Sombor.info

Austrija je veoma atraktivna destinacija za rad i život ljudima sa naših prostora. Srbi su na drugom mestu po broju doseljenika u Austriju i trenutno ih tamo živi i radi oko 350.000, od čega više od polovine u Beču. U Austriji postoji zvanični spisak deficitarnih zanimanja koji se ažurira na godišnjem nivou. Pored radnika deficitarnih struka veoma su dobrodošli i visokokvalifikovani stručnjaci i naučnici. Kako do posla u Austriji i koji su uslovi za dobijanje dozvole za rad i boravak ?

Šta je Crveno-Belo-Crvena kartica (Rot-Weiß-Rot Karte)?

Crveno-belo-crvena kartica je boravišno-radna dozvola za Austriju namenjena zaposlenima iz takozvanih ‘trećih zemalja’ koji su dobili konkretnu ponudu za zaposlenje. U ovu grupu zemalja spada i Srbija, a reč je o zemljama van Evropske ekonomske zone.

Radnu dozvolu izdaje isključivo Služba zapošljavanja Austrije (AMS), a zahtev za njeno izdavanje podnosi poslodavac u Austriji pre dolaska zaposlenog u zemlju. Naravno, poznavanje nemačkog jezika će vam uveliko olakšati nalaženje posla.

Postoji nekoliko kategorija koje mogu dobiti ovu karticu:

Veoma visoko kvalifikovani radnici
Stručnjaci u deficitarnim profesijama
Ostali kadrovi od ključnog značaja
Studenti koji su diplomirali na austrijskim univerzitetima i visokim školama
Ključni samostalni privrednici
Osnivači preduzeća

Šta su veoma visoko kvalifikovani radnici?

Ovo su kandidati koji imaju minimum 70 od ukupno 100 poena prema zvaničnom sistemu bodovanja koji možete videti ovde. Cilj ovog bodovanja je da se privuče vrhunski kadar kao što su istraživači, naučnici i menadžeri najvišeg ranga. Oni čak imaju mogućnost da, ukoliko još uvek nisu našli posao u Austriji, dobiju vizu za traženje posla koja važi šest meseci, pa da kada pronađu posao koji odgovara njihovim kvalifikacijama, apliciraju za crveno-belo-crvenu karticu za veoma visoko kvalifikovane radnike. Međutim, ukoliko ne nađu posao u roku važenja vize, moraju da napuste zemlju i mogu podneti zahtev za novu vizu tek nakon 12 meseci.

Koja su to deficitarna zanimanja?

Listu deficitarnih zanimanja u Austriji za 2018 godinu možete pogledati ovde. To je zvaničan spisak koji ažurira austrijsko Ministarstvo za rad u saradnji sa Ministarstvom ekonomije. Za zanimanja sa ovog spiska ne postoji dovoljan broj austrijskih radnika pa su dobrodošli kandidati iz inostranstva, uključujući i zemlje koje nisu članice EU.

Ukoliko imate validnu diplomu u struci sa liste deficitarnih zanimanja, a dobili ste konkretnu ponudu za posao od austrijskog poslodavca koja je u skladu sa postojećim zakonom i imate minimum 55 poena prema važećem sistemu bodovanja možete podneti zahtev za crveno-belo-crvenu karticu za kvalifikovane radnike deficitarnih struka.

Kadar od ključnog značaja

Ukoliko ste pronašli posao u Austriji i poslodavac želi da vas zaposli kao kadar od ključnog značaja, možete dobiti crveno-belo-crvenu karticu koja važi dve godine pod uslovom da će vam plata iznositi minimum 3078 evra (za mlađe od 30 godina 2,565 evra) i da trenutno nema austrijskih državljana sa istim kvalifikacijama registrovanih kod Službe za zapošljavanje. Takođe, morate imati minimum 50 poena prema važećem sistemu bodovanja.

Studenti austrijskih univerziteta

Studenti austrijskih univerziteta poreklom iz ‘trećih zemalja’, sa Bachelor, Master i doktorskim diplomama mogu odmah po završetku studija da produže svoju studentsku dozvolu boravka na još 12 meseci, sa ciljem traženja posla. Ukoliko u tom periodu nađu posao u svojoj struci i dobiju ponudu sa minimalnom mesečnom bruto platom od 2.308 evra, mogu da podnesu zahtev za crveno-belo-crvenu karticu.

Ključni samostalni privrednici

Samostalni privrednici iz ‘trećih zemalja’ mogu da apliciraju za crveno-belo-crvenu karticu u ovoj kategoriji ukoliko se proceni da će njihova delatnost predstavljati makroekonomsku korist za državu.

Osnivači novih preduzeća

Ukoliko dolazite iz neke od ‘trećih zemalja’ i želite da osnujete firmu u Austriji, te u tu svrhu aplicirate za crveno-belo-crvenu karticu, to možete učiniti jedino ukoliko planirate da na tržištu lansirate i razvijate inovativne proizvode, usluge, proizvodnju ili tehnologije, za šta imate i odgovarajuči biznis plan.

Pored navedenih uslova vezanih za diplomu i zaposlenje, da biste uspešno konkurisali za dozvolu za rad i boravak u Austriji, morate da ispunjavate i opšte uslove kao što su dovoljna finansijska sredstva za život, zdravstveno osiguranje, obezbeđen smeštaj i poznavanje nemačkog jezika.

Da li je potrebna nostrifikacija diplome?

Pre nego što krenete u potragu za poslom u Austriji, proverite da li je za posao kojim nameravate da se bavite potrebna nostrifikacija diplome u Austriji. Ovo možete uraditi na sajtu Berufsanerkennung. Takođe, u anabin bazi možete proveriti status univerziteta koji ste završili. Ukoliko univerzitet nema status H+, ili ga nema u bazi, možete da podnesete zahtev za nostrifikaciju na nekom od univerziteta ili visokih škola na kojima postoji program koji je uporediv sa završenim studijama. Nadležna visokoškolska institucija će zatim proveriti koje dodatne kvalifikacije i ispiti su potrebni u konkretnom slučaju.

Za većinu poslova formalno priznavanje diplome, odnosno nostrifikacija nije potrebna. Ona je međutim neophodna za takozvana ‘regulisana zanimanja’ (npr. zdravstveni radnici, nastavnici u državnim školama itd). Ovo su zanimanja za koja važi posebna regulativa i kojima je moguće baviti se samo uz formalni dokaz kvalifikacija.

