Sombor vesti

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u sredu, 25. juna, organizuje redovnu akciju dobrovoljnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Iz Crvenog krsta napominju da su rezerve krvi i dalje smanjene, te pozivaju sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu na akciju dobrovoljnog davanja krvi.

Član Gradskog veća za oblast zdravstva i socijalne politike dr Radenko Stanić, uručio je danas rešenja ugovora za jednokratnu finansijsku pomoć za nezaposlene porodilje, kao i za roditeljski dodatak za prvorođeno dete.

Dr Stanić je tokom dodele rešenja iskoristio priliku da pozdravi prisutne, te dodao da Grad Sombor vodi odgovornu politiku koja za cilj ima pružanje podrške roditeljstvu i porodici.

„Zadovoljstvo mi je da vas pozdravim u ime Grada Sombora i u svoje lično ime. Grad Sombor se zaista može pohvaliti mrežom prava i usluga iz oblasti finansijske podrške porodicama sa decom. Iz budžeta Grada se izdvaja više od 17 miliona dinara za brojne usluge kao što su Servis za podršku roditeljstvu, besplatne udžbenike za decu prvih i drugih razreda osnovnih škola, ali i za dodelu jednokratne finansijske pomoći nezaposlenim porodiljama u iznosu od 60.000,00 dinara i pravo na roditeljski dodatak za prvorođeno dete u iznosu od 40.000,00 dinara. Кao što možete da vidite, proširuju se i kapaciteti predškolske ustanove, vrši se dogradnja vrtića na prostoru najgušće naseljenog dela grada – Selenči. Pored brojnih aktivnosti koje činimo u cilju podrške roditeljstvu, naša posebno draga aktivnost koju sprovodimo sa Savetom za bezbednost saobraćaja na čijem čelu je naš gradonačelnik Antonio Ratković, jeste dodela autosedišta za decu i dečijih sedišta za bicikle, što je pozitivno prihvaćeno u našoj zajednici. Grad će nastaviti sa podrškom i raditi na prošitivanju prava koja se finansiraju iz gradske kase, a direktno utiču na finansijsku podršku porodicama sa decom, kao i prava iz oblasti socijalne zaštite“, rekao je dr Stanić.

Rešenje ugovora za jednokratnu finansijsku pomoć i roditeljski dodatak dobilo je 46 majki sa teritorije grada Sombora.

Uručenje rešenja urpiličeno je u Skupštinskoj sali u zgradi Županije, a događaju su prisustvovali i Jovana Miljević, član Radnog tela za praćenje rada Saveta za unapređenje i razvoj socijalne politike na teritoriji grada, Mirela Ivanković i Maja Đukić ispred Odeljenja za društvene delatnosti.

Ove godine Moto klub “Panter” proslaviće jubilej 20. godina od osnivanja Moto susreta, a tradicionalni susret motorista biće održan u moto kampu ovog kluba u Apatinu i to tokom tri dana, 27. 28. i 29. juna 2025. godine.

Кao i svake prethodne, i ove godine, u moto kampu će se okupiti ljubitelji motora iz zemlje i inostranstva.

Organizator događaja MК “Panter” iz Apatina, za ovogodišnju manifestaciju je pripremio bogat i sadržajan program, koji će početi u petak 27. juna dočekom gostiju, a prisutne će prve večeri zabavljati bendovi “Sapun” i “Rok trajanja”.

U subotu 28. juna za goste će biti organizovan ručak, a defile motora ka centru grada zakazan je za 17 sati. Po završetku defilea “bajkeri” će se vratiti u kamp gde će biti održane bajkerske igre, a u muzičkom delu prisutni će imati priliku da uživaju u nastupima lokalnog benda “Кrvava Meri” i Alena Islamovića poznatog rok i hevi metal pevača, nekadašnjeg člana grupa Divlje jagode i Bijelo dugme.

Trećeg dana moto skupa, u nedelju 29. juna, za bajkere će biti organizovani kafa i doručak, kao i ispraćaj gostiju.

