Sombor.info

Radna jedinica JVP „Vode Vojvodine“ u Somboru čije prostorije se nalaze na Vojvođanskoj ulici broj 16, počela je da prima stranke svakog utorka i četvrtka od 8 do 13 časova.

U pomenutom periodu obveznici naknade za odvodnjavanje će na ovaj način moći da dobiju uvid u stanje na računu, kao i kopije kartica i rešenja. Istovremeno obveznici će dobiti i osnovne informacije o podnošenju zahteva za reprogram, prigovorima, rokovima za plaćanje, načinu dostave rešenja.

Iz ovog preduzeća podsećaju obveznike da poslednja ovogodišnja rata za naknadu za odvodnjavanje dospeva 15. novembra.

Saobraćajna policija Srbije, tokom predstojećih prazničnih dana, sprovešće akciju pojačane kontrole učesnika u saobraćaju.

Najavljeno je da će se akcija sprovoditi do nedelje, 13. novembra, i biće usmerena na otkrivanje najtežih prekršaja, uključujući prekršaje prekoračenja brzine kretanja vozila, nepropisnog preticanja, upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, nekorišćenja sigurnosnog pojasa i nepropisnog prevoženja dece, kao i nepropisnog korišćenja telefona tokom vožnje.

Svaki kontrolisani vozač biće alkotestiran, a prilikom zaustavljanja svakog vozila policajci će kontrolisati da li vozači i svi putnici u vozilu koriste sigurnosni pojas.

Iz MUP-a apeluju na sve građane da poštuju saobraćajne propise i da odgovornim ponašanjem doprinesu očuvanju bezbednosti saobraćaja na putevima u vreme praznika.

Izvor: apatinskenovine.rs

Ceo Apatin, ali i šire, podigao se na noge nakon što je u javnosti odjeknula vest da je u obližnjem selu Sonta viđena divlja zverka - crni panter. Da to nije izmišljena priča već istina potvrdile su i Vojvodinašume u svom zvaničnom saopštenju uz upozorenje da je reč o opasnoj životinji.

Iako su u početku mislili da je u pitanju šala, meštani ovog sela, ali i okoline, preduzimaju određene mere opreza nakon što su iz JP „Vojvodina šume“ izdali saopštenje kojim upozoravaju na ovu opasnu životinju.

Meštanin Sonte Ivan Tarbuk koji u ovom podunavskom selu živi više od pola veka, kaže za Nova.rs da je „vrag odneo šalu“, te da nije na odmet da se naoruža motkama.

„Moram priznati da nisam verovao kada mi je košinica rekla šta pišu novinari. Pomislio sam, neko je napravio dobru šalu. Međutim, kada su ovi naši iz „Vojvodina šume“ objavili da budemo na oprezu, rekao sam ženi daj one motke što tresemo šljive, nek nam budu uvek ispred kuće. Žena i ja živimo sami, ne daj Bože da nas napadne, pa niko nas ne bi pronašao. Mada, kaže komšija Jova da panter neće na ljude, nego da juri kokoške, ali, ko će ga znati“, kaže nam ovaj meštanin.

Njegov sugrađanin Adam Nikolić priznaje za Nova.rs da je olako shvatio vest da je u Sonti viđen leopard crnog krzna, ali kaže da mu, nakon zvaničnog saopštenja, ipak nije svejedno.

„Živim u naseljenom mestu, tako da nisam preterano uplašen jer ne verujem da bi se ovuda motao panter. Mada, čuo sam da on već nekoliko meseci šeta, moguće je da se adaptirao i navikao na ovu sredinu. Znam da jede mačke i kučiće, ali ne verujem da bi napao ljude, jedino ako se uplaši“, ističe Nikolić.

On dodaje da u Apatinu postoje napuštena mesta koja izgledaju kao prašuma, te da ga ne čudi da je panter isprva tu boravio.

„Radim u jednoj fabrici u Apatinu, vozim se autobusom. Toliko ima napuštene zemlje, zarasle, da je zaista moguće da je životinja tuda šetala. Moj pokojni deda je pričao kako je stalno tokom zime viđao vukove koji su dolazili preko Save u ove krajeve. Prema tome, vrlo je moguće da je panter zaista tu. Na sreću, ne šetam, ne zalazim u šumu niti na područja gde nema žive duše, tako da ne verujem da će se približiti mojoj kući“, kaže naš sagovornik.

