Sombor.info

Većina ljudi misli da se telesna temperatura iznad 37 stepeni smatra groznicom, ali stručnjaci se baš i ne slažu sa tim.

Groznica nije nužno nešto nepoznato – svako je iskusio visoku temperaturu u životu, najčešće izazvanu zarazom bakterijama ili virusima (pozdrav gripu). Ipak, s početkom pandemije koronavirusa većina nas je počela da se pita šta tačno vrednosti na termometru znače i kad bi trebalo da se zabrinemo.

Simptomi zaraze koronavirusom uključuju glavobolju, grlobolju i začepljen nos, kao i povišenu temperaturu. Analiza podataka iz aprila prošle godine na uzorku od 17.515 obolelih od koronavirusa pokazala je da gotovo 80 odsto odraslih i 46 odsto dece ima povišenu temperaturu nakon zaraze ovim virusom, piše Health. Među odraslima koji su dobili povišenu temperaturu, 14.7 odsto imalo je vrlo visoku groznicu (39 stepeni ili više).

Važno je naglasiti da neće svi oboleli od kovida dobiti groznicu, kao i to da neće svi koji imaju groznicu biti pozitivni na koronavirus. Ipak, to je vrlo čest simptom.

Šta se tačno računa kao groznica?

Prema izvorima iz američke Nacionalne biblioteke za medicinu, groznica je u teoriji telesna temperatura koja je viša od normalne. Normalna telesna temperatura razlikuje se od osobe od osobe, ali generalno ostaje u okvirima od oko 37 stepeni.

Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) groznicom smatra temperaturu od 38 ili više stepeni. I dok je jednostavno merenje temperature najbolji dijagnostički alat, CDC takođe navodi da groznicu možete dijagnostikovati ako osoba deluje vruće na dodir, izjavila je da se oseća kao da ima groznicu (moguće sa drhtavicom) izgleda rumeno ili ima staklast pogled.

Dr Džil Grajms, lekar porodične medicine, dodaje da postoje i različiti rasponi groznica, od kojih su neki ozbiljniji od drugih. Mala groznica, na primer, termin je koji se koristi za opis telesne temperature iznad normalne, ali ispod praga za groznicu. “Tu otprilike govorimo o 37 do 38 stepeni”, kaže Grajms, dodajući da se u tim slučajevima ne radi o “pravoj groznici.”

“Generalno, kad lekari čuju da imate temperaturu iznad 38,3 stepeni, tada vas pažljivije pregledaju, tražeći infekciju,” objašnjava. Američka Akademija porodičnih lekara dodaje da se temperature od 38,5 stepeni naviše smatraju visokima i mogu upućivati na potencijalno opasnu infekciju, što znači da je pacijentu potrebna hitna lekarska pomoć, prenosi N1 Hrvatska.

Zašto dolazi do groznice?

Važno je napomenuti da groznica nije bolest sama po sebi, već znak da vaše telo pokušava da se bori protiv bolesti ili zaraze, napominju izvori iz američke Nacionalne biblioteke za medicinu. Virusi i bakterije koji izazivaju infekcije dobro uspevaju u ljudskom telu pri normalnoj telesnoj temperaturi. Groznica je rezultat pokušaja vašeg tela da ubije patogen tako što od vašeg tela stvara okolinu u kojoj on ne može preživeti. Groznice takođe aktiviraju vaš imunološki sistem, što je još jedan pokušaj ubijanja patogena.

Groznica se manifestuje na različite načine zavisno od njene ozbiljnosti, kaže dr Metju Minc iz Merilenda. “Osećaj vrućine, rumeno lice, hladnoća, drhtavica, bolovi u telu – sve su to uobičajeni simptomi, ali neće svaki pacijent imati baš sve od njih”, govori dr Minc, dodajući da groznice takođe mogu biti ciklične, što znači da temperatura raste i pada. Kad vam se telesna temperatura spusti, moguće je da ćete početi da se znojite.