Poznavanje nemačkog jezika

Po austrijskom Zakonu o prebivalištu i boravku državljani zemalja koje nisu deo Evropskog ekonomskog prostora sa prvim podnošenjem zahteva za boravišnu dozvolu dužni su da dokažu poznavanje nemačkog jezika na nivou A1 Zajedničkog evropskog okvira za jezike. To je zakonski minimum, a koji nivo će vama biti potreban pre svega zavisi od zahteva poslodavca i zanimanja kojim ćete se baviti - piše na sajtu ucenjenemackog.rs.

S nekim vozilima preći ćete više od 70 km na rezervi, s drugima manje od 40 km, a sve zavisi i od stila vožnje, da li vozite u gradu ili na autoputu...

Ukoliko se upali žuto svetlo na instrument tabli, što sugeriše da je vaše vozilo na rezervi, neki vozači će se uspaničiti, a neki će vešto istisnuti poslednju kap goriva iz rezervoara, što ne preporučujemo, jer česta vožnja na minimumu može dovesti do oštećenja pumpe za gorivo (nije podmazana kako bi trebalo), a takođe i filtera za gorivo u koji mogu ući sitne nečistoće ili sediment sa dna rezervoara, piše Revija HAK.

Koliko daleko auto može da ide na rezervi?

Postoji mnogo merenja i istraživanja, ali samo vi znate koliko prosečno troši vaš automobil, a to je najvažniji podatak.

Pretpostavlja se da je u rezervi ostalo oko 5 litara goriva, ali ćete na najjednostavniji način dobiti tačnu količinu. Kada se rezerva aktivira, brzo idite na benzinsku pumpu, uložite još novca i napunite rezervoar do vrha. Oduzmite taj broj od kapaciteta rezervoara goriva u fabričkim podacima (npr. 55 minus 49). Imate preostalu količinu goriva u rezervoaru nakon što se lampica upali.

Pogledajte prosečnu potrošnju i uporedite je sa količinom goriva koja je ostala u rezervoaru.

Sa nekim vozilima ćete putovati više od 70 km u rezervi, sa drugim manje od 40 km, a sve zavisi od vašeg stila vožnje, da li vozite gradom ili autoputem, gde se troši više goriva ili na putevima sa ograničenjem od 80 km/h gde ćete biti najekonomičniji.

Međutim, zbog vašeg mira i sigurnosti, uvek je dobro znati koliko je goriva ostalo u rezervoaru nakon što se upali žuto svetlo…

Izvor: direktno.rs

Društvene mreže, stres, okolnosti u kojima živimo, učinili su da izgubimo sposobnost održavanja pažnje. U prilog tome ide činjenica da sigurno 80 posto ljudi koji čitaju ovaj članak, neće doći do kraja, prema mišljenju blogerke Silvije Erseti, koja dodaje da ipak nismo mi za sve krivi.

Život pun ometanja nije „pun“ život, ističe Erseti, jer kad nismo u stanju da održimo stalnu pažnju, nismo u mogućnosti da postignemo sve što smo isplanirali, prenosi RTS.

Koliko je zapravo moguće postići sve isplanirano. Možda je normalno da nešto ne postignemo i ostavimo za drugi dan?

Erseti smatra da se ozbiljan problem gubljenja koncentracije ogleda u promenama kada nismo u stanju da pročitamo nekoliko stranica knjige ili ne uspevamo da razgovaramo i družimo se sa porodicom.

„Koliko često se dešava da radite na projektu, ali kada otvorite nekoliko novih Chrome kartica u prikazu, vaš mozak ne može da prestane da skače sa teme na temu? Ili biste želeli da provedete kvalitetno vreme sa porodicom, ali na kraju vas ometaju mejlovi koje ne možete (ili ipak ne želite) da ignorišete? Uspela sam da smislim četiri koraka koji su mi pomogli da poboljšam fokus“, navodi Silvija.

Četiri koraka za poboljšanje koncentracije

Pre svega bi trebalo učiniti najvažniji korak – ne osuđivati sebe, jer nismo za sve krivi, naglašava Erset, zato što su u pitanju mnogo veći društveni problemi koji proizilaze iz modernog načina života.

Prvi Silvijin savet je da shvatimo (i izmerimo) uticaj gubitka fokusa, prateći sebe i beležeći koliko vremena nas košta ometanje.

„Zatim, razmislite šta biste radili sa izgubljenim vremenom. To bi uglavnom bilo dovoljno vremena da pročitate 50 stranica knjige, istrčite polumaraton ili pozovete prijatelja s kojim niste razgovarali dugo (i svoju mamu)“, savetuje Erset.

Drugi savet je da se pozabavimo velikim problemima: identifikujemo stres, iscrpljenost i lošu ishranu.

„Razumevanje šta su „veliki problemi“ je započinjanje rešavanja onih koji su u našoj moći, što će imati izuzetno pozitivan efekat na sposobnost fokusiranja“, dodaje Silvija.

Zatim, Erset predlaže da shvatimo svoje okidače zbog kojih gubimo fokus, blokiramo ih, i naučimo kako da se nosimo sa tehnologijom.

„Navešću tri tehnike koje su napravile promenu kod mene: podesite tajmer na mreži pre nego što započnete zadatak. Blokirajte određene aplikacije i veb lokacije na svim uređajima. Obaveštenja koja vas vuku na telefon su samo prva polovina problema, dok je aktivno otvaranje aplikacija za „traženje“ ometanja druga polovina. Odložite telefon, pošto je dokazano da držanje telefona na vidiku i na udaljenosti od ruke predstavlja izvor ometanja“, objašnjava Silvija.

Primeri iz života

Istraživanja pokazuju da se u 2024. godini dnevno provelo u proseku 2 sata i 23 minuta na društvenim mrežama, dok vreme skače na preko 3 sata za mlađe od 25 godina.

Studija Univerziteta u Oregonu pokazala je da, kada se jednom prekine sa zadatkom, potrebno je u proseku 23 minuta da se vratimo u isto stanje koncentracije.

Istraživanje rađeno sa američkim kancelarijskim radnicima pokazalo je da većina njih nikada ne ispuni jedan sat neprekidnog rada, u uobičajednom danu.

Konačno, trebalo bi da uvežbamo svoj um da uspori i bude slobodan da „luta“ u borbi protiv brzine.

„Bavljenje „sporim“ aktivnostima kao što su čitanje knjige, vežbanje ili meditacija nateraće nas da usporimo svoj um i da se dublje koncentrišemo na jednu stvar, čime ćemo smanjiti želju za dopaminom koju dobijamo listanjem Instagrama“, navodi Erset.