Pod sloganom „Ukrštaj stvarnosti i snova“ sedmi Somborski filmski festival biće održan od 4. do 6. jula u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić“.

Svečano otvaranje festivala biće održano u petak, 4. jula, a program započinje u 19.30 časova otvaranjem izložbe „Milena i magija filma“, posvećene Mileni Pavlović Barili, u Galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“. Svečano festivalsko veče nastavlja se u 20.30 časova u atrijumu Gradske kuće, uz dodelu nagrade „Specijalni Ernest“ i projekciju filma „Mali svet“ reditelja Miloša Radovića.

Ovogodišnji dobitnik nagrade „Specijalni Ernest“, koja se dodeljuje za doprinos dobrim filmovima, je istaknuti glumac Bogdan Diklić. Nagradu dodeljuje Direkcija festivala u sastavu Ksenija Janković, Milivoje Mlađenović i Mihajlo Nestorović, a biće uručena na otvaranju festivala.

Predfestivalski program počinje dan ranije, u četvrtak, 3. jula, kada će u 20.30 časova biti prikazan film „Planeta 7693“ reditelja Gojka Berkuljana, čime će festival, po tradiciji, simbolično otvoriti vrata najmlađima.

U subotu, 5. jula, program „Espresso u 11“ u bašti Cafe Des Arts ugostiće laureata festivala Bogdana Diklića, sa kojim će razgovor voditi Dejan Dabić. Uveče, od 21 čas, publika će imati priliku da pogleda film „Paun“ austrijskog reditelja Bernharda Vengera, u atrijumu Gradske kuće. U nedelju, 6. jula, u okviru istog matine formata, biće predstavljena najnovija filmska izdanja iz 2024/25. godine, dok će festival biti svečano zatvoren u 20.30 časova projekcijom filma „Granica“ reditelja Zorana Maširevića, koji se prikazuje u okviru programa „Kad bi Sombor bio Holivud“. Program zatvaranja upotpuniće nastup benda Šlagvort.

Ksenija Janković, direktorica Somborskog filmskog festivala i KC „Laza Kostić“ povodom sedmog izdanja festivala je izjavila: „U ovoj eri neizvesnosti, umetnost je zvezda vodilja, koja nas obasjava, oplemenjuje i treperi žižom radosti, ujedinjujući nas i vodeći sve zajedno napred u optmističnu realnost. Nastojali smo da taj plamen učinimo održivim, neprikosnoveno ukazujući koliko je Sombor plodna sredina razvoja filmske umetnosti, ostajući pri ideji festivala panonske i podunavske regije. Ovogodišnje izdanje festivala je revijalnog karaktera i predstavlja osvrt na sve što smo do sada postigli”.

Govoreći o programu Janković je istakla: „Predfestivalski dan posvećen je i ove godine deci, kao najčistijoj i nepresušnoj inspiraciji. Najuzvišenija tačka biće dodela nagrade Specijalni Ernest našem slavnom glumcu Bogdanu Dikliću propraćena filmom Mali svet u kojem se ističe upravo uloga ovogodišnjeg laureata. Filmom Granica Zorana Maširevića nastavljamo s promocijom Sombora kao staništa stecišta filmskih stvaralaca ili somborske regije kao idealne filmske scenografije u okviru programa Kad bi Sombor bio Holivud. Ovogodišnja filmska revija upriličena je tako da bude most ka novim izdanjima festivala novih filmskih ostvarenja, kao i onih filmova koji još čekaju svoj čas potpunog osvetljenja”.

Nagrada „Ernest“ Somborskog filmskog festivala nosi ime po pioniru srpskog i jugoslovenskog filma, Somborcu Ernestu Bošnjaku, prvom jugoslovenskom snimatelju, reditelju i producentu koji je još 1906. godine doneo kino-projektor u svoj rodni grad i otvorio bioskop.

U subotu 21.06.2025. godine održano je 16. izdanje Trke prijateljstva u Kuli koje je ove godine okupilo 830 učesnika koji su se takmičili u disciplinama 5 i 10 kilometara kao i nordijsko hodanje na 5 km.