Ipak, priča oko groznica može da se i zakomplikuje, pogotovo kad govorimo o koronavirusu: u slučajevima drugih virusa, kao što je virus gripa, postoji kratak period od ulaska virusa u telo do pojave simptoma kao što je groznica – to je obično znak da treba da ostanete kod kuće dok se ne oporavite.

Kad govorimo o kovidu, potrebno je malo više vremena da telo prepozna zarazu. “Kad se zarazite koronavirusom, neki simptomi među kojima je i groznica, neće se pojaviti odmah, već u prve dve nedelje, a prosek je između četiri i šest dana”, upozorava dr Minc. “To znači da možete biti zaraženi koronavirusom danima i potencijalno širiti zarazu jer ne znate da ste bolesni.”

Dr Minc dodaje da ponekad groznica nije među prvim simptomima zaraze koronavirusom, a ponekad se ne pojavi uopšte: neki pacijenti će početi da kašlju danima pre nego dobiju groznicu, a neki će biti potpuno asimptomatski.

Kako lečiti groznicu?

U većini slučajeva, blago povišena temperatura nije znak za uzbunu. “Generalno, povišena temperatura sama po sebi nije razlog da odrasla osoba hitno traži lekarsku pomoć, osim ako je viša od 39 stepeni ili osoba ne može sama da je spusti dan ili dva”, kaže dr Grajms.

Prema izvorima Nacionalne biblioteke, svako ko ima groznicu morao bi da odmara i pije mnogo tečnosti. Lekovi nisu potrebni za blago povišenu temperaturu, ali ako uz temperaturu imate i bolnu glavobolju, ukočen vrat ili vam je teško da dođete do daha, trebalo bi da posetite doktora.

Pri groznicama od 39 stepeni ili više, možete uzeti acetaminofen, ibuprofen ili aspirin za spuštanje telesne temperature. Ako ti lekovi ne pomognu i temperatura vam prelazi 39,5 stepeni, lekarska pomoć bi vam mogla biti potrebna.

Što se tiče konkretno zaraze koronavirusom, vaša telesna temperatura ne može vam sama za sebe biti znak da ste zaraženi; ali, ako imate neke druge česte simptome (suvi kašalj, umor, probavne probleme) ili patite od težih simptoma (poteškoće s disanjem, pritisak u prsima, zbunjenost, ne možete ostati budni ili su vam usne i nokti dobili plavu ili sivu boju), važno je da kontaktirate svog lekara i testirate se. Ako ste zabrinuti jer mislite da ste se zarazili, trebalo bi odmah da uđete u samoizolaciju. Važno je, ako dobijete pozitivan test, slušati uputstva doktora, koja uključuju samoizolaciju, praćenje simptoma i traženje pomoći ako vam se stanje pogorša.

Izvor: nova.rs

Mnogi se na pomen Josipa Broza Tita, odmah sete Jovanke Broz. Ipak, većina ne zna da je ona nakon udaje zadržala i svoje prezime. Jovanka je rođena na današnji dan, 7. decembra 1924. godine u mestu Pećane u Lici u porodici oca Mihajla i majke Milice.

Iako je svih ovih godina često pričano o životu Jovanke Broz, pojedini detalji nisu poznati široj javnosti. Mnogi ne znaju da jedan od Jovankinih rođaka bio niko drugi do čuveni Nikola Tesla.

Osnovnu školu je završila u rodnom selu, ali iz porodičnih razloga nije nastavila redovno dalje školovanje Godine 1941. na tom području pokrenut je otpor srpskog naroda, a upravo u Jovankinoj kući u Pećanima, tog leta, upriličeni su prvi sastanci četničke vojske, tada jugoslovenske vojske i predstavnika partizanskog pokreta.

Kako je sama tvrdila, tokom 194. i 1942. godine, Jovanka se borila u ženskoj ličkoj omladinskoj četi, a onda i u sastavu omladinske čete na Kordunu, a na kraju se obrela u čuvenoj Ličkoj diviziji.