Silvija dodaje da je puštanje uma da „luta“ jedan od najzanemarenijih načina borbe protiv potrebe da uvek ostanemo zauzeti, jer ne puštajući mislima da rade slobodno, gušimo kreativni proces koji je neophodan za razvoj misli, ideja, razmišljanje o prošlosti i planovima za budućnost.

Pet najvećih razloga za kolektivni gubitak koncentracije

Knjiga škotskog pisca, Johana Harija, „Ukradeni fokus“, otkriva nam koliko malo znamo o ovom globalnom problemu, dokazujući da je reč o velikim pitanjima koja nas svakodnevno muče. Stoga navodi pet najvećih uzroka ovog problema.

Prema Hariju, brzina je možda i najveći uzrok nedostatka fokusa. Navodi da ukoliko dnevno mnogo vremena provedemo u nekim promenama, dokazi sugerišu da ćemo biti sporiji, pravićemo više grešaka, bićemo manje kreativni i manje ćemo pamtiti ono što radimo.

Autora ne iznenađuje što su društveni mediji štetni za našu pažnju, jer više iznenađuje koliko su ove platforme pažljivo dizajnirane za ovu specifičnu svrhu.

Zanimljive studije

Studija Britanske kancelarije za nacionalnu statistiku pokazala je da je u porodicama koje doživljavaju finansijsku krizu, kod dece do 50 posto veća verovatnoća da će imati dijagnozu problema sa pažnjom, a do 75 posto u slučaju ozbiljne bolesti u porodici.

Slično tome, druge studije pokazuju da kako ljudi postaju finansijski sigurniji, njihova sposobnost da se fokusiraju značajno se poboljšava, jer im se oduzima veliki deo briga i oni su slobodni da se u potpunosti koncentrišu na druge stvari.

Istraživanja pokazuju da deca koja često jedu veštačke boje za hranu i aditive imaju veću verovatnoću da postanu hiperaktivni.

U Kanadi je studija pokazala da ljudi koji žive u krugu od 50 metara od glavnog puta, imaju 15 posto veću verovatnoću da će razviti demenciju.

S jedne strane, prema Johanu, stres direktno utiče na san i navike u ishrani, a svi zajedno imaju negativan uticaj na pažnju.

„Kako postajemo umorni, naša pažnja se smanjuje i pada u stanje zvano „lokalni san“, gde je deo našeg mozga budan, a deo spava. U ovom stanju mislimo da smo budni, osetljivi i mentalno sposobni, ali nismo. Ovo ide na štetu naše sposobnosti da se fokusiramo“, navodi Hari.

Johan dodaje da i zagađenje vazduha utiče na mozak šteteći pažnji i navodi tri načina na koje ishrana šteti našem fokusu:

„Konzumiranje puno šećera izaziva trenutni porast energije i kasniju simpatiju, koja povlači nadole nivoe energije, a time i našu sposobnost da se fokusiramo. Takođe, jedenje složene i prerađene hrane (i pokušaj da se nedostatak hranljivih materija nadoknadi kapsulama) ne obezbeđuje neophodne hranljive materije našem mozgu za razvoj i funkcionisanje u potpunosti, ali i boje za hranu i drugi aditivi deluju na mozak skoro kao lekovi“, objašnjava Hari.

Silvija Erset optimistično kaže da smo na odličnom početku borbe, jer smo pročitali članak i nešto novo naučili.

„Što se tiče svih teških stvari u životu, ne postoji prečica ili tajni recept da povratite kontrolu nad svojim fokusom – ali barem dolaskom do kraja ovog članka stavljate vas u prvih 20 posto ljudi za koje je veća verovatnoća da će to učiniti“, ističe Ernest.

Ne telefoni, već stres

Anketa koju je sproveo YouGov pokazala je da razlog broj jedan koji ljudi pripisuju gubitku pažnje nisu telefoni, već stres (izabralo je 48 posto ispitanika).

Izvor: danas.rs

Ako imate povišen holesterol, prvo što će vam pasti na pamet je da odmah izbacite iz ishrane masnoće. Iako je uklanjanje loših masnoća dobra odluka, mnogi pritom izbace i sve zdrave masnoće, što je velika greška koja može dovesti do potpuno suprotnog efekta.

„Problem masne jetre ne nastaje zbog masne hrane. To su ogromne zablude. Jetra prenosi višak šećera u masno tkivo. Holin (vitamin B4), koji se inače nalazi u slanini, jajima i mesu, raspoređuje taj holesterol i ne dozvoljava mu da ostane u jetri, već ga šalje u masno tkivo, pa tako dobijamo veći stomak, povećane kukove i slično. A kada nema dovoljno onih zdravih masnoća koje smo izbacili iz straha da ćemo dobiti holesterol, onda nastaje masna jetra“, ispričao je doktor Predrag Nenadić, poznati srpski nutricionista.

„Reč je o takozvanoj nealkoholnoj masnoj jetri. Ta masna jetra tada ne može da funkcioniše, ne može da očisti naš organizam od toksina, niti da se detoksikuje. To ćemo primetiti kroz pojavu akni i bubuljica na koži, pojačanu perut, lomljive nokte i svrab tela,“ upozorava doktor.

Ističe da je dobar holesterol neophodan za pravilno funkcionisanje organizma.

„Holesterol nije nešto što je priroda stvorila protiv čoveka. Čoveku je holesterol potreban; iz njega se sintetizuju mnogi hormoni, takođe gradi ćelijske membrane – neophodan je čoveku! Ali, kada ga ima previše, naročito lošeg holesterola niske gustine – LDL holesterola – tada nastaje problem. Ako imate povišene trigliceride, a niste jeli svinjetinu, već ste jeli voće, puno hleba, peciva i rafinisanog brašna, to je uzrok problema,“ objasnio je Nenadić za Stil.

Koji je najbolji način za čišćenje jetre i organizma?

„Sve je u ishrani! Veoma je važno voditi uredan život. Unos adekvatne količine vode je od presudne važnosti – jetra voli mnogo vode! Takođe, moramo unositi optimalne količine biljnih vlakana, topivih i netopivih. Jetra voli gorke namirnice kao što su lincura, maslačak, koren čička itd,“ kaže doktor Nenadić.

Preporučuje da iz ishrane izbacite sve ugljene hidrate i veštačke šećere kako biste snizili nivo holesterola i triglicerida.