Milan Mirić-Miki, vlasnik zoološkog vrta „Zoo Miki“, prvog privatnog zoološkog vrta i u nekadašnjoj Jugoslaviji, ujedno i saradnik Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, kaže da o postojanju ove zveri kod nas nema ranijih svedočenja.

„Ukoliko se u ovom slučaju radi o crnom panteru za kojim je prošle zime postojala potraga u okolini mađarskog Kečkemeta, a koji je po mojim, doduše nezvaničnim, informacijama zapravo pobegao iz zatočeništva u Austriji, sve je moguće. Mada se radi o životinji koja ne postoji u slobodi na našim prostorima, njena prilagodljivost bi joj omogućila i duže preživljavanje, pogotovo ukoliko ima izvor hrane. A to je ono što guste šume Podunavlja, uz sigurno sklonište, mogu da pruže ovakvoj vrsti predatora“, kaže Mirić.

On ujedno tvrdi da ovakva zver ne bi predstavljala neku veliku opasnost po ljude.

„U slučaju susreta sa ljudima leopard, koji je jedna od najmanjih divljih mačaka, sam bi pobegao, a pre toga bi se svakako potrudio da ga niko ni ne vidi“, kaže Milan Mirić.

Podsetimo, Petar Sladić, inače za sada jedini žitelj koji je pristao i da se identifikuje kao osoba koja je svojim očima videla ovu zver iz porodice mačaka, za novosadski Dnevnik rekao je da mu nije svejedno „jer se i njegova deca često voze sama biciklima u okolini, po šumi i po poljima“.

Izvor: nova.rs

JP Vojvodinašume je danas izdalo Obaveštenje o pojavi crnog pantera na teritoriji opštine Apatin.

Obaveštenje prenosimo u celosti:

"Javno preduzeće "Vojvodinašume" Petrovaradin, ogranak ŠG "Sombor" Sombor, Šumska uprava "Apatin" Apatin, obaveštava sve sugrađane da je uočen crni panter (leopard) u atarima Opštine Apatin.
Predator je izrazito opasan i ovim putem apelujemo na građane da vode računa za sebe i svoje bližnje.
Ukoliko neko uoči crnog pantera, potrebno je odmah obavestiti nadležnu policijsku stanicu."

Pročitajte više o tome:

Kada govorimo o kućnim ljubimcima, nekako se uvek pas ističe kao najbolji čovekov prijatelj, a mačke su prikazane kao hladne, nezavisne i nezainteresovane za vlasnika. Međutim, naučnici tvrde da to nije baš tako.

Kao kućni ljubimci donose mnogo dobrog u vaš dom, a kao glavna stvar ističe se duševni mir, prenosi BrightSide.

Sigurno se pitate kako donose mir, a prvi odgovor je – predenjem. Da, one taj zvuk koriste kako bi komunicirale sa drugim mačkama, kada su gladne, uplašene, kada ih nešto boli, ali i kada im je negde prijatno.

Frekvencije tih zvukova opuštaju ljude. Zbog toga se kaže da je predenje poput terapije za mačke, ali i za ljude. Pogotovo u jako stresnim situacijama.

Maženje sa mačkom takođe na ljude deluje umirujuće, pokazala su razna istraživanja poslednjih godina. Čak 83 odsto ljudi izjavilo je da im je njihova mačka najbolji prijatelj, a 67 odsto ljudi u najtežim trenucima svoje mačke drže uz sebe te im tokom stresnih i emotivnih situacija pružaju emotivnu podršku maženjem.

Iako možda deluju hladno, mačke se osećaju sigurnije u društvu svojih vlasnika i baš zato vole da spavaju u istom krevetu s njima. Osim za njih, deljenje kreveta dobro je i za čoveka.

Stručnjaci kažu da ljudi koji pate od nedostatka sna zbog stresa treba da stave mačku da spava pokraj njihove glave, makar jedan deo noći.