Tito je odmah bacio oko na nju

Istoričar Karanović navodi da su se njih dvoje upoznali 1944. godine, neposredno pre desanta na Drvar, a Tito je navodno odmah obratio pažnju na nju, jer je bila veoma lepa devojka.

Broz je tada živeo u Belom dvoru sa Davorjankom Paunović zvanom Zdenka, koja je umrla od tuberkuloze 1946. godine. Političke strukture oko Tita procenile su treba da mu se olakša taj period žaljenja. Izbor je pao na Jovanku.

Međutim, ona je godinama bila nepoznata javnosti, vodeći brigu o poverljivoj arhivi, a kasnije i o Titovim ličnim dokumentima. I to je tako bilo sve do 1952. godine, jer je Tito godinu dana ranije odlučio da je zaprosi, a zanimljivo, kada su se venčali, on je imao 60, a ona samo 28 godina. Malo je poznato da je ona nakon venčanja zadržala i svoje prezime Budisavljević.

"Sve do 1975. godine predstavljana je kao njegova žena i njegov lični i snažni oslonac u susretima sa mnogim izazovima koje je jugoslovensko društvo moralo da savlada kako bi uopšte bilo u prilici da opstane. Međutim, te godine je prvi put odvojena od Tita u Igalu, pod optužbom komunističke kuhinje da kuje zaveru da Tita svrgne s vlasti i s generalom Đokom Jovanićem preuzme vlast", naveo je Karanović.

Kako kaže, oni su dve godine bili u potpunosti razdvojeni, i bez ikakvog kontakta. Jovanka je u vili u Užičkoj broj 15 dočekala vest o Titovoj bolesti, a zatim i o njegovoj smrti 1980. godine.

Prvobitno joj nije bilo dozvoljeno da prisustvuje Titovoj sahrani, ali na intervenciju premijerke Indije Indire Gandi ta odluka je promenjena, no ubrzo su joj oduzeti svi lični predmeti i ona je uz pretnje oružjem preseljena u drugu kuću bez adekvatnih uslova za život.

"Ona je provela naredne 33 godine u izolaciji i bez prihoda, mada je imala pravo na penziju. Niko nikada nije zvanično objasnio zašto je bila kriva bez krivice i osuđena bez suda", zaključio je istoričar Karanović.

Izvor: blic.rs

Umesto u luksuzni hotel, Korejci idu u zatvor kada su pod stresom. Ili je to barem glavna ideja hotela „Inside Me“ koji se nalazi u Hongčeonu u Južnoj Koreji, koji izgleda kao zatvor.

Ljudi plaćaju oko 80 evra dnevno da bi bili lišeni slobode i zatvoreni u ćeliju bez ikakvih ovozemaljskih dobara.

U maloj sobi od 5 kvadratnih metara, koja je toliko mala da nema mesta ni za krevet, možete ostati 24 ili 48 sati. Spavate na prostirci na podu, a jedina pogodnost u kojoj možete uživati je neometan pristup WC šolji i lavabou.

Dva puta dnevno dobićete obrok – obično neku kašu na bazi ovsene kaše i pirinča, a vaše jedina zanimacija biće gledanje kroz prozorčić u sobi, piše Punkufer.

U ovaj zatvor ne možete uneti mobilni telefon, kompjuter ili bilo koji drugi elektronski uređaj. Ne možete čak ni knjigu poneti sa sobom. Glavni cilj je udaljiti se od svakodnevnih pokretača stresa i provesti vreme u tihoj kontemplaciji bez ikakvih spoljnih uticaja.

Ko najčešće dolazi u ovaj neobičan hotel nalik zatvoru?

Najčešći gosti zatvora „Inside me“ su studenti i zaposleni iz različitih kompanija koji su svakodnevno izloženi visokom nivou stresa sa kojim inače teško izlaze. U lažnom zatvoru oni se oslobađaju tog stresa i pronalaze privremenu utehu u tišini i izolaciji.