„Jedite hranu bogatu zdravim masnoćama (domaća mast, maslinovo ulje, hladno ceđena biljna ulja), namirnice bogate holinom (slanina, jaja), losos, skušu – sve zdrave masnoće. Jetra se ne može čistiti sokovima, naročito ne kupovnim. Na njima obično piše da sadrže fruktozu, a ona je najopasnija za gojenje. Fruktoza daje slatkoću proizvodu, ali i masnoću telu. Povećava nivo triglicerida i holesterola,“ objasnio je doktor.

Posebno naglašava da nije ista fruktoza koju unosimo iz voća.

„Proizvođači je reklamiraju kao voćni šećer. Iako je struktura ista, fruktoza koja se dodaje industrijskim proizvodima potiče iz kukuruza (tzv. glukozno-fruktozni sirup), a ne iz voća,“ zaključio je Nenadić - piše Nova.rs.

Ima onih ljudi koji ustaju pre alarma, puni energije i spremni da osvoje svet. A tu su i oni koji bi "još samo pet minuta..."

Ako se pitate kako neko može da provede celu subotu pod ćebetom, možda bi trebalo da pogledate njegov horoskop. Neki znakovi su jednostavno rođeni kao „profesionalni spavači“.

Bik
Na takmičenju u spavanju Bik bi osvojio zlato, srebro i bronzu. Ovaj zemljani znak je poznat po svojoj ljubavi prema udobnosti, a gde je udobnije nego u krevetu?

Bikovi su majstori u stvaranju savršenog okruženja za spavanje: mekani jastuci, topla ćebad i tišina koju ne bi poremetili ni zov divljih životinja.

Njihova filozofija je jednostavna: ako telo traži odmor, zašto ga negirati? Bikovi će spavati sve dok se ne oseti potpuno regenerisanim – bez kajanja.

Ribe
Ribe nisu samo spavači, već su i pravi umetnici u spavanju. Ovi vodeni sanjari provode više vremena u svom svetu snova nego što su budni, a njihovi umovi su puni maštovitih priča i scenarija koji ih čine najkreativnijim znakom Zodijaka.

Ribe će reći da im je san od vitalnog značaja jer im pomaže da „napune baterije“, ali zaista – jednostavno uživaju u bekstvu od stvarnosti.

Dodajte tome njihovu sklonost da se opuste uz zvuk kiše ili umirujuću muziku, i dobićete znak koji je uvek spreman za dremku, bez obzira na doba dana, prenosi Index.hr.

Ribe će rado prihvatiti filozofiju „još pet minuta“ i produžiti je na još jedan sat.

Šta su srednje godine i koje izazove nose?

Srednje godine su tranzicioni period života, između mladog odraslog doba i starosti, od prilike od četrdesete do šezdesete godine. U ovom periodu javljaju se značajne promene, u socijalnim odnosima, poslu, ali i na poljima zdravlja i fizičkog izgleda. Javljaju se i mnogobrojna pitanja, kao što su: prestanak rada, smrtnost (takođe i zbog izloženosti smrtnosti bliskih osoba), preispitivanje smisla života. Takođe, razvojne životne promene, kao što je preuzimanje brige o roditeljima ili suočavanje sa odlaskom dece (sindrom praznog gnezda), nove uloge (bake i deke), mogu doneti mnoštvo izazova i zahtevati specifične načine prilagođavanja. Izvori stresa u ovom periodu odnose se i na pad fizičke sposobnosti, kao i na moguća preispitivanja o dosadašnjim postignućima u karijeri, na brigu o finansijama. U zavisnosti od isprepletanosti navedenih i drugih okolnosti, srednje doba može biti period velikih radosti i velikih stresova. Isto kao i prethodni i budući deo života, ovo je doba novih učenja i iznalaženja novih puteva za razvoj ličnosti.

Šta je kriza srednjih godina?

Kriza srednjih godina je promena u emocijama, mislima i ponašanju, koju posmatramo kao reakciju na izazove i nizove faktora specifičnih za ovu dob života. Kriza srednjih godina nije dijagnoza i nije nužna pojava kod muškaraca i žena. Promene koje se dešavaju su te koje mogu dovesti do različitih psihičkih problema, te je važno znati i razumeti kako izgleda prolazak kroz poslepodne života.

Od čega zavisi da li će neko proći kroz krizu srednjih godina?

Osobe kod kojih se ispoljavaju znaci krize srednjih godina, obično su bile izložene različitim turbulentnim promenama i stresovima i u ranijim periodima života. Takođe, samo životno doba ponekad nameće potrebu za žongliranjem među različitim odgovornostima, što se odvija paralelno sa fizičkim i psihološkim znacima starenja. Istovremeno, ovo može biti i vrhunac mnogobrojnih uloga, kako na poslu, tako i u porodici. Nivo stresa se nalazi na veoma visokom podeoku, posebno za osobe sa finansijskim poteškoćama. Posledično, nivoi depresije i anksioznosti se povećavaju. Istraživanjima nije utvrđena jasna povezanost među faktorima, ali je stopa suicida kod osoba ove dobi visoka.

Zadovoljstvo/nezadovoljstvo partnerskim odnosom ne vezuje se za činjenicu da li par ima ili nema decu, već za opšti nivo zadovoljstva odnosom i načine na koje par gradi svoj svet i prevazilazi životne poteškoće.

Karakteristike iz detinjstva, iskustva i ponašanja koja su tada bila prisutna, utiču na načine na koje se ovaj period života odvija. Uticaj porodice porekla, stresova, trauma, takođe ostavlja traga na načine na koje se koriste snage ličnosti u ovom dobu. Deca iz razvedenih porodica, kao i deca čiji su roditelji umrli, prema studijama, pokazuju slabije zdravlje u poređenju sa decom čije su porodice bile kompletne. Za žene, smrt roditelja je ukazivala na viši nivo rizika od depresije u srednjoj dobi. Ovakva saznanja doprinose tome da se preventivne aktivnosti bolje organizuju.

Kada je reč o poslu i poslovnom okruženju, istraživanja su pokazala da visok nivo zahteva od zaposlenih, intenzitet posla i konflikti, kao i osećaj nemanja kontrole nad odlukama koje se tiču posla, izaziva visok rizik za mnogobrojne zdravstvene probleme. Kao dodatak ovim stresovima, fizička bolest, bračni problem, smrt člana porodice ili bliskog prijatelja, stresovi u detinjstvu i adolescenciji, zajedno dovode do povišenog rizika od mentalnih problema u periodu srednjeg doba.

Koji su siptomi krize srednjih godina?