Učešće na ovoj trci imali su i članovi Atletsko rekreativnog kluba ‘‘Somaraton‘‘ iz Sombora. Na deonici od 10 kilometara najuspešnija je bila Tijana Kabić koja je ovom prilikom trčala za Vojsku Srbije i zauzela je sedmo mesto u konkurenciji žena. Na istoj trci u svojim kategorijama Danica G. Firanj je osvojila prvo a Vesna Bjelan treće mesto. Deset kilometara istrčali su i Đuka Čeljuska, Mirko Vasić, Zoran Nikolić, Mario Kundit, Boško Elek, Dijana Ilić, Arpad Šarkezi, Boško Jerković i Branko Nenadić.

Upola kraću deonicu od pet kilometara istrčali su Damjana Perenčević, Pavle Zorić, Stefana Francuz, Konstantin Jerković, I Dragana Bogojević.
U disciplini nordijsko hodanje na 5 kilometara Bogdan Nikolić zauzeo je peto a Đorđe Rackov deveto mesto.

Evo koja 3 horoskopska znaka osećaju posebno snažan uticaj mladog Meseca u Raku 25. juna 2025. godine

Ulazimo u novi lunarni ciklus pod nežnim i emotivnim uticajem znaka Raka 25. juna, piše Sensa.hr.

Ovaj mladi Mesec donosi višeslojnu energiju, koja nas može podići na viši nivo osećanja i svesti.

S jedne strane, obavijaju nas tople i empatične vibracije koje podstiču dublju povezanost sa sopstvenim emocijama i unutrašnjim svetom. Istovremeno se oseća i snažan impuls ljubavne energije koji nas usmerava ka konkretnoj stvarnosti – ka tome da ljubav ne ostane samo osećaj, već i delovanje.

Evo na koga će ovaj mladi Mesec najviše uticati.

Rak

Za vas, ovo je lični reset. Emocije su vam pojačane, ali i instinkti. Vreme je da poslušate svoj unutrašnji glas i pokrenete nešto iz temelja – bilo da se radi o domu, odnosima ili ličnoj nezi. Ne bežite od onoga što osećate, jer upravo tamo leži vaša snaga.

Jarac

Ovaj lunarni trenutak vas poziva da spustite gard. Iako volite da imate kontrolu, sada se od vas traži da pokažete nežnost prema drugima, ali i prema sebi. U ljubavi i partnerstvima otvaraju se vrata za dublju povezanost, ali samo ako ste spremni da budete ranjivi.

Ribe

Vaša intuicija sada sija jače nego inače. Ovaj Mesec donosi kreativnu inspiraciju, ali i potrebu za emocionalnom sigurnošću. Idealno je vreme za stvaranje umetnosti, veza, pa i novih pogleda na svakodnevicu. Dozvolite osećanjima da vas vode, ali ne zaboravite da postavite granice.

Korišćenje marihuane udvostručuje rizik od smrti usled bolesti srca, pokazuje nova analiza koja je obuhvatila 200 miliona ljudi, većinom uzrasta između 19 i 59 godina.

„Ono što je bilo posebno upečatljivo jeste da su pacijenti koji su hospitalizovani zbog ovih poremećaja bili mladi (i samim tim je mala verovatnoća da su njihove tegobe bile izazvane pušenjem duvana), a nisu imali istoriju kardiovaskularnih bolesti niti faktora rizika“, navela je autorka studije Emilie Žuanžis, vanredna profesorka farmakologije sa Univerziteta u Tuluzu, Francuska.

Studija je takođe ukazala da su korisnici kanabisa imali 29 odsto veći rizik od srčanog udara i 20 odsto veći rizik od moždanog udara u poređenju sa osobama koje ne koriste marihuanu. Rezultati su objavljeni u utorak u časopisu Heart, prenosi CNN.