Ovu lažnu kaznenu ustanovu otvorio je advokat Kvon Jong-suk iz kompanije „Happiness Factory“ u Južnoj Koreji još 2013. godine i do sada je kroz nju prošlo nekoliko hiljada ljudi.

Izvor: danas.rs

Kako bi postigli sve pacijente koji čekaju pred ordinacijama i ispunili propisanu kvotu, lekari u domovima zdravlja pregledaju obolele ne duže od 10 do 15 minuta, iako bi bar prvi pregled morao da traje i do pola sata. Mada pojedini zakazuju sve veći broj pregleda, jedva ih postižu, a pacijenti se smenjuju “kao na traci”, pa sumnjaju u dijagnostiku i dobijene terapije. Na klinikama je situacija tek zabrinjavajuća jer se termini kod određenih specijalista oslobađaju čak na pet minuta, što je premalo vremena i za najjednostavnije dijagnoze.

“Bila sam kod lekara u domu zdravlja i osećam se kao da sam izbačena iz ordinacije. Razgovor, sa pregledom i pisanjem recepta trajao je ukupno oko 10 minuta. Imam utisak da ništa nije urađeno kako treba. Samo mi je pogledala grlo, na brzinu poslušala pluća i to je to. Pitala sam doktorku zašto je sve tako ubrzano, a odgovorila mi je da su pregledi ograničeni, ne samo na opštoj praksi, već i u drugim službama, čak i na ginekologiji, jer samo tako mogu da postignu sve zakazane termine”, priča Zorana Popić (34), učiteljica iz Beograda.

Pregledi od pola sata i sat – nemoguća misija

Nažalost, obolelih je sve više, a u sezoni virusa, većina su hitni slučajevi, koji su prioritet, pa zakazane pacijente “osuđuju” na čekanje. Gorica Đokić, specijalista neurologije koja je i članica Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, navodi za Nova.rs da lekari u domu zdravlja imaju propisanu kvotu koliko minimalno pregleda moraju da obave tokom jednog meseca, pa je otuda i njihovo trajanje znatno skraćeno.

“Kada broj pacijenata podele na sate koliko im traje radno vreme, to bude 10 do 15 minuta po obolelom, a ako neko u ordinaciji ostane malo duže, onda ostali pacijenti, koji su takođe zakazani, prave lom dok čekaju pred vratima, jer svako hoće u svoj termin. Na klinikama ne mogu da postignu da sve pacijente pregledaju po 30 minuta, kako bi trebalo, jer rade ambulantu, uporedo sa ležećim pacijentima”, priča za Nova.rs dr Gorica Đokić, specijalista neurologije i predsednica Gradske organizacije Beograda Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

Prvi pregled se radi bez greške, ako traje sat vremena.

“Što se više zakazuje, to se vreme pregleda skraćuje, a količina administracije se povećava. Kad mi pacijent dođe prvi put na pregled, onda traje sat vremena. Nadležni u državnim ustanovama to ne odobravaju jer se tako ne postiže sav predviđeni posao i kvota, pa je to i jedan od razloga zašto sam prešla u privatnu praksu. Ono što ljudi ne znaju je da direktori zdravstvenih ustanova i njihovi ajtijevci, imaju mogućnost da menjaju broj termina. Za nekoga smanjuju broj termina, ali onda nekome drugom povećaju, dok ima i onih koji prođu bez ijednog termina u toku meseca“, kaže dr Đokić.

Nema lekara, a pacijenata pune čekaonice

Na klinikama međutim žure da oslobode što više termina, uprkos deficitu osoblja, pa izabrani lekari kažu da se kod pojedinih specijalista pregledi zakazuju i na pet minuta.