Promene u raspoloženju, kao što su pojačana iritabilnost, bes, anksioznost, tuga; promene u telesnoj težini, problemi sa snom, povlačenje iz svakodnevnih aktivnosti, povlačenje od prijatelja, iz socijalnih interakcija, iznenadna jaka želja za promenom; sve ovo mogu biti načini na koje se ispoljava kriza. Ozbiljnost simptoma može varirati. Pol takođe čini značajnu ulogu u njihovoj izraženosti. Duboka tuga i žaljenje obično su podstaknuti ruminacijama, mislima o prošlosti, o prilikama koje su propuštene u prijateljstvu ili na poslovnom planu. Ovakva razmišljanja brišu svakodnevnicu, izdvajaju osobu iz „ovde i sada“ i bacaju senku na uspešne i radosne aspekte prethodnih godina.

Nemiri, dosada, iscrpljenost dnevnom rutinom, dnevno sanjarenje o tome kako bi život izgledao da su izbori bili drugačiji, nostalgija i žudnja za životom koji je nekada postojao. Ova uvučenost u alternativne realnosti otežava usmeravanje na ovde i sada i izaziva tužna osećanja. Pojačana iritabilnost može se pojaviti kao posledica preispitivanja ranijih odluka i osećaja da su bliske osobe takođe krive za nezadovoljstvo koje postoji. Promene se mogu ispoljiti i kroz impulsivna ponašanja i pokretanje loših mehanizama za zaštitu ličnosti, kao što je uzimanje alkohola, neprimereno uzimanje hrane.

Seksualna želja oscilira, pojačava se i smanjuje, mogu se javiti fantazije da se bude sa nekom mlađom osobom kako bi se izbeglo suočavanje sa sopstvenim starenjem, mogu biti prisutne misli o aferama i flertovanje.

Promene u motivaciji i planovima, kao što su preseljenja, kupovina nekretnina, ulaganja, veća zalaganja na poslu, sve što prividno može pomoći da se reše stare, „loše“ odluke. Sa druge strane ovi naleti iznenadne motivacije mogu se ukrstiti sa preispitivanjem smisla i svrhe života i dovesti do njenih naglih padova.

Uopšteno, kada je reč o mentalnom zdravlju, uočen je viši stepen depresije, anksioznosti i ozbiljnog psihičkog stresa, posebno među ženama, osobama nižeg socioekonomskog statusa i osobama koje se izjašnjavaju kao LGBT. Loši mehanizmi odbrane ugrožavaju i fizičko zdravlje, dovodeći do gojaznosti, slabe fizičke aktivnosti, većih problema sa snom, učestalih glavobolja, problema sa koncentracijom, pažnjom, voljom.

Kriza srednjih godina kod žena

Tokom perimenopauze i menopauze kod žena, promene u nivoima hormona mogu uzrokovati promene u spavanju, raspoloženju, volji da se obavljaju svakodnevne aktivnosti. Takođe, mogu izazvati pojačanu anksioznost, depresivnost, promene u telesnoj težini, teškoće sa koncentracijom i pad interesovanja za ranije aktivnosti. Radi što adekvatnije upućenosti u promene koje ih očekuju, jako je korisno konsultovati se sa lekarom i čuti od stručnog lica sve informacije.

Emocionalne promene, uzrokovane iskustvom gubitka voljene osobe, člana porodice ili prijatelja, mogu izazvati značajne promene identiteta. Takođe, sindrom praznog gnezda, diskriminacija, razvod, sve ove okolnosti mogu dovesti do preispitivanja o smislu života i ranijih uverenja.

Uticaj društva koje forsira žensku lepotu može dovesti do osećaja da žene postaju nevidljive ili da se nalaze pod pritiskom da svoju lepotu održe, uprkos godinama.

Iz navedenih faktora može se uočiti da se promene odvijaju pod provokacijom hormona, značajnih izmena u bliskim relacijama i pod uticajem društva.

Kriza srednjih godina kod muškaraca

Iznenadne promene dolaze iz pada životnog zadovoljstva, iz prejakog fokusa na teme zbog kojih muškarac pokazuje kajanje. Ovo postaje vidljivo kroz česta žaljenja ili generalizacije negativnih stvari u životu. U ovakvim mislima, mogu biti skloni da krive druge ili sebe, što vodi ili ka ljutnji ka svetu spolja ili ka osećanjima krivice, razočaranja, tuge. Takođe, tuga se može produžiti i izazvati pad motivacije i odustajanje od prethodnih životnih ciljeva, kao i do uvođenja loših navika kao što su veću unos hrane, alkohola, manjak fizičke aktivnosti. Kao suprotnost navedenoj tuzi, mogu se pojaviti i iznenadne oscilacije u raspoloženju, kao nagli skskovi pozitivnog raspoloženja. U svim ovim mislima i osećanjima, nije neobično da se koriste loši mehanizmi za zaštitu ličnosti, posebno oni koji oslikavaju visoku impulsivnost (kockanje, pijenje, trošenje novca bez plana i konsultacija sa članovima porodice). U težnji za brzom promenom može doći do nepromišljenih odluka, kao što je preseljenje, investiranje u nove aktivnosti, kupovina skupih materijalnih predmeta, ulazak u afere ili nova prijateljstva. Ovakva impulsivnost i zbrkanost misaonog toka može ih navesti i da odustanu od prethodnih poslova i planova jer ih ocenjuju kao nedovoljno vredne truda. U odnosima sa porodicom i prijateljima može doći do povlačenja, iskazivanja agresivnosti i iritabilnosti, do potpune izolacije.

Kada kriza postaje opasna po osobu ili njeno okruženje?

Kao i u slučaju svake druge krize, ovde je takođe prisutan neki razvojni tok. Početak uz blage promene misli, osećanja i ponašanja, intenziviranje promena i na kraju nova organizacija misli, osećanja i ponašanja. Ukoliko promene nisu šetene, već predstavljaju prolazni period nakon kog se u nekom novom sjaju vraća ideja o smislu, o značaju pređašnjeg života, ukoliko osoba svojim ponašanjem i odlukama ne ugrožava ni sebe, niti svoje bližnje, reč je o tranzitornom periodu. Opasnost vreba iz dva izvora. Jedan se odnosi na posledice koje loši mehanizmi mogu izazvati, a drugi izvor se odnosi na moguće zanemarivanje drugih psihičkih ili fizičkih problema koji mogu imati slične pojavne oblike, kao što su depresija, anksioznost, demencija.

Kako razgovarati sa partnerom o tome?