„Ovo je jedno od najvećih istraživanja do sada koje se bavi vezom između marihuane i bolesti srca, i postavlja ozbiljna pitanja o uvreženom mišljenju da kanabis nosi mali kardiovaskularni rizik“, izjavila je pedijatar dr Lin Silver, profesorka epidemiologije i biostatistike na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku.

„Ovo je izuzetno važno jer su bolesti srca vodeći uzrok smrti u Sjedinjenim Državama i globalno“, rekla je Silver, koja je i viša savetnica u Institutu za javno zdravlje, nevladinoj organizaciji koja analizira politike vezane za marihuanu i njen status legalizacije.

Detalji istraživanja

Nova sistematska analiza i meta-studija obuhvatila je podatke iz velikih opservacionih studija sprovedenih u Australiji, Egiptu, Kanadi, Francuskoj, Švedskoj i SAD u periodu od 2016. do 2023. godine.

U tim studijama ispitanicima nije bilo postavljano pitanje na koji način koriste kanabis - da li pušenjem, putem elektronskih cigareta (vape), dabbingom (udisanje isparenja koncentrisanog kanabisa.), ili u obliku jestivih proizvoda, tinktura ili masti.

Ipak, „na osnovu epidemioloških podataka, najverovatnije je da je kanabis u većini slučajeva konzumiran pušenjem“, rekla je Žuanžis.

Sličnosti sa duvanom

Pušenje duvana je dobro poznat uzrok bolesti srca - i dim i hemikalije u duvanu oštećuju krvne sudove i povećavaju zgrušavanje krvi, prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

Zbog toga nije iznenađujuće da pušenje, udisanje ili dabbing kanabisa može imati sličan efekat, navodi Silver: „Bilo koji način udisanja kanabisa nosi rizike po korisnika, a prisutan je i pasivni dim, koji je sličan onom iz duvana.“

Ideja da je pušenje marihuane bezopasnije jer je "prirodna" - jednostavno nije tačna, rekla je dr Bet Koen, profesorka medicine na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku.

„Kada nešto sagorevate, bilo da je to duvan ili kanabis, stvaraju se toksična jedinjenja, kancerogene materije i čestice koje su štetne po zdravlje“, navela je dr Koen u izjavi za CNN.

Uprkos velikoj popularnosti mindfulnessa kao sredstva za oslobađanje od stresa, sve više istraživanja ukazuje na moguće neželjene posledice koje se retko pominju.

Na prvi pogled, mindfulness deluje kao idealno rešenje za stres – besplatna je, možete je sami praktikovati kod kuće i često se predstavlja kao jednostavan put do unutrašnjeg mira.

To je vrsta meditacije koja potiče iz budističke tradicije, a zasniva se na svesnom usmeravanju pažnje na ono što osećate, mislite ili doživljavate u tom trenutku – bez osuđivanja ili analize.

Tehnika meditacije mindfulness poznata je vekovima – prvi pisani tragovi potiču iz Indije, stariji su od 1.500 godina, i čak tada nisu zabeležene samo metode vežbanja, već i moguće negativne posledice poput anksioznosti, depresije, pa čak i osećaja odvojenosti od stvarnosti ili iluzije da je svet oko nas nestvaran, piše The Conversation.

Negativni efekti meditacije

U poslednje vreme, posebno u poslednjih osam godina, interesovanje za ovu temu snažno raste, a sve više nalaza ukazuje na potencijalne rizike koje meditacija može nositi, prenosi Net.hr.

Studija iz 2022. godine sprovedena u SAD na uzorku od skoro hiljadu osoba koje rerdovno praktikuju meditaciju pokazala je da je više od 10 odsto njih iskusilo neprijatne nuspojave koje su značajno poremetile njihov svakodnevni život i trajale su najmanje mesec dana.

Sveobuhvatni pregled naučnih istraživanja sprovedenih tokom više od 40 godina, objavljen 2020. godine, pokazao je da anksioznost i depresija dominiraju među najčešćim negativnim efektima meditacije, dok se u težim slučajevima beleže i psihotične epizode, osećaji dezorijentacije, depersonalizacije ili intenzivne panike.