“Ima specijalista u bolnicama kod kojih je zakazivanje termina na pet minuta, recimo za urologe, što je van pameti. Nikome nije jasno kako tako kompleksan pregled može biti gotov u ovom roku. U domu zdravlja, pregled traje najviše 15 minuta, zavisno od simptoma i dijagnoze. Pacijenti moraju da dobiju onoliko vremena koliko je potrebno da bi se propisala prava terapija, međutim kad je mnogo njih zakazano, onda se stvaraju gužve, ljudi su nezadovoljni, hoće da budu primljeni u vreme kad su zakazani, a to je nemoguće”, priča za Nova.rs doktorka Opšte prakse u jednom domu zdravlja u centru Beograda, koja zbog rizika od gubitka mora ostati anonimna.

Malo je lekara, a mnogo pacijenata i zato jedva postižemo, naglašava ona.

“Lekari nemaju ni volju da rade za plate koje dobijaju, a koje su u odnosu na naše kolege u inostranstvu sramota. Prema Pravilniku izabrani lekar može da ima najmanje 1.600 pacijenata, ali nigde ne piše koliko maksimalno kartona sme da ima. Kad neki od nas imaju 2.000 ili 3.000 pacijenata, normalno je da nam treba više vremena za preglede. Pritisak na lekare je ogroman da imaju što više termina, ali potrebno je da sa pacijentom i razgovaramo i da napišemo izveštaj, uput, recepte, a sve to traži vreme. Izabrani lekar u domu zdravlja mora da ima minimum 20 minuta za svakog pacijenta”, objašnjava doktorka.

„Skraćeni“ pregled može biti opasan

Ipak, specijalistički pregled na klinici mora da traje duže od onog na opštoj medicini, minimum 30 minuta, u suprotnom lekar može da napravi grešku u dijagnozi, potom i u terapiji, a da posledice po pacijenta budu nesagledive.

“Nama je ostavljeno da sami odredimo koliko će pregled trajati, a u odnosu na broj pacijenata i naš drugi posao koji radimo u bolnici, to bude 15 do 20 minuta. Osim ambulante, na klinici radimo i operacije, a kod nas na ginekologiji i porođaje, tako da nije svo vreme podređeno pregledima. Pregledi koji traju pet minuta su skandal jer za to vreme ne može ni da se porazgovara sa pacijentom, a još manje da se postavi prava dijagnoza. To može biti jako opasno”, objašnjava dr Tatjana Vešović, načelnica Odeljenja za ginekologiju i akušerstvo u Opštoj bolnici Vršac.

Na lekarima je, ističe ona, veliki pritisak, da što više termina oslobode, urade rekordan broj pregleda, da se pacijenti ne bi žalili na čekanje.

“Važno je da pacijent dobije pravu terapiju, a to može samo posle detaljnog pregleda, koji u većini slučajeva podrazumeva bar pola sata. Za jedan ginekološki pregled u domu zdravlja i na klinici potrebno je vreme da se pacijentkinja pripremi, skine, posle obuče, da se uradi i ultrazvuk. Nije ni svaki pregled isti, neko dođe samo da pokaže laboratorijske analize ili da dobije terapiju. U uređenim zemljama je pravilnikom propisano koliko svaki pregled mora da traje, ali kod nas to ne postoji”, kaže dr Vešović.

Podsetimo, poslednja istraživanja Republičkog zavoda za statistiku (RZS), pokazuju da u Srbiji trenutno radi 20.186 lekara, 1.533 stomatologa i 1.395 farmaceuta, a broj stanovnika na jednog lekara iznosi 339, dok na jednu bolničku postelju ide čak 160 pacijenata.

Izvor: nova.rs

Budite iskreni sami sa sobom.

Dr Gabor Mate, Kanađanin mađarskog porekla, jedan je od najcenjenijih svetskih mislilaca o psihologiji zavisnosti, a njegova radikalna otkrića zasnovana su na decenijama rada sa pacijentima.

On kaže da živimo u kulturi koja ne zadovoljava naše ljudske potrebe. Udubljujemo se u to kako se naš emocionalni stres može pretvoriti u fizičke hronične bolesti. Usamljenost i nedostatak smislenih veza su u porastu, kao i stope autoimunih bolesti i bolesti zavisnosti.