Biti svedok i podrška u ovom periodu nije lako za supružnike. Zbog zajedničke istorije i povezanosti koju imaju, supružnici mogu osećati krivicu zbog stanja u kom se njihov partner nalazi, mogu perispitivati sebe, mogu sebi pripisivati odgovornost za partnerove emocije. Prvi korak je ukazivanje poverenja da partner ima dovoljno kapaciteta da peruzme odgovornost za sopstvene emocije i ponašanja. Bez obzira koliko smo bliski sa nekim, ne možemo nikada biti odgovorni za to kako se neko drugi oseća. Aktivna i adekvatna podrška na prvom mestu podrazumeva aktivno slušanje uz empatiju, bez osuđivanja, analiziranja i ponude rešenja ukoliko ih partner ne traži. Umanjivanje problema koje partner iznosi takođe nije od pomoći. Svako ima pravo da oseća i doživljava jednu istu realnost na različite načine. Dalje, kompromisi su uvek sastavni deo braka. Ukoliko partner traga za promenama, cilj treba biti uspostavljanje novih kompromisnih rešenja.

Priča o osećanjima je uvek bolji izbor od njihovog potiskivanja. Potiskivanje može samo dovesti do pogoršanja postojećih poteškoća i do distance u odnosu. Otvoreno iskazivanje zabrinutosti može biti dobar put da i partner otvori svoje misli i emocije. Pružanje podrške da se prihvate stvari koje su van naše kontrole, ostavlja više snage za planiranje koraka koji mogu dovesti do nekog cilja. Kao i u prethodnim životnim zadacima, partneri trebaju i ovde biti zajedno. Zajedničko pravljenje planova oko novih aktivnosti, ili brisanje prašine sa starih ineresovanja, može zbližiti par i pomoći da se ponovo uspostavi osećaj smisla. Uspostavljanje zdravijih navika koje se tiču sna, ishrane i vežbe uvek se lakše dešava u paru, ujedno i umanjuje rizik od pojave anksioznosti i depresije.

Depresija i kriza srednjih godina mogu imati neke zajedničke simptome. Posebno treba obratiti pažnju na probleme sa snom, koncentracijom, na pojačanu uznemirenost i ukoliko traju dugo, podrška se ogleda u traženju stručne pomoći.

Provodite više vremena zajedno, uključite se u zajedničke aktivnosti al ii poštujte lični prostor. Ujedno, trudite se da upućujete komplimente, zahvalnost, da potvrdite ranije uspehe i dosadašnji napredak u životu.

Ukoliko partneri uspeju da podrže jedno drugo, prolazak kroz krizu zajedničkim snagama može osnažiti njohov odnos i učiniti ostatak života daleko lepšim.

Kada se obratiti za stručnu pomoć?

Traženje stručne pomoći ne treba biti uslovljeno velikim oscilacijama raspoloženja ili ponašanja. Dovoljno je da postoji zbunjenost oko određenih promena unutar sebe ili odnosa. Traženje stručne pomoći treba biti deo mentalne higijene, jedan jasan oslonac i smernica da se izbegnu lutanja i komplikacije. Svaka osoba i svaki odnos su jedinstvene i neponovljive priče, te tako i nema univerzalnih smernica koje će svakome prijati. Poseban značaj traženja stručne pomoći čim se primene neke promene, ogleda se u riziku da se ovaj period života pomeša sa depresijom, anksioznošću i drugim psihičkim poteškoćama.

Izvor: vaspsiholog.com

Većina verovanja vezano je za stvari koje nikako ne smemo da uradimo ukoliko želimo da se naši planovi i želje zaista ostvare u narednoj godini.

Duga tradicija proslavljanja Nove godine dovela je do mnogih sujeverja koja i danas vladaju u našem društvu.

Većina verovanja vezano je za stvari koje nikako ne smemo da uradimo ukoliko želimo da se naši planovi i želje zaista ostvare u narednoj godini.

Jedno od važnih verovanja odnosi se na emotivne odnose sa dragim ljudima. Naime, nikako ne smete da zaboravite da čestitate bliskim osobama Novu godinu jer ćete se tako udaljiti od njih u narednoj godini.

Finansijska sigurnost jedna je od stvari kojima teži svako od nas, pa postoji čvrsto verovanje da 31. decembra ni 1. januara ne treba pozajmljivati novac jer takvo započinjanje godine predskazuje novih dvanaest meseci materijalnih problema.

– Ne iznosite ništa iz kuće 1. januara!“ – ovo verovanje važi za apsolutno sve, veruje se da na ovaj dan ne biste smeli čak ni đubre da iznesete iz kuće. Međutim, ma koliko rigidno zvučalo, ovo pravilo je fleksibilno i drugačije je u svim delovima Srbije. Neki ljudi smatraju da je u redu da se iznose stvari 1. januara, ako se prethodno nešto unese u kuću.

Ima i onih koji pak, smatraju da nije dobro čak ni istresati tepihe tog dana.

Uz seksistički prizvuk, jedno od starih verovanja kaže da prva osoba koja prelazi kućni prag nakon ponoći ne bi trebalo da bude žena jer se nekada smatralo da žene donose nesreću. Takođe, nekada se smatralo da prva osoba koja ulazi u kuću ne treba da bude neko ko ima plavu ili crvenu kosu.

Naravno, ovo ne znači da treba da izbacite plavokosog ili riđeg rođaka, dobru prijateljicu ili partnera koji vam dođu na žurku nakon ponoći.

Među veoma lošim znacima smatra se da na prvi dan nove godine nikako ne treba jesti piletinu ili ćuretinu. Razlog tome je što su se ptice nekada smatrale „prljavim“. Obzirom na to, veruje se da „prljavštine“ koju tako unesete u kuću nikako nećete moći da se otarasite cele godine.

Iako vlada verovanje da treba uraditi po neku sitnicu u vezi sa poslom, treba biti umeren. Sujeverje kaže da nije dobro preterano raditi 1. januara. Veliko angažovanje, posebno započinjanje nove aktivnosti na ovaj dan znači da ona neće biti prosperitetna, već naprotiv – biće osuđena na neuspeh.

U našem društvu vlada verovanje da na neki crkveni praznik nikada ne treba da se bavite kućnim poslovima. Isto verovanje važi i za Novu Godinu, a ljudi veruju da na ovaj dan čak ne treba prati sudove.

Kada se slavi u Srbiji merak je da se nešto razbije. Međutim, ovo nije pravilo u novogodišnjoj noći jer se smatra da je bilo šta što se razbije ili slomi veoma loš znak. Stoga, budite oprezni.

Potrudite se da budete dobrog raspoloženja, jer postoji verovanje da će vas one emocije koje budete imali 1. januara, pratiti tokom cele godine.