Na taj način će se opustiti i rešiti negativne energije. Još jedna zanimljiva činjenica jeste da mačke imaju pozitivan efekat kod alergija, pogotovo kod male dece.

Iako roditelji beba često misle da nije pametno imati malo dete i mačku istovremeno, istraživanja su pokazala da deca mlađa od jedne godine, koja imaju mačku kao ljubimca, tokom odrastanja ređe razvijaju alergije.

Za kraj, pretpostavlja se da su vlasnici mačaka inteligentniji od vlasnika pasa. Istraživanja su pokazala da su ljudi koji poseduju pse aktivniji, društveniji i više vole da provode vreme van kuće, dok su vlasnici mačaka češće zatvorenije osobe koje vole da provode vreme u kući, i to po mogućnosti sami.

Prema tim rezultatima istraživanja došlo se do zaključka da vlasnici mačaka mogu da budu inteligentniji od vlasnika pasa, ali treba imati na umu da se ovaj rezultat zasniva isključivo na različitim ličnostima i interesima vlasnika pa je ipak pod znakom pitanja.

Izvor: b92.net

U jednoj nedavnoj studiji o psećem snu, istraživači u Velikoj Britaniji su posmatrali obrasce spavanja kod štenaca starih 16 nedelja i pasa starih godinu dana.

Zaključili su da odrasli psi spavaju između osam i 13,5 sati svaki dan. U proseku, zdrav odrastao pas spava 10,8 sati svaki dan.

Koliko pas treba da spava?

Studija je pokazala da štenci spavaju u proseku 11,2 sata dnevno. Američki kinološki klub dodaje da neki mladi psi mogu da spavaju između 18 i 20 sati dnevno!

To nije ništa neobično niti neočekivano. Štenci se još uvek razvijaju. Za pravilan razvoj potreban im je dovoljan broj sati sna.

Ne samo da njihov nervni i imunološki sistem sazreva, zglobovima i mišićima treba vremena za oporavak nakon dana punog igre i trčanja. Utvrđeno je i da štenci spavaju manje tokom noći od odraslih pasa, ali većinu dana provode dremajući.

Znakovi da vaš pas ne spava dovoljno uključuju povećanu razdražljivost i agresivnost. Mogu preterano da reaguju na svakodnevne događaje ili počnu da doživljavaju intenzivnu bol zbog razdvajanja, pišu Novosti.

Takođe je moguće da bi vaš pas mogao da zaboravi naučene naredbe ili gde pronalazi poznato mesto u kući ako spava dovoljno. Možda je najočiglednija ekstremna pospanost.

Ako vaš pas pokazuje bilo kakve simptome nedostatka sna, moguće je da ima problem sa spavanjem. Opstruktivna apneja u snu javlja se kod pasa s kratkim njuškama poput buldoga ili mopsa.

Izvor: B92.net

Nova studija sprovedena u Švajcarskoj potvrđuje da psi dobro utiču na naš mozak. Istraživači su angažovali 19 zdravih odraslih osoba kako bi im izmerili aktivnosti mozga tokom nekoliko sesija, u prisustvu i odsustvu pasa. Rezultati mogu da poboljšaju efikasnost terapija uz pomoć životinja koje se koriste za lečenje mnogih stanja, poput: depresije, demencije, posttraumatskog stresnog poremećaja i mnogih drugih...

U ovoj studiji, istraživači su odlučili da koriste funkcionalnu infracrvenu spektroskopiju (fNIRS). Dve elektrode su postavljene na čelo učesnika za merenje kognitivnih aktivnosti, a pokazano je i povećanje moždane aktivnosti, odnosno frontalnog korteksa – ključnog dela mozga koji kontroliše pažnju, radnu memoriju, rešavanje problema, razmišljanje i emocionalne reakcije.

Rezultati su pokazali da se moždana aktivnost povećava prilikom maženja pasa, a jaka moždana aktivnost pokazala se i kada je životinja izašla iz sobe. Tokom studije, učesnici su bili odaljeni od pasa, dok su bili priključeni na skener. Eksperiment je nastavljen sa posmatranjem ljubimca koji se nalazio na drugoj strani sobe, zatim se postepeno približavao, da bi se na kraju potpuno približio kako bi ispitanik bio u mogućnosti da ga pomazi. Zatim su uradili istu stvar sa plišanom životinjom. A kada su uporedili oba scenarija, istraživači su otkrili da je došlo do jačeg povećanja moždane aktivnosti kada je pravi pas bio u blizini.

