Sombor.info

Predstava „Mačak u čizmama” pozorišta “Sanjalište” iz Beograda, prikazivaće se u “Fabrici snova”, na adresi Venac Radomira Putnika 2, u petak, 21.4.2023. godine, s početkom u 18.00 časova.

Karte po ceni od 300 dinara mozete obezbediti na Blagajni Kulturnog centra, na Vencu Radomira Putnika 2.

Radno vreme Blagajne:
Utorak i sreda: od 10.00 do 13.00
Četvrtak, petak i subota: od 15.00 do 20.00

Ovo je jedna klasična bajka ispričana na jedan malo drugačiji način.

Koji je brat dobio najbolje nasledstvo? Da li će Mačak u čizmama uspeti da nadmudri uobraženog „Plavog zeca“ i moćnu Vešticu? Da li će Lesandro postati princ i da li će uspeti da ugleda princezu Klementinu? Odgovori na ova pitanja se nalaze u našoj predstavi.

Ova predstava namenjena je najmlađoj publici uzrasta od 2. do 10. godine, sa 5 likova, koje tumače 3 akademska glumaca i živopisnom scenografijom, maštovitim kostimima i maskama.

Predstava je edukativna, zabavna, sa mnogo originalnih songova i koreografija. NJeno izvodenje traje 45 minuta i može se igrati u različitim prostorima: obdaništima, školama, na otvorenim prostorima kao i na pozorišnoj sceni.

Tekst: Saša Madić
Režija: Nikola Marković
Muziku komponovali: Vukan Vujović i Nemanja Mihailović
Maske i kostim: Zoran Stojanović i Nataša Stefanović
Scenografija: Biljana Raičević – Joksimović i Aleksandar Marković
Igraju: Katarina Živković
Aleksa Raičević
Nikola Marković

U NARODNOM pozorištu Sombor, od 7. do 10. juna, održaće se Pozorišni maraton pod sloganom "Ko voli pozorište?".

Na ovogodišnjem 31. festivalskom izdanju publika će imati priliku da pogleda najaktuelnije naslove pozorišta iz zemlje i regiona. Kako se najavljuje, tokom četiri festivalska dana planirano je izvođenje dvanaest predstava za odrasle, dve predstave za decu, uz zanimljiv prateći program.

Izvor: novosti.rs

Radovi izgradnje dovodnika vode od Bezdana ka Kolutu, kojim će se rešiti pitanje vodosnabdevanja naselјenog mesta Kolut, pri kraju su, a završetak radova druge faze obišao je gradonačelnik Sombora, Antonio Ratković, direktor JKP „Vodovod“ Bezdan, Dejan Kubatov i predstavnici Saveta Mesne zajednice „Kolut“.

Prema rečima Ratkovića, akcenat je stavlјen na rešavanje problema vodosnabdevanja na teritoriji Grada Sombora, te je izrazio zadovolјstvo uspešnom realizacijom ovog projekta koji će značajno olakšati život stanovnika Koluta.
„U prošloj godini smo započeli ovaj veoma značajan projekat izgradnje dovodnika, koji se sastoji iz dve faze. Sada se radi na drugoj fazi i ostalo je još nekih 300 metara kako bi se ova investicija završila. Očekujemo da u narednih dve do tri nedelјe, bude kompletno završena ova deonica, da krenu probe, analize i da stanovnici Koluta negde početkom juna dobiju pijaću kvalitetnu vodu, što je svakako cilј svih nas u Gradu“, rekao je gradonačelnik.

Ratković je dodao i da Grad nastavlјa sa obnavlјanjem i izgradnjom novih dovodnika i fabrika vode kako bi svako naselјeno mesto dobilo pijaću vodu, kao i da će shodno tome, u narednom periodu stanovnici Stapara i Doroslova biti opremlјeni pijaćom vodom iz Fabrike vode „Jaroš“.

Izvođač radova je Javno komunalno preduzeće „Vodovod“ Bezdan, a direktor istog, Dejan Kubatov, naveo je da izgradnja cevovoda predstavlјa značajan projekat, koji je samo jedan u nizu zajedničkih investicija Grada Sombora i JKP „Vodovod“ Bezdan.

Nakon ovih grubih radova prelazimo u fazu završetka crpne stanice, odnosno, buster pumpe u crpnoj stanici i to bi bilo u principu najveći deo poslova što se tiče ovog projekta. Izuzetno smo zahvalni Gradu Somboru, što je imao ogromno povrenje da ovu vrstu posla posveti nama kao firmi, da mi kao firma možemo da završimo poslove, ono što je iz naše najuže delatnosti“, poručio je Kubatov.