Stari Srbi su verovali da čak i vetar može da bude dobar nagoveštaj kakva će predstojeća godina biti. Pa tako, ukoliko vetra uopšte nema ili vetar duva sa juga – to znači da će naredna godina biti dobra i puna izobilja.

S druge strane, ukoliko vetar duva sa istoka, godina će doneti nestašice i nevolje.

Izvor: balkanspress.com

Nakon dramatične završnice Košarkaški klub "Džoker" poražen je domaćem parketu od ekipe "Vršac MeridijanBet" rezultatom 96:97 (25:23, 26:24, 22:29, 23:21).

Gosti su u samom finišu susreta uspeli da sačuvaju minimalnu prednost i odnesu pobedu. Prva četvrtina protekla je u izjednačenoj igra oba tima. Ekipe su se smenjivale u vođstvu, bez osetnije prednosti na obe strane. Početkom druge deonice domaći tim je serijom 8:0 uspeo da povede 33:24. Vrščani su odmah uzvratili sa 6:0. Brkić je za kratko prekinuo nalet gostiju, koji su potom košem Dimitrijevića, a zatim i Popovića (sedam poena) poveli sa 35:39. Džokerovci su uzvratili preko Ivoševa (trojka), te Simića i Robertsa za 42:39, da bi Wigins trojkom poravnao rezultat. Na isteku 20. minuta somborski tim je imao plus 4 (51:47).

Vrščani drugi deo meča otvaraju sa pet uzastopnih poena Popovića, koji je bio njihov najraspoloženiji igrač. Neizvesno je bilo i u nastavku meča. Gosti su uglavnom vodili. Početkom poslednje deonice sa plus 5 (73:78), da bi Ivošev izjednačio (81:81). Veljko Brkić je u finišu susreta bio polovičan sa linije penala, a u sledećem napadu je pogodio i trojku za izjednačenje (96:96). Poslednji poen na susretu postigao je Dimitrijević sa linije penala za konačnih 96:97. Treba napomenuti i da je Brkić imao šut za pobedu, ali je bio neuspešan sa distance.

Ivošev najefikasniji kod "Džokera"

U poraženom timu Ivošev je bio najefikasniji sa 28 poena. Roberts je pridodao 16, Henson 14, Kljajević 13, a Simić 12 poena. Brkić je postigao devet poena, dok su Vujadinović (2) i Uroš Šuput (2) po jednom bili uspešni.

Gostujući tim do pobede je predvodio Popović sa 33 poena. Bio je ovo drugi uzastopni poraz Somboraca koji su trenutno sedmi tim Admiral Bet Košarkaške lige Srbije sa 21 osvojenim bodom.

Naredne subote očekuje ih teško gostovanje u Kragujevcu protiv mesto bolje plasiranog SPD Radničkog.

Izvor: somborsport.org

Apatinac Goran Ajduković jedini je profesionalni vinogradar i vinar u apatinskoj opštini. Ovaj pedesetpetogodišnjak u Svilojevu i u Budžaku, sa puno ljubavi i posvećenosti, trenutno gaji preko 4.000 čokota, pretežno Tamjanike, ali i Traminca, Prokupca i Cabernet Sauvignona. Od ovih sorti, naš sagovornik proizvede do 2.000 litara vrhunskog vina, za koje je tokom prethodnog perioda više puta nagrađivan. Inženjer mašinstva po struci, čime se bavio oko četiri godine, da bi se devedesetih posvetio porodičnom biznisu u oblasti trgovine i ekonomije, danas, kaže, uživa u svom vinogradu i vinu, sa ambicijom da njegov proizvod postane prepoznatljiv ne samo na teritoriji Zapadno-bačkog okruga, već i šire. Ne propustite u nastavku pročitati još jednu lepu i inspirativnu priču iz našeg serijala.

Rođen u apatinskom porodilištu 1969. godine, koje je bzo nakon toga, sedamdesetih, zatvoreno, Goran je svoje detinjstvo provodio u Apatinu i u Čurugu.

“Zapravo, moja sećanja za radne dane, školu i ostalo su vezana za Apatin, a vikende sam provodio u Čurugu kod bake i dede sa mamine strane. Oni su se bavili proizvodnjom svilenih bombona, te su tako seoske slave, vašari i ostale manifestacije bili sastavni deo mog detinjstva. Sa tog aspekta, ja sam vašarsko dete, što mi je negde kasnije, ispostaviće se, bilo od koristi”, ispričao je Ajduković.

Naš sagovornik osnovnu školu je završio u Apatinu kao odličan đak, a interesovanja su mu prvenstveno bila vezana za sport.

“Otac se bavio rukometom. Uz njega sam stekao ljubav prema ovom sportu, a aktivno sam trenirao sve do odlaska na studije. Posle osnovne škole, upisujem 9. i 10. razred usmereno, da bih se nakon toga opredelio za Srednju mašinsku školu”, saznajemo od Gorana.

Po završetku srednje, odlazi u Novi Sad gde završava Višu mašinsku školu, a takođe stiče i bogato životno iskustvo.

“Studije su zapravo jedna vrsta samostalnog života. Bio je to divan period sazrevanja, a tad sam upoznao i sadašnjeg kuma, sa kojim evo preko 30 godina negujem veliko prijateljstvo, koje je krunisano obostranim kumstvima. Po završetku studija se ženim, dolazi prvo dete, zatim služenje vojnog roka, a posle vojske počinjem raditi u struci u brodogradilištu. Na tom mestu sam bio oko četiri godine, a u međuvremenu se otvara porodični posao – Kvin, pa sam jedno vreme bio na oba mesta. Ipak, odlučujem se za ekonomiju i trgovinu, jer je tih devedesetih zaista bilo teško vreme. S druge strane, trgovina mi je nekako u krvi od malih nogu, kada sam kao dete dane provodio na raznoraznim vašarima, seoskim slavama i drugim manifestacijama, gde sam učestvovao u prodaji bombona i tako stekao korisne veštine. Porodični biznis trajao je do 2018. godine, a u međuvremenu, 2010, zahvaljujući tastu, otkrivam lepote vina”, priznaje Ajduković.

Prema njegovim rečima, otac njegove supruge u to vreme je kupovao grožđe i pravio vino, pa je uz njega stekao naklonost ka celoj priči, da bi ga potom jedna nesvakidašnja situacija navela da krene samostalno u vinogradarstvo i vinarstvo.