Urbanizacija briše odnose

Jedan od razloga zašto je čovek izgubljen jeste uticaj urbanizacije. Ljudi napuštaju sela i sele se u gradove – a tamo se osećaju usamljeno. Ljudi su napustili svoje osnovne zajednice, izgubili konekcije sa ljudima. Umesto da kombinujemo progres i tradiciju, ljudi misle da mogu da se reinventuju i zato se razboljevaju.

Čovek je rob svoje boli

Pokušaj bega od bola je ono što stvara još više bola. Sposobnost da osetimo vlastitu bol povezana je sa našim najboljim nadama za ozdravljenje, dostojanstvo i ljubav. Kada pokušavamo da otupimo svoju ranjivost, mi gubimo svoj pun kapacitet da osećamo bilo šta.

Maskiranje ranjivosti otupljuje naše srce

Gabor smatra da se izvor zavisnosti ne nalazi u genima, već u traumi iz detinjstva i stresu i socijalnoj nejednakosti i nepravdi. Sve zavisnosti potiču od traume i emocionalnog gubitka, a svaki pokušaj da otupimo svoju ranjivost slabi naš kapacitet da osećamo bilo šta.

Ličnost krije ono ko smo u stvari

Kako starimo, shvatamo da smo nešto mnogo više od ličnosti koja je samo pokriće za ono što mi zaista jesmo, a to ljudi otkrivaju kada pođu na terapiju i otkriju nove slojeve, i toga se uplaše. Kada to osvesetimo, onda postajemo verodostojniji, više mi. Da, svaki čovek jeste ličnost, ali ti nisi samo ličnost.

Izvor: zadovoljna.nova.rs

U petak, 15. decembra u 13 časova biće otvorena izložba Od zločina magije do umetnosti farmacije — A magiae crimine ad artem pharmaciae, poslednja u nizu izložbi kojom Gradski muzej Sombor obeležava svoj veliki jubilej — 140 godina muzejske delatnosti u Somboru.

Priča koja nas vodi od zločina magije do umetnosti farmacije počinje 2021. godine kada je gospođa Vesna Jovanović, vlasnica poznate somborske apoteke „Zlatni lav”, poklonila Gradskom muzeju Sombor svoju kolekciju apotekarskih stojnica, pribora i posuđa.

Prvi deo izložbe kroz priču o „vešticama” ilustruje pristup iscelivanju primenjivan polovinom XVIII veka na prostoru južne granice Habsburške monarhije, na teritoriji slobodnog i kralјevskog grada Sombora. Narodna medicina i iscelitelјi su pažlјivo sakuplјali i prenosili znanje o lekovitom bilјu i bilјnim ekstraktima. Potom su se dugo vremena lekovi pripremali samo u apotekama.

Dalјe, izložba vam pruža priliku da zakoračite u apotekarsku oficinu, u ambijent apoteke u osvit industrijske ere (prve decenije XX veka). Umesto čekanja da lek stigne iz inostranstva, postojanje apoteke u gradu značilo je mogućnost spravlјanja leka u laboratoriji prema recepturama lekara i propisima važeće farmakopeje.

Za potrebe izložbe delove svojih farmaceutskih kolekcija ustupile su nam sledeće institucije i organizacije: Gradski muzej Bečej, Srpski Kulturni Centar „Stevan Sremac” Senta, Društvo intelektualaca „Braća Tan” Bečej, Srednja medicinska škola „Dr Ružica Rip” Sombor i apoteke „Galen Pharm” iz Bezdana i Klјajićeva. U uvodnom delu izložbe kao ilustrativni materijal korišćena je građa Istorijskog arhiva Sombor kao i nastavna sredstva Srednje polјoprivredno–prehrambene škole Sombor i OŠ „Branko Radičević” Stapar.

Autorka izložbe je Nada Putica, viši kustos etnolog i antropolog. Izložba će biti otvorena do 31. januara 2024. godine.