Ukupna dužina deonice je oko 4,2 kilometra, a za njenu realizaciju iz budžeta lokalne samouprave izdvojeno je 42 miliona dinara.

Nakon obilaska završnih radova na uređenju trim staze u Rokovačkoj šumici, članovi Gradskog veća Antonija Nađ Kosanović i Slobodan Stanić, obišli su danas i naselјeno mesto Klјajićevo, gde je u toku postavlјanje nadstrešnice nad postojećim tribinama na fudbalskom stadionu.

Prema rečima Antonije Nađ Kosanović, realizacija ove nadstrešnice biće od velike koristi stanovnicima Klјajićeva, koji će imati komfornije i bolјe uslove kada su u pitanju sportske aktivnosti i gledanje utakmica.

Ona je dodala da je ovo samo jedan u nizu projekata koji Grad Sombor realizuje sa cilјem unapređenja sportske infrastrukture na teritoriji Grada, a za naredni period planirano je i uređenje bazena u Klјajićevu, odnosno, staza oko njega. Takođe, iz budžeta lokalne samouprave izdvojena su sredstva i za izgradnju tribina u Staparu.

Nakon detaljne selekcije i analize dve predstave za odrasle iz naše opštine, na Zonsku smotru dramskog stvaralaštva „Vinko Stupar“ u Crvenki plasirala se predstava Ežena Joneska „Žak ili pokornost“ u režiji Dušana Gladića, a u izvođenju Dramskog studija Kulturnog centra Apatin.

Na održanoj sednici Organizacionog odbora 54. zonske smotre dramskog stvaralaštva „Vinko Stupar“ odlučeno je da će se naša predstava „Žak ili pokornost“ izvesti u utorak, 25. aprila od 20 časova u Domu kulture u Crvenki.
Čestitamo režiseru, glumačkoj postavi i tehničarima na uspehu!

Kao i kod ljudi, zdravlje pasa zavisi od različitih činioca kao što su genetika, ishrana, životni stil...

Međutim, postoje rase koje su poznate po svojoj otpornosti na bolesti i uobičajene zdravstvene probleme.

Australijski ovčar

Ovo je rasa koja je poznata po svojoj izdržljivosti i izvrsnoj kondiciji. Australijski ovčari obično nemaju sklonost prema naslednim bolestima, a takođe su vrlo aktivni psi koji zahtevaju puno kretanja.

Basenji

Ovi mali i energični psi poznati su po svojoj izdržljivosti i otpornosti. Basenji su jedna od rasa sa najmanjom incidencijom naslednih bolesti.

Bernandinac

Ovo je rasa poznata po svojoj dobrom zdravlju i dugovečnosti. Bernski planinski psi imaju nisku incidenciju genetskih bolesti i obično žive duže od ostalih velikih rasa - piše Blic.

Mnogi ljudi možda ne znaju, ali u svetu automobila postoje stručnjaci za takozvani "hipermiling", tehniku čiji je cilj vožnja na najefikasniji mogući način kako bi se postigla autonomija mnogo veća od one koju proizvođači inače propisuju. Primer je pređenih 2.095 kilometara sa jednim rezervoarom dizela zapremine 66 litara.

Arhitekta ovog poduhvata prošle godine bio je Felix Egolf, istaknuto ime kada se govori o ovoj vrsti rekorda, a njegovo „oružje“ bila je Opel Insignia 1.5D.

Put koji je prešao bio je duži od dve hiljade kilometara: počinje u Riselshajmu, domu Opela u Nemačkoj. Ideja je bila da se prođe kroz Hamburg, Berlin, Lajpcig, Minhen i Mersburg u četiri dana, da bi se na kraju vratio na početnu tačku.

Na mestu polaska, rezervoar od 66 litara je napunjen do vrha i zapečaćen. Prema kalkulacijama, da bi vozač mogao da pređe ovaj put, bilo je potrebno da Insignia ostvari realnu potrošnju od 3,5 l/100 km. Egolf smatra da je to moguće jer je uticaj koji vozač ima na potrošnju „veći nego što neki ljudi mogu da zamisle“.

„Moderni automobili postaju sve jeftiniji. Svaki gram CO2 je važan. Ali jedna varijabla se retko uzima u obzir: vozač. Međutim, on ima osnovni uticaj na potrošnju goriva automobila, a time i direktno na životnu sredinu“, ističe Egolf.

Prvo stajanje je na 400 kilometara, a kazaljka na instrument tabli jedva da se pomerila: potrošnja je 3,6 l/100 km – zahvaljujući činjenici da se veći deo puta odvija auto-putem i da je prosečna brzina 82,8 km/h. Drugog dana, rezultati su veoma slični, za 8 sati i 28 minuta prešao je još 700 kilometara, prosečnom brzinom od 84,8 km/h i sa potrošnjom od 3,6 l/100 km.