Sve je više naučnih dokaza da praktikovanje meditacije, posebno tehnike mindfulness, može imati negativne posledice, čak i kod ljudi koji ranije nisu imali psihološke probleme.

Negativni efekti meditacije mogu se javiti ne samo kod ljudi koji već imaju probleme sa mentalnim zdravljem, već i kod onih koji su samo povremeno praktikovali meditaciju.

Ovi simptomi, poput anksioznosti, depresije ili osećaja konfuzije, ponekad mogu trajati dugo i ozbiljno uticati na svakodnevni život.

Prva upozorenja o mogućim rizicima meditacije na Zapadu datiraju iz 1976. godine, kada je cenjeni psiholog i jedan od osnivača kognitivno-bihejvioralne terapije Arnold Lazarus upozorio da neprikladna i neprofesionalno vođena meditacija može dovesti do ozbiljnih psihijatrijskih problema, uključujući depresivne epizode, anksioznost i psihotične poremećaje.

Uprkos sve većem broju naučnih radova koji potvrđuju ove nalaze, obrazovni i komercijalni sadržaji koji promovišu pažljivost – od aplikacija i knjiga do onlajn kurseva – retko upozoravaju korisnike na moguće štetne posledice.

Profesor Ronald Perser, autor knjige "McMindfulness" i učitelj budizma, u svojoj analizi upozorava na transformaciju ove prakse u komercijalni proizvod – takozvanu „kapitalističku duhovnost“.

Prema njegovim rečima, mindfulness industrija u SAD vredi više od 2,2 milijarde dolara (oko dve milijarde evra), a njeni vodeći predstavnici često ignorišu rizike povezane sa upotrebom tehnike.

Džon Kabat-Zin, jedan od osnivača modernog pokreta mindfulnessa, priznao je u intervjuu za The Guardian iz 2017. godine da je 90 odsto postojećih istraživanja o pozitivnim efektima prakse mindfulnessa sumnjivog naučnog kvaliteta.

U predgovoru britanskog parlamentarnog izveštaja o mindfulnessuiz 2015. godine, Kabat-Zin je primetio da meditacija ima potencijal da duboko promeni „ko smo kao pojedinci, kao zajednice, kao nacije, pa čak i kao vrsta“.

Ovaj gotovo religiozni entuzijazam za moć svesnosti da transformiše ne samo pojedince već i budućnost čovečanstva često se čuje među njenim zagovornicima, uključujući mnoge ateiste i agnostike koji ipak veruju u njenu sposobnost da donese mir i saosećanje svetu.

Etički aspekt

„Mediji su uglavnom isticali pozitivne aspekte mindfulnessa. Godine 2015, objavio sam knjigu „Buddha Pill“ sa psihološkinjom Ketrin Vikholm, u kojoj smo posvetili poglavlje negativnim efektima meditacije. Tema je potom obrađena u članku u časopisu New Scientist i u dokumentarcu na BBC Radio 4“, rekao je Kabat-Zin.

Međutim, većina medija je ignorisala najskuplju studiju u istoriji nauke o meditaciji iz 2022. godine, koju je finansirao Wellcome Trust, sa budžetom od preko osam miliona dolara (oko sedam miliona evra).

Studija, sprovedena na više od 8.000 dece uzrasta od 11 do 14 godina, u 84 britanske škole između 2016. i 2018. godine, pokazala je da tehnika mindfulness nije imala pozitivan uticaj na njihovo mentalno zdravlje u poređenju sa kontrolnom grupom, a kod dece sa predispozicijom za psihološke teškoće, mogla je imati štetne posledice.

Nuđenje aplikacija, kurseva ili kliničkih primena za meditaciju bez upozorenja o mogućim negativnim posledicama nije etički opravdano. Brojni dokazi pokazuju da štetni efekti meditacije nisu neuobičajeni, pa je važno da ljudi budu svesni ovih rizika.

Mnogi instruktori i praktičari se fokusiraju isključivo na pozitivne efekte meditacije i često nisu svesni mogućih problema.

