odsto. Rashodi namenjeni društvenim delatnostima će biti na nivou od 23,6, obrazovanja 18,7, a rashodi opšte namene 9,2 odsto buyetskih sredstava.
Osim o rebalansu, odbornici će odlučivati o ukupno 30 tačaka dnevnog reda, pa tako i o predlogu Plana razvoja Grada Sombora period od 2022. do 2028. godine, izveštaju o izvršenju Odluke o budžetu Grada Sombora za 2022. godinu za period januar-jun, ali i o izveštajima somborskih gradskih komunalnih preduzeća.
Pored toga pred odbornicima će se naći predlog izvršne vlasti, odnosno Gradskog veća o donošenju odluke o izmeni Programa podrške za sprovođenje polјoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za Grad Sombor za 2022. godinu. Prema ovom Programu u planu je da se raspiše konkurs kojim će Grad sufinansirati 80 odsto investicije za nabavku pčelarske opreme i novih pčelinjih društava za pčelare sa teritorije grada Sombora, što se u prethodnih nekoliko godina pokazalo kao blagotvorno kada je u pitanju pomoć ovdašnjoj polјoprivredi.

Izvor: dnevnik.rs

Na konkursa Pokrajinskog sekretarijata za omladinu i sport, OŠ „Žarko Zrenjanin“ je dobila 10 miliona dinara, čime je ovih dana parket u hali Rade Ratko Vejin u potpunosti zamenjen novim.

Nakon tih radovima, krenula je i sanacija krova na istoj hali. Problem lošeg krova na hali traje već dugo, obzirom da je postojeća tegola koja ga je prekrivala vremenom propala.

Trenutno se razvlači folija preko celog krova hale, nakon čega će se isti pokriti letvama na koje će doći limeni krov i oluci. Na ovaj način ćemo trajno rešiti problem koji smo imali sa krovom na hali, rekla je predsednica opštine Apatin Dubravka Korać

Pored novog parketa i krova na hali, predsednica naše opštine je najavila i da će se do kraja godine renovirati svlačionice u hali, čime će se stvoriti mnogo bolji uslovi za učenike, sportske klubove, kao i za one koji halu koriste za rekreativno bavljenje sportom.