Pas kao terapija za ljude

Primena ovih rezultata studije je od interesa za celokupnu medicinsku zajednicu. Dr. Joey R. Gee, neurolog u bolnici Providence Missionuu okrugu Orange, Kalifornija, potvrdio je da su terapije uz pomoć pasa "vredne za mnoge hronične poremećaje i mogu se koristiti u okruženjima gde je potrebno relaksacija."

Kućni ljubimci poput pasa mogu i treba da se smatraju važnom terapijskom opcijom za pacijente svih uzrasta koji prolaze kroz različite probleme fizičkog ili mentalnog zdravlja, slažu se stručnjaci.

Izvor: b92.net

Drugi ciklus biblioavanture - Čitalačkog kluba „Pročitali smo mi, pročitaj i ti“ započeo je, 9. novembra, promocijom knjige Aleksandre Mihajlović „Sofijine mudrolije s Markom Кraljevićem“.

Sjajna Aleksandra je u živoj i neposrednoj interakciji sa decom dočarala najvećeg srpskog junaka na nov, neobičan i neverovatno zanimljiv način.

Deca su upijala svaku reč i pokret i aktivno učestvovala u otkrivanju raznih činjenica iz života Marka Кraljevića kroz kviz pitanja, dramski nastup, pronalazili pojmove vezane za hranu, oruđe i oružje iz tog vremena i tako se „vratili“ sedam vekova unazad!

Podeljeni su čitalački dnevnici članovima kluba kao i knjige iz edicije „Deca čitaju srpsku istoriju“ za prvi krug čitanja. Cilj je da se kod dece razvije interesovanje za događaje i ličnosti iz srpske istorije.

„Sofijine mudrolije“ bile su pravi način da se zopočne nova biblioavantura!

Da podsetimo, od novembra do juna, svaki mesec će biti čitane druge knjige, a biće organizovana i druženja, razgovori o knjigama i razne kreativne radionice na teme zadatih knjiga tog meseca. I naravno, kao i na svakom pravom takmičenju, za najbolje, najupornije, najistrajnije obezbeđene su nagrade.

Sledeći sastanak Кluba zakazan je za decembar mesec, kada će se deliti utisci pročitanog, ali i knjige za drugi krug čitanja. Trka je krenula!

Izvor: RTV

KONKURSOM Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Grad Sombor dobio je četiri miliona dinara za izradu planske dokumentacije, odnosno dva plana detaljne regulacije.

Za izradu PDR ulica Blagoja Parovića, Sime Šolaje, Miodraga Petrovića Čkalje, Dinarska, Dinarska – Jug nova 2, Majora Tepića i Svetog Nikole u Somboru dodeljeno je 3.000.000. dinara.

Za izradu PDR ulica Stanka Paunovića i Pangarske u Somboru milion dinara.

Imuni sistem je vojska sastavljena od odbrambenih ćelija, čiji je zadatak da odbrani telo od osvajača. Svuda oko nas su potencijalni napadači na zdravlje našeg organizma koji se mogu naći u kući, na našim rukama, u vrtićima, školama, poslovnim objektima…

Kako ojačati imuni sistem?

Reč je o jednom velikom sistemu, a ne o jednom organu koji treba jačati, iz tog razloga odgovor nije jednostavan. Za sada nema studija koje direktno povezuju način života i snagu imuniteta, ali to ne znači da ta veza ne postoji. Naučnici pokušavaju da otkriju uticaj ishrane, vežbanja, stresa i sličnih faktora na imunitet, a u međuvremenu, evo smernica koje nude kako bi vaš imuni sistem ojačao.

Imuni sistem i starost

Kako starimo, sposobnost imunog sistema se smanjuje, što doprinosi nastanku nekih ozbiljnih bolesti, poput teških infekcija i raka. Dok će neki ljudi u starosti ostati potpuno zdravi, to je ipak grupa koja će se lakše zaraziti, ali nažalost mogu i umrijeti od posledica. Bolesti respiratornog sistema poput gripa, COVID-19 ili upale pluća i dalje su jedan od vodećih uzroka smrti kod osoba starijih od 65 godina, piše Ordinacija.