Često se dešava da ljudi koji su iskusili negativne posledice meditacije nailaze na nerazumevanje svojih učitelja, koji im savetuju da nastave sa vežbanjem sa verovanjem da će neprijatni simptomi sami nestati.

Istraživanje bezbedne upotrebe meditacije je još uvek u povoju, zbog čega ne postoje precizne smernice. Meditacija upoznaje ljude sa neobičnim stanjima svesti za koja psihologija još nije razvila adekvatne teorije ili metode za njihovo potpuno razumevanje.

Zigmund Frojd je otkrio tajne ljubavnih odnosa i objasnio zašto je ova emocija toliko važna u našim životima.

Ljubavne veze u nama bude čitav spektar osećanja, a njihov intenzitet i uticaj na ljudsku psihu temeljno je istraživao austrijski psihoanalitičar Zigmund Frojd.

Najdublje emotivne veze, poput ljubavi, imaju dalekosežan uticaj na naš život, često više nego što smo toga svesni. Partner sa kojim delimo svakodnevicu može nas oplemeniti, usmeriti ka rastu i ispuniti srećom, ali u isto vreme može u nama probuditi i one najmračnije strane, piše Sensa.hr.

Zato izbor partnera nije nešto što treba shvatati olako – Frojd je duboko promišljao o razlozima zašto je taj izbor ključan za našu unutrašnju ravnotežu i razvoj.

Pet Frojdovih citata koji otkrivaju sve tajne ljubavnih odnosa:

1. "U razvoju čovečanstva u celini, kao i kod pojedinca, samo ljubav deluje kao civilizacijski činilac u smislu da donosi promenu od egoizma ka altruizmu."

Frojd smatra da je ljubav civilizacijski faktor jer omogućava prelazak sa usmerenosti na sebe na brigu za druge, što je ključno za razvoj civilizacije i društvene harmonije.

Bez ljubavi, društvo bi bilo vođeno sebičnošću, a ljubav je ta koja podstiče ljude da stvaraju veze, sarađuju i razvijaju društvene vrednosti.

2. "Protiv svih dokaza svojih čula, čovek koji je zaljubljen izjavljuje da smo ‘ja’ i ‘ti’ jedno i spreman je da se ponaša kao da je to činjenica.“

Ovaj citat ističe psihološki paradoks ljubavi. Frojd ukazuje na to da zaljubljeni pojedinac može zanemariti realnost i tvrditi da su on i voljena osoba jedno, što doslovno nije tačno.

Ipak, uprkos ovoj očiglednoj iluziji, zaljubljena osoba često deluje u skladu sa tim osećajem, čak i kada spoljni svet ukazuje na suprotno.

3. "Nikada nismo tako bespomoćni pred patnjom kao kada volimo.“

Ljubav nas čini emocionalno ranjivima, jer kada volimo, stavljamo svoja osećanja i sreću u ruke druge osobe. Ova emocionalna povezanost može izazvati duboku patnju ako je ljubav neuzvraćena ili ugrožena.

Frojd ovde izražava koliko je ljubav moćno, ali i potencijalno bolno osećanje.

4. "Ljubav i rad su kamen temeljac naše ljudskosti."

Ovaj citat naglašava da su ljubav i rad dve ključne komponente koje čine ljudsko postojanje smislenim.

Frojd je verovao da se ljudska sreća i ispunjenje najviše ostvaruju kroz naše odnose (ljubav) i kroz naš doprinos društvu ili lični napredak (rad).

5. "Ko voli, postaje ponizan. Oni koji vole su, da tako kažemo, založili deo svog narcizma."

Frojd ukazuje na ideju da ljubav uključuje smanjenje sopstvenog ega. Narcizam, koji podrazumeva preteranu ljubav prema sebi, slabi kada neko voli drugog.

Ljubav zahteva žrtvovanje dela sopstvenog samopoštovanja i egoizma u korist druge osobe, čineći nas ranjivijima i poniznijima, prenosi Sensa.hr.