“Probavajući razne varijante vina u to vreme, najviše mi se dopao jedan francuski Šardone. To je moglo da se kupi tada samo u Metrou. Odlučim da poslužim to vino za sinov 18. rođendan, odem u Metro da ga kupim i kad sam izlazio napolje, naletim na neke lance, zapnem, padnem i polomim prst. Kako sam bio osiguran preko firme, dobio sam nešto novca i odlučim da te pare, pošto sam se slomio zbog vina, i uložim u vino. Tada kupujem deo opreme, buradi, pumpu za pretakanje i filtriranje, čepilicu i još neke osnovne stvari potrebne za proizvodnju vina”, prisetio se ove zanimljive anegdote o svojim počecima.

Te 2010. godine, naš sagovornik je kupovao grožđe u Župi, u vinariji Živkovića, sa kojima i dan danas neguje jako lepo prijateljstvo.

“Tada sam se bukvalno zaljubio u vinogradarsko-vinarski region Župe, a koji me i dan danas privlači. Naša trgovačka branša je u to vreme, dolaskom Kineza, padala, a ja sam polako bežao od toga. Najpre sam zasadio probne čokote u Svilojevu, nekih 30-tak komada. To se primilo, a onda proširujem priču. U međuvremenu, tast odustaje od voćnjaka pod jabukama na Budžaku i da mi tu zemlju da zasadim grožđe, da bih danas, evo, na ta dva mesta imao preko 4000 čokota. Od sorti imam prvenstveno Tamjaniku, zatim Traminac, a nešto za svoje potrebe za roze vina Prokupac i uz to Cabernet Sauvignona”, saznajemo od Ajdukovića, koji danas uživa u ovom poslu u pravom smislu te reči.

“Kažu da vinograd traži slugu, ali ja to ne posmatram na taj način. Ako se dobro organizuješ i ako napraviš tako da budeš zdrav od toga, ne samo od fizičkog rada, već i ljubavi koju neguješ kroz taj rad, ovaj posao je pravo uživanje”, priznaje Goran.

Naš sagovornik danas ima titulu vinskog viteza, a koju je stekao zahvaljujući čuvenom enologu i poznavaocu vinogradarskog i vinarskog posla, Branku Šoštariću Šoletu. Preduslov za to bio je da ima svoj vinograd, da proizvodi kvalitetno vino i da ume to da prezentuje. Šole je sve ovo prepoznao kod Ajdukovića, kandidovao ga, čak bio i njegov kum kad su ga proglasili vitezom vina, tako da je danas naš sagovornik, u kraju gde vinska kultura još uvek nije razvijena, pravi ambasador ove priče, koju namerava da razvija i ubuduće.

“Registrovao sam vinariju, zove se AG Company, ali brend je Tamjanika Ajduković. Opredelio sam se isključivo za Tamjaniku, a ostale sorte što imam, to pravim za svoje potrebe i potrebe manifestacija. Sve pravim, naravno, isključivo od svog grožđa. Ove godine sam recimo proizveo 2.000 litara, a to je za neki početak dovoljno”, kaže on.

Po pitanju plasmana svojih vina, naš sagovornik orjentisao se na Zapadno-bački okrug, ali i šire, Bečej, Novi Sad i drugi gradovi u Vojvodini.

Na brojnim takmičenjima, Ajduković je, u izuzetno jakim konkurencijama, od preko 700 uzoraka, osvajao zlato i veliko srebro po broju poena, ali tu ne staje, već kontinuirano teži ka još boljem kvalitetu.

“Još uvek učim da što kvalitetnije vino izađe iz mog vinograda. Ono što mogu tvrditi sa sigurnošu, to je da se vino počinje praviti u vinogradu, ne u vinariji, negovanjem grožđa. Kad ti uložiš tamo, onda će ti se vratiti. Vino je kao žena. Negovanjem žene dobiješ nazad . Ako ne uložiš, nećeš dobiti. Moraš da uložiš nežnost i ljubav, nije to samo rad. Ako ti uz sve navedeno Bog da leto kao ove godine, ti imaš samo da paziš i da se igraš”, smatra Goran.

Ovaj vitez vina ima suprugu i dvoje dece koji su mu, kaže, najveća podrška, ali se trudi da ih ne opterećuje previše, jer imaju svoje poslove.

“Porodicu sam poštedeo posla u vinogradu. Najviše mi pomažu kad je berba, a ostalo pretežno radim sam. Ako se kasnije opredele da priđu, dobrodošli su. Ćerka se skoro i udala, pa se radujem i novim malim vinogradarima u budućnosti”, iskren je naš sagovornik.

Kako nam je otkrio, sa godinama iskustva i sa finansijskim sredstvima, ide se polako ka gore i sa kvalitetom.

“Moj postupak pravljenja vinarije krenuo je sa minimalnim ulaganjima i želja mi je da vinograd i vino počnu sami sebe isplaćivati, pa da idem zdravom logikom ulaganja - kako sredstva dođu, tako ulažem dalje u proizvodnju”, priznao je.

Naš sagovornik trenutno se posvetio isključivo vinogradu i vinarstvu. Kaže da ga to upotpunjuje, ali i čini ga zdravijim, jer je šećeraš, pa mu rad na svežem vazduhu itekako godi. Pored toga, vreme voli da provodi sa porodicom, prijateljima, ali i na brojnim manifestacijama koje obilazi. Svoju humanu stranu pokazivao je još u vreme Kvina, kada je organizovao dolazak Deda Mraza, konje, fijaker, vatromet i pripremanje igračaka i paketića za decu iz socijalno ugroženih porodica, da bi kasnije sa svojim vinima bio deo velikog broja humanitarnih bazara. Želja mu je da svojom vinskom pričom proširi turističku ponudu naše opštine, a Tamjanika kraj Dunava, što je krajnje neobično i zanimljivo, inače sorta za koju kažu da pleni dušu, svakako je pun pogodak, pa mu u tom smislu od srca želimo da ostvari svoje želje.

Izvor: Radio Apatin

Fiskalizacija na pijačnim tezgama neće biti realizovana ni u toku naredne godine, a prodavci neće imati obavezu evidentiranja prometa na malo i primljenih avansa preko elektronskog fiskalnog uređaja.

Obveznicima fiskalizacije, koji se bave prodajom dobara i usluga na pijacama i sličnim objektima, odložena je obavezna fiskalizacije, odnosno izdavanja fiskalnog računa do kraja 2025. godine, saopštila je Poreska uprava.

Kako se navodi u saopštenju, saglasno izmenama Uredbe o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja od 13. decembra, odložena je obaveza evidentiranja prometa na malo i primljenih avansa za promet na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja, do 31. decembra 2025. godine.