NOVA 29. "Noć knjige", pod sloganom "Priča koja traje" održaće se od 8. do 10 decembra u 33 grada u Srbiji i regionu. Manifestaciji su se pridružili i biblioteke u Somboru, Beogradu, Jagodini, Novom Sadu, Leskovcu, Kragujevcu,  Pančevu, Lazarevcu, koje će čitaocima omogućiti velike popuste na članarinu i prirediti posebne programe.

Organizator, izdavačka kuća "Laguna", najavila je popuste od 40 odsto, i učešće velikog broja domaćih pisaca, koji će razgovarati sa čitaocima i potpisivati svoje knjige. Među njima su Ljubivoje Ršumović, Uroš Petrović, Vladan Matijević, dr Nele Karajlić, Bojan Ljubenović, Dejan Stojiljković, Marko Vidojković, Srđan Valjarević, Vladeta Janković, Dragan Velikić, Vuk Drašković, Mirjana Bobić Mojskilović, Nenad Novak Stefaanović.

Za ovu priliku "Laguna " je pripremila i nekoliko novih zanimljih naslova: "Knjiga o Titu", Dobrice Ćosića, poslednja knjiga velikog pisca koja Je 10 godina čekala na objavljivanjE, romani- "Pakrac" Vladimira MatieviĆa, "Noćne reči" Vladimira Tabaševića, "Kradljivica jagoda" Džoane Haris, autobiografija nedavno preminulog glumca Metjua Perija:"Prijatelji, ljibavnici i Velika Strašna Srvar", i "Bioskopska razmišljanja" Kventina Tarantina.

Izvor: novosti.rs

Rukometaši Sombora u 11. kolu Druge lige Vojvodine poraženi su u Prigrevici.

Vodeći tim lige lako je izašao na kraj fenjerašem. Koliko tolika neizvesnost je trajala samo do 11. minuta utakmice. Domaći igrači prave seriju 6:0 i u tom momentu dolaze do osam golova prednosti. Do odlaska na odmor vodeći tim lige vodio je sa +11. U nastavku meča viđena je izjednačena igra oba tima, s tim de su Prigrevčani u poslednjim minutama meča došli do maksimalne pobede 40:25 (20:9).

Miloš Mandić bio je najbolji pojedinac domaćeg tima sa osam postignutih golova. U dresu Sombora briljirao je Marko Veselovski sa deset pogodaka.

PIK Prigrevica godinu završava na prvom mestu sa 18 bodova. Somborci su poslednji sa samo jednim bodom.

Drugi naš predstavnik proteklog vikenda je odmarao. Riđičanci su četvrti tim lige sa 12 bodova.

Prvenstvo se nastavlja za tri meseca, tačnije prvog martovskog vikenda. Sombor će godinu otvoriti na domaćem terenu protiv sastava Rume, dok će Dalmatinac put Šida na megdan Radničkom 1958.

Izvor: somborsport.org

Rekonstrukcija jedne od najstarijih institucija kulture sa izuzetnim kulturno – istorijskim značajem za Grad Sombor i srpski narod u celini privodi se kraju, a tim povodom, danas je održana svečana akademija. Ispred Grada Sombora, svečanosti je prisustvovao gradonačelnik Antonio Ratković sa saradnicima, a pored predstavnika lokalne samouprave, događaju su prisustvovali i pomoćnik pokrajinske sekretarke za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama dr Miroslav Ilić, direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Saša Martinović, pomoćnica direktora Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Jelena Filipović, načelnik Zapadnobačkog upravnog okruga Goran Nonković, predstavnici verskih zajednica, vojske Republike Srbije, članovi čitaonice i drugi.