Trećeg dana obeleženog maglom i povremenim gužvama, Egolf se osvrće na veliki uticaj brzine na potrošnju, ističući kako neko ko vozi 120 km/h može potrošiti praktično duplo više goriva nego neko ko vozi 90 km/h. Na primeru putovanja od 360 kilometara, prvi vozač će to učiniti za tri sata, a drugi za četiri, ali će prvi na tom putu potrošiti 21,6 litara, a drugi samo 10,8, što je značajna razlika.

Na kraju trećeg dana prosečna brzina je 74,4 km/h, a potrošnja nepromenjena – 3,6 litara. Kako prenosi Auto Klub, kazaljka rezervoara je uveliko na nuli, ali na kraju Egolf u Opelu stiže na odredište u Riselshajm, gde je četiri dana pre toga napunio svoj rezervoar. Iz perspektive ovog čoveka i vožnje sa ovim motorom, još dugo po pitanju troškova i dometa neće biti ničeg toliko efikasnog kao što je dizel.

U Velikoj sali Kulturnog centra "Laza Kostić" u Somboru, 20. aprila u 20 časova biće održana predstava „Svlačenje“, Mirjane Bobić Mojsilović.

U predstavi igraju zvezde srpskog glumišta Jelica Sretenović i Katarina Žutić.

Karte po ceni od 1.000 dinara možete obezbediti na Blagajni Kulturnog centra utorkom i sredom od 10.00 do 13.00, i četvrtkom, petkom i subotom od 15.00 do 20.00 časova, počevši od utorka 11.4.2023. godine.

U toku su završni radovi na izgradnji i uređenju trim staze u Rokovačkoj šumici, a tim povodom, članovi Gradskog veća, Antonija Nađ Kosanović i Slobodan Stanić, obišli su radove, kako bi se uverili da sve teče po planu.
Prema rečima Antonije Nađ Kosanović, radi se o trim stazi za trčanje koja je od velikog značaja za sve građane Sombora, dužine je 750 metara, a širine 1.5 metar.

„Želeli smo da sačuvamo prirodu, da ne isečemo nijedno drvo, zato je trim staza širine 1.5 metara. Nadam se da će služiti svim našim sugrađanima koji žele da se bave sportom, žele ovde da dođu u prirodu da se rekreiranju ili čak i da se održe neka sportska takmičenja“, poručila je Nađ Kosanović.

Ona je dodala i da je iz budžeta lokalne samouprave za 2023. godinu, izdvojeno više od 8 miliona dinara za unapređenje sportske infrastrukture, te da će se ulaganja u ovoj oblasti nastaviti i u ostalim naselјenim mestima.

Povoljan odmor u Srbiji, koji može pružiti apsolutno sve i uštedeti vam novac u novčaniku, ipak je moguća misija. Čak i u jeku aktuelnih poskupljenja.

Srbija je zemlja koja itekako ima čime da "zavede" kako strane, tako i domaće turiste.

Kao država prirodnih lepota, planina, banja, reka i jezera u ponudi je široka lepeza destinacija koje mogu odgovoriti na izazove savremenog turizma i sve zahteve gostiju.

Srbija nudi mnogo opcija za povoljan odmor, bez obzira na interesovanja ili budžet. Svako može pronaći mesto za odmor u skladu sa svojim željama.

Smeštaj, hrana i aktivnosti mogu biti vrlo pristupačni, a istovremeno ćete dobiti priliku da uživate u prirodi, kulturnim znamenitostima i iskusite nešto sasvim novo i drugačije.

Ovo je odlično rešenja za sve one koji žele da uštede novac i vreme, ali neće da se odreknu uživanja u čarima vrhunskog smeštaja.

Planinski turizam s razlogom je najpopularniji u zemlji i regionu, pa u skladu sa tim ponuda smeštaja i atrakcija na srpskim planina je sve raznovrsnija. Jedna od vrhunskih destinacija je planina Zlatibor koja iz sezone u sezonu beleži sve veću posećenost.

Povoljan odmor na Zlatiboru nije nedostižan, naprotiv. Važno je da na vreme istražite smeštaj i napravite plan i program putovanja u sopstvenoj režiji.

Mi ćemo vam u tome pomoći.