Smanjen odgovor imunog sistema na infekcije pokazuje se i u reakcijama starijih na vakcine, a to je dokazano studijama. Međutim, smrtnost od gripa je smanjena kod starijih osoba koje su primile vakcinu, u poređenju sa onima koji nisu.

U ovoj situaciji izgleda da postoji veza između loše ishrane i slabog imuniteta. Nedostatak mikronutrijenata je ono što se primećuje kod starijih, a čini se da i oni manje jedu i ne vode računa da ishrana bude raznovrsna.

Ishrana i imuni sistem

Imunitet će uvek uložiti mnogo energije u zdravlje digestivnog sistema, koji je izuzetno jaka sila u zaštiti zdravlja celog organizma. Zato je ishrana veoma važna u očuvanju snage imunog sistema. Naučnici su odavno prepoznali činjenicu da su ljudi koji žive u siromaštvu mnogo podložniji zaraznim bolestima. Trenutno postoje dokazi da nedostatak mikronutrijenata, kao što su cink, selen i gvožđe, kao i vitamini A, C i E kod životinja menja imuni odgovor. Da li je to slučaj sa ljudima, ostaje da se vidi. Šta možete da uradite? Ako sumnjate da vaša ishrana ne obezbeđuje vašem telu ono što mu je potrebno, razmislite o uzimanju multivitamina, jer uzimanje samo jednog vitamina neće doneti mnogo koristi.

Mogu li suplementi i biljke podići imunitet?

Uđite u samo jednu prodavnicu zdrave hrane i videćete mnogo bočica i pilula na kojima piše da jačaju imuni sistem. Iako neki preparati sadrže komponente koje su korisne za zdravlje, do danas nema dokaza da zaista pomažu imunološkom sistemu. U stvari, naučnici ne znaju da li biljka za koju se smatra da podiže nivo antitela u krvi može zaista učiniti nešto korisno za imuni sistem.

Da li je stres zaista opasan?

Međutim, savremena medicina je prihvatila da su telo i duh povezani. Različiti problemi, kao što su loše varenje, nesanica, pa čak i srčana oboljenja, povezani su sa uticajem stresa na telo. I pored svih prepreka, naučnici ne odustaju od daljeg dokazivanja uticaja stresa na imuni sistem. Baš kao i jačanje imunog sistema, stres je pojam koji je teško definisati, a to što je za jednu osobu veoma stresan događaj ne mora da znači da će imati isti efekat na sve. Kada je osoba izložena neprijatnoj situaciji, naučnicima je teško da izmere subjektivni osećaj stresa osobe, pa se fokusiraju na stvari koje to mogu da pokažu, poput otkucaja srca, ubrzanog govora… Koncentrisanje na hronični stres koji ostaje u nečijem životu već duže vreme pokušavaju da otkriju da li je ta vrsta stresa odgovorna za slabljenje imunog sistema, i uprkos teškoćama, krajnji rezultati će uskoro biti pred nama.

Vežbanje: dobro ili loše za imunitet?

Redovna fizička aktivnost je stub zdravlja, poboljšava kardiovaskularno zdravlje, snižava krvni pritisak, pomaže u održavanju telesne težine i štiti od raznih bolesti. Ali da li pomaže imunološkom sistemu da funkcioniše? Baš kao i pravilna ishrana, fizička aktivnost može doprineti opštem zdravlju i stoga je dobra za održavanje pravilnog funkcionisanja imunog sistema. Direktno će pomoći stimulisanjem cirkulacije, što omogućava ćelijama i materijama sistema da se slobodno kreću kroz telo i nesmetano obavljaju svoj posao.

Zlatna pravila zdravog imuniteta

Ne pušite
Jedite puno voća i povrća
Vežbajte redovno
Održavajte zdravu telesnu težinu
Ako pijete alkohol, nemojte preterivati
Naspavati se
Vodite računa o ličnoj higijeni
Izbegavajte stres

Izvor: Vijesti.me