Pre otvaranja same svečanosti, prisutni gosti su mogli da pogledaju izložbu slika u organizaciji likovne grupe 76, autora Zdravka Borojevića, a potom je goste pozdravio predsednik Upravnog odbora Srpske čitaonice Borislav Avramović, koji se zahvalio Pokrajinskoj vladi i lokalnoj samoupravi na podršci i izdvojenim finansijskim sredstvima za rekonstrukciju kulturnog zdanja koje je podignuto 1882. godine.

Prisutne goste je pozdravio i gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, koji je izjavio kako je bitno razvijati grad prema potrebama građana, ali istovremeno sačuvati njegov identitet.

„Čast mi je što vas danas pozdravlјam u kolevci somborske srpske kulture – Srpskoj čitaonici „Laza Kostić“, povodom završne faze radova na sveobuhvatnoj obnovi čitaoničkog zdanja, najvećoj obnovi od njene izgradnje pre 141 godine. Odavno je naš grad nadaleko i naširoko prepoznat po svom arhitektonskom skladu, očuvanom gradskom jezgru, bogatom zelenilu i jedinstvenom prirodnom okruženju. Jasno je da svaki grad mora da se menja, ali smatramo da to treba da se čini na način koji ne narušava njegove komparativne prednosti u poređenju sa drugim gradovima. Zahvalјujem se Pokrajinskoj vladi, Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, što su nas podržali u ovom projektu. Kada se spuste zastori sa fasade ovog velelepnog zdanja, verujem da će svetionik srpske kulture i duhovnosti našeg grada, zasijati punim sjajem na zadovolјstvo svih naših sugrađana“, izjavio je gradonačelnik Ratković.

U znak zahvalnosti za podršku u radu i doprinosu u rekonstrukciji Srpske čitaonice, predsednik Upravnog odbora Borislav Avramović je dodelio četiri povelјe za značajan doprinos u obnovi Čitaoničkog doma: Vladi AP Vojvodine, Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture i Gradu Somboru. Takođe, za lično angažovanje na obnovi Čitaoničkog doma, zahvalnice su dobili predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević, direktor Pokrajinskog zavoda za zašptitu spomenika kulture Saša Martinović, pomoćnica direktora Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Jelena Filipović i gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković.

Radovi na Srpskoj čitaonici su podrazumevali sanaciju i adaptaciju spolјašnje fasade zgrade, te zamenu stolarije, oluka i postavlјanje dekorativne rasvete, kao i restauraciju podrumskih otvora.

U muzičkom delu programa nastupili su dečiji hor „Teslini Slavuji“ OŠ „Nikola Tesla“ Klјajićevo, učenici Muzičke škole „Petar Konjović“ Sombor i tamburaški sastav „Noć bez sna“ iz Sombora.

Član Gradskog veća za oblast nacionalnih manjina i saradnje sa verskim zajednicama, Silard Janković, danas je u Bezdanu posetio Rimokatoličku crkvu „Sveti Šimun i Juda Tadej apostoli“, gde su završeni radovi na sanaciji krova i unutrašnjeg opremanja crkve. Tom prilikom, gradski većnik Janković je razgovarao sa sveštenikom Mihalјom Zelićem i dekanom Bačkog dekanata Josipom Štefkovićem o završenim radovima i dalјim planovima za uređenje i opremanje ove crkve.

U sklopu ovogodišnjih radova na održavanju crkve, popravlјena su dva zvona koja do sada nisu radila i urađena je sanacija oštećenih delova krova. Pored toga, postavlјeni su novi televizori preko kojih će vernici moći da čitaju i prate molitvu. Takođe, nabavlјeni su mikrofoni i novo ozvučenje kako bi se molitva mogla uredno čuti u svim delovima crkve. Preostala je zamena osvetlјenja u unutrašnjosti crkve, gde će umesto dosadašnjih sijalica biti postavlјeni led reflektori.

Za projekat uređenja ove crkve koja je izgrađena 1846. godine, Grad Sombor je iz budžeta izdvojio dva miliona dinara. Sa ulaganjima u verske objekte nastaviće se i u narednom periodu na zadovolјstvo vernika koji te verske objekte posećuju i koriste.