Cene smeštaja na Zlatiboru

Ovo je svakako jedna od prvih stavki koja zanima sve one koji su u potrazi za povoljnim odmorom. Ponuda smeštajnih jedinica na Zlatiboru je bogata, pa je, u skladu sa tim, i cenovni rang takav. Gosti mogu da biraju između smeštaja u hotelima, apartmanima, katunima, brvnarama, etno selima itd. 

Iako Zlatibor važi za jednu od skupljih destinacija, pristupačan smeštaj se ipak može pronaći.

Jedna od najpovoljnijih opcija za smeštaj na Zlatiboru jeste privatni smeštaj koji se obično nalazi u mirnim delovima planine i nudi prelep pogled na okolne zelene doline.

Niže cene smeštaja rezervisane su za periferiju. Najskuplji smeštaj je u samom centru Zlatibora, ali treba istaći da su sve smeštajne jedinice, bez obzira na lokaciju, savremeno opremljene i komforne.

Apartmani na Zlatiboru su najbrojnije smeštajne jedinice. Cene apartmana se kreću od 30 evra do 100 evra po danu. Cena je podložna promeni tokom zimske sezone i novogodišnjih praznika.

Cene apartmana u centru Zlatibora, kraj jezara, mogu biti i duplo više. Takav smeštaj ubraja se u luksuzni i zbog atraktivne lokacije ne spada u povoljan.

Zlatiborski katuni se mogu naći po pristupačnim cenama, naročito oni na obodima planine. Cena noćenja u katunima i manjim kućama je oko 40 evra.

Atrakcije na Zlatiboru i cene ulaznica

Skoro svake godine nova atrakcija "nikne" na Zlatiboru. Poslednjih nekoliko godina turistička ponuda ove planine nadmašila je sva očekivanja, te su atrakcije isplivale u prvi plan. Poseta mnogim zlatiborskim atrakcijama koštaće vas simbolično, a pružiće vam nezaboravno iskustvo.

Tako na primer, za svega 200 dinara (za decu 150 dinara), možete posetiti jedini muzej na otvorenom u Srbiji pod nazivom Staro selo, u Sirogojnu. Muzej na unikatan način predstavlja način života u zlatiborskom kraju tokom 19. veka.

Još jedna atraktivna lokacija na Zlatiboru jeste i Stopića pećina čija poseta košta 250 dinara za odrasle, dok deca plaćaju 150 dinara. Ovo je jedinstven spomenik prirode i zaštićeno dobro od izuzetnog značaja.

Cena ulaznica za El Paso City na Zlatiboru iznosi 500 dinara, dok je cena za decu 350 dinara. Ovo je tematski park smešten na Vodicama i predstavlja kombinaciju američke i srpske kulture. Ovde možete videti dosta toga na jednom mestu - kaubojski grad, indijansko selo, brvnare i druge zanimljivosti.

Gold gondola, kao najduža gondola na svetu, trenutno najzanimljivija atrakcija. Vožnja traje 25 minuta, a cena karte za odrasle iznosi 1.200 dinara. Cena karte za decu je 650 dinara.

Besplatan sadržaj na Zlatiboru

Na Zlatiboru možete uživati i u besplatnim atrakcijama kao što su Multimedijalna fontana, koja se nalazi na jezeru u centru Zlatibora. Na udaljenosti od oko 15 kilometara nalazi se Prerast u selu Dobroselica gde možete videti geomorfološka čuda prirode.

Na vidikovcu Gradina nalazi se uređeni letnjikovac i teleskop kroz koji posetioci potpuno besplatno mogu uživati u čarima krajolika.

Osim toga, na Zlatiboru ima mnogo šetališta i okolnih jezera gde se možete opustiti i relaksirati u tišini, i to potpuno besplatno.

Cene u restoranima i kafićima na Zlatiboru

Jedna od najlepših stvari na Zlatiboru je gastronomska ponuda. Ova planina nadaleko je poznata po svom siru, kajmaku i pršuti, kao i po tradicionalnim jelima iz srpske kuhinje. Restorani na Zlatiboru su obično pristupačni, tako da ne morate potrošiti mnogo novca na obroke.

Na primer, ćevapi u restoranima uglavnom koštaju oko 700 dinara po porciji. Jedna osoba može da ruča za 1.000 dinara, dok četvoročlana porodica mora da izdvoji 5.000 dinara za obrok u zlatiborskom restoranu.

Ukoliko želite dodatno da uštedite na hrani, možete iznajmiti privatni smeštaj, odnosno stan dan ili apartman koji na raspolaganju ima kuhinju u kojoj možete pripremati obroke. Tako će povoljan odmor ispasti još povoljniji.

Cena domaće kafe u kafićima je oko 200 dinara, dok je nes kafa 300 dinara. Pivo košta oko 300, a čajevi 250 dinara.